Gospodine Milićeviću, da li mogu da nastavim?

Već je prošlo 35 sekundi. Hvala. Drago mi je da ste uspeli da se izborite sa pritiskom vladajuće većina koja ovde urliče na vas…

… da mi ne date reč. Reklamiram član 108. da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine i ne znam zašto ste nam, da ne kažem neku grublju reč, oduzeli vreme, celokupnoj opoziciji.
Ja znam da premijerka ne sme sutra da dočeka četvrtak u Skupštini i znam da zbog toga želite da se ova sednica završi što pre.
Gospodine Milićeviću, molim bar vas da to ne radite i ne učestvujete u tome.
Ako to radi SNS, nema potrebe da svi budete slepi poslušnici SNS, jer smo mi u pravu.
Molim vas, dokažite nekim dokumentom da nismo u pravu. Ne možete prosto da nam oduzmete vreme. Ne vi lično, nego predsedavajući, predsednica Narodne skupštine koja je sada otišla i ostavila vas. To prvo nije fer.
Drugo, mi se ne nalazimo na pijaci, nego u parlamentu.
Treće, nećemo dozvoliti da to radite. Ne znam zaista šta da kažem grublje, a da budem pristojan, sem toga, to nije fer.
Imam dva minuta da obrazložim povredu Poslovnika i nemate pravo da mi oduzmete reč, bez obzira što je gospodin Martinović preko puta nervozan.

Obraćam se vama i vidim šta radi gospodin Martinović kada god se neko iz opoziciji javi za reč.
Molim vas da nam dokumentujete koliko opozicija ima vremena i koliko je ostalo. Hvala.

Reklamiram član 105.
Zaista vas molim, tri puta koleginica Maja Videnović i Aleksandra Jerkov, čitate ih, one hoće da se jave za reč…(Isključen mikrofon.)

Gospodine Marinkoviću, zaista nisam toliko nizak da me ne vidite.
Gospodin Đurišić i koleginica Tepić i ja stojimo i držimo Poslovnik 15 minuta. Bole nas ruke od držanja Poslovnika i vi se pravite da nas ne vidite.

Nemojte da me prekidate, molim vas, dozvolite mi da završim.
Ovo nije rasprava ispred prodavnice gde ljudi popiju pivo kada svrate, ovo je Narodna skupština. Molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.

Molim vas da me ne prekidate.

Član mogu da kažem i na kraju.

Navedite mi gde piše da mora na početku?

Reklamiram član 107. – dostojanstvo.

Gospodin Martinović je malo pre kolegi iz opozicionih klupa rekao da je bitanga. On je povredio dostojanstvo, pod broj jedan.

Pod broj dva, vi ste povredili dostojanstvo time što ste čitali amandman. Svi poslanici opozicije znaju da čitaju. Ako ste čitali poslanicima SNS, takođe ste povredili dostojanstvo Skupštine. Nema potrebe to da radite. Ja vas molim da ovu raspravu privedete toku kakav ona zaslužuje. Nema potrebe to da radite.

Nemojte da dozvolite, ovo vam ne kažem zbog sebe, zbog vaše partije, kažem vas zbog dostojanstva Skupštine, da vas maltretira jedan Martinović i da vas maltretira gospođa Gojković sa mesta i da vam naređuju šta ćete vi da radite. Vi u ovom trenutku predsedavate Skupštinom. Zaboravite njih.

Hvala.

Reklamiram član 103, gospođo predsednice, koji kaže ovako: „Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjenu na sednici Narodne skupštine“. Petnaest minuta sada tražim reč. Neću da kažem molim, jer je to vaša obaveza i nema ovde šta koji poslanik da moli.

S druge strane, u istom članu 103. se kaže: „Narodni poslanik je dužan da navede koji član ovog Poslovnika je povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže dva minuta“. Gde piše ovde da mora da na početku svog izlaganja poslanik kaže koji član je povređen? Može da se kaže i na kraju. Zašto ne dozvoljavate pripadnicima pre svega DS i cele opozicije povredu Poslovnika?

Vi to radite vrlo kratko, ali vaš prethodnik ovde, koga ste vi ostavili da vas zamenjuje, radi to maltene celog dana. Po 15 do 20 minuta ovde i kolega Đurišić i drugi poslanici i ja tražimo povredu Poslovnika. Zaista mi nije jasno da li će tih dva minuta, a pri tom su se činile greške, da oduzme nekome toliko dragocenog vremena. Nema potreba da demonstrirate silu, zaista nema potrebe. Ne kažem to sada lično vama, kažem predstavnicima vlasti SNS, jer i u januaru i februaru 2000. godine je neko demonstrirao silu, pa posle šest-sedam meseci znamo šta se desilo. Nema potrebe za ovakvim dešavanjima na sednici.

Kažem vam još jednom, ne govorim to sada lično vama, ali vi sada u poslednjih 15 minuta predsedavate, ali zaista vidite sa ljudima koji vas menjaju, pogotovo sa poslanicima SNS koji ovde izgovaraju najžešće optužbe na naš račun.

Hvala gospodine predsedavajući. Reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine i mislim da je prethodni govornik zaslužio bar usmenu opomenu od vas, ako ne i opomenu zato što je zaista neprimereno reagovao na izlaganje gospođe Tepić.

To bi bilo kao kada bih sada uzeo i rekao da je gospodin Srbislav Filipović pristupio iz G17 plus i LDP, Demokratskoj stranci. On kaže ovako, da veruje da je DS ta, kako je to govorio Zoran Đinđić, koja vuče evropska kola i želim da najorganizovanijoj, najenergičnijoj stranci pomognem da ta kola stignu tamo gde svi želimo da budemo, u Evropi. To može da uradi samo DS. To je rekao gospodin Filipović.

Ne znam da li i on misli kao i gospodin Martinović, jedan dan jedno, drugi dan drugo i da nije govorio ono što je mislio. Toliko. Hvala.

Hvala gospodine Miličeviću.

Pre nego što ukažem na povredu člana, imam samo jedno pitanje za vas, izaći ću malo iz okvira, pitanje nije političke prirode, nego ljudske. Znam vas kao vrlo korektnog momka, bez obzira što nismo stranački isto orjentisani.

Da li ima smisla da ste meni malo pre oduzeli minut i po, a da prethodnoj dvojici govornika niste oduzeli vreme? Da li ima smisla, molim vas, onako drugarski mi recite? I reklamiram član 108.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, danas ću postaviti nekoliko pitanja za nekoliko najviših funkcionera i za nekoliko ministara. To su sva ona pitanja na koja ne možemo da dobijemo odgovor u svakodnevnici, a ta pitanja naše građane izuzetno interesuju.

Prvo pitanje postavljam ministru i čoveku koji je oličenje naprednjačke vlasti ministru odbrane, gospodinu Aleksandru Vulinu – da li ministar odbrane zna, kao takav da više od 80% pripadnika Vojske Srbije ima prosečnu zaradu manju nego što je zarada u Republici Srbiji? Za to vreme ministar pozajmljuje 205.000 evra od tetke iz Kanade i kupuje stan. Da li ministar zna da od ukupnog broja vojnika koji su napustili vojsku ove i 2016. godine, 75 % njih je to uradilo na lični zahtev?

Vojska je do dolaska na vlast SNS bila institucija u koju građani imaju najviše poverenja. Kako vojskom rukovode Vučić, Vulin i Gašić, vojska je institucija iz koje se beži. Sedamdesetpet posto od onih koji su napustili vojsku je to uradilo na lični zahtev. Ovo je peti ministar odbrane za samo 6 godina vlasti SNS. Ono što je simptomatično to je da je svaki novi ministar kog predloži SNS lošiji od svog prethodnika na tom mestu. Zato postavljam pitanje ministarki pravde, gospođi ili gospođici, Neli Kuburović šta će Ministarstvo pravde i pravosudni organi preduzeti kako bi građani Srbije bili obavešteni o tome odakle ministru Vulinu 205, 210, 250 hiljada evra za kupovinu stana? Prostom matematikom možemo doći do zaključka da svaki ministar, pa i ministar Vulin na godišnjem nivou primi kroz plate 10.000 evra. Ako primi kroz plate ministar za godinu dana 10.000 evra koliko njemu godina treba da vrati tetki 200.000 evra? Dvadeset godina. Od čega će živeti on sa svojom porodicom?

(Radoslav Milojičić: Zašto ste me isključili? Zaista, ne razumem.)