Gospodine Arsiću, obzirom da ste čovek koji je dugo u parlamentu, a i bili ste dugo godina član Srpske radikalne stranke, očekivala sam da ćete da prekinete ovog funkcionera propale DS, koji očigledno vuče traume iz tinejdžerskih dana. Ne traume lične prirode, jer šta on lično radi to više ne zanima nikog, ni Maldivi, ni tablodi su pisali o tom njegovom privatnom životu, u to ne ulazim, već traume zbog toga što politika zbog koje su on i njegov otac i ostali funkcioneri te žute lopovske družine bili u stanju da prodaju i zemlju, nacionalne i državne interese je nešto što je njegov pečat i ništa ne može ni ovo njegovo junaštvo, ni ovo lupetanje sa govornice već dva dana da opere tu njegovu ličnu, a i porodičnu prošlost.

Ali, ja sam očekivala, kada je taj, kako kažu dopisni učenik neke škole pokazao svoje neznanje i rekao da je Narodna radikalna stranka, koja je osnovana 1881. godine i čiji je rodonačelnik Nikola Pašić, koji je izraziti državnik, a koji je učinio mnogo za nacionalne interese naše zemlje, rekao da je bilo u to vreme, retrogradni ili kako je to već hteo da kaže.

Sada taj mučeni Božović ne zna da je u to vreme u Srbiji koja je pretrpela velike strahote, koja je bila dugo godina u ropstvu pod Turcima, koja je bila opustošena zbog velikih gubitaka i svega onoga što je naš narod preživeo u tom periodu, uspela ta Narodna radikalna stranka koju on tako naziva da mobiliše 90% seljačkog stanovništva u to vreme i svu inteligenciju koja je htela da se suprotstavi velikom uticaju tadašnjeg monarha i zuluma koji je narod trpeo od monarhističke vlasti.

Ti srpski radikali kako ih mi nazivamo, jer iako je stranka kasnije kroz period svog delovanja sve dok nije obnovljena, i to stvaranjem SRS, koju mi danas zastupamo, učinila je to da se ono što je najsvetije u našem društvu i na kraju krajeva srpstvu, neguje i da se uvek štiti interes naroda, pre svega socijalna pravda.

Gospodine Arsiću, Narodna skupština Republike Srbije nije dečija igraonica. Zamolila bih vas da se malo skocentrišete na to šta se dešava u sali kada neko od poslanika govori.

Naime, dok je malopre obrazlagala po pravu koje je imala na repliku koleginica Radeta, ovaj Balša Božović i njegova stranačka koleginica Maja Videnović su se bavili nekom dokumentarnom kinematografijom. Sve vreme su putem mobilnih telefona snimali, te govore po sali, smejali se grohotom, na šta vi niste obratili pažnju.

Dakle, to govori o tome koga su ljudi izborom na listi koju su oni predstavili poslali u Narodnu skupštinu. Ja sam apsolutno uverena da je za ubuduće to nemoguća misija. Ako neko ovakav kao što je Božović i pomenuta Videnović i njima slični treba da predstavljaju građane Srbije, to ne verujem da je uopšte na budućim izborima moguće.

S druge strane, ja bih preporučila i pomenutim poslanicima i svima onima koji su možda zaboravili da pogledaju, a bilo ih je od raznih autora, možda ne toliko publikovanih na centralnim medijima, ali možete da pronađete te dokumentarce o tome šta su oni radili od 5. oktobra do današnjeg dana - hrabre Srbe, srpske generale, počev od bivšeg predsednika države, isporučivali Haškom tribunalu, prodavali Srbe na KiM, ostavili preko pola miliona ljudi u pljačkaškoj privatizaciji bez posla. Dakle, sve to možete da pogledate na raznim ju tjub kanalima i da vidite kakve posledice Srbija danas oseća od te lopovske družine koja danas ima ovde i dalje obraza, kao što to oni rade, izvrgavajući ruglu ovu Skupštinu, da umesto da se pokriju po ušima, da ćute i da su manji od makovog zrna, još prave neki foto sešn, selfije i ostale gluposti koje rade sve vreme dok traje ova rasprava o veoma ozbiljnim stvarima koje narod zanima.

Gospođo ministar, ovaj amandman se odnosi na deklaraciju koja će da stoji prilikom proizvodnje građevinskog materijala u Srbiji. Mi ne sumnjamo da će naši proizvođači apsolutno ispravno kao i do sada da vrše deklarisanje toga šta je sastav.

Znate, postavlja se pitanje i pokrenuli smo tu temu juče, a šta je ono što se uvozi u Srbiju, jer baš nije apsolutno ispravno da to što se nalazi na deklaracijama raznih proizvoda građevinskog materijala koji dolazi iz zemalja EU je autentično i na srpskom tržištu.

Ja ne mogu da zamislim da čuvena preduzeća u Srbiji, poput aranđelovačkih, juče smo pominjali „Bekament“, tu imamo i „Šumadiju granit“, pa imamo proizvodnju studeničkog kamena koji je čuven svuda u svetu, da će ti ljudi da se bave nekim falsifikatom.

Ovaj zakon je jedna knjiška verzija propisa kako to treba da se uredi, da bi mogao da se nađe na tržištu.

Postavlja se pitanje šta je vaše ministarstvo, šta je Vlada Srbije uradila da tim kompanijama iz Srbije omogući da se one nađu na evropskom tržištu? Nije tajna da ta preduzeća, a mnoga od njih su jedva preživela opstanak. Ona mikro preduzeća koja ste vi takođe pominjali su nikla iz nekih porodičnih firmi iz određenih kreditnih linija.

Zašto Vlada Republike Srbije, garancijski fond ove zemlje, a mi nemamo srpsku razvojnu banku kao što ona postoji u Kini, u Rusiji, ne pomognu da jedan zamah se da srpskom građevinarstvu, jer ovako mi dolazimo u situaciju da će to da bude puko preživljavanje, postojaće određeni investicioni projekti koje rade, evo sada je to u redu kada su u pitanju kineske, ruske, azerbejdžanske kompanije. Mi smo apsolutno protiv dolaska „Behtela“ koji će da koristi bilo koji materijal i da izgrađuje ovu deonicu o kojoj je bilo reči, jer to je direktni lobi američke ambasade u korelaciji sa vama lično i ministarstvom, ali se postavlja pitanje kako ove firme i ko će njima to da omogući, jer lepo da se kaže – odlično vi ćete da poslujete po evropskim standardima, ali kako da se nađete na tim tržištima.

Ne bih da pravim opet reklamu onim firmama koje sam pominjala, jer dolazim sa područja Šumadije, ali budite sigurni, jer poznajem i lično te ljude da su sami sebi omogućili prolaz na ta tržišta, slobodna konkurencija, reći ćete, slobodan prolaz, sve je to tačno, ali šta ćemo i kako ćemo da osokolimo nekoga ko to treba da radi u budućnosti i da povratimo one izgubljene firme koje su nekada bile prepoznatljive.

Drugo što hoću da postavim kao pitanje, kada govorim o ovom, a pitanje je da li ćemo do kraja više imati i vremena da se javljamo je tzv. građevinski otpad.

Procena stručnjaka je, a bila je jedna konferencija prošle godine da Srbija gubi oko 500 miliona evra na građevinskom otpadu. Ta oblast uopšte kod nas nije uređena i to je jedan resurs koji je možda manje poznat bilo kome, a sa druge strane, ovde ima i kolega koji su iz lekarske struke, a nestručno i bilo kakvo recikliranje građevinskog otpada dovodi do pojačane brige za zdravlje naših stanovnika, bez obzira u kom gradu da se nalaze.

To su sve pitanja na koja biste trebali da imate urgentni odgovor kroz jasne zakone, kroz potencijale koje može da ima svako od tih privrednika. Lako je da se, ja sam zaista pogledala kao i sve kolege poslanici iz SRS, naročito kada smo pisali amandmane, ovde piše i zato mi naglašavamo, srpska deklaracija, srpski proizvod, jel hoćemo da to bude autentično naše? Sve zemlje oko nas su donele takav zakon koji je unificiran i koji je u saglasnosti sa zahtevima EU.

Bili ste dužni da po članu 107. i 27. gospodine Arsiću da reagujete zato što je ministar Mihajlović grubo zloupotrebila svoje prisustvo kao ovlašćeni predstavnik Vlade po ovim zakonima na ovoj sednici kada se direktno u odgovoru obratila poslaničkoj grupi SRS, da kaže da mi ne znamo šta govorimo, da mi iznosimo poluinformacije, neistine, itd.

Da li mi iznosimo istinu ili ne, to će oceniti građani Srbije. Istina se utvrđuje na nekom drugom mestu i o tome će da se utvrđuje, pogotovo u slučaju gospođe Mihajlović.

Gospodine Arsiću, zbog javnosti, dostojanstvo ove Skupštine, pominje se kompanija Behtel, koja je tek potpisala memorandum kada je Zorana Mihajlović došla u situaciju da sa njima to uradi. Još 2010. godine, su došli, tada je drugi ministar bio, neću da spominjem ime kolege iz manjinske stranke tada i takođe je američki ambasador lobirala za tu kompaniju, tada Meri Vorlik. Da li mi govorimo istinu? Govorimo istinu. Da li je ta kompanija čekala dolazak Zorane Mihajlović da to uradi? Jeste. Da li je zbog toga Zorana Mihajlović postavljena da bude uticajem Američke ambasade? Jeste.

To su istine, to su činjenice, a to što je gospođa Mihajlović nervozna, jer ona nije uspela za sve ovo vreme, jer nema ni takav autoritet ni uticaj u SNS ni u javnosti da bude Vučić umesto Vučića, to je njen problem i nemojte da svoju nervozu prenosi na narodne poslanike koji govore za interese naroda i države, a to su srpski radikali.

Dolaskom na vlast SNS 2013. godine, malo njih se toga i seća, verujem da se i vi ne sećate gospodine Arsiću, Vlada Republike Srbije je donela jedan poseban program i formirala tim za spas građevinarstva u Srbiji. Zorana Mihajlović tada nije bila ministar za građevinu i veliki je problem zapravo za sve ljude iz ove struke što mi nemamo posebno ministarstvo za ovu oblast.

Što bi se narodski reklo, smestite sve u njeno ministarstvo, pa se pomešaju babe i žabe, to je prosto neverovatno, jer ljudi iz struke, a to je ujedno i jedan deo govora kolege Mirčića koji je ispravan, pogotovo iz Građevinske komore Srbije kažu da ovaj zakon koji je uslov EU u koju Srbija, ubeđeni smo nikada neće ući, će i te kako da donese probleme malim firmama u Srbiji.

Da bi se postigla standardizacija građevinskih proizvoda na način na koji to predviđa ovaj zakon koji nije nikakvo epohalno delo ovog ministarstva, već prepisan zakonski projekat koji imaju druge zemlje koje su to ranije usvojili, u Srbiji će se male firme naći u izuzetno teškom položaju. Evo iz kog razloga.

Za njih je potrebno da imaju nove investicije da bi se prilagodili svim tim standardima koji u ovoj knjizi koja se zove zakon to predviđa. Na kraju, to nije moguće za sve male proizvođače u Srbiji, ko zna koliko ih ima, jer su oni u startu desetkovani zbog udara konkurencije od stranih kompanija. Dovoljna je činjenica da pogledate unazad koliko godina, za firme i za ljude, za ljude iz struke koji su ostali bez posla u nekada čuvenim građevinskim preduzećima, da su pokrenuli neki svoj mali biznis. Ne moramo da navodimo ove velike kompanije u Srbiji koje proizvode građevinske materijale.

Sada imate jedno preduzeće koje, neću da ga imenujem, sarađuje isključivo sa Nemačkom i ona ima te svoje standarde, ali ta kompanija prihvata, a firma se bavi proizvodima od čelika. Tu imate preko nekoliko hiljada, možda preko 10.000 stavki kada je u pitanju čelik, ali ovi standardi koji su standardi EU koja će da propisuje i da verifikaciju daje ovo telo koje će da se formira, i te kako će se da dovede u problem sve te manje druge firme koje neće moći da odgovore upravo tim standardima, jer je potrebno da investiraju, a oni jedva održavaju tu tekuću proizvodnju, jer je građevinarstvo u Srbiji u izuzetno teškoj situaciji.

To je počelo da se urušava dolaskom DOS na vlast i sve je gore i gore. Nekada ste imali dok je „Komgrap“ bio vodeća firma u našoj zemlji, 70.000 operativaca u građevini, a danas oni idu i traže uhlebljenje negde u inostranstvu.

Gospodine Arsiću, evo sad u 11.05 časova, vas po drugi put upozoravamo da u skladu sa članom 27. i 32. nastavite da vodite sednicu po Poslovniku, inače ćemo zaista doći u problem daljeg toka, javljaćemo se po Poslovniku. Upravo smo kroz drskost i bezobrazluk Zorane Mihajlović videli da je pokušala da sednicu vodi umesto vas.

To da li je neki narodni poslanik pričao o nečemu što se njoj ne dopada ili što trenutno nije aktuelna tema, to je posao vas, gospodine Arsiću, koji sada predsedavate, a ne da ona drži pridike narodnim poslanicima o čemu pričaju, da li je to Zakon o stanovanju, da li je nešto drugo, da li je njena manipulacija i mahinacija, zajedno sa američkim ambasadorom, i dovođenje firme „Bechtel“ za velike pare.

Moram opet da napravim digresiju, da vas podsetim da je 2004. godine u Hrvatskoj jedan pod pritiskom javnosti, ministar morao da podnese ostavku, jer je šurovao sa „Bechtel“, isto uz pomoć američkog ambasadora.

Dakle, da li će narodni poslanik gospođica Belačić, Miljan Damjanović ili neko treći da govori ovako ili onako, to nije posao Zorane Mihajlović, već predsedavajućeg Narodne skupštine, što ona nikada neće da bude, a krajnje je vreme i da je smenite sa mesta ministra u Vladi.

Ne znam o čemu da se izjasnim kada niste razumeli, toliko vam je bilo vremena da razumete da je ministar prekršila Poslovnik i da mora po članu 116. da se ponaša kao ostali učesnici.

Dakle, jedna opomena, druga opomena, i treće je da je udaljite sa sednice.

Gospođo ministre, ovaj zakon gde treba da se uspostavi sistem kvaliteta građevinskih proizvoda u našoj zemlji je da se sinhronizuje sa zakonodavstvom EU, neće mnogo toga da donese novog našim domaćim proizvođačima, jer moram da tvrdim da naši proizvođači građevinskog materijala u svim segmentima imaju mnogo bolju proizvodnju nego neke fabrike koje dolaze iz zemalja EU.

Šta je problem naših preduzeća koja se bave ovom oblašću? Što država, a trebali smo da imamo onda drugi zakon ovde, zaštita proizvođača građevinskog materijala. Ne može da ih zaštiti zbog nelojalne konkurencije. Mi imamo slobodno tržište i sve što je potpisala prva DOS Vlada i CEFT-a sporazum i sve druge sporazume, osim naravno, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskoj federacijom koji je najbolji i najpovoljniji za ovu zemlju, koji se nedovoljno koristi, dakle, svi drugi sporazumi, tako je u poljoprivredi, u prehrani, tako je u hemijskoj industriji, svakojaki škart iz raznih zemalja EU stiže u našu zemlju.

U čemu je problem i to je ono što potenciraju proizvođači, da mi narodni poslanici kažemo sa ove govornice? Ne možete da me ubedite da je neka pločica koja je proizvedena u Kanjiži ili nekoj drugoj fabrici ili fasadni materijal u „Bekamentu“, lošijeg kvaliteta od neke evropske zemlje. Naprotiv, najviši standardi se poštuju u ovoj zemlji, kada su u pitanju ove naše firme. Ali oni dolaze u neravnopravan položaj, najpre zbog činjenice da država ne prepoznaje njihove ogromne napore kada su u pitanju zaposleni u tim firmama, zato što se sami dovijaju kako da ih zadrže, a da ti kvalitetni ljudi ne odu u inostranstvo, jer su ovde platežne mogućnosti male i zbog toga što prilikom uvoza na deklaraciji stoji da je to carinska roba koja ima poreklo iz Španije, Italije.

Kada oni šalju ovde odeljenjima i laboratorijama koje se bave institutima na laboratorijsku i svu drugu analizu, naravno da će poslati pločice najboljeg kvaliteta, a carinski službenik nije ovlašćen da otpakuje i da gleda kvalitet te robe i onda ovde ulazi svakojaki škart i što najgore od svega, ovde cveta, to sigurno ljudi tvrde i mogu da kažem, crno tržište, kada je u pitanju upravo promet tog građevinskog materijala.

To je ono čime Vlada Republike Srbije treba da se bavi, a nemojte da se brinete da će i te kako, praktično je i nepotreban ovaj zakon, jer znate, nema ni jedne skoro firme u Srbiji koja se ozbiljno bavi ovim poslom. Evo, ja sam navela dve kompanije koje će da proizvode građevinski materijal, a da gubi na svojoj reputaciji i da stvara neki imidž, a da proizvodi škart. Upravo to nam sad dolazi iz EU na ovaj način.

Gospodine Marinkoviću, pošto ste preuzeli palicu od gospodina Arsića, trebali ste malo da se skoncentrišete.

Dakle, i vi kao i određeni poslanici iz ovog zapadnjačkog propalog saveza niste bili celog dana na sednici i onda niste mogli ceo tok sednice da pratite.

Mi smo veoma argumentovano i stručno, kao poslanici SRS, raspravljalo se o našim amandmanima, govorili o kritici ovog zakona, odgovarala je Zorana Mihajlović i to je sada nebitno, ali sada, pošto ste vi došli, a pošto su došle ovakve kreature kao ova kreatura u liku Balše Božovića, ja vas molim da zaštite dostojanstvo Narodne skupštine i da sprečite svaki dalji pokušaj da se ruši dostojanstvo njegovim nebuloznim izjavama i načinom ponašanja kako on pokušava da ruši ovo dostojanstvo.

Morala sam da reagujem, gospodine Marinkoviću, posle izlaganja kolege Markovića, jer on nije izneo celu istinu. Verovatno nije stigao i time je povređen član 107. Mogli ste i vi da ga dopunite, jer vrlo dobro znate ove podatke o kojima ću ja da govorim.

Naime, nije samo u Đilasovo vreme došlo do katastrofalne pljačke Beograđana i manipulacija u građevinskoj operativi, sve je zapravo počelo, gospodine Marinkoviću još 2001. godine kada su ova kreatura Božović i ostali koji su došli danas da brane Dragoslava Šumarca, bukvalno uništili preko noći sve čuvene srpske građevinske firme.

Izvesni Dragan, kako se prezivao onaj mafijaš, Kopčalić, „žuti“ funkcioner, jeste, pravi krimilanac, čovek mafijaš, koji je u vreme dok je Balša Božović bio predsednik omladine DS, taj njihov mafijaš je najveću srpsku građevinsku firmu uništio i preko svog preduzeća „Montera“ postao kralj stanogradnje u Beogradu. Niko ništa nije mogao da radi. Zato bi oni sada ponovo da preuzmu vlast, ali ovog puta nasilnim putem, narod ih neće, uz pomoć Amerikanaca, njihovih zapadnih nalogodavaca, Soroša, ko zna koga. Neće moći, zato što ti ljudi koje su oni ostavili bez posla i dan danas proklinju dan kada su ovakvi kao oni došli na vlast, koji su upropastili Srbiju. Srbija je u to „žuto vreme“ bila i oni su to tako napravili, gotovo kuća i bez temelja i bez krova.

Da, Nataša Spasoje Jovanović. Moram da napravim tu distinkciju. Gospodine Arsiću, vi znate da je ovo moj šesti mandat u Skupštini Srbije sa jednim malim prekidom dok je ovaj, kako da ga nazovem, fićfirić iz DS, nemam drugi izraz, verujte, sve sam druge epitete danas iskoristila, pa da se ne ponavljam…

Pokušao je da pomeša i zakon i mene kao osobu.

Član 107. Narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine.

Zaista je izlišno da odgovaram sinu čoveka, tog njegovog čuvenog oca, funkcionera DS, koji je hteo da zatruje pola Srbije.

Znate, kada je ta krenula ta afera, o tome je nešto govorila koleginica Radeta, pa cela Mokra Gora se digla na noge. Lično sam u to vreme razgovarala sa našim proslavljenim rediteljem, gospodinom Kusturicom, koji je zapanjen bio nad činjenicom da je otac Balše Božovića hteo da prekopa celu Mokru Goru istražujući nikl, jer, kako on kaže, tako mi se može.

Sada on kaže da SRS u sadejstvu sa SNS, koju je napravio njegov kum Boris Tadić zajedno sa njim i sa ostalom tom klikom, ima nekakve aranžmane o legalizaciji poslova tajkuna. Pa, gde ćete, gospodine Božoviću, veće lopove i tajkune nego što vi, vaš otac, Dragan Đilas, Šumarac i svi ostali iz tog žutog preduzeća?

(Vjerica Radeta: Vuk Jeremić, Boris Tadić…)

Vuk Jeremić, Tadić i više ne znam ko da se sakupio sa koca i konopca i što bi naš narod rekao, od zla oca i od gore majke.

Zaista, gospodine Arsiću, kada ovako nešto krene, znate, da poslanik u Skupštini Srbije ne zna ni gde se nalazi, ni o kojoj osobi priča, ni o kom zakonu, pa vi morate valjda kao čovek koji ima neko dugogodišnje parlamentarno iskustvo da reagujete, a vi vrlo dobro znate, jer ste tada bili u redovima SRS, na koji način i kojim argumentima i kako mi oduvamo ove koji su sve, ali nisu za Skupštinu i nisu za izbor naroda, jer njih narod neće, kao što ih nije hteo ni 2003. godine, kada smo i Šumarca i svu tu bulumentu iz DS smenili sa vlasti.

Gospodine Arsiću, zaista se vidi iz malopređašnjeg izlaganja i unazad sat i po vremena da je poslanik Božović potpuno dekompenzovan, da li je tako kolega Rančiću, vi ste lekar i stručnjak za tu oblast, došao na ovu sednicu. Da je došao u stanju u kojem može da prati, apsolutno mu argument za raspravu, zlonamerno i tendenciozno, ne bi bio amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS koji je, da vas naučim, kolega Božoviću, odličan amandman.

Zbog čega je taj amandman odličan, ali odbila ga je Vlada i ministar Mihajlović je to rekla? Iz razloga što SRS smatra da treba omogućiti svim ljudima, ne do kog ste rekli novembra 2015. godine, nego do dana stupanja na snagu ovog zakona, mi čak idemo i tri godine dalje, da im se omogući ozakonjenje i da oni sve ono što su gradili mogu da legalizuju. Iz kojih razloga? Da je ovaj dopisni učenik Šumarca bio na sednici kada je koleginica Radeta govorila o ovom zakonu, mogao je da čuje da je to iz razloga što u mnogim gradovima u Srbiji ljudi koji su proteklom periodu gradili određene objekte, a naročito smo potencirali imanja na selu gde se sin odvaja iz porodičnog domaćinstva ili unuk itd. ili neko pravi neku zgradu za neki posao, nisu urađeni detaljni urbanistički regulacioni planovi i ti ljudi ne čekajući tako nešto su pribegli tome da na takav način grade.

Za razliku od DS, i Božovića, i Đilasa, i Jeremića, i svih koliko ih ima u tom konglomeratu izdajnika i lopova i secikesa su samo rušili i uništavali, mi ne želimo da se ruši, već da damo mogućnost i zbog toga je taj amandman odličan, a to što on ne ume da čita, što ne zna šta priča, ni koji je dan, ni gde je došao, to je već njegov problem, a uskoro će i oni u prošlost, kao što će narod da ih kazni na izborima, tako će jednoga dana Balša Božović da priča – bio sam jednom u parlamentu, pričao sam gluposti.

Pokušali smo u raspravi da objasnimo, gospodine ministre, poljoprivrednicima da neće imati takvu korist kao što vi to predstavljate od IPARD 2. Kad je IPARD 1 promovisao, ministar Nedimović je rekao da će tako da se stane na put srpskim tajkunima i veleposednicima. Zamislite, upravo tim tajkunima je Vlada Republike Srbije omogućila da uvoze sve ono što srpski seljak može da proizvede, da unište srpsko voćarstvo, poljoprivredu, srpsko stočarstvo, koje je na nivou iz 1910. godine i sad samo još da se ekološki zaštite i dobiju sredstva iz IPARDA 2 i srpska poljoprivreda će da procveta. Ali, neće biti baš tako. Zato što je iznos o kome se govori samo kap u moru, milijarde su, i vi ste svesni toga, gospodine Trivan, potrebne da se reafirmiše i obnovi svaki sektor pojedinačno srpske poljoprivrede.

To bi trebalo da bude jedan program strategije, zato vidite kod svih amandmana poslanika SRS, jasno vam je ukazano – Strategija za održivi razvoj, strategija za poljoprivredu, strategija za upravljanje vodama. E, upravo ja hoću da govorim o strategiji za upravljanje vodama.

Da li znate, gospodine ministre, da u Gostilju, u opštini Čajetina, gde vlada izvesni lokalni kabadahija neki LJubiša, Stamatovićev potrčko, i to ne može da radi bez saglasnosti predsednika opštine Čajetina, naplaćuje se poseta vodopadu Gostilje, koji je nacionalno dobro? Evo, da li ima kolega iz sale koji su išli da vide vodopad Gostilje? Čovek postavio rampu, jednu kućicu. Kaže – bolje mi je da ovo radim nego da spavam na krevetu na slami, 150 dinara, za roditelje, za decu, za turističke posete, za ekskurzije.

Po kom osnovu i po kom zakonu vodopad „Ripaljka“, koji je nacionalno dobro, prirodni fenomen i spomenik prirode od 1948. godine je uređen, pa, ja mislim, pet puta bolje nego Gostilje? Isti je slučaj sa „Slapovima Sopotnice“, sa vodopadom „Lisine“, sa „Tupavicom“ na Staroj planini.

Zamislite kada bi krenuli u Sokobanji i svuda redom da naplaćuju vodopade. Molim vas, recite mi da li ste za ovo znali i kako ćete kao ministar to da sprečite? Niko nema pravo dinar jedan da naplaćuje.