MILOMIR MINIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1950. godine u selu Dračić kod Valjeva. Osnovnu i srednju školu završio je u Valjevu, a
Prikaži više
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 19:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Nema informacija o predloženim aktima.

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.11.2005.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege poslanici, ne samo jedan, kolega Todorović i ja smo podneli pet amandmana i Vlada ih je odbila. Sigurno da je to odgovornost Vlade kakav ćemo zakon imati.
Nemam neku veliku potrebu da obrazlažem amandmane i govoriću samo o ovom, međutim, pred nama je sistemski zakon, sa trajnim posledicama po naš bankarski sistem. Posebno se javljam zato što sam duboko uveren, a pričao sam sa mnogim našim bankarima i sa privrednicima, da će neka zakonska rešenja imati veoma negativne posledice po privredu i po domaće banke.
A ako Vlada ne prihvati neke amandmane ovaj zakon će imati velike probleme sa Ustavom i sa Ustavnim sudom.
Zato još jednom sugerišem, mislim da bi bilo dobro, ima nekoliko članova zakona koji su toliko u suprotnosti sa Ustavom, ne obezbeđuju pravnu sigurnost i ravnopravnost privrednih subjekata i posebno ne obezbeđuju ravnopravnost naših domaćih banaka u odnosu na strane, pa zato mislim da će biti problema.
Već sada guverner Narodne banke, po Zakonu o Narodnoj banci, ima carska ovlašćenja. Usvajanjem ovog zakona proširuje se delovanje guvernera Narodne banke, gde zaista postoji visok stepen subjektivnosti ili šanse za subjektivnost. Jedna od glavnih karakteristika ovog zakona je da će on da sadrži, da bi uopšte mogao da funkcioniše, jako mnogo podzakonskih akata, što neće omogućiti njegovu konsekventnu primenu.
Kada je reč o članu 23, mislim da su kolege poslanici već ukazali na to, Narodna banka može dodatno da poveća taj stepen adekvatnosti kapitala po subjektivnoj volji. Iako je ovaj stepen rizika već rešen u ostalim članovima ovog zakona, čiji je cilj da kada banka dođe u tako rizičnu situaciju da se preduzimaju mere da se otkloni ta situacija, što jeste namera zakona, da se poveća kontrolna uloga Narodne banke. Međutim, ovde se dodatno daju prava i ovlašćenja guverneru Narodne banke da on taj stepen rizika ili adekvatnosti kapitala poveća.
Koja je posledica te mere? Banke nisu ravnopravne. Ako hoćemo da razvijamo jedno uspešno finansijsko tržište, banke po uslovima moraju biti ravnopravne. Mislim da ništa ovaj zakon neće izgubiti da se ova dva člana, kao što smo i predložili, treći i četvrti, skinu.
Pošto neću obrazlagati sledeće amandmane, samo po jedna rečenica, mislim da su veoma važni za legitimnost ovog zakona. U članu 96, kada se daje mogućnost sticanja vlasništva akcija u bankama, strancima se veruje na papir, a našim pravnim subjektima se ne veruje nego se propisuje ona skala podobnosti koju treba ispuniti da bi se moglo steći vlasništvo nad nekom bankom, delimično ili potpuno.
U odgovoru koji smo dobili od Vlade, mi smo imali dobre razgovore sa predstavnicima Narodne banke i sa ministrom Dinkićem, ali i pored toga iznosim sve opasnosti koje vidim sigurno po usvajanju ovog zakona, tvrde da ovaj zakon nema retroaktivno dejstvo. Upozoravam da su u periodu prilagođavanja poslovanja banaka i usklađivanja njihovog poslovanja sa ovim zakonom moguće neke operacije gde će ovaj zakon imati povratno dejstvo i da bi bilo dobro da se u prelaznim odredbama reklo da sve banke sa onim pravima sa kojima su sada ostaju i da se nova rešenja moraju prilagoditi sa ostalim normama ovog zakona.
Za SPS potreban je moderan bankarski sistem. Dobro su došle strane banke.
Ali, finansijski stručnjaci upozoravaju, kada se proda Vojvođanska banka, prodali smo 90% finansijskog tržišta Srbije. Ne verujem u ekonomiju koja može biti uspešna samo sa stranim bankama.
Danas kada pričate sa bankarima koji vode domaće banke kažu da je najlakše prodati banku, jako je teško održati zbog zakona o Narodnoj banci gde se klasifikuju organizacije. Nije ništa sporno da naše banke budu osposobljene da posluju i poštuju sve norme na onom putu ka EU, ali je veoma opasno ako ostanemo i bez domaćih banaka.
Po novom ustavu, kada dođe do decentralizacije Srbije, kada će Srbiji biti potrebne male banke, regionalne banke, ako poništimo ovo još malo bankarskog domaćeg kapitala što je ostalo, mislim da to nije dobro za ekonomiju. Mislim da Vlada ima šansu da neke od ovih amandmana, ima dobrih rešenja, koji obezbeđuju da se eliminiše voluntarizam, da se poveća pravna sigurnost i obezbedi ravnopravnost pravnih subjekata, domaćih i stranih, prihvati, da se ovaj zakon ne bi našao pred Ustavnim sudom.

TREĆA SEDNICA PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.05.2005.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege i poštovani ministre, mislim da je ministar Ilić rekao suštinu, i samo još možda nekoliko zapažanja.
Smatram da se pred Republičkim parlamentom nalaze dve dobre odluke i poslanički klub SPS će ih podržati. Sigurno je da ove odluke spadaju u red najvećih investicionih inicijativa koje smo mi imali u poslednjih nekoliko godina. Možda oko našeg opredeljenja za Evropu nema dileme da su transportni koridori najveće razvojne šanse sa kojima Srbija raspolaže.
O oba ova pravca mislim da su dobro postavljeni u ovim odlukama. Ovo su razvojni projekti koji su direktno u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog toga ovo jesu važne odluke i veoma su odgovorne. Ovom odlukom se samo počinje inicijativa za realizaciju ovih projekata, a konačnu reč će opet dati parlament. Mislim da postoje neka iskušenja u samoj realizaciji projekata, o kojima mora i parlament, i Vlada i cela naša javnost da vode računa.
Kada je reč o "Ibarskoj magistrali", 20 godina se u Srbiji raspravlja da li graditi Ibarsku magistralu ili autoput "Južni Jadran"?! Želim samo da iznesem dve činjenice. Danas u koridoru Ibarske magistrale živi 4,5 miliona građana Srbije. Znači, pola Srbije živi u tom koridoru, da brojimo, negde 20 - 30 velikih gradova. Izgradnja ove investicije i ovog autoputa zaista pruža jednu veliku šansu razvoju i centralne i zapadne Srbije.
Studije koje smo radili, kada smo radili glavni projekat Ibarske magistrale, pokazuju da ove godine na Ibarskoj magistrali mi imamo dnevni prosečni godišnji saobraćaj od 8.000 vozila. Procena je da ćemo 2015. godine imati oko 15.000 vozila, a 2020. godine 20.000 vozila.
Znači, ovaj putni pravac u Srbiji ispunjava najviše evropske standarde da se gradi autoput kroz Srbiju. Time se otklanja još jedna velika nesrazmera u razvoju Srbije. O tome sam prošli put govorio, kada smo govorili o železnici. Svi su pravci kroz Srbiju izgrađeni: Sever - Jug, a nemamo komunikacije Istok - Zapad.
Izgradnja ovog autoputa zaista omogućava jednu prirodnu integraciju Srbije i stvara uslove za ravnomeran razvoj svih naših krajeva. Mene je malo začudila inicijativa parlamenta u Vojvodini da se ne vezuju delovi autoputa od Mađarske granice do Beograda sa "Ibarskom magistralom". Danas u svetu postoji mnogo kapitala koji želi da investira u putnu mrežu, posebno na ovako značajnim projektima, ali nije lako dovesti investitore. Kada smo mi razgovarali o ovim koridorima pre nekoliko godina, da bi dali koncesije i doveli investitore, svi su bili zainteresovani da uzmu u koncesiju pravac Niš - Beograd.
Znači, da bi se obezbedila projekcija isplativosti tih projekata mora se "povezati" prihod i mislim da je Vlada izabrala jednu dobru orijentaciju da poveže jedan saobraćajni koridor.
Danas mi na Koridoru 10 od mađarske granice do Niša već imamo u proseku 8 hiljada vozila, sa istim onim procenama da se u narednih deset godina taj obim saobraćaja može povećati na 20 hiljada.
Borba za koridore, i mislim da je ministar tu sasvim u pravu, ali ceo parlament zna da su veliki interesi kojim putevima doći na to veliko tržište jugoistoka Evrope, koje broji oko 250 miliona stanovnika. Nisu za potcenjivanje ni ovi pravci preko Rumunije, ni pravci Grčka, Italija, srednja i zapadna Evropa. Najbolja odbrana naših koridora jeste ako se gradi. To su pozitivne stvari i svi dobijaju. Dobija privreda, dobijaju građani bezbedan i dobar saobraćaj, a naša privreda se osposobljava da može biti konkurentna na evropskom tržištu.
Ako uzmemo samo zapadnu Srbiju, koja može biti dobar proizvođač voća, ako ne želimo da budemo Afrika u proizvodnji hrane, moramo imati dobre komunikacije, ali se nalazimo pred velikim obavezama kako te koncesije sprovesti, kako doći do što boljeg partnera.
Kakvo je iskustvo Srbije sa koncesijama? Iskustvo Srbije sa koncesijama nije dobro i imali smo jako malo. O jednoj je, takođe, tadašnji parlament odlučivao u Srbiji, kada je odlučivao o gradnji prve železničke pruge u Srbiji. Imali smo veliku aferu. Znači, jako je važno da se veoma kompetentno i sa pozicije odbrane naših interesa radi, idejni projekat da se završi, da se radi taj akt o koncesiji, jer on mora da bude tako dobro urađen, jer ćemo se kao zemlja za 20 godina baviti tom investicijom.
Kada dajemo koncesiju izuzimamo deo svoje zemlje iz sopstvene nadležnosti i ustupamo drugome, tako da gradnja autoputeva neće biti samo polaganje ovih kolovoznih traka, nego izgradnja čitave moderne industrije, usluga, turizma i svega ostalog. Zato je veoma bitno da u izradi tih dokumenata zaštitimo naš interes.
U našem najbližem okruženju poslednja koncesija je bila u Mađarskoj: radili su Francuzi i sada vode spor o isplativosti tog projekta – traže odgovarajuće produženje, jer navodno te investicije nisu bile rentabilne. Znači, pred Vladom, ali isto tako i pred ovim parlamentom, stoji velika odgovornost da se taj posao uradi na način da se dobiju dobri investitori, koji će biti dobri garanti da će taj posao biti uspešan.
Ovde se pominje za Ibarsku magistralu 20 godina, i za pravac Niš-bugarska granica do 25 godina. Pominje se jedna mala nadoknada. Nije bitno u ovakvim projektima kolika će biti nadoknada. Najvažnije je da mi dobijemo investitora koji će u kratkom roku završiti tu investiciju i u dobrom stanju predati te magistralne pravce Srbiji kada isteknu rokovi. Mislim da su to đavolski komplikovani poslovi od kojih će, u zavisnosti od toga kako budu urađeni, Srbija imati velike koristi ili će biti u problemima.
Sugerisao bih Vladi, da imamo loše iskustvo posle otvaranja, da naše građevinarstvo danas nema dovoljne reference da učestvuje na tenderima. Mogu biti favorizovane strane firme, i zato sigurno mislim da je ovo tako kolosalni razvojni projekat za Srbiju (sigurno će se nekoliko vlada promeniti), da je potrebna čvrsta odlučnost ovog parlamenta i jedna velika kontrola nad ovako značajnim projektima. Uveren sam da će investicija biti više nego što je ministar rekao, oko 1,5 milijardi evra, jer su naši stručnjaci uzeli po prvim projektima da kilometar punog autoputa košta 6 miliona evra. U našim uslovima mislim da će biti više, ali je to idejni projekat za koji se očekuje da bude završen u julu ili u septembru mesecu, daće sve te pozitivne elemente. Znači, cela Srbija će morati veoma dobro da se pripremi da bi ovako jedan veliki poduhvat mogao da bude realizovan.
Zato smatram da, uz nekoliko prednosti koje Srbija ima kao komparativne prednosti, saobraćajni koridori su na "broju jedan" i zato je ova odluka značajna. Bilo bi dobro da se vratimo u parlament što pre kada bude donošena konačna odluka i ako budemo imali punu podršku svih subjekata u Republici, mislim da valorizacija ovoga što Vlada Srbije danas predlaže može biti veoma pozitivna za našu ekonomiju, za građane Srbije i za ukupnu valorizaciju onoga što mi možemo da očekujemo u narednom periodu.

PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 19.01.2005.

Poštovane kolege poslanici, nisam znao da su kolege iz DS-a mnogo osetljive na malu kritiku. Ovde imamo...

VIDI SVA OBRAĆANJA