Da repliciram kolegi Vučićeviću.
Problem je baš u budžetu. Nema para u budžetu za to što oni traže. Nema kolega Vučićeviću. Jeste li vi ministar finansija? Niste. Možete jednog dana da budete.
Nema veze što ste vi uvaženi, ja vam priznajem, za razliku od Veroljuba Stevanovića, vašu doktorsku kvalifikaciju. Vi ste stručan čovek u grani medicine kojom se bavite. Ali teško ćete da budete ministar finansija.
Ne znam zašto se vi osećate povređenim kada ja prozivam ministra da mi kaže, evo već treći dan, gde su pare i zašto nisu subvencionisane fabrike, kao što je fabrika ''Zastava'', ''Filip Kljajić'' i ostale.
To je tek u dogovorima, ako bude bilo. Vi znate kako je bilo prošli put, ko je je zvao Koštunicu da vas tužaka. Nije hteo ni ovog Davidovića. Nije hteo niko da mu se javi, osim sekretara i Dejan Mihajlov mu kaže – hajde, ja ću da razgovaram sa njim, žao mi ga je, i dobio je neki odgovor. Težak je put da se dođe do njih kada zasednu u ministarske fotelje i nije to baš tako lako.
Što se tiče dolaska ljudi i radnika, oni dolaze kod nas, profesor Poskurica i ja ćemo da razgovaramo sa njime i nastavite posle toga. Postavlja se samo jedno pitanje, a ne vama direktno, nego ovom gospodinu koji sedi ovde, ministru Cvetkoviću, gde su pare? Verovatno će gospodin ministar da izađe i da kaže gde su pare.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, biografija gospodina Rodoljuba Šabića je poslanicima SRS i čitavoj srpskoj javnosti prezentovana onog dana kada je DOS posle petooktobarskog puča došao na vlast.
Naime, gospodin Šabić je kao funkcioner jedne strančice koja je bila ravnopravni član konglomerata od 18 stranaka, bio je i istaknuti funkcioner te političke organizacije. Bespredmetno je i da pominjem, jer uopšte više kao takva i ne postoji. U dva navrata se modifikovala sa izborom drugog predsednika.
Međutim, on je tada kao istaknuti političar, naravno ranijeg Brozovog komunističkog vremena, kako je za sebe govorio ''ugledni'' beogradski advokat, sa advokatskom kancelarijom na Trgu republike, koja verovatno i dan-danas radi pod nekim drugim imenom, on je državni Poverenik za informacije – podržavao sve kriminalne radnje i sve ono što je radio režim na čelu sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, Demokratskom strankom i svima onima koji su formirali Vladu posle 5. oktobra.
Nije prošlo ni godinu dana, dame i gospodo narodni poslanici, a predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je na veoma jasan i argumentovan način, pažljivo me slušajte gospodine Jovanoviću, objavio celokupnoj javnosti i počeo da objavljuje simbiozu vrha državne vlasti i mafije u našoj zemlji. To je posao koji je bio veoma odgovoran, posao koji bi trebalo da radi državni Poverenik za informacije, Zaštitnik građana, pre svega Republički državni tužilac. Ali kako je u to vreme mogao da radi Republički državni tužilac, kada je i on sam bio mafijaš. Sećate se njegovog imena.
Au, gospodine Gavriloviću, sada već možda zaboravljeni, ali meni ne, javnosti i svim poštenim ljudima koji su pokušali da od njega traže pravdu – Rade Terzić. Posle ga je nasledio, u akciji ''Sablja'', je l' tako gospođo Radeta, izvesni Ostojić iz Novog Sada. Onda se u potpuno nebranom grožđu našao ovaj čovek koji je današnji Republički javni tužilac, gospodin Janković, koji se čak toliko zbunio da je dva puta izlazio da polaže zakletvu i želeo da nam drži ovde neki govor, a treba da radi po krivičnim prijavama, pre svega SRS, a onda i drugih ljudi koji u ovoj državi žele da se obračunaju sa kriminalom, korupcijom i mafijom.
Sada zamislite, u takvom odnosu stvari, u jednoj državi gde se apsolutno ne zna, gde bi trebalo da se zna koja grana vlasti šta radi, Republički javni tužilac, jedan, drugi, pa treći ili je bio, Vjerice, neki četvrti između Ostojića i ovog Jankovića, ne mogu precizno da se setim, ne radi svoj posao i to po krivičnim prijavama lično gospodina Tomislava Nikolića. On je, čini mi se, 25. oktobra 2005. godine, lično predao Republičkom javnom tužiocu krivičnu prijavu protiv tajkunskog para, inače veoma bliskom, u kumovskim vezama su sa Mlađanom Dinkićem, i ostalim predstavnicima vlasti, Hamovića i Lazarevića.
Sada pošto ste vi pojedine kolege, dame i gospodo narodni poslanici, možda prvi put u ovom sazivu, neki od vas su bili u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, gospodina Šabića znate ili ste ga nekada videli uživo ili niste, nekada ste mu rekli dobar dan i do viđenja. Zamislite Rodoljuba Šabića, a mi ga vrlo dobro znamo i ko je i šta je i kakve je sposobnosti, ne što se tiče advokature i pravne struke, da on juri ove mafijaše, koje je taksativno nabrajao i u svojim knjigama, poput ove koju držim u ruci, sa veoma interesantnom naslovnom stranom, ''Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije'', napisao dr Vojislav Šešelj.
Ova knjiga je danas nešto čime se bave državni organi. Znate, vi niste mogli u to vreme, ne vi, vi iz DOS-a jer vas to nije interesovalo, jer vi ste poslanici, šta su oni bili izuzev gospodina Jovanovića, koji je, naravno, tada bio alfa i omega tog režima, ostali poslanici iz svih ostalih Dosovskih stranaka, šta su mogli?
Dođu ljudi na sednicu i odu i šta oni znaju ko će da se puškara i ko će koga da ubije na ulici i kako će da se vrši likvidacija, za razliku od gospodina Jovanovića koji je sve to, naravno, znao. I, naravno da je znao da dr Vojislav Šešelj sve to zna i kasnije objavljivao u svojim knjigama.
Dakle, gospodin Šabić je od nas imao informaciju i to je nešto čime treba da se bavi Poverenik, a vidite koliko je njemu prof. Šešelj olakšao stvar.
On je otišao pre pet godina dobrovoljno u haški kazamat pošto mu je ovde napisana u Beogradu optužnica od strane Dosovskog režima i ostavio je blago za državne organe i za MUP.
Da je to normalna država i da oni nisu mafijaši, i da nisu korumpirani, samo da krenete od prve do poslednje strane ove knjige i mnogih drugih doći ćete do neverovatnih saznanja, i onda sve ono što niste mogli da saznate, a što će biti za Šabića tajna i o čemu neće moći da zucne, ni kada je sam sa sobom, ni kada legne noću da spava, ni da pomisli da goni takve mafijaše, vi možete da pročitate u ovim knjigama. Znate kako se kaže – zaklela se zemlja raju da se sve tajne odaju.
Gospodin dr Vojislav Šešelj je zbog javnosti i zbog toga što se nikada nikoga nije bojao, baš kao i svaki srpski radikal koji je spreman da se bori.
Mi smo ljudi koji potpuno slobodno živimo u ovoj zemlji i odgovaramo građanima za ono što su nas poslali ovde, da svakom kriminalcu sve u lice kažemo, odnosno da im poručimo i sa ovog mesta da smo mi ljudi koji će da se do kraja bore protiv toga.
Sada zamislite u procesu privatizacije ''Naftne industrije Srbije'', ''Elektroprivrede Srbije'', Rodoljuba Šabića kako ganja mafiju i kako pokušava da razotkrije i čiji je tajkunski klan, da li će Tadićev ili Koštuničin da prevlada i ko će da otme državnu imovinu.
Zamislite Rodoljuba Šabića koji kreće još korak dalje, ali on je već tri godine državni Poverenik za informacije, i kako raskrinkava privatizacionu mafiju. Ja sada vidim da on ovde treba da radi ozbiljno svoj posao.
Na kraju je dobio posle dve godine kancelariju i zamišlja da sedi, a oko njega najmanje 300, 400 kg papira i on kreće od jednog do drugog preduzeća, od slučaja do slučaja, pojavi se i kaže, on ima to pravo po zakonu da kaže, taj i taj je do grla upleten u kriminal i korupciju i taj je blizak sa Demokratskom strankom, ovaj sa DSS, ovaj sa G 17 plus.
Naravno, on to neće da radi. Da je pravi Poverenik za informacije, on bi nam do sada saopštio sve ono što smo mi, evo, kao politička stranka i naš predsednik izneli u javnost, a on je morao da dođe do tih saznanja po službenoj dužnosti.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, iako je i o tome govorio gospodin Krasić, da je slučaj džipa koji je otet za vreme dok je celu taktičku varku, da je tako nazovem, osmislio gospodin Jovanović ovde u Skupštini, iz ovog drugog reda ovde, nešto čime će se baviti do kraja i pravosudni i nadležni državni organi.
Kao član Odbora za odbranu i bezbednost, najmanje šest ili sedam puta sam pitala ovog starog-novog ministra Dragana Jočića, na osnovu presuda Vrhovnog suda koje poseduje Srpska radikalna stranka, kada će biti vraćena imovina, odnosno džip Srpske radikalne stranke koji nam je otet ispred zgrade predsedništva u trenutku dok je sa Dedinja kidnapovan bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević, koji je ubijen u haškom kazamatu.
Ne samo to, nego da je i gospodin Šabić radio svoj posao i po onim krivičnim prijavama koje smo mi imali protiv pojedinaca i on bi do sada isterao na čistac, zašto Srpskoj radikalnoj stranci i dr Vojislavu Šešelju nije isplaćena javna nagrada od 900 hiljada maraka. Ako državni organi nisu bili u stanju tada da rade svoj posao, kao što neće biti ni ovi, niti će Jočić u pravom smislu reči da juri kriminalce, niti će ovaj Janković da radi svoj posao. Kako je onda moguće da se, evo, koliko je godina prošlo, četiri ili pet, ćuti pred činjenicom da je jedan čovek uspeo sam da raskrinka sve ono što drugi državni organi nisu.
Gospodine Stanimiroviću, vidim da vi mene pažljivo slušate i znam, pošto sam vam tri-četiri knjige prodala. Prvo ste kupili jedan primerak, pa ste mi posle tražili još, još, kao i svi vi koji ste bili poslanici DOS-a u to vreme. Samo gospodin Jovanović nije hteo, verovatno nije imao sitno, ali on to sve zna, a nije ni važno. On zna, šta će njemu. U svakom slučaju, najviše sam knjiga prodala upravo vama koji sedite sa Dosovske strane. Vidim da vi mene pažljivo pratite, jer vi svi znate šta ovde piše i računam da ste od korice do korice sve pročitali iz ovih knjiga. Problem je što svoj posao ne rade državni organi.
Sada zamislite ovog ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana. On je tek taj koji po zakonu može mnogo toga više da uradi. Ako Šabić kaže – je l' tako, Meho, vi ga najbolje poznajete, bivši ste i partijski drugovi, i ja ne mogu i ja idem, kucam i tražim i oni mi ne daju informaciju i ovaj zaštitnik građana, bogami, može da uradi mnogo toga. Njegova ovlašćenja su velika i on pred nadležnim državnim organima pokreće postupak protiv onih koji su zaposleni u javnim preduzećima, u državnim organima i organima uprave. On je taj koji može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom.
Šta vam je, gospodine Albijaniću, zašto non-stop zvrckate? Vi ste, gospodine Obradoviću, i ne možete da me dekoncentrišete, ali, ozbiljna je stvar u pitanju.

Hvala vam, kolega, zaista je u redu i kolege su izuzetno strpljive i pažljivo slušaju. I to što se komešaju i što reaguju, to je zbog činjenice da su oni svesni toga da su svi ovi podaci koje ja iznosim tačni. Mislim da ćemo morati da uradimo reprint ovih izdanja, kako biste mogli da nabavite da vi koji nemate te knjige da ih pažljivo pročitate. To su originalni spisi ljudi koji su se usudili u to vreme, doduše anonimni su, da za razliku i od Šabića i od ovog Jankovića koga ćete da izaberete, svoj autoritet i integritet u službi u kojoj su radili ulože da dođu do materijala koje će da prezentuju javnosti preko predsednika naše stranke.
Postavlja se pitanje da li vi stvarno verujete, a glasaćete i zalažete se za društvo u kome se naravno poštuju ljudske slobode, prava čoveka i građanina, prava radnika i prava dece, da li vi zaista verujete da će Šabić i ovaj vaš kandidat za Zaštitnika građana imati, što bi naš narod rekao, petlju i srce i hrabrost da se suoči sa mafijom za koju možda neko od vas pojedinačno ne zna? Opet ponavljam i kažem – vi ste ljudi koji ste predstavnici tih političkih stranaka, čiji su vrhovi tesno povezani sa kriminalcima i mafijom. Kao kada mi kažemo: Albijanić, on se čudi na sve te pljačke i krađe Mlađana Dinkića i G 17, ma dobro, ko tebi šta priča, nisi ti ništa ukrao, nego ovi tvoji i on sleže ramenima. Tako isto i kod vas.
I možda je to vama čudno u ovom trenutku, ali budite sigurni, kao što se posle mnogo godina, nekima je u to vreme to bilo čudno, ispostavilo da su svi ovi navodi iz ove knjige tačni i time se sada bave državni organi. Još će klupko da se okreće narednih dana i u to budite sigurni. Svašta će još da se desi. Tako budite sigurni da su svi argumenti kojima raspolaže Srpska radikalna stranka u svakom slučaju mnogo bolji i autentični, za razliku od onoga što treba da rade ovi ljudi koji se po zakonu i po Ustavu Republike Srbije sada biraju.
Mislim da je jedini put, s obzirom na to da je izbor Zaštitnika građana, a po tom personalnom rešenju ne mogu sada da stignem ni da govorim, jer neke stvari iz biografije su interesantne i koje će verovatno kasnije kolege srpski radikali da prokomentarišu, mislim da je ovo čitava farsa i da će Rodoljub Šabić, zbog koga ste pre neki dan menjali zakon, svoj mandat u trajanju od sedam godina da krcka tako što će u nekoj kancelariji uz jutarnju kaficu i uz čitanje dnevnih novina i uz pristizanje informacija koje će za njega nešto da znače ili ne znače, do kraja da krcka svoj mandat. A građani će ostati od strane državnih organa uskraćeni za informacije za svoja prava.
Međutim, budite sigurni da ćemo mi nastaviti ovim putem koji je započeo da raskrinkava sve mafijaške afere naš predsednik 2000. godine i da ćemo biti spremni i upravo je ova skupštinska govornica mesto sa kojeg ćemo da iznosimo sva naša saznanja, kako bismo ohrabrili ljude koje dan-danas pozivamo da nam dostavljaju dokumentaciju koju ćemo i da objavljujemo i o kojoj ćemo smeti, i to nam je cilj i obaveza, da govorimo. Hvala vam.

Evo, iz ovog izlaganja od malopre smo mogli da čujemo na kakvoj će muci da bude gospodin Rodoljub Šabić. Svi mi to znamo, nisu samo ta tehnička pomagala i sredstva jedan problem. Najbolje ću to da vam dokažem i pokušam da vam pokažem kako će da izgleda njegova komunikacija sa, recimo, jednim državnim organom, na jednom primeru, kada on dođe kao poverenik za informacije da potraži informaciju.
Pitali decu u obdaništu u televizijskoj emisiji "Kefalica" kako treba da izgleda predsednik. I tako od deteta do deteta, jedno dete kaže – da sluša na času i da ne priča gluposti. Boris Tadić izgleda nije slušao na času, a najčešće priča gluposti. Zamislite da Šabić od takvog dobije informaciju. Nemoguće, gospodine Meho.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, budžet jedne države je prvi ispit za Vladu koja se formira, ove naše - posle tri meseca ucenjivanja i trgovine DS-a i DSS-a. U svakoj normalnoj demokratskoj zemlji to je prvi ispit i ocena za Vladu. Međutim, vi ste pre toga pali na ispitu - kidnapovanjem generala Tolimira, o čemu ćemo da govorimo već za dva dana.
Ako se govori o strateški važnom dokumentu, koji je po svojoj važnosti odmah posle Ustava Republike Srbije, zakonu o budžetu, ovaj budžet nije kreacija gospodina Cvetkovića i ove vlade, jer su se poslanici Srpske radikalne stranke, u čekanju Predloga budžeta, bavili stavkama i ekonomskim klasifikacijama onako kako ih je predvideo Milan Parivodić. Razlika je u tome, u nominalnom iznosu je nešto mala razlika, što su uvedena nova ministarstva.
Desilo se ono što sam pretpostavila, pa sam jednog od vodećih eksperata iz oblasti budžeta, koleginicu Tabaković, pitala šta misli, kada bude došao budžet gospodina Cvetkovića, da li će, kako vi kažete, biti transparentna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, a ona je rekla da misli da neće.
Bile smo u pravu i ona i ja, jer ono što je bila ekonomska klasifikacija 463 za AP Vojvodina, a to je malopre rekao i kolega iz stranke G17 plus, da mu je nejasno što se to desilo, pa me čudi što nije uložio amandman, jer to je institucionalni put da nešto promeni, ako sme vama da da neku packu, gospodine ministre, i 489, imam taj deo iz Parivodićevog budžeta, dakle, apsolutno po gradovima aproprijacije NIP-a, to je samo nešto, moram da upozorim i druge kolege iz vladajućih stranaka, što stoji na papiru, a da li će da bude, ne zna se.
Piše - 2007 - 2008. godina i svako je ovde govorio negujući manir lokalpatriotizma, regionalne zastupljenosti, što je zaista suludo, jer Srbija je jedna izborna jedinica. Naravno da svako voli svoj grad i svoju sredinu, i ja ću najviše da pričam o problemu Kragujevca i nečega što se danas desilo, a lično se vas tiče, gospodine ministre Vlade. Hajde, vi nama objasnite ko garantuje, vi ili Dragan Đilas, ili Koštunica, ili cela Vlada, da će ovo ovako da ostane.
Ako postoji za 2007. i 2008. godinu aproprijacija iz NIP-a po nekim projektima, vi znate kako su ti projekti dobijani, tako što je G17 imao nekog uticaja ili je ucenjivao lokalnu vlast, pa onda, hajde, daćemo vam nešto, dok je Dinkić delio šakom i kapom, a sada je sve to u izmaglici, pa će da se pitaju oni iz oblasti zdravstva i školstva.
Baš me interesuje što nema Đilasa, da ga, recimo, pitam za gondolu od Ade Ciganlije do Novog Beograda, kada će građani da se voze gondolom, jer to je jasno stajalo u onom prethodnom planu.
Neke će baš da zaboli glava, a to su vaši saradnici, ili su vas podržavali u lokalnoj samoupravi, kao što je slučaj grada Kragujevca i ovog, još uvek, gradonačelnika Stevanovića. Njemu su obećane te pare, po principu - ja ću da ti dam, a ti mene podržavaj, imaj devet poslanika, sve do kraja te vlade, a od toga tada neće biti ničega.
Druga stvar koja je neverovatna, gospodine Cvetkoviću, u državi kakva je Srbija, i na to vas je upozoravala koleginica Tabaković, to je da ne možete da izađete sa jasnom cifrom kolika je naša donja granica siromaštva. Budžet nije socijalni, jer nema tu socijalnu komponentu, a i tamo gde ima socijalnu komponentu, to je klasifikacija 472, opet je sve u izmaglici.
Ono što mene konkretno zanima, to je metalski kompleks Srbije, u ovom slučaju, grada Kragujevca, jer je danas, pored Skupštine Srbije i vas iz Vlade, i Koštunice i Dinkića, Gradska skupština morala da zauzima stavove o tom pitanju.
Opet su najglasniji bili odbornici Srpske radikalne stranke, jer su došli ljudi iz metalskog kompleksa i traže odgovore na, za njih, jednostavna pitanja, ali, očigledno, za vas komplikovana.
Ovde ste opredelili sredstva u tzv. tranzicionom fondu, u iznosu od 7,5 milijardi dinara, za preduzeća, odnosno za socijalnu pomoć onima koji se nalaze u procesu tzv. tranzicije, a to je otimačina, pljačka, otpuštanje s posla, bedna otpremnina od 100 evra, i sada se oni pojavljuju sa konkretnim zahtevima.
To je danas odluka jednog predstavničkog tela, kao što je Skupština grada Kragujevca. Mi smo inicirali da to dođe na dnevni red, danas su i ovi drugi imali sluha. Dakle, radnici metalci iz cele Srbije sada od vas traže da im odgovorite na pitanje (pošto je jedan ovlašćeni predstavnik ovde, i to iz vladajuće stranke, u tri minuta nekog svog napisanog govora rekla - restrukturiranje, odnosno restrukturisanje, kako se drugačije i pravilnije kaže, preduzeća nije obavljeno do kraja, proces privatizacije u društvenim preduzećima nije završen do kraja marta ove godine) - šta će sada da bude?
Postavlja se pitanje za vas, gospodine ministre, da li ćete vi da promenite, brzopotezno, po peti put, Zakon o privatizaciji i retroaktivno da ga primenite? Šta ćemo sa tim preduzećima, kao što su Grupa "Zastava", "21. oktobar", "Filip Kljajić", ko zna koliko još preduzeća u Srbiji, u kojima nije izvršen proces privatizacije, a nije urađeno ni ono što ste obećali, odnosno DOS-ovska vlast, 2001. godine.
Šta ćemo sa otpremninama tih ljudi i da li vi možete sada da izađete za govornicu i da kažete šta sa ovih skoro 6.000 zaposlenih na Zavodu za zapošljavanje i obrazovanje? Niti ste ih prekvalifikovali, niti su stvoreni uslovi za rad tih ljudi u malim i srednjim preduzećima, jer ih nema, i sve ovo što se nalazi u ovim klasifikacijama od ministarstva do ministarstva, 423 - usluge po ugovoru, i 424 - specijalizovane usluge, to je fantastičan metod za pranje para, odnosno za uzimanje koliko kome treba, od ministarstva do ministarstva.
Pošto je ovo ovako aproksimativno dato, dakle, to je iznos koji je opredeljen u budžetu za 2007. godinu od 7,5 milijardi, da li ste spremni da kažete konkretno za socijalne programe, za grad Kragujevac, za Bor, za Vranje, koliko treba i kako će biti obeštećeni ti ljudi. Oni to od vas traže i to je ono u čemu ćemo da istrajavamo, to su zahtevi koji su za nas potpuno opravdani, ne samo od strane metalaca, nego svih radnika, i verovatno će ta inicijativa da krene sada kroz celu Srbiju.
Da li ste formirali Vladu? Da li ste rekli da imate odličan prihod u budžetu? Da li su za vas vanredni prihodi od prodaje jednog resursa? To ste nasledili od Mlađana Dinkića. Da li ste razdelili, kako ćete to da krčmite?
Lepo, sada njima kažite kako će oni da se obeštete, a da im se smanji rok za penziju, pošto im, očigledno, država nije obezbedila posao, nisu im obezbeđeni strateški partneri i nema nikakvih projekata koji bi to omogućili.
Ovo što je Dinkić stavio u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, nekakve «start-ap» kredite, a to bi trebalo da znači da vi počnete neki novi posao, to je samo za one koji su podobni partijski. Isti je slučaj sa poljoprivrednicima, za šta rok ističe sutra.
Evo, gospodin Krstin i druge kolege narodni poslanici iz SRS-a su danas proverili.
Treba onda da izađete za skupštinsku govornicu i da kažete tim seljacima, poljoprivrednicima u koju stranku noćas da se učlane, da li kod vas ili kod Dinkića, da bi, eventualno, sutra, pod prinudom učlanjavanja, dobili kredite.
U celom Šumadijskom okrugu samo je jedan čovek, iz jednog sela u Račanskoj opštini, dobio kredit od čitavih 40.000 dinara, a da nije učlanjen u stranku G17 plus ili neku drugu iz prethodne vlasti. Svi drugi, a nemam vremena, već sam dosta potrošila vremena Poslaničke grupe SRS-a, da vam ređam sva sela na području Šumadije.
Niko ko je došao pošteno da traži kredit od države i prethodnog ministarstva, a to se sada odnosi i na ovo aktuelno, nije mogao da dobije jedan jedini dinar, jer gulite kožu kako radnicima, tako i seljacima, ali kako radite tako će vam i biti.
Hvala.

Gospodine Džudževiću, trebalo je da opomenete ovog Nešovića iz G17 da nema pravo na povredu člana 101, zato što vi niste ni predsednik, ni zamenik predsednika Poslaničke grupe G17 plus. Ako je došlo do nekih promena, recite.
Što se tiče povrede dostojanstva i člana koji ste reklamirali, sami ste povredili član Poslovnika, jer ste grubo narušili dostojanstvo srpskih seljaka i poljoprivrednika.
Način na koji vršite pritisak na njih, kao što je rekao gospodin Todorović, ne samo da znate iz kog su sela, nego mislim da znate i šta ti ljudi imaju u štalama i ko su im članovi domaćinstva.
Nije smešno, gospodine Nešoviću, reći ću vam slučaj jednog čoveka koji je, eto, spletom okolnosti ili ne, član neke druge stranke, nije G17. Neću vam reći iz koje je. Iz podrudničkog je sela Dobrača. On se 26 puta obraćao Ministarstvu za kredit, sa svim uslovima koji su potrebni da dobije kredit, ako je sve tako transparentno i ako je otvoreno. Naravno da nije dobio, jer ste u tom selu, vi i vaša stranka, osvojili dva ili tri glasa, ne sećam se tačno, a SRS 50% plus jedan glas, plus još 5%.

I meni je, gospođo, stvarno neprijatno što je Vitošević opljačkao državu za 13 miliona dinara, ali i zato što ste stavili minđušicu u uvo svakom prasetu i jagnjetu, svakom teletu i svakoj kravi i što ste naterali srpskog seljaka da plaća toliki porez, pa danas nema ni za prostu reprodukciju, osim ovih vaših nazovičlanova kojima dajete kredite.
Ako krenemo da pričamo o zloupotrebama Vitoševića, Ivane Dulić-Marković, Mlađana Dinkića, odvešće nas daleko. Vlahović će, doduše, da se smeška, njemu će da bude lepo, njega smo za trenutak ostavili na miru.
Bolje vam je da ćutite, jer ako dođemo sa konkretnom dokumentacijom samo za Ministarstvo poljoprivrede, ako se pojavi u sali ovog trenutka prof. Mašić i krene svaki radikal, po Poslovniku, da vam priča koliko se samo u tom ministarstvu pljačkalo i kralo, videćete da će ta priča da vas odvede daleko ispod cenzusa, do nemoguće misije da ga pređete u svakom gradu gde ste se tako ponašali i, uopšte, na sledećim izborima.

Pratila sam, kolega Momčilov, vaše briljantno izlaganje i kasnije slušala kolegu iz Demokratske stranke. Samo sam želela da kažem nešto u prilog vašem izlaganju i argumenata koji ste izneli. Vi ste poznati i kao čovek koji, uglavnom, vodi brigu, uz doktora Poskuricu i ostale lekare u našoj poslaničkoj grupi, o stanju zdravstva u našoj zemlji.
Nije problem u regionalizaciji, koja nikada neće institucionalno da se desi, uvaženi kolega, u Srbiji, zato što je način ustanovljavanja lokalne samouprave gradova i opština i teritorijalne zaokruženosti definisana Ustavom Republike Srbije. Dakle, to je neka politička priča o autonomiji. Kako mogu ljudi sad da izmišljaju svašta i da prave kojekakve karte i konstrukcije u svojoj glavi? To su sve besmislice i to u pravom smislu reči nikada ne može da se desi.
Međutim, problem nije samo u ovome što je doktor Paja Momčilov govorio, u nedostatku sredstava i u činjenici da se u sve gorem položaju nalaze naši klinički centri, tj. da Ministarstvo zdravlja ne vodi ravnomerno brigu o bolnicama i kliničkim centrima u našoj zemlji.
Najveći problem u ovoj godini, a on će tek da eskalira kako vreme bude odmicalo, i o tome treba odgovorna vlast da vodi računa, jeste što ste jednom nepromišljenom odlukom, doduše, uz prolongiranje vremenskog roka od godinu dana od 1. januara 2007. godine, pojedine zdravstvene ustanove servirali jedinicama lokalne samouprave.
Sada moram da vam kažem, pretpostavljam da je u Nišu slična situacija, kako to izgleda u Kragujevcu. Grad je prezadužen. Ukupan dug sa kamatom je između 14,5 i 15 miliona evra. Tako prezadužen grad treba sada da vodi računa, po osnivačkim aktima i statutu koji su već usvojeni, imenovanjem veoma lošeg kadra u tim zdravstvenim ustanovama, i o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, i o stomatologiji, i o apotekarskoj ustanovi, i o domu zdravlja.
Sada je u toku faza konstituisanja, odnosno zaokruživanja medicine rada, jer mi smo radnički grad. Medicina rada, koja je bila u okviru grupe "Zastava" i preduzeća "Filip Kljajić", ima dugogodišnju tradiciju i sada će ta novoformirana ustanova da bude pod gradskom ingerencijom.
Postavlja se pitanje zašto je država tako nepromišljeno ostavila, bukvalno, u stanju nebrige toliki broj zdravstvenih ustanova u našoj zemlji? Da li su dovoljna ta i takva transferna sredstva, koja dolaze opštinama i gradovima, da mogu da pokriju tu primarnu zdravstvenu zaštitu, kada imate takvu vlast. Sve i da je stanje idealno, a vi ste užasno loša Vlada, čak i da radikalska vlast pomogne lokalnoj samoupravi, gde ste vi, recimo, u kombinaciji u takvom bloku i konstelaciji snaga na vlasti, to je nemoguće jer je zakon kao zakon loš.
Dakle, to je trebalo da bude dugotrajni proces i pitanje je da li je toliki zalogaj na sebe trebalo da preuzme lokalna samouprava. Jedini način je da vi ekonomski osamostalite jedan grad, jednu opštinu, da se ona razvije, kao što nije slučaj u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji, da oni mogu na sebe da preuzmu toliko breme i odgovornost.
Nije u pitanju samo taj kadar, nije u pitanju ni oprema, ni zgrade gde će te ustanove da se formiraju, već, jednostavno, nebriga resornog ministra za te probleme. Da li će se on, da govorim o večitom ministru Tomici Milosavljeviću, javiti ili se neće javiti nekom predsedniku opštine po pitanju tih problema, to je sve diskutabilno, znate.
On će da kaže da to više nije u njegovoj nadležnosti, da on neće da rešava te probleme, a uglavnom su to, osim u opštinama gde su radikali na vlasti, mada još uvek nisu ni tamo završeni ti akti o osnivanju, nesposobni predsednici lokalnih samouprava, koji su em zadužili grad, em veoma loše, najgore kadrove postavljaju u tim novoformiranim lokalnim zdravstvenim ustanovama.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika i člana 7. Ustava Republike Srbije, koji govori o nacionalnim obeležjima Republike Srbije.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, u četvrtak se desio jedan od najvećih incidenata otkako Republika Srbija ima svoje državno obeležje. Naime, na zgradi Republike Srbije je osvanula crveno-belo-plava zastava ustaške hrvatske države. Je l' nešto nije u redu, gospodine? To što je vama smešno, za sve građane Srbije i za vas koji treba da poštujete Ustav je žalosno. Dakle, novinari i fotoreporteri koji su uslikali hrvatsku zastavu na zgradi Narodne skupštine Republike Srbije su bili zgranuti, naravno kao i celokupna srpska javnost, činjenicom da se srpska trobojka sa srpskim grbom ne nalazi, kao državno obeležje, na zgradi Narodne skupštine.
Gospodine predsedniče, pošto je opštepoznata stvar, i to je vaše intimno pravo izjašnjavanja, u smislu vaše nacionalne opredeljenosti, jer ste dete iz mešanog braka, majka vam je Srpkinja a otac Hrvat, da je vaše nacionalno opredeljenje jugoslovensko, što je vaša stvar, međutim, kada se radi o ...
Bolje bi bilo da se lupite po glavi, da vidite da li ima nešto unutra ili je prazna, to bi vam bolje bilo, jer u praznoj glavi nema osećaja za pripadnost državi i narodu, i nema ustava. Vi, gospođo što žvaćete žvaku, i taj vaš "trio fantastiko", sve tri ste kao kvočke, non-stop lupate kao otvoren prozor, lepo pročitajte Ustav i šta piše u Ustavu.

Činjenica da sam narodni poslanik i potpredsednik mi još više daje za pravo da, kao odgovoran političar i odgovorni poslanik Srpske radikalne stranke, od vas zatražim odgovor.
Ako vam sekretar nije rekla ili vi niste čuli, član Poslovnika je 226, to sam vam rekla na početku i tražim od vas objašnjenje.
Dakle, kako je moguće da državno obeležje republike, odnosno nazovidržave, koja je okupirala jedan deo teritorije srpske države i prognala preko pola miliona naših sunarodnika, osvane na zgradi Narodne skupštine?
Uopšte ne znam zbog čega vi, gospodine predsedniče, ne iskoristite svoj autoritet i uticaj, mislim da je član 217. Poslovnika, na ovu vašu razularenu poslaničku grupu Demokratske stranke. Najlakše je, kada ništa ne znate, da galamite, da arlaučete.
Dajte da otvorimo ozbiljnu raspravu i diskusiju o tome gde se mi, dame i gospodo, nalazimo. Znam da sam jutros došla iz Kragujevca, da se nalazim u Beogradu, u Ulici srpskih vladara, u zgradi Narodne skupštine...
(Predsednik: Isteklo vam je vreme.)
Ne treba vi da budete nervozni, to je propust, pre svega, vaš ili službe kojom vi ne rukovodite kako treba, jer su ljudi dali objašnjenje da su zgranuti, da ne znaju kako se ta greška desila.
Gospodine predsedniče, od vas tražim odgovor i upozoravam vas da u Srbiji u Narodnoj skupštini više nikada takav incident ne sme da se ponovi.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 1. i članu 104. Poslovnika. Član 104. je povređen izlaganjem narodnog poslanika, eks-ministra i izvršnog direktora firme koja je vršila procenu vrednosti kapitala, pa kada je došao da uzme sve to lepo je završio, Deloitte, tako se zove.
Na osnovu člana 1. Poslovnika, najpre vama, gospodine Batiću, da kažem, verovatno ćete kasnije opet da se javljate, niste bili u prethodnom sazivu Skupštine i sada ste, eto, nekako prošli. Vojislav Koštunica je, za tri i po godine, četiri puta ušao u Skupštinu, jednom, doduše, kada je obrazlagan predlog budžeta, dva puta povodom rezolucije, čovek priča sa sovom, ima preča posla. Kosovo i Metohiju hoće da nam otmu njegovi mentori, i vaši takođe, ali njega nema, ne zanima ga, ne zanima ga budžet.
Gospodine Vlahoviću, nekome je možda promaklo, ali meni nije. Vrlo opasne poruke šaljete sa skupštinske govornice: crveno-crna koalicija. Prvo, mi smo slobodarski narod, mi Srbi i svi građani Srbije koji poštuju Ustav i zakone ove zemlje i lojalni su državljani. Mi smo se čitavog svog života borili protiv crnokošuljaša, ustaša, esesovaca, nacista, bez obzira da li su ti mladi ljudi za vreme Drugog svetskog rata bili u partizanima ili u četnicima ili su se svi nazivali četnicima u poslednjem otadžbinskom ratu. Ako neko širi govor mržnje i ako neko loše utiče na slobodarski srpski narod i građane Srbije, to ste vi, gospodine Vlahoviću.
Ne bi vam to bila prva i jedina greška. Svaki put kada izađete i tako slavodobitno, u svom, rekla bih, više šeretskom stilu, sa tih nekoliko rečenica kojima pokušavate da omalovažite pre svega kolege narodne poslanike koji nisu ekonomisti po struci, a čak i da udarite na nekoga ko je za vas finansijski mozak, kao što je mr gospođa Jorgovanka Tabaković, argumentima koji ne stoje, odmah se oglase oni ljudi koje ste vi zavili u crno.
Ako već pričate o nekom crnilu, bar ste nas vi, Božidar Đelić i onaj ministar sindikalac zavili u crno. Sam vas je Bog spasao, ne znam koji je to bio avgust 2002. godine, kada su vas radnici "Zastave" onim motkama jurili, a vi otišli da jedete pečene žirafe, pa ste do četiri ujutru jeli.
(Predsedavajući: Molim vas da obratite pažnju na svoj rečnik, vi ste ipak potpredsednik Skupštine.)
Pečene žirafe su loš rečnik? Nisam ja jela te pečene žirafe u Kragujevcu, nego Vlahović kada je otpustio preko noći 15 hiljada ljudi. Gospodine Albijaniću, bolje bi vam bilo da se smirite, da ne počnu da stižu pisma i za vas.
Ovo je malopre stiglo na faks Narodne skupštine Republike Srbije i kurir mi doneo u momentu kada ste se vi seirili nad takvom sudbinom srpskog seljaka i radnika koje ste ostavili bez posla, pismo je od Gradskog odbora metalaca Kragujevca, u 16,54 časova traže da ih vratite na posao, otpustili ste ljude, nemaju hleba da jedu. Vi ste ih otpustili. Šta vama znači ko je potpisao, kada vama samo znači gde ćete šta da otmete i da ukradete, gospodine Vlahoviću? Vi se mnogo brinete za sudbinu srpskih radnika? Mi moramo sutra u Skupštini grada Kragujevca da se bavimo ovim pitanjem, a ne vi, gospodin ministar, bivši direktor Agencije za privatizaciju. Vi ste ove ljude ostavili bez posla. Znate šta traže? Traže da im kažete šta će biti sa Zavodom za obrazovanje i zapošljavanje. Ko je promoter toga? Vi lično. Ne čak ni Đelić, ni onaj nesrećni sindikalac, napravio tri vile sa po pet spratova, ne znam gde...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, možete li vi da se zaustavite?)
Naravno da ne mogu da se zaustavim kada je lopovluk bio toliko velik da mogu do četiri ujutru Vlahoviću da pričam gde je sve otimao. Ovi ljudi traže... I, najbolje bi bilo, ja vam garantujem, slobodarski smo narod, u Kragujevcu ste potpuno sigurni, u to budite uvereni, dođite lepo sutra kao gostujući poslanik, uredićemo to sa skupštinskom službom, pa lepo da objasnite građanima Kragujevca i ovim jadnim ljudima koji šalju ove dopise, i šest godina tumaraju i ne znaju gde će zbog vaše vladavine i cele Demokratske stranke, kako ćete da ih zaposlite, jer rekoste da ćete za kratko vreme da učinite da se vrate na posao. Šest godina ih lažete, a vi sve bogatiji i bogatiji. I još se smejete i narodnim poslanicima u lice govorite da ništa ne znaju. Da sam na vašem mestu, gospodine Vlahoviću, ovog trenutka na pisarnicu, ostavku na mesto narodnog poslanika, vama nije mesto u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ministar za lokalnu samoupravu i državnu upravu Milan Marković je upravo ušao, ali to nije dovoljno, zato što reklamiram član 87. Poslovnika.
Poslednja i specijalna vest na javnom servisu RTS-a bila je ta da je ambasador naše države pri UN Pavle Jevremović izjavio da će uskoro biti locirani i uhapšeni preostali koje goni haški kazamat: Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Goran Hadžić i Stojan Župljanin. To je verovatno odgovor na naše celodnevno pitanje gde se nalazi Vojislav Koštunica. Verovatno sa Radetom Bulatovićem, Draganom Jočićem i Šutanovcem po nekoj šumi, ili gde, čeka od Karle čokoladice. Preče mu je da isporučuje srpske heroje...
Ujedno pozivam RTS i onog pametnog Tijanića da ne šire lažne vesti i ne uznemiravaju građane, jer sam, kao i sve srpske patriote, ubeđena da se ovi srpski junaci koje goni zlikovački tribunal nalaze daleko i da nikada neće biti uhapšeni i isporučeni Karli del Ponte i ovima koji već pet godina ne počinju suđenje našem predsedniku.
Prema tome, gospodine predsedavajući, bilo bi lepo da vi sada, večeras, koliko je odmaklo vreme od kada mi insistiramo da se premijer i ostali ministri pojave ovde, zatražite informaciju da li je za Koštunicu danas prioritet budžet Republike Srbije ili da bezglavo juri one koje potražuje zlikovački tribunal iz Haga, da nam se obrati ovde, da mu postavimo pitanja, prvo ta, a onda što se tiče budžeta, koji je zaista loše projektovan.
Mi moramo da znamo šta se u državi dešava. Dok Narodna skupština Republike Srbije zaseda, RTS na takav način uznemirava celokupnu javnost i širi vesti koje verovatno dobija od samog Koštunice i ministara koji hapse one koje zlikovci iz Haga potražuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, nisam zadovoljna takvim vašim odgovorom, iako vi odgovarate gospodinu Batiću, ali to je stvar koja se tiče svih 250 poslanika, odnosno 249, jer ste vi taj koji je vodio sa Tijanićem razgovore i tiče se našeg budućeg rada.
Ako ste sada rekli da se unaprede prenosi Narodne skupštine Republike Srbije, prvo da pitam gospodu iz Javnog servisa i Aleksandra Tijanića, ko je došao na ideju da posle 17 godina narodne poslanike, umesto Miroslavljevog pisma, Miroslavljeve ćirilice, koja je postojala kao takva u prenosu, promeni, recimo, font, za početak.
Drugo, što se tiče prenosa jučerašnjeg dana, kada su poslanici SRS govorili o problemu u naselju Grmovac, trebalo bi gospodin Tijanić da se pobrine zbog činjenice da, recimo, u Nišavskom okrugu, u delu Šumadije i u mnogim drugim krajevima Srbije je bilo slike a nije bilo tona, pa su onda ljudi izlazili kao nemi govornici se obraćali javnosti, a da nacija nije mogla da čuje o čemu se radi.
Treće, javnost rada Narodne skupštine Republike Srbije je nešto za šta su se narodni poslanici borili na različite načine, pre svega poslanici SRS, ali do sada nikome nije palo na pamet da vrši bilo kakvu modifikaciju, odnosno da se drzne da to konkretno uradi.
Doduše, imala je takve ideje Nataša Mićić, zbog svoje nemoći i zbog činjenice da je bila najgori predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, zato što je gušila demokratske procese i zato što je to bila bruka za naciju da vidi kako se ponaša predsednik prema narodnim poslanicima.
Ali, zaista je neverovatno da vi, bilo kada i bilo gde, evo ja sam potpredsednik Narodne skupštine, a ne znam o tome šta vi radite i kakve razgovore vodite, razgovarate iza kulisa o onome što je tekovina demokratije u našem društvu. Ono što se ne vidi i što je tajno, to je uvod u jednu vrstu diktature, znate.
Zaista je neverovatno da bilo ko pomisli da najviši zakonodavni organ može da raspravlja o važnim temama, o donošenju zakona, o onome što interesuje narod, a da nema, ne daj bože da nekome to padne na pamet, a kako sam razumela gospodina Batića, valjda se i o tome razgovaralo, je l' tako, da nema skupštinskih prenosa, nema nikakvog unapređenja, jedino slika i ton da budu bolji, da ili da se eventualno vrati ovaj font koji je postojao 17 godina i da predstavnici RTS u uključivanje na sat vremena kada su vesti RTS, to ne rade baš u trenutku kada su poslanici SRS za govornicom.
Vi se sećate da u periodu kada smo mi bili deo vlasti i kada su to radili ovi iz režije RTS, najoštrije je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj protestovao, čini mi se, kada je Veselinov ili tako neko bio od predstavnika nacionalnih manjina za govornicom, pa se desi baš u tom trenutku spiker se javlja i priča, a ne čuje se poslanik opozicije. To se sada nama često dešava, ali bilo ko da se drzne da ova dostignuti stepen javnosti, koji može da bude još mnogo bolji...
Vidim, ali to je manir Radomana Božovića, to lupkanje, dobro nema veze, vidim da je vreme.
Dakle, mi ćemo najoštrije tome da se suprotstavimo, to je i naša obaveza prema biračima i prema svim građanima Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Odbora za kulturu i informisanje, i uostalom i druge kolege, srpski radikali, na tom matičnom odboru, kao što vi rekoste, nisam mogla da iznesem stav jer ne učestvujem u radu tog odbora, kao i u radu deset drugih odbora gde su predsednici odbora iz istih stranaka odakle su i resorni ministri. I za nas je poražavajuće što je Vojislav Brajević, ministar kulture, još je sad iz njegove Demokratske stranke i predsednik Odbora za kulturu i informisanje, besmisleno je da tamo bilo šta razgovaramo.
Pošto vi niste imali smisla za demokratiju i za to da opozicija treba vas da kontroliše, i vaše ministre, gospodin Nemanja Šarović, jer njegov amandman traži da se ovaj član 5. briše, zapravo želeo da vam kaže, kao što je to juče i rekla u načelnoj raspravi koleginica Radeta, da ste vi ovim članom želeli da nacrtate lik Rodoljuba Šabića.
Zato što je on izabran na funkciju poverenika pre određenog vremena, tome ima dve godine, je l' tako, ako danas pogledate u svim dnevnim novinama, čak i u onim, gospođo Kolundžija, gde ste vi rekli da trpite veliku torturu od opozicije, zato što koristi svoja poslanička prava i poslovnička, on je kandidat i dobio je jednoglasnu podršku određenog dela javnosti, koja ga predlaže ponovo bude na toj funkciji.
Sad je ovaj član 5. trebalo da posluži u svrhu da se lepo Šabiću kaže, ako on bude taj koji treba da se izabere, slušaj, tebi je neko vreme prošlo, biraćeš se na sedam godina, zato što ste vi to tako zamislili. Niste želeli da prihvatite prethodni amandman kolega Markovića i Ilića, da to bude na četiri godine, što je i normalno, jer je nemoguće da u jednoj državi, a vodili smo celog jutra raspravu o tome, neko govori o partijskoj državi, o partijskim kandidatima i o nestranačkom uticaju, kada je apsolutno jasno da je on čovek koji je imao potpredsedničku funkciju, pa je bio ministar za lokalnu samoupravu, pa je bio u jednoj stranci, pa pre toga je imao staž u Komunističkoj partiji, u jednopartijskom sistemu. Sve je to besmisleno da ste se sad setili da taj član stavite u zakon a onda zbog Šabića, pošto je to na sedam godina, kažete: "Bio si i sad ako ti budeš taj tebi vreme teče, šta si radio - radio si, kad prođe tih sedam godina, gotovo je, ti više ne možeš ponovo da se biraš na tu funkciju".
Besmisleno je, mada je gospodin Albijanić u tom trenutku predsedavao i video je da, recimo, gospođa Pešić tačno sabira 4 + 4 da su 8, to je matematički ispravno, da ona razmišlja tako i kaže u onim replikama, nadam se da je nešto naučila od gospodina Nikolića, kaže, pa dobro, ako to sad bude bilo, pa kad vi radikali dođete, promeni se, i ona misli da će sada da bude izabran poverenik i da će da traje mandat ovoj vladi četiri godine, pa kada mi dođemo... To uopšte tako neće da izgleda.
Mi ćemo imati vanredne parlamentarne izbore pre roka i mnogo pre nego što vi mislite. Da ste prihvatili naš amandman, tom nekom bi trajao mandat četiri godine i posle toga i mi bismo promenili, što je rekao gospodin Marković, zakon da se normalno bira na četiri godine.
Ovako, vi sada, ovo je neverovatno, ne znam da li u bilo kom zakonu u svetu ovako nešto postoji. Tačno ste naslikali čoveka i kažete da specijalno zbog njega to radite, jer on već ima period koji je potrošio.
Kako je potrošio Šabić to vreme? Prvo, godinu dana je otkako je izabran non-stop išao od jedne do druge poslaničke grupe i gde god sam ga srela, da li ovde u holu, kod lifta na spratu, kukao je i žalio se kako nema kancelariju, kako nema sredstva da radi, a posle toga kad je kao nešto počeo da radi i kad je dobio taj prostor, on nikakvu informaciju nije dobio.
Ko će njemu da da informaciju i koje to informacije on traži? Evo, mi danas da postavimo pitanje, juče smo ga pokrenuli jer je juče ta vest munjevito stigla u Srbiju, ali vi niste reagovali zato što je Milan Martić osuđen na 35 godina u Haškom tribunalu. Nijedan državni organ se nije oglasio po tom pitanju i niko, osim srpskih radikala, za ovom govornicom.
Tako da je besmisleno da ovakav zakon menjate zbog jedne osobe, bilo kada i u bilo koje doba. U ovom slučaju je to sada Šabić, palo bi vam na pamet da to u nekom drugom zakonu uradite zbog nekog drugog kadra. Zakon mora jednom da važi za sve i da to bude bar neko vreme, nije nepromenljiv, ali ako ste normalna vlast i vlast koja dobro radi, a vi to niste, kao što to niste u prethodnih sedam godina, onda niste bili ni sposobni i niste ni sada da pravite zakone koje će da naslede oni koji će vas da zamene, a to smo mi srpski radikali, a da ne moramo ništa da menjamo. Ovako ćemo morati sve da promenimo, i u ovom, i u 500 i nešto zakona koje ste doneli unazad sedam godina.

Gospodine predsedavajući, nije bilo moguće da dobijem reč po Poslovniku dok sam sedela na mestu potpredsednika, tako da sam morala da se vratim u poslaničku klupu, da biste vi shvatili da su moja prava i obaveze iste kao i svih narodnih poslanika i da ne možete da me diskriminišete.
Sad se ne javljam po Poslovniku, nego po nečemu što vi ne znate da postoji, a zove se Odluka o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Kako da se pozovem na član Poslovnika kada nemam prečišćeni tekst onoga na šta hoću da ukažem? To je bilo davno. To je član 4. Odluke i menja se član 47. stav 1. i glasi - šta radi Odbor za inostrane poslove. I da sada dođemo do ovog pitanja Dragoljuba Mićunovića i ovih delegacija.
Tačno je da je gospodin Ognjen Mihajlović bio član Interparlamentarne delegacije pravoslavlja u vreme kada je bio poslanik Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, i tačno je da je poseta Kazahstanu zakazana za 19. jun.
Takođe je tačno da je Parlamentarna skupština NATO-a zakazala svoje redovno zasedanje za 21. Parlamentarna skupština Saveta Evrope od 25. do 29.
Ali, takođe je tačno da su nelegitimni predstavnici tih delegacija išli i putovali sve ovo vreme od 21. januara, ili godinu dana i više, jer, kao prvo, ukazom i dekretom, bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Predrag Marković, nije mogao da formira te delegacije.
Sada, pošto vi danas u danu za glasanje, verovatno će to biti današnji dan, tek birate te delegacije, otvoreno i sasvim logično se postavlja pitanje - kako je smeo Dragoljub Mićunović, kada je znao da je ova tačka na dnevnom redu, da suspenduje rad jedne stalne parlamentarne delegacije i da on donese odluku i da bude tako bahat i da kaže da mi nećemo da učestvujemo u delegacije u kojoj je bio Ognjen Mihajlović član, ali on, za razliku od Dragoljuba Mićunovića, zna da je njemu taj mandat prestao i da on danas treba ponovo da se izabere, i biće danas izabran, jer je to dogovor poslaničkih grupa, odnosno naših šefova poslaničkih grupa.
Postavlja se pitanje - kako je Miloš Aligrudić mogao da ide, i vi gospodine Albijaniću sa njim, 27. aprila na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope? Koga ste vi predstavljali tamo? Što je najgore od svega, dame i gospodo narodni poslanici, mi nismo priznali da smo izabrani tamo, ali gospodinu Nikoliću, gospodinu Vučiću, čak gospođi Gordani Pop-Lazić, kojoj je prestao mandat ovde, stiže materijal, kao i mojoj malenkosti, poziv za učešće u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Kada sam pogledala izveštaj sa ovog zasedanja od 27. ja sam se uhvatila za glavu. Oni mučenici, ti koji su išli, ne znaju ni šta su tamo potpisivali. Od nekih feminističkih rezolucija, preko raznoraznih gluposti, mislite da su oni to čitali i da znaju oni to da pročitaju, ako im neko ne prevede, a ne prevodi se, samo stiže u engleskoj i francuskoj verziji.
Sad da pitate Albijanića - šta si ti tamo radio, jesi li stavljao potpis negde, on veze nema, jer on to čitao nije. A zna da prekida čoveka, još meni na mestu potpredsednika kaže - vaš kolega za vas kaže da ste ikebana. Ne da nisam ikebana, gospodine Albijaniću, nego ću da vas učim do besvesti Poslovniku, bar tri člana da naučite, kad sednete da predsedavate. Za mene će to da bude uspeh.
Ako ste vi decu u školi naučili nešto od prvog do četvrtog gimnazije iz matematike, za mene će zaista biti veliki uspeh i priznaću na kraju ovog mandata da sam vas naučila da bar znate tri člana Poslovnika kad sednete da predsedavate. Hvala.