Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta.
(Đorđe Vukadinović: Nisam ga pomenuo.)

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Pravo na repliku, Aleksandar Martinović.

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
U skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze)

Po amandmanu, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Kolega Vukadinoviću, u skladu sa članom 107. Poslovnika o radu nastavite po vašem amandmanu.

Kolega Vukadinoviću, drugi put vas opominjem da svoju diskusiju podobite sa članom 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Kolega Vukadinoviću, tu vrstu vrednosti sam imao kada sam vas pustio da obrazlažete svoj amandman prvi put i pričali ste o svemu, samo ne o amandmanu i napravili ste ovde jednu lavinu replika i povreda Poslovnika. Jeste, hoćete li da proverimo u stenogramu?

E sada, zato što ste tako postupali, zloupotrebili moje poverenje i želju da u parlamentu…

Da završim gospodine Vukadinoviću…

Obračunaćemo vam vreme, to je najmanji problem. Moju želju da parlamentu bude jedan duh tolerancije zloupotrebili.
Prema tome, sada ćemo da radimo isključivo po Poslovniku.
Znači, u vašem amandmanu na član 3. u stavu 1. imaju reči koje se menjaju i glase – u članu 17. stav 1. posle reči „imenovani“, dodaju se reči „još jedan put“. O tome je otvorena diskusija. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Direktno obraćanje, član 107, ne pridržavanje teme dnevnog reda, izazivanje replike.
Replika, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pamtim ja mnogo gora vremena nego kada je donet ovaj Poslovnik 2010. godine. Sećam se ja da je, recimo, cela jedna poslanička grupa mogla da podnese amandman na samo jedan član zakona. Takav Poslovnik su doneli ovi koji sede oko gospodina Vukadinovića. To je to društvo i to je način da se ućutka opozicija, a ne ovo danas.

Parlament je mesto, osim što se donose zakoni, gde se vode političke diskusije, iznose politička neistomišljenja, iznose politički stavovi i tako treba da bude. Tako treba i da ostane.

Bivši režim i njihovi poslanici bili su toliko lenji, koliko i sada naravno, da nisu hteli kroz diskusiju da se suprotstave tadašnjoj opoziciji, pa su donosili odredbe da cela jedna poslanička grupa može da podnese samo jedan amandman na jedan član zakona.

Sada meni pričaju kako mi nismo demokratični. Ma jesmo! Hoćemo da učestvujemo u radu Narodne skupštine. Hoćemo da branimo svoj politički stav. Hoćemo, ako smeju, da ukrstimo političke argumente zajedno sa njima. Oni to neće. Ne smeju. Oni hoće da mi ćutimo a oni da pričaju i da određuju vreme kada će i koliko da pričaju, jer neće da sede u sali i čekaju svoj red. O tome se radi.

U pravu je kolega Martinović kad kaže neko ušeta tačno u birano vreme, tačno u birano vreme da iznese optužbe kako vladajuća većina obesmišljava rad parlamenta, ma on radi. Svidelo se to nekome ili ne.