Gospođo predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo mnogo govorili o tome da je predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi neustavan, ali složiće se kolege iz Zakonodavnog i Odbora za ustavna pitanja da niko nije pomenuo jedan član Ustava na kome ću ja da baziram svoj osnov i argumentaciju zašto je ovaj zakon neustavan.
Govoriću vam o članu 52. Ustava Republike Srbije, koji definiše izborno pravo građana Srbije. Zašto polazim od izbornog prava? Zato što je sticanje biračkog prava, dakle, pravo da budete birani, da birate i da budete izabrani na neku funkciju valjda osnovna tekovina demokratije i valjda je to fundament političkog delovanja u modernim političkim sistemima.
Jer, ako se građani u jednoj državi, a mi smo jasno opredelili članom 52. Ustava Republike Srbije da svaki punoletan građanin Srbije, radno sposoban, može da bira i da bude biran, danas dolazi u situaciju da gledajući prenos Narodne skupštine Republike Srbije shvata da je njegovo pravo glasa manje ili manje vredno od glasa Mirka Cvetkovića, njegovog zamenika, taj koji bude bio izabran, potpredsednik, prvi zamenik, po svoj prilici gospodin Ivica Dačić iz SPS-a, onda se postavlja pitanje zašto su unazad 20 godina političke stranke, građani i svi ljudi koji su štitili svoje pravo na parlamentarnim izborima, na lokalnim izborima, na izborima za predsednika Republike Srbije to radili.
Jednakost prava građana u našoj zemlji ne samo da je propisana i regulisana ovim članom Ustava, već se otišlo i korak dalje pa se u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji je stariji od Zakona o izboru Vlade Republike Srbije, jasno kaže da Narodna skupština, jer građani preko tog svog biračkog prava direktno učestvuju u konstituisanju organa državne vlasti, dakle, na taj način je Narodna skupština Republike Srbije u ulozi određenog supervizora. O tome je godinama unazad, još od 1991. godine kao prvi poslanik na početku višestranačja, govorio predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj, kao doktor pravnih nauka.
Mi se sada nalazimo u situaciji da je ponižena, unižena Narodna skupština Republike Srbije, da Vlada sa njom može da radi šta god hoće. Znaju kolege poslanici i srpski radikali, a i druge kolege koji su tada bili opozicija, a sada će biti vlast, da smo bahatost i osiono ponašanje ministara koji ne shvataju da dolaze u najviše zakonodavno telo mi osetili kao poslanici na svojoj koži; da su nam se obraćali sa nipodaštavanjem, da nisu cenili rad narodnih poslanika, da su nam tako i predlagali zakone, da su se na takav način odnosili prema našim amandmanima.
Onda možete da zamislite kako smo se osećali mi kao ljudi na koje je narod preneo deo svog suvereniteta, izabrao nas na listama naših političkih stranaka, nas pojedinačno najviše, u smislu najjače političke stranke, na listi SRS - dr Vojislav Šešelj.
Zamislite kako se oseća jedan građanin u Kragujevcu, u Novoj Varoši, u Subotici, u Vranju, kada se pita ko će da štiti njegova prava kada će sada ekskluzivnu ulogu i taj "zlatni glas" imati premijer u novoj Vladi Republike Srbije.
Da su ljudi razmišljali i da je neko postavio ranije to pitanje, kada je izglasan Ustav, to je bio najširi mogući konsenzus i oni koji nisu glasali za Ustav danas izlaze i zagovornici su te teze da je prekršen Ustav.
Dakle, kao ozbiljni ljudi razgovarali smo o tome i pre svega je na tome insistirao gospodin Tomislav Nikolić, da se donesu ustavni zakoni, odnosno da se izađe na izbore sa neophodnim zakonima koji će da regulišu i oblast lokalne samouprave, da se konstituiše Ustavni sud i niko tada, zaista, nije razmišljao o tome zato što je to dato u nalog novoj Vladi Republike Srbije, da treba da se razmišlja čak i o tome pa i da se tu traži najširi mogući konsenzus da se donese Zakon o Vladi. To je ostavljeno kao odredba Ustava i lepo je napisano u članu 135. da se o Vladi donosi zakon.
Po onom našem gorkom iskustvu kod nas Srba, kako u vreme socijalističkog samoupravljanja i diktature onih koje je predvodio Josip Broz, tako imamo to iskustvo, nažalost, od donošenja prvih ustava u modernoj Srbiji, da su uvek vlastodršci želeći da ga sebi prilagode i da kroje sudbinu naroda kako oni misle da u tom trenutku treba ili veoma često i, nažalost, i tu se istorija ponavlja po diktatu spolja, menjali zakone kako im odgovara i kršili ustave.
Zbog toga imamo čitave zbirke knjiga o tome, a najviše je osvrta na to dao naš jedan od najvećih pravnika Laza M. Kostić.
I mi smo kao stranka nastojali (pored objavljivanja one njegove prve knjige, koju je pominjao mr Martinović, "Administrativno pravo", i u okviru tog njegovog poređenja i kršenja Ustava od donošenja prvog Ustava u Srbiji) da vidimo dokle su vlastodršci bili spremni da idu daleko.
Verujte mi da ni u ono najcrnje vreme tzv. socijalističkog samoupravljanja, koje je bilo privid da su se dobrovoljno skupili narodi i narodnosti, a kao najviše telo u državi imali smo Savezno izvršno veće SFRJ, ni Josipu Brozu nije palo na pamet da ekskluzivno pravo da, recimo, Milki Planinc ili Branku Mikuliću da oni odlučuju na sednici Predsedništva SFRJ.
Možda ovde ima ljudi koji su tog kova odranije pa znaju kako su se donosile odluke, ali svakako niko, pa čak i u jednoj takvoj kvazizajednici bratstva i jedinstva nije na sebe preuzeo ulogu, iako je imao direktnu političku moć jednog čoveka, tog Josipa Broza, da kaže – odluči na ovu ili na onu stranu.
Oni su, čak, išli toliko da se stvara privid toga da tu postoji neka demokratija.
A mi danas, kada u pravom smislu reči imamo Ustav, za koji smo se otvoreno, svim srcem, zalagali da bude donet i da se ne ostavi nijedna sumnja u funkcionisanju i podeli organa vlasti, dolazimo u situaciju da grubo, samo zato što imate većinu i zato što je to potrebno, a sve pod parolom očuvanja neophodnog političkog jedinstva, uvodite nešto što ne postoji nigde u svetu.
Pokušala sam malopre na sajtu da pronađem ta uporedna rešenja, ali pravo da vam kažem šta me briga da i dalje listam i da gledam po onim sklepovima, kako to Slovenci kažu u svom ustavu, da li su to oni sklepali na ovakav ili onakav način.
Mi Srbi sa ozbiljnom ustavno-pravnom tradicijom i sa ozbiljnom demokratskom tradicijom valjda treba da vodimo računa o tome da ne povredimo nikoga, a stalno vam govorimo od 5. oktobra do današnjeg dana da ne pravite zakone po meri jednog čoveka ili jedne političke stranke.
Sada dolazimo zaista u jednu paradoksalnu situaciju. Pošto je ovo očigledno volja Borisa Tadića da imamo ovakvog predsednika Vlade koji će u tom parnom sistemu odlučivanja (opet da se vratim na onaj period Milke Planinc, kada ste imali parne i neparne vikende, sećate se, sve zarad štedljivosti, zarad brige za državom i narodom i da bi država mogla da funkcioniše), odnosno ovde sada imamo mogućnost da jedan čovek to radi isključivo po volji Borisa Tadića.
Ali, to će biti čovek koji očigledno ima veoma slabu političku ulogu i odlučnost, kako rekoše oni neki njegovi prijatelji iz mladosti – starmal, koji je uvek išao linijom manjeg otpora, bio je tu negde stručan, a i to je pitanje. O tome je govorila gospođa Tabaković više puta.
Onda se postavlja pitanje kako da očekujete, pošto ste dali zlatno pravo glasa jednoj takvoj strukturi čoveka kao što je Mirko Cvetković – da će on baš pravilno da odluči iako je protivustavno dobio tu ulogu, kada i sami znate da nikada nije želeo da odgovori na niz primedbi ili je to retko radio, na kraju rasprave, na konkretne primedbe predloga zakona koje nam je ovde donosio kao ministar finansija.
Sada se tu postavlja pitanje da li je ta uloga tako namenjena za koalicionog partnera DS, učinjena upravo zbog toga što je ovaj nesposoban da radi.
Ili što je Borisu Tadiću stalno potrebna kontrola što Mirka Cvetkovića i njegove Demokratske stranke, koja se ovih dana očigledno nalazi u nekoj vrsti rasula, jer su nepomireni apetiti pojedinih mlađanih vođa u DS na izbor Borisa Tadića, što za mesto mandatara, što za poteze koje je vukao kao jedini i neprikosnoveni vođa ne države, nego pojavljuje se očigledno i u ulozi premijera, pa se onda uopšte ne bih pitala zašto vi toliko žurite i zašto po Ustavu Republike Srbije nije poštovano da se ovo objavi osmog dana od dana stupanja na snagu.
I obrazloženje nije tačno. Ono bi moglo da bude, da su namere bile dobre i da ovo nije protivustavno.
U tom obrazloženju za hitnost se kaže da se sve to čini zbog toga što je neophodno zbog značaja i polazeći od uloge koju ima Vlada Republike Srbije, a mi joj već sada vidimo kraj i kako ćete veoma brzo da se, u velikim razmiricama, obrušite na sve ono ne samo što je ostalo u Srbiji od naših javnih preduzeća, od naših prirodnih bogatstava, nego i zbog činjenice da nećete da vodite računa o svemu onome što ste obećali građanima pred izbore.
Ali, ovde se kaže – "i njene uloge da vodi politiku Republike Srbije". Da li vi, dame i gospodo narodni poslanici, a vi u DS to najbolje znate, mislite da će politiku Republike Srbije da vodi iko drugi osim Boris Tadić?
Zar vam sada nije jasno zašto mi sve vreme govorimo da je on u političkom smislu reči zaista pravi diktator.
Evo, ako se vratimo na vreme Josipa Broza, pa zašto da ne izjednačimo danas ulogu Borisa Tadića kao i ulogu Josipa Broza u to vreme. S tim što, vidite, Brozu nije palo na pamet da predsedniku SIV SFRJ da takav ekskluzivitet da ima pravo "zlatnog glasa", a Borisu Tadiću jeste.
Mnoge kolege ovde su pominjale ulogu Ustavnog suda. Ja ću time da završim ovo svoje izlaganje i da napomenem, i zbog vas, gospođo predsedniče, i zbog vas narodni poslanici, da Ustavni sud ne treba samo da reaguje onda kada neko od onih koji su ovlašćeni po Ustavu Republike Srbije pokrene ocenu ustavnosti i zakonitosti. O tome govorimo još od 5. oktobra, tu je onaj famozni zakon, sa retroaktivnim dejstvom, na ekstraprofit, pa izbacivanje poslanika, pa uvođenje ponovo tih istih, u jednom trenutku postojanje 58 poslanika više nego što ima Skupština itd.
Takođe je, dakle, protivustavno kidnapovanje i izručivanje Slobodana Miloševića u Haški tribunal i da ne nabrajam koje su sve to odredbe Ustava koje su kršene, kao i zakona koji su doneti u suprotnosti, uz flagrantno kršenje Ustava.
Valjda ste vi polazili od toga kada ste predložili onih pet koje je Boris Tadić izabrao sa liste Narodne skupštine, odnosno izabrali onih pet sudija sa liste koju je on predložio, da će Ustavni sud tada to da radi? Ne mislite valjda da te sudije sada spavaju i da ne prate sednicu Narodne skupštine Republike Srbije?
Valjda Ustavni sud sam može da pokrene pitanje ocene ustavnosti i zakonitosti? Ako je to mogao da uradi kao u ono vreme, o čemu je govorila koleginica Radeta, zašto to ne bi oni uradili sutra? Ako to ne urade sutra, budite sigurni, mi ćemo da istrajavamo na tome, da će jednog dana biti poništena odluka, pre svega, zbog legitimnosti narodnih poslanika koji sede ovde, kao i zbog činjenice da Vlada Republike Srbije, sa ovakvim zakonom i sa ovakvim ovlašćenjima premijera i tog njegovog prvog izabranog potpredsednika, odnosno zamenika, neće moći da opstane ili ako ostane to će biti veoma kratko, jer ćemo se truditi, to ste videli danas, samo na osnovu nekoliko članova ovog predloga za izmenu i dopunu Zakona, videćete sutra na Zakonu o ministarstvima – da smo istrajni u tome.
I to je za razliku od vas svrha našeg političkog delovanja i zato nam narod najviše veruje. Zato nam i danas stižu podrška i pozdravi od građana Srbije, jer za razliku od svih vas koji ste se na to zaklinjali jedini smo danas u stanju u Srbiji da štitimo ustavnost i zakonitost i do kraja ćemo za to i da se borimo. Hvala.

Reč ima gospođa Zlata Đerić, a sledeći je dr Paja Momčilov.

Reč ima dr Paja Momčilov, a sledeći je kolega Zoran Nikolić.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, neka se pripremi gospođa Vesna Pešić. Meni je tako ostavljeno ovde. Gospođo Pešić, izvolite, kolega je džentlmen tako da nije problem. Preostalo vreme LDP je tri minuta. Izvolite.

Reč ima gospodin Zoran Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik gospodin Marko Milenković.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Marko Milenković, izvolite. Neka se pripremi  gospodin Jovan Palalić.

Gospodine Krkobabiću, dame i gospodo narodni poslanici, ne samo ovo što je govorila koleginica Donka Banović, već i neke druge činjenice na koje ćete vi morati da date odgovore, i pitanja koja ću da uputim i vama i vašoj novoj koaliciji, gospodine Krkobabiću, a tiče se ovog izuzetno važnog pitanja koje se danas pokreće, tek treba da se pokrene da bi imalo karakter rezolucije, eventualno, na zasedanju u oktobru u Parlamentarnoj skupštini SE.

Gospodine Krkobabiću, kada ste nam potpisivali ovaj nalog, što niste mogli, prošle nedelje, da otputujemo tamo, ne znam da li ste vi, jer verujem da gospodin Dulić, dok je predsedavao u ono kratko neslavno vreme Narodnom skupštinom, svakako je morao da zna šta se nalazi na dnevnom redu kada tamo ide Stalna delegacija, da li ste vi bili upoznati sa ovim, a ovo je tekst i predlog na engleskom jeziku, a to je tek predlog za rezoluciju, o čemu danas treba da se rasprava.

Danas u dva sata u Parlamentarnoj skupštini SE, na Komitetu za pravna pitanja, na kome je trebalo da prisustvuje gospodin Aligrudić, kao šef srpske delegacije, kao i gospodin Tomislav Nikolić, zamenik predsednika naše stranke, odlučuje se o tome ko će biti, od ovih ljudi koji su potpisani i pokrenuli inicijativu za, kako oni kažu, nehumano ponašanje i trgovinu organa Srba sa Kosova i Metohije, za satanizaciju našeg naroda, i pozivaju se u prvoj tački obrazloženja, o čemu će danas verovatno gospodin Konstantin Kosačev da govori, kao predsednik ruske delegacije, jer je on inicijator, kao i čitava ruska delegacija, da se pokrene pitanje kako su se zlotvori, oni kažu ovde da je to radila šiptarska teroristička organizacija, odnosili prema 300.000 naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, kako su trgovali ljudskim organima, kako su satanizovali Srbe.

Naravno, pozivaju se na knjigu bivšeg glavnog tužioca onog već poznatog Srbima monstruma Karla del Ponte, i kažu da na osnovu njenih navoda i njenih memoara žele da to predstavničko telo, dakle, Parlamentarna skupština SE pokrene istragu po tom pitanju. Dakle, uopšte nije neozbiljno, nego od ključnog interesa za državu.

Vi hoćete u Evropu. Kako ćete u Evropu ako ne ustanovite kakvi su zločini vršeni nad našim narodom? Nećete valjda sve to da gurnete pod tepih i da kažete - važan nam je pregovor, važno nam je ovo ili ono. Kako mislite sutra da pogledate u oči našem narodu tamo.

Moram da vam postavim još jedno pitanje, gospodine Krkobabiću, vi ste predsedavajući Skupštine. Vi, po prirodi te svoje privremene funkcije, morate da znate šta rade drugi organi vlasti u našoj zemlji. Raspitajte se, i po članovima Poslovnika 225. i 226, nemam kome drugome da postavim pitanje, sada vama, pa vi to uputite preko puta u zgradu na Andrićevom vencu, kao pitanje predsedavajućeg - zašto Boris Tadić ne putuje sutra u Parlamentarnu skupštinu SE?

Kasnije ću da vam dam dnevni red sutrašnjeg zasedanja. Potvrđen je dolazak, je l' tako gospodine Aligrudiću, Borisa Tadića kao predsednika Republike Srbije. Nikada se, dame i gospodo, nije desilo, od kada je ustanovljena Parlamentarna skupština SE, da se tako neozbiljno prema toj instituciji odnosi jedan državnik, predsednik jedne države da otkaže svoj dolazak, da o tome obavesti srpsku misiju juče, kada vi nas vraćate specijalnim letom za Beograd. To nije nešto slučajno.

Dakle, danas nema srpskih predstavnika na Komitetu, ne možemo da pokrenemo pitanje trgovinom ljudskih organa Srba sa Kosova i Metohije, Boris Tadić ne dolazi sutra i ne obraća se Savetu Evrope. Zbog čega? Da li je njemu bilo potrebno sutra da kaže kako ima stabilnu vladu "crvenih i žutih", kako u Srbiji teku med i mleko? Da li je možda obavešten kakva su mu pitanja prosledile poslaničke grupe u Savetu Evrope, jer on unapred dobija pitanja na koja sroči neki odgovor koji njemu odgovara.

Sada mogu sa osnovanom sumnjom da zaključim da je ovo sve smišljeno urađeno kako bi se mi Srbi dezavuisali, kako ne bismo mogli kroz te institucije da pokrenemo pitanja od ključne važnosti za našu državu i naš narod, a pre svega se tiče sudbine Srba sa Kosova i Metohije. Onda to svima vama treba da služi na čast.

Dajte odgovore na ova ista pitanja i vi članovi delegacije iz ove "žute koalicije" DS - zašto se tamo niste pojavili i zašto vam više nije interes da pominjete ta pitanja? Šta ste mislili, da ćemo tek tako sve to da zaboravimo i da nećemo za to da se borimo? Hoćemo i za Srbe sa Kosova i Metohije i za sve građane Srbije, u skladu sa našim mogućnostima.

A verujte da su one velike, jer smo mi srpski radikali odgovorni ljudi, odgovorni prema svom narodu, prema svojoj državi. Neka čitava Srbija zna da je Boris Tadić bruka i sramota za Srbiju, jer je on otkazao i sutra se ne pojavljuje da brani interese Srbije i srpskog naroda u Parlamentarnoj skupštini SE.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, prvo da vam kažem da juče nisu bile penzije u Srbiji, saznala sam sinoć kada sam došla u Kragujevac. Vidite kako vas varaju ovi iz ovog žutog preduzeća, iz ove vaše novostvorene koalicije. Da li će danas da budu neka vas obaveste, evo pola jedanaest je, čekaju penzioneri u Srbiji, vidite s kime ste se uhvatili tog posla da navodno vladate i poboljšate standard naših najstarijih sugrađana.
Što se tiče pitanja koje je pokrenuo gospodin Todorović, zamolila bih vas da ne pređete tako lako preko toga. Vi ste bar poznati po tome što ste čovek koji voli sve da sazna do detalja, da dobije elaborate, izveštaje o svemu šta je moguće, šta je nemoguće i na osnovu toga opredeljujete stav Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Sada bih vas zamolila kao predsedavajući da se opredelite prema ovom pitanju koje je izuzetno važno.
Dakle, mi ovde imamo sada sumnjivi legitimitet određenih ljudi, da im ne nabrajam imena, koji su izabrani za predsednike opština iz reda odbornika, a koji se nalaze u ulozi narodnih poslanika. Vi ste verovatno, gospodine Krkobabiću, čuli za izvesnog Milovana Dedijera. On je predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije i to nije tek onako neka družina koja je osnovana zato što taj Dedijer nema šta da radi, već zbog toga što je to odbor koji je proistekao iz zakona koji je izglasala Narodna skupština, a zakon ima naslov i kaže - Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.
Vojislav Koštunica je, kao predsednik koalicije DSS-NS, a kao doktor ustavnog prava, bio eksplicitan u svom stavu da oni ljudi, a to su izvesni pojedinci koji su se sada prešaltovali pa su u ovoj žutoj koaliciji, ne mogu da budu poslanici u onom prošlom sazivu Narodne skupštine, jer to je rekao on, Vojislav Koštunica, doktor ustavnog prava.
Ko će bolje, polazi se od toga, da tumači Ustav od njega samog.
Sada ti isti ljudi, koji su promenili partijski dres, nalaze se u klupama narodnih poslanika, a ne mogu to da budu, zato što je član 102, koji je pominjao gospodin Todorović, stav 3, jasan po tom pitanju, nosioci izvršne vlasti ne mogu da budu narodni poslanici.
Vi sada, gospodine Krkobabiću, pošto hoćete da sve bude do detalja razrađeno, na osnovu toga gledate s kim ćete u koaliciju, da li će da budu veće penzije, da li ima osnova, vidite da danas već nema penzija, ne da nisu povećane za 10%, ne da nema progresa u tom smislu, nego ih uopšte nema, lepo se raspitajte i u skladu sa tim uputite dopis i Ustavnom sudu i ovom pomenutom odboru. A oni će da vam pošalju svoj već doneti stav o tom pitanju, gde jasno kažu, Milovan Dedijer i članovi Odbora, da je to nemoguće, da narodni poslanici ne mogu da budu predsednici opština, odnosno gradonačelnici, da je to kršenje Ustava i zakona.
Postavlja se pitanje morala tih ljudi koji to rade, zašto oni to rade i zašto su toliko alavi, i zašto hoće jare i pare, što kaže naš narod. Jednostavno su takvi. Zbog čega? Zbog činjenice da neće da poštuju ono što ne da su preporuke tamo nekoga, nego obaveza svakog pojedinca u ovoj zemlji. Kako ćemo mi narodni poslanici da tražimo sutra i autentično tumačimo neki član Ustava Republike Srbije kada u skupštinskim klupama sede ljudi koji to upravo rade? Zbog čega oni to rade? Što kaže gospodin Nikolić, slušam ovu njegovu sugestiju, da se raspusti ovaj saziv Narodne skupštine.
Mislim da će kraj biti mnogo pre početka kako ste ga vi zamislili, jer nemoguće je da na osnovu takvih ne trulih kompromisa, nego koalicije koja je obrazovana iz stranih centara moći, tajkuna i ostalih koji ne žele dobro Srbiji, vi opstanete, a sa druge strane sami kršite najviši pravni akt ove zemlje.
Da li će Milovan Dedijer, slušajući ovo što mi sada govorimo sa skupštinske govornice, već danas da zatraži od sekretara, od nadležne službe, imena narodnih poslanika koji u isto vreme imaju funkciju gradonačelnika i predsednika opštine? Mislim da je to njegov posao, da on treba već da se oglasi u svim medijima i da kaže da su to ljudi koji to rade. A oni da dobiju najpre nejavnu opomenu, pa ako ih ništa ne zaboli, ako mirno spavaju, onda neka im se ime nalazi u svim elektronskim i štampanim medijima zbog toga što to rade.
Gospodine Krkobabiću, ne mislite valjda da mi poslanici SRS, koji smo najveća i najbolja politička stranka u Srbiji, imamo 78 poslanika, u svoje skupštinske klupe nismo stavili ljude koji imaju kod nas najviše funkcije, a to su budući gradonačelnik Beograda, gospodin Aleksandar Vučić, gospodin Goran Cvetanović koji je potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, gospodin Milorad Mirčić i drugi stranački funkcioneri.
Nismo se mi odrekli mogućnosti da oni budu, kao prekaljeni parlamentarci, ovde zbog toga što je to neka naša neosnovana odluka, nego zato što poštujemo Ustav i zakon.
Gospođa Gordana Pop-Lazić četiri godine nije bila narodni poslanik kao potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, pošto je bila predsednik opštine Zemun.
(Predsedavajući: Šest minuta je prošlo, budite ljubazni.)
Toliko primera još mogu da vam dajem. Gospodin Slavko Jerković nije narodni poslanik, iako je to bio, jer je sada predsednik opštine Zemun. Zamislite se malo nad tim pitanjem i činjenicom da vam ovde u poslaničkim klupama sede ljudi koji direktno krše Ustav Republike Srbije i Zakon o sprečavanju interesa pri vršenju javne funkcije.
Mnogo je to važnije, gospodine Krkobabiću, nego da vas neko vara i da vas obmanjuje da ima para za penzije, a nema ih, i da na osnovu toga vi trasirate svoj put kao jedan čovek od autoriteta, častan čovek, po prirodi svog posla, zanimanja i uloge koju ste preuzeli na sebe, jer nije vaša uloga mala da predstavljate pitanje je koliko, ali bez obzira, penzionere Srbije i da se zalažete za njihova prava, a onda imate ulogu predsedavajućeg i dozvoljavate da se krši Ustav i zakon. Nemojte to da radite jer to će vama da ostane zabeleženo.
(Predsedavajući: Budite ljubazni, sedam minuta.)
Evo, završavam. Veoma sam ljubazna i od vas tražim da budete još ljubazniji od ove moje najviše ljubaznosti i da nam date odgovore na ova pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, javljam se po članu 104. zato što je gospođa Vesna Pešić, koja je koristila pravo na repliku, što niste rekli, kao njen osnov za javljanje, povredila dostojanstvo Narodne skupštine i poslanika, pre svega SRS. Mi jesmo, hvala bogu, živi i zdravi, živ je i zdrav predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, i da smo ispravni u našem stavu i u politici, gospođo Pešić, govore samo činjenice koje vi ili ne želite da znate, ali mora na njih da vas podsetim.
Prvi višestranački izbori održani su 9. decembra 1990. godine. Na tim izborima politika, za koju vi kažete da je politika prošlosti, haosa, mraka, politika koju je personifikovala SPS, koja je tada na nacionalnim osnovama, i sa Slobodanom Miloševićem na čelu, želela da zaštiti svakog Srbina u svakoj srpskoj zemlji, zadobila poverenje od dva miliona trista pedeset hiljada birača.
SRS, kada je kao registrovana politička partija izašla dve godine potom na izbore, u decembru 1992. godine, imala je u ovim skupštinskim klupama 73 svoja predstavnika. Taj broj se samo povećavao. Naravno, nije onda kada smo bili proganjani, hapšeni, kada je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj zaista ukazivao na činjenicu da zapadne sile, Amerika i pre svega zapad, ne zbog toga što, kako su neki vaši istomišljenici tada govorili, zagovara neku teoriju zavere, nego žele da nam otimaju i rasparčaju našu zemlju.
Kasnije se pokazalo, vidite i sada na procesu koji protiv njega vodi antisrpski Haški tribunal, da je apsolutno bio u pravu kada je zagovarao takvu ideju i kada je, govoreći o činjenicama da se takva politika prema Srbiji kovala još davnih osamdesetih godina, što vi dobro znate, i da je on bio disident tog vremena, zaista ostvarila u praksi i da on danas, kao predsednik najveće političke stranke u Srbiji, ali i čovek koji je u pravom smislu reči najveći antiglobalista, mora da štiti i da bude brana takvoj politici koja se i dalje sprovodi i nadvija se taj crni oblak i dalje nad Srbijom.
Ne mogu građanima da kažem, kao što vi govorite - da, sve će biti sjajno i lepo, mi ulazimo u Evropu, novi zakoni, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da zažmurim pred činjenicom da se to dešava na Kosovu i Metohiji, da apetiti rastu za dalje rasparčavanje naše zemlje, da je u pitanju i naša severna AP, da je srpski narod u Crnoj Gori potpuno obespravljen i da se Srbi bore za svoj opstanak u Republici Srpskoj.
Mi nikada nećemo odustati od takve politike. Da smo u pravu govore činjenice koje vi ne znate. Vi ste izrekli nešto, da li iz neznanja ili tendenciozno, ne znam, ali rekli ste da su na ovim izborima 11. maja srpski radikali dobili manje glasova. Vidite da niste u pravu. Da u broju poslaničkih mandata, zbog Dontovog sistema i zbog takve raspodele na osnovu glasova drugih i izlaznosti političkih stranaka, ali u apsolutnom broju glasova mi smo taj broj povećali, sa tendencijom stalnog rasta. Takav će trend biti u Srbiji.
Naravno, oni koji su odustali od te politike i kojima su neke druge ideje, navodno levičarsko-socijalnog karaktera važnije, a koje potenciraju, biće u teškoj situaciji da zadrže to svoje biračko telo. To tako vidim i mislim da oni ne mogu tom svojom politikom da se profilišu na duži period, da opstanu i da prelaze cenzus na budućim izborima.
Za razliku od SRS koja će, pre svega svojom istrajnošću, ali pre svega akcentom na tom našem najvažnijem nacionalnom polju i akcentom za borbu za socijalnu pravdu i protiv kriminala i korupcije, zaista stalno imati trend rasta u biračkom telu. U to budite sigurni.
Uostalom imaćemo priliku, koliko za nepunih godinu dana, da izađemo ponovo na parlamentarne izbore, pošto je nemoguće da ovaj konglomerat stranaka koje prave vladu opstanu duže na vlasti, i videćete. Naravno, tada će situaciji biti još mnogo bolja za potpuno nacionalno osvešćenje našeg naroda, jer će u Srbiju kao pobednik da se vrati predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, posle prvih višestranačkih izbora, koji su održani 9. decembra 1990. godine, kada je SPS osvojila 194 poslanička mandata, odnosno 2.350.000 glasova, poštovan je princip, kao u svim demokratskim zemljama, iako smo mi tada bili zemlja koja je, posle vladavine jednopartijskog sistema, prešla na višestranačje, na mestu predsednika Skupštine je sedeo, kao prvi višestranački predsednik, gospodin Slobodan Unković.
Kada se vratimo na taj period, koji mnogi od vas pamte, možemo da kažemo da je to bila demokratski izražena volja građana. Izašli smo na prve višestranačke izbore, građani su to tako ocenili.
Doduše, mi srpski radikali, tadašnji srpski četnički pokret, nismo mogli, a kasnije smo to uradili kao SRS, da participiramo u Narodnoj skupštini, ali već 92. godine, kada smo izašli na opšte izbore, mi smo dobili, kao što sam već danas rekla u jednoj replici, 73 mandata.
To mogu da razumem kao neko ko se, kao i svi ostali srpski radikali i svi ljudi kojima je stalo do demokratije i demokratskih postulata, zalaže za to da princip podele vlasti, od zakonodavne do izvršne, ide tim putem. Naročito je važno da u parlamentu onaj ko predsedava bude iz najveće političke stranke.
Dakle, sada bi sasvim logično bilo da se poštuje ono što je praksa u svim zapadnim zemljama, u Evropskoj uniji, u koju vi želite da odete, da predsednik parlamenta, bez obzira na to, kao neki supervizor i kao kontrolna funkcija nad izvršnom vlašću, bude iz najveće političke stranke, odnosno iz SRS. Srbija je u svojoj osamnaestogodišnjoj demokratskoj novijoj istoriji imala samo pet dana svoje svetle zaista parlamentarne, sada već mogu da kažem novije istorije, kada je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, u poštovanju tog principa, bio gospodin Tomislav Nikolić.
Da se ne vraćam na maj prošle godine, na sve ono što se dešavalo u ovoj zgradi i u zgradi na Trgu Nikole Pašića, ali moram da vas podsetim na neke činjenice koje će da vam kažu da, ne zbog toga što je samo kandidat iz SPS – i zaista nemam nameru, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović poznajem više od 15 godina, moja je sugrađanka, nikada nisam imala, ni u političkom ni u ličnom kontaktu s njom neke nesuglasice i nije mi namera da govorim o njoj lično – ali govorim o principu i o činjenici da sada SPS, za razliku od te 90-te godine, ima samo 11 poslanika. Naravno da bi tada bilo zaista nenormalno, to bi bilo potpuno neprihvatljivo za svakog člana SPS u tom trenutku, da je neko drugi, recimo iz SPO ili iz DS, oni su zajedno imali 25-26 poslaničkih mandata, bio na mestu predsednika Narodne skupštine.
Ovde se sada postavlja pitanje uloge koju će gospođa Slavica Đukić-Dejanović da ima i šta preuzima na sebe kao reprezent stranke koja ima 11 poslaničkih mandata.
U Ustavu mitrovdanskom, koji smo usvojili i proglasili pre evo sada skoro dve godine, poglavlje koje reguliše podelu vlasti i odgovornost i ulogu Narodne skupštine ima 13 članova. Zaista se i gospodin Nikolić, kao neko ko je doajen i srpskog parlamentarizma i ko je bio na mesto predsednika Skupštine, trudio da u Ustavnoj komisiji veliku pažnju i ulogu upravo stavi na rad Narodne skupštine.
Zbog čega? Zato što jedini mi ovde imamo i jedini smo vlasni da donosimo zakone, da pokrećemo inicijative koje građani od nas traže, da kontrolišemo izvršnu vlast, da činimo sve ono što građani svojom slobodnom voljom izražavaju na izborima. Postavlja se sada pitanje kako će sve to sada da iznese, kao predstavnik SPS u ovakvoj konstalaciji snaga, koleginica Slavica Đukić-Dejanović.
Da li će ona imati podršku od svojih aktuelnih, odnosno već sada budućih koalicionih partnera?
Mislim da ta koalicija ne može da traje dugo. Da li će Slavica Đukić-Dejanović, kao žena koja je pre nekoliko dana i samo sa tim ne mogu da se složim, izjavila da koliko joj se čini, a ona je vrsni stručnjak za oblast kojom se bavi, svih 250 poslanika imaju stabilno psihičko stanje. To zaista ne bih mogla da kažem u svakom trenutku.
Svašta sam preživljavala ovde, gospođo Đukić-Dejanović, u ovom periodu kada vi niste bili narodni poslanik, da kolege koje recimo i polazimo od toga, imaju svi takvo stanje, a mnogi od njih sada sede u klupama i vaši su koalicioni partneri, večeras će glasati za vas, pozivaju policiju, šikaniraju narodne poslanike, naređuju policiji da nas tuku, da nam oduzimaju mogućnost da govorimo o svemu onome za šta se i vi izvorno zalažete kao politička stranka.
Ako sada vratim na ovaj period delovanja unazad samo godinu dana, da pogledam sve amandmane, recimo, kolege Milisava Petronijevića na Zakona o podršci porodici sa decom, na Zakon o radu, na Zakon o preduzećima, na sve ono što su socijalni, programski zahtevi SPS, PUPS ili JS, nema nikakve razlike. To su identični amandmani koje smo mi podnosili kao i kolege iz SPS. Da li vi mislite, o tome je govorio danas gospodin Tomislav Nikolić, da će oni da se promene i da će oni sada po hitnom postupku vama, kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, da dostave izmene i dopune tog zakona. Vidite šta se desilo pre dve godine.
Kada smo uspeli tom skupštinskom većinom koja se desila u jednom trenutku, da odredbe restriktivne Zakona o radu, koji je usvojen onom čuvenom karticom Novakovića koji je glasao iz Soluna, promenimo u korist radnika, da im vratimo jedan deo regresa, dodatka za njihov prekovremeni rad, za godišnji odmor itd, posle pet dana se pojavio ministar Slobodan Lalović i anulirao je ono što je u jednom trenutku uradila skupštinska većina, koja je bila sačinjena i od SRS i od SPS.
To će sve od vas socijalista da traže birači. Ako se sada desilo da vi imate ovu koaliciju, nemojte da mislite i kod nas u Šumadiji i u vašem i u mom Kragujevcu da je došlo do pomirenja birača. Vi ćete to kao žena koja će da sedi na vrlo odgovornoj državnoj funkciji da promovišete stalno.
Vidim da ste to kao kandidat počeli da radite u intervjuima. To nije dovoljno, jer birači u našim selima, u našem gradu, a pogotovu oni ostavljeni radnici bez posla, ne mogu da shvate i oni znaju da to jednostavno neće da se desi, da će ove snage bezumlja i haosa, oličene u DS, koje su vas nazivala retrogradnim snagama mraka i prošlosti, sada da izađe u susret vama i zahtevima koje imate kao stranka i da pomognu i radnicima, i seljacima, i penzionerima, i nezaposlenima. To jednostavno neće da se desi.
Oni ne razmišljaju na takav način. Njima socijalna ugroženost građana nije bitna. Uostalom, mi to znamo kao narodni poslanici i kao ljudi koji smo od njih tražili i pokretali ta sva pitanja i ovde u parlamentu i u skupštinskim odborima.
Sada bih s pravom mogla da očekujem od kolege Ivice Dačića, a evo šest ili sedam godina smo u Odboru za odbranu i bezbednost, on će sada biti ministar policije, da odmah krene tragom gospodina Dragana Todorovića i da ove krivce i ove koji su radili ove mahinacije sa šleperima i sa ovom pljačkom, i sa otimanjem iz džepova građana, privede pravdi, odnosno da policija krene da radi svoj posao.
Znači, da tajkuni, oni koji su kupovali preduzeća u bescenje, a sada ne poštuju socijalni program, a sva pitanja smo zajedno i mi i socijalisti pokretali u skupštinskim odborima i opet, ponavljam, isključivo srpski radikali i socijalisti, da ih prizove pravdi i da im kaže da moraju da odgovaraju za sve te svoje nečasne radnje. To jednostavno, koleginice Đukić-Dejanović, bićete svedok toga, neće da se desi. Vi kao žena koja će imati zaista u institucionalnom smislu važnu ulogu u državnoj raspodeli vlasti, kako to i u Ustav naše države kaže, sve i da želite to, a ja ne verujem da vi, jedino ako ne krenete tim putem, kao što vam je gospodin Nikolić rekao, da se odreknete toga. Ne verujem, poznajući vas toliko godina, vi ne možete a da se ne borite i dalje kao SPS za ta prava svih ovih nabrojanih danas najugroženijih kategorija.
Pogledajte samo kako žive vaše kolege iz oblasti zdravstva i pogledajte ko nama unazad osam godina vodi zdravstvo. Mene ne bi iznenadilo, čak to je čovek koji bi postavio rekord u tome koliko je puta za redom izabran za ministra i da to bude Tomica Milosavljević. On je na čelu zdravstvene mafije. Nemate kolegu u Kragujevcu koji nije iz firme G17 koji to neće da vam kaže ili ne podržava ove iz žutog preduzeća. Svako je to osetio na svojoj koži.
Imate ovde u našoj poslaničkoj grupi vaše kolege profesore, i profesora dr Miletu Poskuricu, i prof. dr Milana Kneževića. Da li se od 5. oktobra u Kragujevcu, u Kliničkom centru, od trenutka kada ste vi u histeriji DS i svih onih koji su je podržavali na takav način, isterani iz Kliničkog centra? Da li se njihov rad vrednuje i poštuje? Ne. Da li oni sami moraju da se bore i za svoje naučne projekte i da promovišu ono što su radili zajedno s vama svih godina kada ste vi bili direktor Kliničkog centra?
Ne mogu da verujem da će sada da se promene i da će svest o tome šta je bitno za naciju i za narod da bude drugačija kod ljudi koji su svih godina, kada smo mi morali da se borimo, prvo, za svaki pedalj naše zemlje, a drugo da se branimo od onih koji su nas napali i koji su ubili tolike hiljade, nažalost, naših građana, koji su sravnili kragujevačku Zastavu sa 16 razornih projektila i mi je podigli iz pepela.
I vi i gospodin Obren Ćetković, tada načelnik okruga, a pre svega gospodin Nikolić kao potpredsednik Vlade. Da mi sada možemo da poverujemo u priču da će ti ljudi i zbog snage vašeg ličnog autoriteta, a koji nije istovetan sa snagom vaše stranke u ovom trenutku, da poveruju i da rade sve ono što ste vi od njih očekivali toliko godina.
Dakle, u pitanju je jedna velika prevara birača. Birači ne mogu da shvate da je došlo do te takve neprirodne koalicije i da se na njihovu štetu i zbog njihovih razloga da veruju u vašu politiku sada to sve dešava i da su interesi, da su strani centri moći, a pre svega američki i britanski ambasador i srpski tajkuni, važniji od interesa naših građana.
Mi ćemo, bez obzira na to što znamo, da se u ovakvom trenutku teško osećaju pre svega birači SPS, PUPS i JS, mi, srpski radikali, koji nikada nismo odstupali od svog programa, pre svega od borbe za socijalnu pravdu, za ekonomski prosperitet, protiv kriminala i korupcije, nastaviti tim putem.
Mislim, s obzirom na to da se biračko telo DS na ovakav način, kroz prevaru o kojoj je govorio Dragan Todorović, za veoma kratko vreme će se videti i građani će videti da su prevareni i da nema ništa ni od velikih projekata, ni od investicija, ni od novih radnih mesta, da ćemo već na sledećim izborima morati...

Svi su pažljivi, gospodine Krkobabiću, nadam se da ste vi najpažljiviji, jer najveći deo ovog izlaganja baš posvećujem i vama lično, i vašoj partiji i penzionerima Srbije, koji ovo prate i koji su zaista duboko razočarani zbog svega što se dešava i zbog ovakve koalicije koja je napravljena.
Ovu vest, koja će verovatno da bude večeras emitovana na svim elektronskim medijima u Srbiji, da je izabran novi predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, mogu da preformulišem i na drugi način. Zamislite sada, posle svega što se desilo, da tu vest večeras na dnevniku RTS saopštavaju zajedno Spomenka Jović i Aleksandar Crkvenjakov, reprezenti medijski pre i posle 5. oktobra, i da najpre ona, a zatim Crkvenjakov, pročitaju rečenicu i kažu - danas su snage haosa i bezumlja, gazeći izbornu volju građana, sklopile koaliciju sa silama prošlosti i mraka.
Tako se oseća svaki birač u ovom trenutku iz te vaše koalicije koji prati zasedanje i koji vidi dokle je to otišlo u sferi interesa, u sferi nebrige za građane, samo zbog toga što su to navodno neki novi evropejci i što im je važnije da naprave Vladu, kako-tako da zbrinu sebe i da dobiju svoje fotelje. Pogledajte vi dokle to vodi Srbiju.
Danas imamo izuzetno tešku privrednu i ekonomsku situaciju. Ako ste mislili da ćete da naterate sve ove tajkune i ljude iz DS, koji se nisu jednom rečju danas javili da vas podrže, iz koalicije koju je personifikovao Boris Tadić i koji vodi Srbiju u propast, zašto se nisu javile vaše kolege iz Kragujevca, koji su sa te koalicije za tzv. evropsku Srbiju, poznaju vas toliko godina, da kažu neku reč, da vam daju podršku.
Tako će to da izgleda i u vašem budućem radu. Vi ćete biti ostavljeni na cedilu, moraćete da slušate ultimatume koji vam dolaze od ove žute strane i ovih njihovih prirepaka iz propalog SPO i drugih izdanaka, i da se čudite i krstite u šta ste se uvalili i zbog čega ste na sebe prihvatili toliku odgovornost da budete predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, kada znate da građani koji su vas birali za narodnog poslanika nisu hteli i ni jednim svojim glasom ne stoje iza ovakve kandidature.
Ono što možemo da poručimo građanima je da ćemo da se borimo do kraja da ova skupština radi u koliko-toliko normalnoj atmosferi, koristićemo sva demokratska prava da ukažemo na loše zakone
koji će i dalje da stižu, na ministre koji su se ogrešili o zakon, koji su pljačkali, otimali i krali.
Na kraju da se našalim, jer nisam mogla ozbiljno da vam ne ukažem, pre svega kao gospođi koju poznajem toliko godina, na sve ove probleme koji će da se dese i kako to prosečan birač SPS sada doživljava u ovom trenutku. Moram da vam kažem, s obzirom na to da je gospodin Ivica Dačić odlučio, posle onog slogana - Ustani Srbijo, da se klanja pred Tadićem, pred Čankom i pred Vukom Draškovićem, i pred Dinkićem, kao personifikacijom najveće pljačke u Srbiji u nazad osam godina uz Božidara Đelića.
Ipak je nekako, da li je to krenulo sa juga Srbije ili iz centralne Srbije, ne znam, danas glavni hit, doduše malo prerađen, jedne pesme među građanima Srbije, kažu da to Ivica Dačić peva Borisu Tadiću - što me sada tražiš, pored njih toliko, gde si bio kad sam bio niko. Postavite sebi to pitanje - zašto vas sada traže i zašto je to vama, kao Slavici Đukić-Dejanović, jednom od osnivača SPS, potrebno u ovom trenutku?

Treba, gospodine Krkobabiću, videćete da je gospodin Boško Ristić jedan od poslanika koji ne poštuje disciplinu, ali dobro.
Vaše iskustvo u ovih još sat i 15 minuta, koliko nam je danas ostalo da radimo, upozoravam vas da možemo da radimo ovako i da ćaskamo, pošto nismo ni utvrdili kvorum, tačno do 18,00 časova. Sve posle toga ne ulazi u rok vaše službe predsedavajućeg, niti mi možemo da ostanemo u sali, kao ni svi ostali poslanici. Radno vreme Skupštine je do 18,00 časova. Ako ste to hteli da produžite, morali ste da nas obavestite u 16,00 sati.
Najpre ste morali nas, narodne poslanike, koji smo aterirali u 15,00 časova na surčinski aerodrom, specijalnim "falkon" avionom koji ste poslali po nas u Strazbur, da obavestite juče da imate nameru da nas vraćate u Srbiju. Pošto ste, meni se čini, vi neki štedljiv i racionalan čovek, ipak ste predsednik PUPS, a smatrala sam, gospodine Krkobabiću, da se vi borite za prava penzionera. Evo, imam majku koja je penzioner, vi ste to takođe, vaš sin i ostali građani Srbije, a njih je preko milion.
Trebalo je, gospodine Krkobabiću, da budete toliko štedljivi i da razmišljate, ako ste se već usudili da nas bez obaveštenja po Poslovniku, pozovete da se vratimo u Beogradu, u Narodnu skupštinu, da znate koliko to košta, da dolazi specijalni avion po nas. Znate, znala sam da je gospodin Mićunović ranije, dok je bio predsednik Veća, više provodio u vazduhu nego što je radio u Domu Narodne skupštine, ali da sama to moram da radim kao i ostale kolege narodni poslanici, zaista kao da gori država.
Čuli smo, bira se predsednik Narodne skupštine, tek sad dobili obrazloženje, predlog, objasnite, molim vas, da li neki od nas su danas morali da govore u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, gde ste nas vi poslali, a niste imali pravo ni da potpišete taj nalog za naš put, zbog čega smo mi ovde morali da se vratimo.
Mi smo danas imali nameru pred direktorom Banke za obnovu i razvoj da govorimo o tome kako su penzije male, evo i vaše i svih penzionera u Srbiji, kako su tajkuni sve pokupovali za 2-3 evra po Srbiji, kako narod nema posla, kako nam je propala privreda. Vi ste nas lišili te mogućnosti da danas pred Savetom Evrope, u koju vi tako željno želite da uđete sa tolickim penzijama, a sa ovakvim troškom za državu, kao što je "falkon", onemogućili ste nas da o tome govorimo.
Mislim da je to krajnje neodgovorno, gospodine Krkobabiću, i vi kao predsedavajući imate isključivo samo tu ulogu, morate da znate da ćete ovako ili onako ući u istoriji parlamentarizma, a jednog dana pisaće da je predsedavao Jovan Krkobabiću, koji je na takav način, žureći da napravi jednu neprirodnu koaliciju u kojoj i sam učestvuje, doveo poslanike i celu Narodnu skupštinu i javnost u ovakvu situaciju.
Prema tome, mi ćemo da se javljamo od ovih 18 časova, koliko nam je preostalo, da pretresemo još neki član Poslovnika, a onda ćemo u nekom drugom danu, ali molim vas da nas uredno obavestite kada je to, nastaviti da razgovaramo o onome što je nastavak ove sednice, a to je izbor predsednika, sekretara, potpredsednika, radnih tela, pa dok dođemo do te sednice na kojoj se bira Republička vlada ovakva kakvu ste je vi zamislili.
Ali, proći će dosta vremena do toga. Ne bih se uzdala u vašu vidovitost, pa ako ste slučajno videli kada je taj dan kada se bira Vlada Republike Srbije ipak vi to negde u svojoj svesti i pomerite malo jer potrajaće to, imamo zakon o vladi, imamo poslovnik, imamo puno toga još da uradimo, a vlada kada bude, ali joj već sada vidim kraj. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dr Jovane Krkobabić, zamolili ste tako da vas oslovljavamo, pošto smo vas mi upozorili da je naš kolega Paja Momčilov doktor, vi ste rekli, pa ni oni mene ne oslovljavaju. Izvinjavam se, vi ste doktor i moram sada da vam kažem šta je prva asocijacija na vašu novostvorenu koaliciju i na vaše ponašanje.
Naime, vi ste se našli u nebranom grožđu, to je očigledno, kao gospodin koji predsedava i ima tu ulogu možda ste pomislili u prvom trenutku, onda kada smo i mi sa vama razgovarali o nacionalnoj vladi, o boljoj budućnosti za sve naše građane, za penzionere, da sačuvamo našu otadžbinu, da branimo Srbe sa KiM, da se zajedno borimo za prosperitet i bolju budućnost našeg naroda i svih njenih građana, a sada ste posle 15 dana došli u situaciju da vas ljudi povezuju sa Galatasarajem iz Istambula, jer taj šampion Turske u fudbalu ima te boje, crveno žute, ili da vas povezuju sa snagama prošlosti i haosa, a ove druge koji su vaši koalicioni partneri, bezumlja i pre svega otimačine i pljačke države i naroda. Ne vidim kako vi lično doživljavate što ste se našli u toj situaciji i kako vreme prolazi biće vam sve gore i neprijatnije.
Moram da vas, s obzirom na to da uvažavam i vaše zvanje i to što se nalazite na tom mestu, ipak upozorim, kao neko ko ima, mogu slobodno da kažem, drugo decenijsko parlamentarno iskustvo, da vi duboko grešite.
Prvo, sada se nalazite u jednoj situaciji da sedite na mestu predsednika Skupštine u ulozi predsedavajućeg, a da ne znate šta se ovde dešava.
Gospodine dr Jovan Krkobabić, u sali se nalaze ljudi koji su narodni poslanici. Prvo nam objasnite, na osnovu čega ste vi ustanovili da nas ima toliko i toliko u sali. Ako pogledate, videćete na sistemu za elektronsko glasanje da stoji broj 80. Najpre, to nije tačno.
Boško Ristić je u ono vreme haosa i bezumlja Dosovskih snaga, kada je pisao preambulu Ustava koju nikada nije završio, pa je onda glasao za ovaj aktuelni Ustav, pa je napadao ustavne odredbe i ponašao se onako kako se ne bi ponašao jedan čovek koji je prvo pravne struke, a drugo, ko pretenduje da štiti pravo i najvišu zakonodavnu vlast, on je upravo insistirao na tome da poslanici imaju kod sebe identifikacione kartice, što bi bivša predsednik Skupštine rekla - identifikacione kartice, ona je mislila da je to nešto - in, pa je rekla identifikacione, a u stvari se govori o identifikaciji.
Mi treba da se identifikujemo i da znamo ko smo, a mi to ne možemo. Evo iz kojih razloga. Nisu samo razlozi tehničke prirode, već ovog haosa koji se stvara jednom takvom koalicijom.
Gospodine Krkobabić, mi prvo uopšte nemamo te validne kartice. Mi smo danas u privremenom poslaničkom stanju u ovoj sali i imamo privremene kartice za identifikaciju, a neki od nas to nemaju, jer, kako se ko snašao. Najpre, službe nisu imale dovoljno vremena za one poslanike koji su i ranije doneli svoje fotografije u prvom danu, kada su verifikovani mandati, da taj posao završe do kraja.
Prošlog puta smo čekali tri ili četiri meseca da nam Oliver Dulić potpiše naše poslaničke legitimacije, a sada se nalazimo u situaciji da prisustvujemo nečemu što se odigrava u domu, odnosno u zgradi Narodne skupštine, u jednoj od njenih sala, pošto imamo onu svečanu i ovu kao radnu, koja je produkt tog realsocijalističkog vremena, jer smo na osam metara ispod zemlje u podrumu, što bi rekla koleginica Janković.
Mi sada razmišljamo o tome šta smo mi ovde i kakav je ovo skup. Sa naše strane možete da vidite da su naša lica, ipak, iako je ovako teška situacija, iako znamo da nas velika neizvesnost očekuje, pogotovo sa takvom vladom, ozarena. Zbog čega? Zato što znamo da narod gleda u nas srpske radikale i zna da ćemo do kraja da se borimo za njihova prava, i penzioneri, i poljoprivrednici, i radni i svi oni koji su ostali bez posla.
I zato što ćete imati zaista mnogo muke da u takvom načinu rukovođenja sednicom, a pre svega načina kojim ćete da vladate, objasnite građanima kako ste ih pozivali u izbornoj kampanji da se borite za njihova prava, da opravdate to ovako lošim postupcima i ovakvim ponižavajućim, nipodaštavajućim odnosom prema nama koje su građani izabrali. Nemojte da mislite da to građani sada ne vide. Svi smo mi došli iz nekih sredina, svi mi smo suvereni, narod je na nas preneo to svoje pravo da zastupamo njihove interese. Šta mislite kako se sada osećaju građani koji vide da vi tako, u pravom smislu reči, vi i nadležne službe koje vas uvlače u to i ova vaša žuta koalicija, na takav način rukovodite sednicom koja, uzgred budi rečeno, sada prekida rad, jer je nekoliko minuta do 18 sati...
(Predsedavajući: Uvažena gospođice Jovanović, vreme je.)
Jeste, vreme je, još dva minuta možemo danas da prisustvujemo ovome što se zove navodno skupština. Zamolila bih vas, pošto nemamo mogućnosti jer nemamo te validne identifikacione kartice, gospodine Krkobabiću, da u preostala tri minuta ipak, da bi to ostalo zabeleženo, ustanovite koliko je narodnih poslanika prisustvovalo današnjem zasedanju, ako to tako može da se nazove. To ste bili u obavezi prvo da uradite u 16 časova, kada ste nas pozvali i na takav način...
(Predsedavajući: To smo pokušali, pa ste nas onemogućili.)
Oni su vas obavestili da sistem za elektronsko utvrđivanje broja poslanika verovatno nije u redu, a sa druge strane, realno vam govorim da narodni poslanici koji fizički prisustvuju u sali nemaju ni kartice preko kojih mogu da se identifikuju. Ajde da pođemo od te prve lekcije, krenite redom, ali danas je isteklo vreme za to. Dakle, to možemo nekog drugog dana, kada budete uredno zakazali nastavak ove sednice.

Gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, vama se obraćam, jer sam pokušala sa mesta potpredsednika da vam kažem da je vaša obaveza, pošto ste svesno ili nesvesno, stvarno ne znam da li je to bila vaša namera da se hvalite činjenicom da ste spremni da se odreknete Kosova i Metohije, pročitali nešto što neće sutra biti na sajtu, već dokument koji kaže da vi možete da potpišete Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ali, kako ste rekli, oni se pozivaju na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, da se ne primenjuje na delu teritorije suverene države Srbije. Vi ste to malopre izgovorili.
I gospodin Samardžić i vi, kao ljudi koji moraju da odgovaraju na pitanja, pozivam se, gospodine Mrkonjiću i tražim na osnovu članova 225, 226. i 227. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da služba Narodne skupštine, ukoliko u zgradi postoji fotokopir aparat, vi ste izneli zvanični dokument, pročitali ga, ako to služba nema, ako to samo vi imate, na osnovu ova tri člana Poslovnika, zahtevam da se u roku od najviše pola sata dokument umnoži i podeli svim narodnim poslanicima.
To što vi negde imate nešto ispod žita i spremni ste da zbog svojih miliona ili što vas ne dotiče država Srbija, ni srpski narod, prodajete teritoriju, južnu srpsku pokrajinu, to je vaš problem. Zahtevam i kao potpredsednik Skupštine i kao narodni poslanik da odmah služba fotokopira, neka od vas neko uzme dokument ili neka ga pribavi, kako bismo mogli u toku čitave rasprave, celog dana i narednih dana, svuda i na svakom mestu, a to je naše pravo i obaveza, da građanima, kao što ste vi to uradili ovde, čitamo dokument koji ste vi spremni da potpišete i da izdate i prodate državu Srbiju.
Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću, i od vas i od sekretara tražim da nam obezbedite fotokopirani dokument u roku od sat vremena, najviše.

Gospodine Mrkonjiću, javljam se po članu 31. Poslovnika i po članu 104.

Vaša obaveza je, vi ste prekršili Poslovnik kao potpredsednik Skupštine, koji predsedava u ovom trenutku u odsustvu Olivera Dulića, da zaštitite Narodnu skupštinu i da poštujete dostojanstvo, kao i svako ko se javi za diskusiju o ovoj, za Srbiju i srpski narod danas, najvažnijoj tački dnevnog reda.

Mi srpski radikali, sve srpske patriote i svi ljudi u Srbiji koji nemaju rezervnu otadžbinu, za razliku od onih koji poganim jezikom, a koji su mnogo zla naneli našem narodu svojom politikom izdaje i prodaje zemlje, ne možemo da podnesemo, niti nam to dozvoljava naš moral, naše dostojanstvo, pre svega, odnos prema državi i prema onome što nam je sveto, a to je da sačuvamo teritoriju naše zemlje – Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, gospodine Mrkonjiću, da se neko na takav način ruga onome što je radio herojski srpski narod i naša srpska vojska 78 dana, braneći otadžbinu od NATO agresije i od takvog uništavanja svega što je srpsko, ubijanja srpske dece, srpskih civila, uništavanje srpske vojske, srpskih fabrika i škola, srpskih mostova.

Da li treba, gospodine Mrkonjiću, da budete tolerantni u trenutku kada neko u prisustvu jednog od najslavnijih srpskih generala, koji je vaš kolega potpredsednik Narodne skupštine, general Božidar Delić, tako govori o srpskoj vojsci. Mislim da je to sramota.

I svako ko se na takav način usudi da bilo kada, za ovom govornicom, govori i o generalu Deliću i o generalu Pavkoviću i o generalima koji se nalaze u haškom kazamatu, kao i predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, koji će da uništi, naravno, taj kazamat i koji će da učini da pravda i pravičnost pobede i zbog srpskih generala i zbog onih koje su ubili šiptarski balisti, o čemu je govorila gospođa Tabaković, mislim da u duhu u kome smo započeli ovu sednicu, i gospodin Tomislav Nikolić, kao budući, uverena sam, izabrani predsednik Srbije, koji zna šta je i državnička mudrost, koji zna kako treba da se štite nacionalni interesi, mi treba da nastavimo ovo zasedanje.

Ukoliko se ovakvi incidenti ponove, gospodine Mrkonjiću, da neki, koji nikada ništa nisu uradili da zaštite jedan pedalj teritorije srpske zemlje, tako hule na one koji su srpski heroji i junaci, budite sigurni da ćemo da se teramo naredna dva sata po Poslovniku, što nije bila naša namera.

Ali, budite sigurni da u ovom trenutku ne govorim samo u svoje ime i u ime mojih kolega, časnih ljudi srpskih radikala, već u ime svih onih koji ne mogu da se vrate na svoja vekovna ognjišta, u ime njihovih prijatelja, rođaka i Srba koji žive širom cele planete, ako je izdajnička vlast i politika koju su oni vodili još kao opozicione stranke početkom devedesetih godina dovela dotle, da NATO uradi to što je uradio, i da mi danas dođemo u situaciju da svim međunarodnopravnim sredstvima, što pokušavamo i ovom rezolucijom, branimo našu zemlju, jer mi rezervnu otadžbinu nemamo.

Neka se stidi svako ko sme u prisustvu jednog od slavnih srpskih generala, kao što je general Delić, takve stvari da govori o krvavoj borbi, nažalost, gde su mnogi ljudi i deca izgubili svoje živote braneći našu otadžbinu, braneći ono što je naše i što želimo da povratimo, gde želi da se vrati i gospođa Tabaković sa svoje troje dece i ko zna koliko stotina hiljada Srba, čija imena i prezimena u ovom trenutku mi ne znamo, ali su Srbi, i oni drugi koji nisu pripadnici šiptarske nacionalne manjine, a koji su okupirali, uz pomoć vaših prijatelja, našu južnu pokrajinu. (Aplauz.)