Povređen je član 104. i njegov 3. stav, a to je uradio, gospodin Milivojević. Član 104. kaže da nije dozvoljeno da se iznose činjenice o drugim licima, odnosno o stvarima iz privatnog života drugih lica. Gospodine Milivojeviću,  trebalo je da se malo bolje obavestite, kada već napadate SRS, za koju građani Srbije znaju da je stranka koja se oštro bori protiv kriminala i korupcije, koju predvodi Boris Tadić i DS i svi ovi vaši "sateliti" u Vladi RS.
I kada govorite o gradonačelniku, kako ste rekli, predsedniku opštine Aranđelovac, onda je trebalo da se obavestite da je čovek pušten. Određen mu je pritvor od 30 dana zbog političke hajke i kampanje, koju ste sproveli dva dana uoči održavanja lokalnih izbora u opštini Zemun, Voždovac i Kosjerić i uhapsili čoveka, što se kaže "na pravdi Boga", pa ste objavili, da je proneverio pola miliona evra. Vi sada kažete 200.000 evra, a ispostavilo se da od toga nema ništa.
Časno, pošteno, pošto je biran neposredno na izborima za predsednika opštine Aranđelovac, a onda je SRS, pobedivši na izborima, prošle godine u toj opštini, opet predložila dr Radosava Švabića, uglednog hirurga, domaćina i oca dve ćerke, za predsednika opštine. Niste uspeli da uradite ništa.
Iako ste vršili svaki mogući pritisak na sud u Kragujevcu, na istražnog sudiju, iako je Boris Tadić, dan posle toga, u vreme predizborne tišine govorio o Švabiću u Aranđelovcu, kao da je ikada nogom kročio u Aranđelovac, možda jednom bio, ali, nikada se ne bi setio tog grada, koji na ''Aranđelovdan'' ove godine obeležava 150 godina svog postojanja.
Prema tome, treba isključivo da se bavite kriminalcima u svojim redovima i to što je rekao, evo završavam…

Za razliku od Ruske Federacije, koja je doživela ekonomski, društveni i moralni oporavak pod vođstvom Vladimira Putina, a sada predsednika Medvedeva, naša država se nažalost, dame i gospodo narodni poslanici, nalazi u protektoratu, prikrivenom ili otvorenom.
Pre izvesnog vremena, uoči usvajanja zakona o nevladinim organizacijama, koji je imao tri čitanja u ruskoj Državnoj dumi, deportovan je Bil Bouring, britanski advokat iz Ruske Federacije, jer je ruska državna služba ustanovila da je radio za britansku obaveštajnu službu. To nije išlo tajnim diplomatskim putevima, kako se obično u svetu takve stvari završavaju, već je državna ruska televizija predočila i čitavoj njihovoj javnosti raskrinkala navodnu nevladinu organizaciju pod čijim imenom je delovao pomenuti Bouring.
Dame i gospodo poslanici, kao članovi Odbora za odbranu i bezbednost pre nekoliko meseci smo na jasno pitanje, kroz izveštaj o radu BIA, dobili odgovor od direktora Saše Vukadinovića da u Srbiji deluju tzv. nevladine organizacije, strane, koje su ovde registrovane i koje imaju direktne veze sa određenim političkim i špijunskim organizacijama. Postavila sam pitanje vezano za konkretna imena ljudi koji su u direktnoj vezi sa britanskom obaveštajnom službom, sa CIA i sa onima koji rade na razgradnji nacionalnog tkiva naše zemlje. Naravno, ništa od toga nije bilo, direktor Vukadinović nije davao nikakve odgovore.
Ovim predlogom i ovim članom zakona se daje mogućnost da se kroz primenu reciprociteta međunarodnih sporazuma, bilateralnih i konvencija Saveta Evrope dozvoli nesmetano delovanje tih stranih nevladinih organizacija.
Sada se postavlja pitanje ko njih kontroliše u finansijskom smislu i ko će da spreči njihovo delovanje na širenju antisrpske histerije, što je njihova uloga, poput danas pominjanih Nataše Kandić, Sonje Biserko i ostalih mrzitelja Srba, i kako će država u budućnosti, kada se usvoji ovakav zakon, čiji član 62. nikako nije prihvatljiv za SRS, kao i sam model zakona, da suzbije tu pojavu koja ide naruku i šiptarskim separatistima, i onima koji bi da odvoje AP Vojvodinu i onima koji bi želeli da srpski narod i dalje oseća, zbog toga što takvu politiku i takvo mnjenje kreiraju tzv. nevladine organizacije, krivicu, a u stvari je najstradalniji narod na ovim prostorima.
Prema tome, treba da razmislite o čemu se ovde zapravo radi. O prihvatanju nečega što dolazi iz zemalja EU, koje nemaju probleme kakve mi imamo... Treba da vas podsetim i na nedavni događaj, odnosno na razotkrivanje agenata BND-a, koji su takođe delovali pod patronatom neke nevladine organizacije; oni su pred svojim parlamentom, pred Bundestagom jasno priznali da je njihova uloga bila da posmatraju šta se radi na Kosovu i Metohiji, našoj okupiranoj južnoj pokrajini. Tada su ustanovili da su Hašim Tači i Ramuš Haradinaj organizatori krijumčarenja droge, oružja, ljudi i direktni podstrekači separatističkog i terorističkog delovanja na području naše južne pokrajine. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, ministar Milan Marković je povredio član 122. Poslovnika, koji kaže da su učesnici na sednici dužni da koriste identifikacionu karticu i da prilikom izlaska iz sale istu ponesu.
Naime, upoznati ste sa novim načinom rada i sistemom identifikacije, kako narodnih poslanika... Najpre da još jednom na kraju današnjeg radnog dana, pošto ćemo završiti s ovim, posle svega što se desilo, objasnimo građanima da uopšte nije tačno da postoje određena mesta u određenim poslaničkim jedinicama gde treba da sede narodni poslanici. Isti je slučaj sa ministrima. Ali, u ovom čipu ovde se očitavaju podaci, pa je tako njegova kartica ostala ovde. Onda bi bilo potrebno, gospođo predsedniče, da izreknete meru, u skladu sa članom 122, ministru koji je ostavio karticu. Služba će da uradi svoj posao. Ali, očigledno je da on ne želi da poštuje Narodnu skupštinu.
Uostalom, Milan Marković je poznat po tome što je, preskačući dve klupe, u „aferi Bodrum“ glasao umesto svoje koleginice koja je tada bila 1000 ili 1.500 km daleko od Beograda. Upozorite ga da više ne zloupotrebljava svoju identifikacionu karticu na način kako je to uradio u „aferi Bodrum“.

Gospodine ministre, obavestili ste me da ste putem mobilnog telefona verovatno ili nekog TV-a u autu dok ste putovali pratili deo mog izlaganja.
Pošto sam govorila o Ruskoj Federaciji i o zakonu koji je usvojen u ruskoj Državnoj dumi, zaista ne vidim kako vi, kao jedan od resornih ministara u Vladi Republike Srbije, imate potrebu da ismevate nešto što je ne samo dobra tradicija, nego nastojanje ruske državne vlasti, pre svega tadašnjeg predsednika gospodina Putina, aktuelnog premijera Rusije, da se zaštiti ono što je nacionalno, što je u duhu tradicije tog naroda.
To je upravo intencija SRS, samo primerena onome što je naš narod, a mi kao država i kao narod imamo bogatu tradiciju kada su u pitanju nevladine organizacije. To što ste vi od 5. oktobra do današnjeg dana, prihvatajući pod svoje skute – zapravo, imali ste istog mentora, istog finansijera, uostalom, tadašnji državni sekretar Madlen Olbrajt je to i priznala posle petooktobarskog puča – one koji su vas instrumentalizovali da se isključivo prozapadno orijentišete, to je cilj vaše politike i to je vaše pravo, ali dozvolite da mi kao odgovorni ljudi, koji imaju jasno profilisanu ideologiju, ideologiju srpskog nacionalizma, kažemo građanima Srbije da taj tzv. treći sektor, nevladine organizacije, nisu Nataša Kandić, Sonja Biserko i ostali, već da treba da se vratimo onim vrednostima, kao što su upravo uradila naša braća Rusi, koje su duboko utemeljene kod nas.
Nije potrebno da na takav način izvrgavate ruglu izlaganje nekog od prethodnih govornika. Ako ste želeli da date dobar i pametan doprinos, onda je trebalo da se, kao ministar u Vladi Republike Srbije, pozovete na nemanjićke tradicije i da krenete od toga da su Nemanjići osnovali bolnice u Hilandaru, Studenici, da je Jelena Anžujska bila jedan od začetnika tzv. nevladinog sektora (koji se tada nije tako zvao) i da je despot Stefan Lazarević sagradio Manasiju i u njoj prihvatilište za bolesne.
Prema tome, vreme je da shvatite (imam još trideset sekundi, koleginice) da srpski narod ipak ima mnogo bolje pamćenje nego što vi želite da ga predstavite i kroz projekte zakona koji su isključivo orijentisani na neke nove vrednosti koje su u svojoj suštini anacionalne i, odgovorno tvrdim, kada je u pitanju delovanje tzv. nevladinog sektora, antisrpske. Hvala.

U članu 49. SRS traži od predlagača da se oštećeni zaštiti tako što će osiguravajuće društvo nakon tri meseca, na osnovu izveštaja koji je sačinilo društvo, odnosno njen ovlašćeni predstavnik, da isplati štetu onome ko je oštećen.
Zbog čega to tražimo? Zbog toga što je neprihvatljivo da posle tri meseca, kako ste predložili u stavu 2. člana 49, osiguravajuće društvo kaže – sporna je visina štete, nastupile su te i takve okolnosti i ne možemo da izađemo u susret odštetnom zahtevu.
Gospođo Dragutinović, vi ste, odnosno prethodna vlada, u kojoj je aktuelni premijer bio ministar finansija, doneli Zakon o osiguravajućim društvima. Napravljen je potpuni monopol u Srbiji kada su u pitanju osiguravajuća društva. Zbrisali ste iz registra metodom likvidacije, kroz metod delovanja guvernera Jelašića, neke ljude, odnosno društva koja su bili izuzetno efikasna u isplati odštete i koja su odlično radila na područjima gde su bila registrovana.
Takav je primer osiguravajućeg društva „Prizma“ iz Topole, koje je likvidirano u trenutku kada je na računu posedovalo 139.000.000 dinara, odlukom guvernera Radovana Jelašića. U prošlom skupštinskom mandatu sam, kao i poslanici SRS i još neki poslanici NS, govorila o tom nezapamćenom skandalu i da je u tom trenutku (to je bila direktna politička odluka) gospodin koji je vlasnik preduzeća proglašen za likvidacionog upravnika.
Prema tome, ako ste već doneli zakon po kome ste ostavili osiguravajuća društva koja su po volji strankama koje su na vlasti – a to je tako očigledno, zna se da oni apsolutno imaju direktne političke veze i Vlada direktni ima politički uticaj na neke vodeće od njih, da ne pominjem njihova imena – onda u Predlogu zakona zaštitite one koji su oštećeni i prihvatite amandman SRS da je tri meseca sasvim dovoljno vremena da se udovolji zahtevu oštećenog. Hvala.

Javljam se na osnovu člana 31. Poslovnika. Gospođo Čomić, reaguju poslanici iz naše poslaničke grupe, ali i drugi, ne znam da li ste primetili, već pet govornika je govorilo o amandmanima, a na monitorima u internom prenosu u sali je slika crna. Dok ja sada govorim, nema ničega, tako da bih vas zamolila da odmah proverite o čemu se radi.
Reći ćete da to nije bitno zbog toga što je prenos RTS-a sa drugim kamerama, ali morate da shvatite da kolege koje sede levo od nas iz Socijalističke partije, ili kolege iz SPO, ili DS, ne mogu jasno da vide govornika iz SRS, a naši su amandmani. Ne znam o čemu se radi, pokušala sam da im objasnim da je u pitanju digitalna kamera koja u polju traži poslaničku jedinicu i govornika po sali, ali ovo se do sada nije desilo u svim propustima tehnike koje smo imali. Hvala.

U ime Poslaničke grupe SRS tražila sam da se briše član 79. zato što se u njemu kaže da garantni fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom, a predlagač zakona, odnosno Vlada, gospođo Dragutinović, nije naveo šta je imovina garantnog fonda. Mi vidimo iz kojih će sredstava da se puni garantni fond, odnosno nepoznata su sredstva iz budžeta Republike Srbije (verovatno vi znate kolika su) kojima se puni garantni fond, ali imovine nema.
Pošto je najavljeno da će predsednik Republike Boris Tadić da se preseli sa Andrićevog venca, iz ove zgrade Predsedništva na Dedinje, moguće je da će garantni fond da ima zgradu Predsedništva u svom posedu, ili neku drugu zgradu.
Zaista ne znamo o čemu se ovde radi, kako neko može da garantuje svojom imovinom za nešto što ne poseduje? Znamo da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poseduje određenu imovinu. Znamo da neki drugi fondovi u državi imaju svoju imovinu, ali garantni fond svoju imovinu nema. Ima sredstva koja su diskutabilna, naročito u situaciji, o kojoj je govorio i kolega Jeremić, kada je potpuna politička i ekonomska kriza u zemlji, pre svega ekonomska, i kada je projekcija da će ona da „drma“ Republiku Srbiju naročito sledeće godine, pošto se svi ekonomisti slažu sa ocenom da se očekuje dramatičan pad BDP-a, a država Srbija, osim onog jednog zakona i predloga mera koje su poznate samo Borisu Tadiću, eventualno nekima od vas, ne zna kako da izađe iz ekonomske krize.
Za razliku od nas, zemlje Šangajske organizacije i BRIK grupe koje su se okupile, na čelu sa ruskim predsednikom Medvedovom, prekjuče su donele jasne smernice kako da te države, koje su okupljene u dve asocijacije koje obuhvataju tri milijarde ljudi, deluju u periodu, kako oni kažu, kao zemlje koje su velesile, imaju toliko ljudstvo, u periodu tek nadolazeće krize.
Država Srbija i ova vlada – a da ne govorim o predsedniku države koji se meša direktno u rad Vlade i zakonodavne vlasti, pošto je sinoć izjavio kada će Skupština da radi, u kom periodu ćemo mi da imamo odmor – nema nikakva jasna rešenja, za razliku od zemalja BRIK grupe, na čelu sa Rusijom, Kinom, Indijom i Brazilom, kako da se izađe iz ove teške krize.
Gde se danas nalazi naša nacionalna valuta? Da li je ovaj osnaženi, kako ga nazivaju pojedini mediji, kurs dinara produkt direktne povećane proizvodnje, izvoza, kada znamo da su na stotine tona voća propale, naročito višnje u šabačkom i ostalim krajevima Srbije?
Prema tome, ovde je prisutna jedna potpuna ekonomija destrukcije, koja ne može da garantuje ni građanima Srbije da će imati redovna primanja, a naročito siromašnim penzionerima, kako poljoprivrednim, tako i drugim penzionerima.
Garantni fond ne poseduje nikakvu imovinu. Ili, ako je ima, vaša je obaveza, gospođo ministre, da mi odgovorite, odnosno Poslaničkoj grupi SRS, koja je to imovina kojom će garantni fond da stoji iza svojih obaveza?

Došli smo do mogućnosti da u zahtevu za naknadu štete oštećeni tuži garantni fond. Mi srpski radikali smo sve vreme u obrazlaganju naših amandmana tražili da se ukine zapravo garantni fond, jer je neprecizno definisano na koji način će on da funkcioniše.
Moram da se vratim sada na ono o čemu je govorio gospodin Sreto Perić, a i predsednik Odbora za finansije, naš narodni poslanik gospodin Krasić. To su sredstva koja će kroz premije da daju osiguravajuća društva da bi se punio garantni fond. Vratiću se na slučaj koji sam pominjala pre podne, mada će ovo neko verovatno noćas iza ponoći da prati, ako bude ostao budan. To je slučaj osiguravajućeg društva „Prizma“ iz Topole, koje je odlično poslovalo, bez ikakvih zastoja u isplati štete oštećenima, a onda je odjednom, samovoljom guvernera i Narodne banke Srbije, došlo do likvidacije tog osiguravajućeg društva, u trenutku kada je na svom računu posedovalo 139.000.000 dinara.
Prema tome, kao što je govorio i kolega Jojić u prepodnevnim satima, verujem da će, pošto je njegov amandman iza ovog, nastaviti da upozorava javnost da naši sudovi nisu efikasni, da mi imamo nakaradni Zakon o izvršnom postupku. Zakon o izvršnom postupku koji je donet u ovoj skupštini i usvojen u Veću građana 1999. godine, kada je gospodin Jojić bio ministar pravde, bio je potpuno primenjiv i efikasan. Vi danas imate situaciju da radnici koji su ušli u spor zbog toga što su prevareni u okviru privatizacije i socijalnog programa, opljačkani, ostavljeni na ulici, ne mogu svoje izvršne presude da naplate. Onda se postavlja pitanje – koga vi uopšte zamajavate time što ga upućujete na to da tuži garantni fond, odnosno državu, koja ne snosi odgovornost ni za šta? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovo je, u stvari, jedan politički projekat koji je utemeljen na preporukama Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, izvestioca za Srbiju Monitoring komiteta i, pre svega, Evropske unije, u procesu svega onoga što treba da ispunite, a što od vas traže, da biste, kako vi kažete, uveli Srbiju u Evropsku uniju, što očigledno neće da se desi, po izjavama mnogih evropskih zvaničnika, jer oni takvo proširenje sa Srbijom ne planiraju.
S druge strane, otvarate prostor, kako je rekao neko od kolega, otvarate Pandorinu kutiju, jer je činjenica da se u Šumadiji ovakvi i slični zakoni uzdižu na nivo opasnog političkog projekta, koji, u suštini, ne znači ništa osim obmane građana Kragujevca i cele Šumadije kako će imati sinhronizovanu akciju, ulogu lokalne samouprave sa Vladom, što do sada nije bio slučaj, jer u svim situacijama kada su se čelnici lokalnih samouprava obraćali Vladi Srbije, pa i vašem ministarstvu, za mnoge projekte, vi ste to gledali isključivo po stranačkoj liniji.
Tako ste na svojoj grbači izneli pobedu Veroljuba Stevanovića na lokalnim izborima u Kragujevcu. Desila se prevara veka zvana "Fijat", a sada Kragujevčani trpe nemerljivu štetu zbog takvog izbora i zbog takve prevare, jer postoje opravdane sumnje da je budžet grada Kragujevca oštećen za više desetina miliona dinara, kroz razne nameštene tendere i projekte, pa je onda sasvim očigledno da je vlast u Srbiji, podržavajući i takve projekte i takve zagovornike ideja regiona u Srbiji, u stvari, stvorila mogućnost da lokalni feudalci, kao što je Stevanović, drže kapu nad svima i da se, evo, verujem da će on posle usvajanja ovog zakona…
((Predsedavajuća: Dva minuta.)
Završavam.
… i da se proglasi za glavnog feudalca centralne Srbije, s obzirom na činjenicu da je planirano da Kragujevac bude nekakav centar tog centralnog regiona.
Inače, ovaj projekat je već odavno zamišljen, ne samo u ovim evropskim institucijama, koje bi dalje da rasparčavaju Srbiju, već kako u privrednim, tako i u drugim ekonomskim centrima moći. Ali, nemojte građane da obmanjujete, jer ovo je godina velike krize. U sledećoj godini, nastupajućoj, u Srbiji, kao zemlji visokog rizika, po bonitetu firme "D&B", koja je to procenila, očekuje se pad društvenog proizvoda od 4%. Prema tome, u suštini, ova priča ne znači ništa, osim jednog presedana kada je u pitanju Ustav Srbije, koji se krši, i latentne opasnosti za buduće cepanje Srbije, što je zapravo i namera i Amerike i zapadnih sila koje kreiraju ovakvu politiku.

Niste bili, gospođo Kolundžija, poslanik Demokratske stranke tada, pošto ste pravili transfer od Čovića do Demokratske stranke. Demokratska stranka je glasala za 46 zakona Vlade Vojislava Koštunice i za ceo set zakona koji se tiču oblasti trgovine i svih drugih resora koje ste smatrali putem Srbije u Evropu, za koju ste nam rekli 2000. da ćete u nju ući 2007. godine. Prema tome, gospodin Marković vrlo dobro zna šta priča, za razliku od vas, kada se već pozivate na član 104. i povredu dostojanstva. Hvala.

U skladu sa članom 31. Poslovnika i sa članovima Ustava 97, 176, 177. i 178, dobili smo pred početak sednice izveštaj Odbora koji je usvojio Predlog zakona o regionalnom razvoju, predsednik Odbora, gospodin Vlatko Ratković je potpisao i on je određen za izvestioca.

Zamolila bih, gospođo predsedniče, da do početka rasprave o ovoj tački dnevnog reda, pošto nismo svi članovi Zakonodavnog odbora, da nam dostavite, ako je moguće, obrazloženje, ili stenografske beleške sa sednice ovog odbora, s obzirom na to da je Odbor zaključio, nekakvom većinom, da je Predlog zakona o regionalnom razvoju u skladu sa pravnim sistemom i Ustavom RS, a mi srpski radikali tvrdimo da nije.

Predlagač se pozvao, u obrazloženju, na član 97. tačku 3. Ustava, koji kaže da se reguliše i ustanovljava teritorijalna organizacija i lokalna samouprava, ali članovi od 178, pa nadalje, jasno govore o tome da pravni i ustavni sistem Srbije poznaje samo lokalnu samoupravu i autonomne pokrajine. Zakon o teritorijalnoj organizaciji poznaje administrativne upravne okruge, ne nikakve regione.

Prema tome, molim da nam se do početka rasprave, bez obzira na to šta će reći predlagač Vlade, dostavi ovo i da vidimo na osnovu čega je Odbor i kakvom većinom doneo ovakav zaključak.

Zahvaljujem, gospodine Stevanoviću.
Reč ima narodni poslanik, gospođa Zlata Đerić. Preostalo vreme Poslaničke grupe Nova Srbija je dva i po minuta. Izvolite.

 Hvala vam, gospođo Đerić.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Preostalo vreme Poslaničke grupe G17 plus je 16 minuta.
Reč ima prof. dr Slobodan Samardžić, a neka se pripremi narodni poslanik, gospođa Vjerica Radeta. Izvolite. Hoćete samo da se registrujete?

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, treba da vidi srpska javnost ko je na čelu Ministarstva odbrane, kakav čovek i na koji način se obraća narodnim poslanicima.
Oštro protestujem, jer je Dragan Šutanovac povredio član 104. Poslovnika i član 10. Ustava Republike Srbije. Član 10. Ustava Republike Srbije precizira da su u Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo.
Gospođo predsedniče, pošto vrlo dobro znam da vi odlično govorite engleski jezik, zamislite na šta bi ličilo kada biste vi, kako vam padne na pamet, a znam da to nikada ne biste uradili, ili biste smatrali domenom vaše oblasti kada bi to radio neko od nas ovde, pomagali u tom smislu, kada bi se neko, gospođa Donka Banović, koja je profesor engleskog jezika, obraćao javnosti i narodnim poslanicima na engleskom jeziku.
Da li zbog nekog kompleksa, ili moje upadice, ili šale juče, da ne zna i ne govori engleski jezik, vidite na šta se čovek peca, Šutanovac je sada hteo da demonstrira, jako lošim naglaskom, da nešto ipak zna od toga, ali, s druge strane, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer na ovakav način ne može niko da se obraća u Narodnoj skupštini. Ako ste vi pod utiskom razgovora s Bajdenom, gospodine Šutanovac, ne možete tako da razgovarate pred domom za koji ste zaboravili da ste i vi bili njegov član, i to onda kada ste se hvalili da ste u Srbiju doneli demokratske promene. Trebalo je Čedomir Jovanović tada da vas nauči, kao šef poslaničke grupe, da na predlog odluke ne mogu da se podnose amandmani, pošto ste mu spočitali da je mogao da podnese amandman, pa da promeni ovo što se naziva upućivanje civilne misije, odnosno ovo o čemu raspravljamo, o čemu ću govoriti kasnije.
Zaista vas upozoravam, i kao predstavnik najveće opozicione stranke i kao neko ko drži do dostojanstva Parlamenta, da ne ponižavate narodne poslanike. Vi ste ovde neko nad kim mi imamo superviziju i treba da se pristojno obraćate narodnim poslanicima, bez obzira na to iz koje političke stranke da dolaze.