Gospodine predsedniče, poštovana gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici. Složio bih se, gospođo Kalanović, sa vama. Na samom početku ste rekli da je reč o jednom važnom zakonskom predlogu i jeste. Reč je o jednom važnom zakonskom predlogu koji jeste i nužnost i potreba i neophodnost u ovom trenutku.
Definišu se izmene i dopune Carinskog zakona. Godine 2010. o tome je već bilo reči, mislim da je bilo u prvoj polovini 2010. godine, mart ili april 2010. godine, usvojen je Carinski zakon Republike Srbije. Želim da kažem da su poslanici SPS podržali i glasali za predlog Carinskog zakona. Rekli smo jasno tokom rasprave u načelu da želimo da verujemo u ono što je definisano u tom trenutku kao ciljevi koji se žele postići usvajanjem tog zakonskog predloga, da je reč o jednom savremenom zakonu koji pojednostavljuje procedure, da predstavlja jedan korak napred, kako je tada rečeno, ka približavanju evropskom zakonodavstvu, da on zapravo sadrži one osnovne principe na kojima se zasniva Carinski zakon EU i da je u skladu sa stavovima Svetske trgovinske organizacije i Svetske carinske organizacije, da će omogućiti efikasno praćenje roba i kapitala, veću liberalizaciju prometa roba, zaštitu finansijskih interesa Srbije i, kao što sam rekao, da će pojednostaviti procedure brže i efikasnije carine.
Danas, dve godine nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona koji jeste i nužnost i potreba i neophodnost, pre svega nakon odluke Ustavnog suda Republike Srbije i dobro je da je ministarstvo odreagovalo odmah nakon donošenja odluke Ustavnog suda, ali danas, nažalost, vidimo da nisu u celosti realizovani oni ciljevi koji su se želeli postići usvajanjem Carinskog zakona.
U uvodnom izlaganju ste rekli da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona ima dva cilja. Prvi cilj je efikasnije planiranje, upravljanje, kontrole i trošenje javnih finansija. Drugi cilj je olakšavanje poslovanja privrednih subjekata. Ti ciljevi za nas jesu prihvatljivi. Ti ciljevi upravo proizilaze iz onoga što ste naveli u daljem izlaganju, a to su osnovni razlozi zbog kojih je važno prihvatiti ovaj zakonski predlog.
Tu je, zapravo, reč o tri suštinska razloga zbog kojih je važno podržati danas, tokom rasprave u načelu i nakon rasprave u pojedinostima, zbog kojih je važno podržati ovaj zakonski predlog. Prvi razlog je, reč je o usaglašavanju odredbi Carinskog zakona sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije iz jula 2012. godine, drugi razlog je usaglašavanje sa odredbama novodonetih, novousvojenih zakona u proteklom vremenskom periodu i treći razlog jeste usaglašavanje naših propisa u ovoj oblasti sa propisima EU, odnosno nastavak harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Postoji tu i četvrti razlog, ne toliko nebitan, ali opet je važan, a to je određeno ispravljanje uočenih tehničkih greški. Mislim da je reč o planovima 297. i 249. Carinskog zakona.
Dakle, kada je reč o usaglašavanju sa odlukom Ustavnog suda iz jula 2012. godine, već je rečeno, Ustavni sud je jula 2012. godine doneo odluku da primena komforne metode za obračun kamate carinskog duga koji nije plaćen u roku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i zato se danas predlaže ovo rešenje, da se na iznos manje naplaćene carine kamata obračunava primenom interesnog računa od sto, što je u ovom trenutku opravdano i logično rešenje i predlog.
Sa druge strane, osim toga što se vrši usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda, ovde imamo, u neku ruku, i pravno-tehničkog usaglašavanje naziva Centralne banke sa vrlo precizno i jasno definisanom odredbom člana 95. stav 1. Ustava Republike Srbije. To bi nekako bio u celini prvi suštinski razlog zbog kojeg je važno prihvatiti ovaj zakonski predlog.
Drugi razlog o kojem ste vi takođe govorili jeste usaglašavanje odredbi Carinskog zakona sa odredbama novousvojenih i novodonetih zakona i tu se, pre svega, misli na usaglašavanje zakona kojima se uređuje budžetski sistem i to sa vrlo jasnim ciljem, a to je kontrola, upravljanje i planiranje javnih finansija i to takođe smatramo potpuno opravdano.
Pored usaglašavanja sa izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, imamo takođe i usaglašavanje pojedinih odredbi Carinskog zakona i to je definisano ovim predloženim izmenama i dopunama sa Zakonom o prekršajima, kada je reč o organu za vođenje postupka u drugom stepenu, s tim što tu zaista treba razmotriti predlog koji se mogao čuti u malopređašnjoj diskusiji, da se carinski prekršaji ipak vrate Upravi carina, jer sudovi za prekršaje, nažalost, nisu toliko efikasni. Mislim da ovaj predlog treba razmotriti tokom rasprave o pojedinostima.
Takođe, i o tome je bilo reči član 54. Carinskog zakona morao bi biti i upodobljen, i usaglašen u pogledu preračunavanja deviznog kursa. To bi zapravo u celini bio drugi razlog zbog kojeg treba podržati ovaj zakonski predlog.
Treći razlog jeste dakle usaglašavanje propisa Republike Srbije sa propisima EU u ovoj oblasti, odnosno harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Upravo zbog toga su predložene određene izmene koje se tiču pre svega rokova i čuvanja carinskih i drugih isprava. Zatim, obaveštavanje dužnika o dugu, a predviđene su i određene izmene koje se tiču obaveze propisivanja, o tome ste govorili, metoda kojim se vrši analiza uzoraka robe. To je dakle nastavak harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti i to je treći razlog.
Kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, na samom početku, dakle četvrti razlog bi bio to usaglašavanje sa uočenim tehničkim greškama, a reč je o članovima 297. i 249. Carinskog zakona. Te ispravke su definisane i otklonjene predloženim izmenama i dopunama u članovima 6, 9. i 11. predloženih izmena i dopuna Carinskog zakona.
Dakle, kao što se moglo čuti, ove predložene izmene i dopune Zakona imaju i dobre i loše strane. Loša strana jeste to što se određeni nedostaci nisu uočili na vreme. Dobra strana jeste to što imamo jednu brzu i hitnu reakciju Ministarstva i što će ti nedostaci biti otklonjeni u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, mi u načelu prihvatamo kao poslanički klub zakonski predlog. Jesmo spremni da učestvujemo u raspravi u pojedinostima, da ozbiljno razmatramo predloge koje smo maločas mogli čuti i prihvatiti ih u formi amandmana, bilo da dolaze od pozicije ili opozicije, samo u jednom jasnom cilju, da kroz određeni vremenski period prosto na dnevnom redu ponovno ne bi imali predložene izmene i dopune Carinskog zakona. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Komesarijata, Ministarstva unutrašnjih poslova, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ću ponoviti ono što je gospodin Petronijević vrlo jasno i precizno rekao kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, dakle, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće Predlog zakona o upravljanju migracijama. Nekoliko je razloga za takav stav, za takvu odluku, nekoliko je suštinskih razloga.
Najpre, treba imati na umu značaj teme i oblasti o kojoj govorimo, značaj upravljanja migracionim tokovima, brojna otvorena pitanja koja danas postoje kada je reč o ovoj oblasti, a vezana su za različite kategorije emigranata. Reč je o temi i oblasti koja ima, ponoviću, izuzetnu važnost i izuzetan značaj, koja obuhvata, o tome je već bilo reči, različite tipove i segmente emigracija, između ostalog i različite kategorije emigranata. Neki pokazatelji, o kojima je takođe bilo reči, koji su se proteklih dana mogli videti u sredstvima informisanja, kažu da se oko 200.000 ljudi godišnje preseli iz manjeg u veće mesto, da u Srbiji živi oko 80.000 izbeglica, da je oko 215.000 interno raseljenih lica, preko 20.000 emigranata i da godišnje iz EU, upravo po osnovu Sporazuma o readmisiji, bude vraćeno oko 4.500 ljudi.
To su neki podaci i o tome je već danas bilo reči, pojavljuju se u javnosti. Oni su nadam se, i uvereni smo, precizno definisani u okviru migracionog profila Srbije za 2011. godinu, ali pretpostavljamo da su manje – više tačni. To zapravo samo još više govori u prilog konstataciji da je reč o jednoj izuzetno važnoj i značajnoj oblasti u Srbiji.
Drugi suštinski važan razlog za nas, zbog koga treba podržati ovaj zakonski predlog, jeste harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno usklađivanjem našeg pravnog okvira, kako je to između ostalog navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, sa pravnim okvirom EU u upravo oblasti migracija. Naprosto Srbija na putu evropskih integracija mora uspostaviti i primenjivati mehanizme za nadzor migracionih tokova.
Naravno, kao treći razlog, ovaj zakonski predlog omogući će i stvoriće ono što do sada zbog nedostatka pravnog okvira nije bilo moguće, a to je jedinstvo i koordinacija unutar sistema upravljanja migracijama u Srbiji.
Dakle, to su tri suštinska razloga za nas potpuno opravdana zbog kojih treba podržati ovaj zakonski predlog. Usvajanjem ovog zakonskog predloga, šta se zapravo postiže? Kao što je između ostalog i rečeno, dve su stvari izuzetno važne. Usvajanjem ovog zakonskog predloga pre svega biće proširena nadležnost Komesarijata za izbeglice na upravljanje migracijama i pomoći azilantima i biće formirana jedinstvena baza podataka koju mogu da koriste svi državni organi koji se bave ovom delatnošću. Šta je suština? Podaci će se prikupljati i razmenjivati kroz međusobno povezivanje i umrežavanje baza podataka organa državne uprave koji su dužni da dostavljaju Komesarijatu podatke za koje je utvrđeno da su neophodni za upravljanje migracijama.
Komesarijat usvajanjem predloga dobija jednu izuzetno važnu i značajnu ulogu kada je reč o upravljanju migracijama u Srbiji. Ne mislim da citiram ili da čitam sadržaj zakonskog predloga, ali navešću samo neke poslove za koje smatram da su od izuzetnog značaja, a koji će nakon usvajanja ovog zakonskog predloga upravo obavljati Komesarijat.
Dakle, reč je o predlaganju ciljeva i prioriteta migracione politike, reč je o merama i aktivnostima na podsticanju pozitivnih efekata zakonskih i suzbijanju nezakonitih migracija. Zatim, radiće na merama za integraciju lica kojima je u skladu sa Zakonom o azilu priznato pravo na utočište, zatim na reintegraciji povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Radiće na merama poboljšanja uslova života interno raseljenih lica, izveštava o imigraciji i emigraciji i ono o čemu je već bilo reči, a smatram da je takođe važno, vodiće evidenciju nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ.
Period koji je iza nas, rezultati rada rekao bih Komesarijata za izbeglice u proteklom vremenskom periodu govore da odgovornost koju dobijaju, koju će dobiti usvajanjem ovog zakonskog predloga, rekao bih potpuno opravdano je dodeljena upravo Komesarijatu za izbeglice. Moram da kažem da kao poslanik dolazim iz grada Valjeva u kojem su upravo rezultati Komesarijata izuzetno vidljivi i prepoznatljivi. Ubeđen sam da će biti daleko vidljiviji i prepoznatljiviji u narednom vremenskom periodu.
Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga vrlo precizno i to je najbitnije definisan organ koji će koristeći jedinstvenu evidenciju, jedinstvenu baza podataka koorinirati i upravljati migracijama u Srbiji i to upravo jeste glavni cilj. Dakle, glavni cilj jeste upravljati migracijama.
Ono što smatramo da je takođe važno, o tome između ostalog je već bilo reči, a to je da će lokalne samouprave biti u obavezi da se uključe u sistem upravljanja migracijama i da dostavljaju i izveštaje, i predloge. Tako će moći da se blagovremeno otkloni i ono što je bilo loše u proteklom vremenskom periodu odnosno da se blagovremeno odreaguje kada se pojavi problem sa našim važnim azilantima u EU. Ali, na taj način će se pratiti i one pozitivne posledice migracije u Srbiji.
Dakle, iz samog značaja pitanja o kojem danas govorimo, o upravljanju migracijama, proizilazi i značaj zakonskog predlog. Predlog nudi odgovore na brojna otvorena pitanja koja u ovom trenutku postoje kada je reč o oblasti upravljanja migracijama. Da li će ih rešiti? To ćemo videti i vreme će pokazati na koji način će ovaj zakonski predlog koji jeste kvalitetan, koji nudi odgovore, biti implementiran u praksi u narednom vremenskom periodu.
Legitimno je pravo opozicije da ima kritički osvrt prema radu Vlade Republike Srbije. Na žalost to danas nije tema. Danas je tema Predlog zakona o upravljanju migracijama sa nekim konstatacijama koje su mogle da se čuju u prethodnim diskusijama i mogu delimično da se složim, ali ne mogu da se složim da danas govorimo o nečemu što je tehničko pitanje. Prosto, ovo nije tehničko pitanje, reč je o temi koja je od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja za Srbiju.
Zakon na sistematičan način uređuje uslove i procedure za ostvarivanje sveobuhvatnog i kontinuiranog upravljanja migracijama. On jeste usklađen sa primarnim izvorima prava EU u potpunosti kao i sa većim brojem izvora sekundarnog prava u EU. Potpuno usklađivanje sa sekundarnim izvorima ostvariće se kroz podzakonske akte koji će se doneti nakon usvajanja ovog zakonskog predloga.
Problem migracija postoji i u drugim evropskim državama, u državama EU. Sa velikim brojem država Srbija ima već potpisane, odnosno ratifikovane, bilateralne ili multilateralne ugovore. Ovi ugovori se uglavnom odnose na readmisiju i azil. Inače, to je rečeno u uvodnom izlaganju, pitanje izbeglica, migranata, azilanata jeste kompleksno, ne tretira se samo ovim zakonskim predlogom o kome danas govorimo. Ovaj zakon jeste bazičan okvir za sistemsko rešavanje pitanja migranata, a drugi zakoni koji tretiraju ovu oblast između ostalog jesu i Zakon o azilu, Zakon o izbeglicama, Zakon o zaštiti državnih granica, Zakon o državljanstvu i mnogi drugi.
Na samom kraju želim da kažem da jesmo naravno spremni na raspravu u pojedinostima, jesmo spremni da razmotrimo amandmane koji će biti predloženi na ovaj zakonski predlog i podržati neke koji će poboljšati kvalitet ovog zakonskog teksta, sadržaj ovog zakonskog predloga, ali još jednom želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem da će poslanički klub SPS podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre gospodine Dinkiću, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ću veoma jasno reći da poslanički klub SPS podržava Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.
Naime, podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo podržavamo cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji. Smatramo da je reč o kvalitetnom sistemskom rešenju, kojim se stvaraju uslovi, rekao bih, za trajnu stabilizaciju bankarskog sistema u Srbiji, što je od izuzetne važnosti. Aktuelna situacija o kojoj je već bilo reči, kada je reč o pojedinim bankama u Srbiji i hitni slučajevi koji ozbiljno prete da uzdrmaju finansijsku stabilnost, ali i nemogućnost da se problemi reše aktuelnim i postojećim zakonima, prosto zahtevaju brzu reakciju odgovorne Vlade Republike Srbije i to u kontekstu predlaganja jednog ovako kvalitetnog sistemskog zakonskog predloga.
Ovaj zakonski predlog zapravo pokazuje i odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, naravno, resornog Ministarstva finansija, da daju konkretne i stabilne odgovore i rešenja u dugoročnom smislu, kada je reč o onim negativnim elementima koji nažalost stvaraju nestabilnost u bankarskom sistemu.
Mislim da u ovom trenutku mi nemamo vremena da govorimo o onome šta je bilo, da analiziramo da li je aktuelna situacija u pojedinim bankama rezultat katastrofalno loših političkih odluka ili je to rezultat katastrofalno loših plasmana. Postoje nadležni organi, nadležne institucije u Srbiji koji treba da se bave tim pitanjem i koji treba da daju odgovor. Naš interes treba da budu građani koji štede u bankama i privrednici koji imaju svoje depozite.
Ono što je za nas u ovom trenutku najbitnije zapravo jeste da će štediše "Nove Agrobanke", koja bi otišla u bankrot usvajanjem ovog zakonskog predloga, moći da raspolažu svojim ulozima u Poštanskoj štedionici i nije reč o prenosu samom, kako je rečeno, depozita, već i likvidnosti koja jeste potrebna i neophodna da se završi transakcija.
Dakle, kao što je već rečeno, Predlog zakona predviđa prenos imovine i obaveza problematične banke na drugu finansijski i sposobnu i stabilnu banku i to jeste, kako je između ostalog rečeno, efikasna opcija za stabilizaciju bankarskog resora i konsolidaciju na domaćem tržištu.
Ono što je takođe važno jeste da se u izradi ovog zakonskog predloga sarađivalo, i to je gospodin ministar rekao u uvodnom izlaganju, sa ekspertima, predstavnicima MMF. Ako sumnjamo u svaku instituciju Srbije, ako sumnjamo u NBS, ako sumnjamo u Vladu Republike Srbije, onda svaki zakon, pa i ovaj o kojem danas govorimo, može biti problematičan.
Mislim da moramo da pokažemo jedan nivo političke odgovornosti i da radimo na negovanju i jačanju institucija u Srbiji. Recimo, kroz jačanje NBS omogućićemo da i ovaj zakonski predlog profunkcioniše. Naš krajnji cilj mora i treba da bude, neko je to danas pomenuo, povratak poverenja građana u bankarski sistem u Srbiji. Vlada je izvukla pouke iz prethodnih vremena i ovaj zakonski predlog pokazuje spremnost Vlade Republike Srbije da ponudi rešenja. Potpuno jasno i potpuno precizno, još jednom želim da kažem, namera i cilj Vlade Republike Srbije, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, su potpuno opravdani, potpuno su ispravni i imaju našu podršku. Jeste iznuđeno rešenje, iznuđena, kako je rečeno, posledica i slažemo se, važno je upravo zbog toga politiku odvojiti od struke.
Vlada je imala, kako smo čuli, više opcija. Verujemo da je ovo najrealnije rešenje koje će u ovoj iznuđenoj situaciji rešiti problem 250 hiljada deponenata.
Još jednom, na samom kraju, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mogli smo čuti u raspravama kolega koji su govorili pre mene i argumente za i protiv usvajanja Predloga zakona o amnestiji.
Tačno je da ovaj zakon izaziva određenu nedoumicu i strepnju u javnosti i rekao bih da je ona potpuno opravdana. Ali, želim na samom početku da ponovim ono što je rekao kolega Petrović iz Jedinstvene Srbije i poslanički klub SPS, kao i naši koalicioni partneri iz Jedinstvene Srbije i PUPS-a, u načelu prihvataju ovaj zakonski predlog, a reći ću i zašto. Ali, jesmo spremni na ono što je kolega Omerović rekao na jednu kvalitetnu raspravu u pojedinostima, jesmo spremni da razmotrimo amandmane koji su podneti na ovaj zakonski predlog upravo kako bi otklonili one nedoumice i strepnje koje danas postoje u javnosti i jesmo spremni da zajedno sa vama, gospodine ministre, prihvatimo one amandmane koji bi u mnogome popravili kvalitet ovog zakonskog predloga, odnosno sadržaj ovog zakonskog predloga.
Pred nama je Predlog zakona o amnestiji, reč je o predlogu koji se tiče, čiji je predlagač Ministarstvo pravde, reč je o predlogu koji se tiče i pripada oblasti pravosuđa i upravo zbog toga želim na samom početku najpre da kažem nekoliko rečenica. Dakle, reč je o oblasti koja je, rekao bih u ovom trenutku imajući na umu proklamovane ciljeve i načela Vlade Republike Srbije, vladajuće koalicije u Srbiji, oblast koja je od izuzetne važnosti, izuzetnog značaja za Srbiju i za građane Srbije. Oblast od koje zavisi u mnogome i budućnost Srbije, jer jasno je opredeljenje i odlučnost Vlade Republike Srbije kada je reč o evropskim integracijama i na putu evropskih integracija jedan od najvažnijih uslova jeste upravo reforma srpskog pravosuđa.
Izveštaj Evropske komisije kada je reč o reformi i stanju u srpskom pravosuđu nažalost nije u celosti pozitivna. Takođe, jasno je da sugestije, predlozi Evropske komisije moraju i treba da budu pravac i put kojim će srpsko pravosuđe ići u narednom vremenskom periodu.
Šta smatramo kao poslanički klub da je u ovom trenutku izuzetno važno kada je reč o srpskom pravosuđu? Veoma je važno da vi gospodine ministre i resorno ministarstvo najpre napravi i sagleda jednu realnu analizu stanja u srpskom pravosuđu danas. Da tu realnu analizu stanja vrlo otvoreno i jasno saopšti ovde unutar republičkog parlamenta. Važno je da na osnovu tog realnog prikaza i realne analize stanja u srpskom pravosuđu veoma brzo definišemo strategiju, kako ste vi nazvali, strategiju reforme pravosuđa u Srbiji i novi akcioni plan reforme pravosuđa u Srbiji. Veoma je važno da sagledamo šta je to što mi kao narodni poslanici, predstavnici naroda, predstavnici najvišeg zakonodavnog tela možemo da učinimo u ovom trenutku kako bi popravili stanje u oblasti pravosuđa u Srbiji.
Dakle, mi danas razgovaramo o Predlogu zakona o amnestiji i ne osporavam da je ovo važan zakonski predlog, ali u ovom trenutku u Srbiji, složićete se sa mnom postoje mnogobrojna otvorena pitanja u oblasti pravosuđa, koja se tiču oblasti pravosuđa, koja zahtevaju i hitnu reakciju i brz odgovor. Kolega Jovanović iz poslaničkog kluba je na samom početku postavio jedno izuzetno važno pitanje, dakle, usvojene su žalbe tužilaca i sudija, oni se u određenom vremenskom periodu, određenom trenutku, moraju vratiti na posao. Kako smo mogli čuti iz najava iz vaših izjava, raspored će biti definisan na osnovu predloga nove mreže sudova u Srbiji. Analogno tome smatramo da je izuzetno važno da što pre razgovaramo o tom izuzetno važnom predlogu za srpsko pravosuđe ovde unutar republičkog parlamenta.
Dakle, ponoviću, jasna je opredeljenost Vlade kada je reč o evropskim integracijama, ali nezavisno od evropskog puta kojim Srbija treba da ide, neke stvari u oblasti pravosuđa i u ostalim oblastima koje su od izuzetne važnosti za Srbiju mi treba da radimo, činimo, menjamo ne zbog EU, nego zbog nas samih, zbog građana Srbije, zbog Srbije. Niko ne može reći da Srbiji nije potreban moderan i efikasan pravosudni sistem. Da je Srbiji potrebno nezavisno, stručno i nepristrasno sudstvo. Naravno, od stanja u srpskom pravosuđu zavisi i zaštita ljudskih prava i sloboda u Srbiji. Stepen demokratizacije jednog društva ogleda se upravo u dostignutom nivou nezavisnosti sudske vlasti. Mi smatramo da treba da radimo na jačanju nezavisnosti sudija i sudova, da treba da radimo na efikasnijem sudskom aparatu, odnosno na daleko efikasnijoj operativnijoj sudskoj administraciji i jačanju Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, jer upravo od njih zavisi i oni jesu garant i nezavisnosti i nepristrasnosti.
Dakle, Srbiju apsolutno niko ne može da udalji od EU, od Evrope. Naravno, da ćemo nastaviti dogovor, dijalog sa Evropskom komisijom, naravno da ćemo raditi na ispunjavanju kriterijuma, naravno da ćemo raditi na harmonizaciji našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, naravno da ćemo raditi na prihvatanju i implementiranju evropskih vrednosti ovde u Srbiji, jer to jeste interes Srbije, jer to jeste interes građana Srbije, ali ono što je suštinski važno, nezavisno od tog evropskog puta kojim Srbija mora i treba da ide, jeste da u Srbiji povratimo poverenje građana u srpsko pravosuđe. Da imamo pravosudni sistem u koji će građani Srbije da veruju i to kažem kao građanin Srbije.
Pred nama je dakle, danas Predlog zakona o amnestiji i kako je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga i kako ste vi između ostalog rekli u svom uvodnom izlaganju, amnestija jeste institut koji prepoznaju i predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva i on jeste akt političke volje državnih organa. Lica koja su obuhvaćena, i to ste rekli u uvodnom izlaganju, amnestijom mogu biti ili potpuno ili delimično oslobođena od izvršenja kazne. Kao razlog za usvajanje ovog zakonskog predloga u obrazloženju ovog zakona između ostalog navodi se ono što mi smatramo da je izuzetno važno, a to je upodobljenost ili usaglašenost sa međunarodnim standardima koji su već prihvaćeni kroz određene zakone koje smo usvojili, a tiču se izvršenja krivičnih sankcija.
Situacija, kao što smo mogli čuti od kolega i pre mene, i od vas u uvodnom izlaganju, o srpskim zatvorima, kada je reč o kapacitetima, nažalost, nije na zavidnom nivou, ona je izuzetno teška.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga, hoće biti rasterećeni kapaciteti u srpskim zatvorima, a sa druge strane, biće i poboljšan položaj osuđenih lica.
Ovde nije reč o amnestiji teških krivičnih dela.
Kada je reč o amnestiji, želim da kažem da ona ne sme biti toliko selektivna, mora biti univerzalna i kada govorimo o amnestiji, moramo imati na umu i ekonomsku nemogućnost države da kada je reč o izgradnji novih zatvorskih kapaciteta.
Prihvatićemo, i u načelu podržavamo ovaj zakonski predlog, ali se u potpunosti slažemo da ovo ne sme i ne treba da bude praksa, jer time bi poslali jednu ohrabrujuću poruku svim onim potencijalnim izvršiocima i onih najlakših krivičnih dela, a to ne sme da bude cilj usvajanja i razgovora o ovom zakonskom predlogu.
Na samom kraju, u načelu, poslanički klub SPS podržava ovaj zakonski predlog i spremni smo da razgovaramo o amandmanima koje su podnele kolege iz ostalih poslaničkih grupa, u cilju što kvalitetnijeg sadržaja predloženog zakona.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovana gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da se kroz izmene, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2012. godinu, set pratećih zakona, kao i set antikriznih mera o kojima smo govorili u republičkom parlamentu i tokom protekla dva dana i danas tokom celog dana.
Dakle, kroz ove zakonske predloge, rekao bih najpre, da se može sagledati jedna jasna odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, da se period ekonomske krize prevaziđe na najbezbolniji mogući način, odnosno uz najmanju moguću štetu.
Poštujući i uvažavajući diskusije svih kolega i koleginica narodnih poslanika, želim da verujem da je interes svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije, da je interes svih onih koji danas u Srbiji imaju nekakvu odgovornost, svih onih koji jesu stubovi, okosnice ili oslonac društva u izuzetno važnim oblastima u Srbiji, dakle da je opšti interes svih da se ove ekonomske teškoće prevaziđu zajednički, u opštem interesu građana na jedan najbezbolniji način. Želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem – ovo nije kriza aktuelne Vlade Republike Srbije, niti je ovo kriza samo poslodavaca, niti je ovo kriza samo sindikata, ovo je kriza koja je, nažalost, duži niz godina unazad zahvatila čitavu Srbiju. Zato u potpunosti, kao poslanički klub podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, politiku najšireg mogućeg dogovora, politiku najšireg mogućeg dijaloga, politiku u kojoj će svako u Srbiji preuzeti odgovornost u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu.
Kada kažem, politiku najšireg mogućeg dogovora i najšireg mogućeg dijaloga, naravno da najpre mislim na dogovor Vlade Republike Srbije sa svima onima koje su stubovi društva u najvažnijim oblastima u Srbiji. Tu pre svega mislimo na socijalni dijalog Vlade Republike Srbije, poslodavaca i sindikata i sve ono što se dogovori i oko čega se postigne konsenzus, na relaciji socijalnog dijaloga i socijalnog dogovora Vlade Republike Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, uvek za poslanički klub SPS u potpunosti prihvatljivo.
Predlozi o kojima danas govorimo, o kojima smo govorili tokom protekla dva dana, jesu zapravo jedna realnost. Jesu realan odgovor na ekonomske i socijalne probleme danas.
Ovi predlozi za nas jesu u potpunosti razumljivi. Imajući, pre svega na umu situaciju u kojoj se nalazimo, ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo, ekonomske parametre koji danas u Srbiji nažalost nisu na zavidnom nivou, i na drugoj strani, imajući na umu, pre svega, odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, da teret ekonomske krize najmanje treba da osete oni koji danas u Srbiji nemaju, dakle socijalno najugroženije kategorije stanovništva. Smatramo da se ovakvim konkretnim predlogom, konkretnim zakonskim predlozima mogu ublažiti negativni efekti ekonomske krize, ali verujemo da će Vlada u narednom vremenskom periodu izaći sa jednom dugoročnom strategijom razvoja plana pokretanja proizvodnje, jačanja privrede, novih investicija, otvaranja novih radnih mesta. Ovakvim predlozima, to ću ponoviti, mi ćemo ublažiti negativne efekte ekonomske krize. Iz krize se može samo izaći uz jačanje privrede, pokretanje proizvodnje, nova radna mesta, nove investicije, kada
kažem investicije mislim na kapitalne projekte, infrastrukturne projekte. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i to je valjda danas u Srbiji svima jasno.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, za nas su u ovom trenutku, a vidimo na osnovu predloga da je to jedinstven stav Vlade Republike Srbije, za nas su dva izuzetno važna nacionalna i državna interesa – privreda i životni standard građana, i to je vrlo jasno definisano zakonskim predlozima o kojima smo govorili ovde u republičkom parlamentu.
Ovi predlozi o kojima danas govorimo, ne bih se složio, nisu ni ekonomska ni politička proklamacija. Ovo su predlozi kojima imaju vrlo precizno izračunate i ciljane praktične rezultate. Naravno da je važno, i o tome je bilo reči danas, ali jasno je vidljivo da postoje određene nejasnoće i nerazumevanja, naravno da je važno, i to želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem, imati korektan odnos sa predstavnicima MMF. Naravno da je važno postići dogovor sa predstavnicima MMF, jer to jeste interes Srbije. Naravno da je važno i sagledati relevantno mišljenje Fiskalnog saveta.
Ali, znate kako. Nekako mi se čini da danas u Srbiji svako ima svoj interes. Ja želim vrlo jasno i precizno da kažem – interes poslaničkog kluba SPS, a vidim da je to i interes Vlade Republike Srbije, je interes građana Srbije, je interes Srbije. I ako neko misli da u ovom trenutku, umesto ovih predloga o kojima danas govorimo, postoji neki drugi predlog koji je realniji, koji je pravičniji, koji je socijalno pravedniji, koji jeste u interesu građana, koji bi bio opšte prihvaćen od strane građana, predlog koji ne bi značio otpuštanje radnika, predlog koji ne bi značio zamrzavanje plata i penzija, predlog koji ne bi značio ukidanje socijalnih davanja, predlog koji ne bi značio ukidanje pomoći poljoprivrednim proizvođačima, neka izađe sa takvim predlogom. Taj predlog će uvek biti prihvatljiv za poslanički klub SPS.
Kada je reč o konkretnim predlozima o kojima danas govorimo, oni pre svega treba da uvedu red u javne finansije i ja mislim da je to interes svih relevantnih političkih partija u Srbiji. Oni treba da spreče ono o čemu je mnogo puta danas govoreno, a to je finansijski bankrot, finansijski kolaps države. Oni treba da onemoguće da u Srbiji dođe do tzv. grčkog scenarija. Oni treba da omoguće da preživimo i da budžet bude likvidan.
Ono što je važno za poslanički klub SPS, dakle, u periodu ekonomske krize nema otpuštanja radnika i to je vrlo precizno i jasno rečeno, nema zamrzavanja plata, neće biti problema u isplati plata i penzija, a rast plata i penzija biće u skladu sa ekonomskom snagom, sa ekonomskim mogućnostima budžeta.
Želim još nešto da kažem, a to sam već i rekao, da ovaj budžet jeste jedna realnost, jedna realna slika. Šta nam ta realna slika i ta realnost danas govori? Moramo više da štedimo, i to je jedinstven stav Vlade Republike Srbije, a da trošimo samo onoliko koliko je neophodno i onoliko koliko se mora.
Jasna je orijentacija Vlade Republike Srbije – ušteda je prioritet prioriteta u periodu ekonomske krize. To se vrlo jasno može videti kroz predloge o kojima govorimo tokom ova tri dana. Ali, ne da štede građani, i to je jasna orijentacija Vlade Republike Srbije, jer, nažalost, životni standard građana danas nije na zavidnom nivou, već ušteda na nivou države jeste prioritet prioriteta. Smanjuju se nepotrebni troškovi države, ukidaju se agencije, direkcije koje nisu neophodne, čije postojanje nije neophodno, ukida se više od 130 poreza, taksi i dažbina koje jesu bile veliko opterećenje i za privredu Srbije, ali i za građane. Dolazi do minimalnog povećanja nekih poreza i akciza, ali sve to u dogovoru, u socijalnom razgovoru, socijalnom dijalogu sa poslodavcima i predstavnicima sindikata u Srbiji.
Naravno da nije korektno pričati i saopštavati građanima, govoriti o uštedi a da u nekim javnim preduzećima, javnim službama, imamo plate koje su i deset do 15 puta veće od prosečne zarade u Srbiji. U potpunosti podržavamo stav Vlade Republike Srbije da se ograniči maksimalna ili najviša zarada u javnim službama.
Jedan od prioriteta predloga o kojima danas govorimo je životni standard građana i to je potpuno logično. Dakle, podrška onima koji u ovom trenutku nemaju, socijalno najugroženijima, onima kojima je pomoć najpotrebnija, socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, penzionerima sa najnižim primanjima, ispod 15 hiljada dinara. Neće biti ukidanja socijalnih davanja. Oni će biti u skladu sa fiskalnim prostorom.
Takođe, pozitivna strana ovih zakonskih predloga, odnosno konkretno rebalansa i seta pratećih zakonskih predloga je i jedan pozitivan odgovor na probleme u oblasti poljoprivrede. Resorni ministar iz oblasti poljoprivrede je vrlo jasno rekao pre nekoliko dana, i to je veoma pozitivno i jako dobro, da će tokom ove godine biti isplaćene sve subvencije u oblasti poljoprivrede i da će se u narednu budžetsku godinu, posle dužeg vremenskog perioda, dakle, u narednu, 2013. godinu, ući bez ijednog dinara duga prema poljoprivrednim proizvođačima. Mi to, naravno, pozdravljamo i prihvatamo.
Kao što je više puta rečeno, kriza se ne rešava popularnim već nužnim merama. Ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta jer nemoguće je uštedeti tamo gde nema, štedi se tamo gde ima. U tom kontekstu, mi u potpunosti podržavamo stav Vlade i razmišljanje Vlade u pravcu da dođe do gašenja određenih agencija, direkcija, koje nemaju svoju svrhu, koje nisu neophodne u ovom trenutku, ali ono što želimo da kažemo tim povodom, pre nego što se i donese konačna odluka kada je reč o pojedinim agencijama i direkcijama, jeste to da su neke od tih agencija i direkcija imale svoju svrhu i suštinu postojanja. Neke od tih direkcija, poput Direkcije za obnovu i razvoj i sanaciju objekata na teritoriji Kolubarskog okruga koji su porušeni u razornom zemljotresu koji je Kolubarski okrug zadesio čak 1998. godine, su imale svoju svrhu postojanja, imale su jasan cilj da saniraju sve ono što je priroda nepravedno oduzela građanima Kolubarskog okruga. 13 godina nakon osnivanja Direkcije, a 14 godina nakon razornog zemljotresa koji je zadesio Kolubarski okrug, mi govorimo o ukidanju Direkcije, ali nije završena kompletna sanacija i obnova kuća i objekata koji su porušeni u tom razornom zemljotresu.
Naša sugestija je sledeća. Poštujući stav Vlade kada je reč o racionalizaciji, kada je reč o uštedi, kada je reč o gašenju pojedinih agencija i direkcija koje nisu neophodne, odnosno čije postojanje nije neophodno, mi upućujemo samo sugestiju Vladi Republike Srbije da stvori zakonsku obavezu da u vremenskom periodu, roku, dinamici, kontinuitetu, koji je u skladu sa ekonomskim mogućnostima i snagom budžeta Republike Srbije, stvori zakonsku obavezu, ponavljam, da završi kompletnu sanaciju i obnovu i stavi tačku na ovo izuzetno važno pitanje za građane Kolubarskog okruga.
Slažemo se, ukoliko nema okružne direkcije, ta obnova svakako može ići preko lokalnih samouprava, odnosno opštinskih i gradskih direkcija, kao što je to činjeno i 1998. godine, dakle, do perioda dok nije osnovana okružna direkcija.
Na samom kraju, želim da kažem da mi verujemo da će uz sve negativne efekte, uz teškoće ekonomske krize, Vlada potvrditi ovim predlozima da se uspešno nosi sa problemima i da one glavne i ekonomske i finansijske i budžetske parametre drži u okvirima vrlo jasno i precizno definisanih i postavljenih ciljeva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je, između ostalog, rečeno, pred nama su dva zakonska predloga. Reč je o Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnom beležništvu i Predlogu zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku. Reč je o zakonskim predlozima koji se tiču i pripadaju oblasti pravosuđa, oblasti koja je od izuzetnog značaja i važnosti u ovom trenutku za Srbiju.
Na samom početku, baš u tom kontekstu, želim da kažem da je jasna odlučnost i opredeljnost Srbije kada je reč o evropskim integracijama, kada je reč o onom našem krajnjem cilju – članstvu u EU. Na putu evropskih integracija, jedan od najznačajnijih preduslova, hajde da kažemo, najznačajnijih segmenata jeste upravo oblast pravosuđa, odnosno usklađivanje srpskog pravosuđa sa evropskim, odnosno reforma srpskog pravosuđa. Zato je veoma važno da sve što se čini i radi, i danas i u narednom vremenskom periodu, kada je reč o oblasti pravosuđa bude učinjeno i urađeno u dogovoru i konsultacijama sa našim partnerima iz EU.
Maločas je neko pomenuo izveštaj Evropske komisije. Sugestije i predlozi Evropske komisije zapravo jesu putokaz i pravac kojim srpsko pravosuđe treba i mora da ide u narednom vremenskom periodu.
Predlagač ova dva zakonska predloga je poslanički klub SNS i u tome ne vidim ništa loše.
Kada je reč o resornom ministru, on će sutra prisustvovati, po Poslovniku, sednici od 16,00 do 19, 00 časova, gde ćemo moći konkretno da razgovaramo na temu pravosuđa. Naravno, važno je , i to ponavljam, imajući na umu značaj i važnost ove teme u Srbiji danas, naravno da je važno pre svega za nas narodne poslanike, predstavnike najvišeg zakonodavnog tela, da od resornog ministra na početku ovog mandata, čujemo šta je to što mi konkretno možemo, moramo i treba da uradimo ovde unutar republičkog parlamenta, da bi Srbija ispunila svoje oblasti na putu evropskih integracija, a pre svega, u oblasti pravosuđa. Reforma pravosuđa, vladavina prava jesu osnovni preduslovi da bi jedna država bila članica EU.
Ono što želim da kažem jeste da, nezavisno od evropskog puta kojim Srbija treba uspešno da nastavi da ide, moramo nekako da se okrenemo i sami sebi, da neke stvari rešavamo, činimo i radimo ne zbog EU, nego zbog nas, zbog građana Srbije.
Srbiji je potreban moderan i efikasan pravosudni sistem. Srbiji je potrebno moderno i efikasno pravosuđe, stručno i nezavisno sudstvo, kako je to neko maločas rekao, sa potpunim integritetom. Srbija mora da ima pravosuđe u koje će građani Srbije da veruju. To treba da bude naš zajednički cilj, da povratimo poverenje građana u srpsko pravosuđe.
Ponavljam, veoma je važno da od resornog ministra, predstavnika resornih ministarstava na početku mandata ove vlade, čujemo realno gde je to Srbija danas kada je reč o reformi pravosuđa. Ne mislim i nije mi namera da govorim o onome što je bilo. Ne mislim da govorim o prošlosti. Prošlost danas ne možemo da promenimo i da hoćemo, ali možemo realno da sagledamo sadašnjost i da gradimo temelje budućnosti.
Ovo kažem iz jednog prostog razloga, jer sam ubeđen da u narednom vremenskom periodu nećemo imati prilike i ne smemo napraviti nijedan korak unazad kada je reč o putu evropskih integracija i posebno u oblasti pravosuđa moramo u kontinuitetu činiti jedan po jedan korak napred, s tim da svaki naredni korak mora biti daleko važniji i daleko značajniji od onog prethodnog.
Danas imamo dva zakonska predloga na dnevnom redu. Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, to je Zakon koji smo usvojili maja 2011. godine u republičkom parlamentu i njegova primena je trebala da otpočne septembra 2012. godine. Između ostalog, ovaj zakon je bio obaveza republičkog parlamenta, koja je jasno definisana u Strategiji o reformi srpskog pravosuđa, koja je, opet, usvojena u republičkom parlamentu, čini mi se, 2006. godine.
Verujemo da će primena Zakona o javnom beležništvu značajno rasteretiti sudove prenošenjem dela nadležnosti na javne beležnike, odnosno notare.
Tokom izborne kampanje, uglavnom su sve političke partije govorile o jednoj izuzetno važnoj i značajnoj temi – decentralizaciji. Izborna kampanja je završena, izbori su završeni i sada, nakon konstituisanja parlamentarne većine, moramo i praktično pokazati šta smo mislili kada smo govorili o decentralizaciji. Mislim da je ovo jedan praktičan primer decentralizacije državne uprave, jer ovde državna uprava prenosi svoja ovlašćenja na javne službe.
Ovaj zakon treba da rastereti sudove, da poveća efikasnost i da, kako je to maločas rečeno, pojača pravnu sigurnost i da ubrza sudske postupke. Verujemo da će primena ovog zakona omogućiti da nemamo više one dugačke redove u sudovima u kojima građani moraju da čekaju i po nekoliko časova da bi overili jedan potpis. Građani trebaju za istu cenu, da to tako formulišem, da dobiju kvalitetniju, bolju, efikasniju, operativniju uslugu.
Kada je reč o konkretnom zakonu, a o tome je maločas bilo reči, sam Zakon o javnom beležništvu sadrži prava, ovlašćenja javnih beležnika ili notara, i naravno, pokretanje disciplinskih postupaka, njihovu organizaciju, udruživanje.
Ono na čemu smo mi insistirali u trenutku kada smo unutar republičkog parlamenta govorili o tada zakonskom predlogu, odnosno Predlogu zakona o javnom beležništvu, jeste da moramo jasno definisati, odnosno da se moraju jasno definisati pravila za polaganje ispita.
Danas imamo jedan, to i danas želim da kažem, ubeđen sam dobar zakon. Njegovu primenu ćemo na žalost moći da sagledamo tek tokom naredne godine. Imamo zakon koji je usvojen maja 2011. godine. Njegova primena je trebala da otpočne septembra 2012. godine, ali nije moguće jer nisu ostvareni oni osnovni preduslovi, kako je to između ostalog rekao i predlagač ovog zakonskog predloga. Nema prvih 100 javnih beležnika i nema javno-beležničke komore koja treba da definiše ona važna podzakonska akta.
Ako su ove činjenice, a jesu tačne, one su navedene u obrazloženju ovih zakonskih predloga, onda je potpuno logičan i razuman predlog i namera predlagača ovog zakonskog predloga da se primena ovog zakona odloži u određenom vremenskom periodu.
Zaista želimo da verujemo da je predlagač ovog zakona najracionalnije sagledao sve relevantne činjenice i da je dao jedan najrealniji rok kada bi mogla da otpočne primena ovog zakonskog predloga, jer ako bi opet neposredno pred mart naredne godine morali da govorimo o odlaganju primene ovog zakona onda bi, čini mi se, dezavuisali jednu jako dobru i kvalitetnu ideju, a to nije interes, ubeđen sam, ni jednog poslaničkog kluba. Podržaćemo predložene izmene Zakona o javnom beležniku.
Što se tiče drugog zakonskog predloga, Predlog zakona o dopuni zakona o vanparničnom postupku, podržavajući ga zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem zakonskog predloga, a to je da se reši pitanje 6.750 lica pravno nevidljivih u Srbiji koji u 21 veku u Srbiji na žalost nisu mogli da ostvare svoje osnovno ljudsko, elementarno pravo da izvade lična dokumenta. Ovim zakonom je definisano da svaki pojedinac jeste priznat pred zakonom. Preko 6.500 osoba koje su bile pravno nevidljive postaju jednake sa svim građanima Srbije i nema više pravno nevidljivih lica u Srbiji. To je potpuno opravdano.
Sa druge strane, ovde imamo dva elementa. Jedan je poštovanje osnovnih ljudskih prava. Drugi je sistem jednakih šansi za sve u državi Srbiji. To su principi i načela koja su potpuno logična da budu podržana od strane modernog i autentičnog predstavnika levice na političkoj sceni Srbije, kao što je poslanički klub SPS. Zahvaljujem.

Povod za javljanje je replika na izlaganje gospođe Mojović.

U svom izlaganju, u okviru kojeg je trebala da se osvrne, koliko mi je poznato, na član 23. odnosno na predlog amandmana na član 23. zakona, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije. Ona je pominjala nekakvu doslednost ili nedoslednost. U tom kontekstu, između ostalog, pomenula je i SPS. Meni je zaista drago da neko danas ima vremena da pregleda i štampu od pre dve godine i pogleda šta su to mediji objavljivali kada smo raspravljali u republičkom parlamentu o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije juna 2010. godine, koliko mi je poznato.

Verujte nisam stigao ni današnju dnevnu štampu da pogledam, ali kada već pominjete jun 2010. godine i tadašnju raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, onda pogledajte, predlažem vam, stenografske beleške. Tu ćete najbolje sagledati sve one sugestije i predloge koje smo vam uputili i tada, a i tokom rasprave koju smo vodili pre nekoliko dana, odnosno prekjuče, kada smo u okviru rasprave u načelu govorili o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije. Tada smo vam vrlo jasno rekli šta mislimo o tadašnjim izmenama sistemskih zakona i   da je bilo dobro da i tada idemo na usvajanje novog teksta, na raspravu o novom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije. Tada smo vrlo jasno rekli opet, a i danas to kažemo, jesmo za, podržavamo nezavisnost i samostalnost Narodne banke Republike Srbije, jer smatramo da je to izuzetno važno. Isto tako, ne vidimo da je ta nezavisnost i samostalnost narušena ovakvim predlogom o kojem danas govorimo. Naprotiv.

Ovde je ključna stvar u tome, zapravo suština je u tome, da se vraća nadzorna i kontrolna funkcija republičkom parlamentu, što je valjda normalno i logično. Valjda je logično da se odluke koje jesu od suštinskog i vitalnog značaja za građane Srbije, donosimo ovde unutar republičkog parlamenta kroz jednu demokratsku raspravu, kroz sučeljavanje mišljenja. Šta očekujete više od nas? Rekli smo vam u uvodnom izlaganju. Zahvaljujemo gospodinu Šoškiću. Izrazili smo zahvalnost, nismo sumnjali u njegovu nameru. Verovali smo u njegovu stručnost i sposobnost, ali realnost i rezultati jesu nešto drugo.

Konačno je vreme da u Srbiji vrednujemo i rezultate.

Ne bih se osvrnuo na te floskule – bivši režim, ili kako već to definišete, u SPS vidim sadašnjost i budućnost, ali to je ta doza političke korektnosti i političke tolerancije koju pokazujete, da kada smo sa vama, kada smo deo vladajuće koalicije, onda smo najbolji, a kad donesemo nešto drugačiju odluku, odnosno kada odlučimo da budemo deo druge vladajuće koalicije, onda nismo.

Znate šta, time što smo doneli odluku da želimo da delimo vrednosti ove vladajuće koalicije, nismo doneli odluku ni protiv DS, ni protiv bilo koje druge političke opcije na političkoj sceni Srbije. Doneli smo odluku u interesu Srbije i u interesu građana Srbije i takve odluke ćemo donositi i u narednom vremenskom periodu.

Da razjasnimo nešto, ne postoji stožer nekakvog okupljanja unutar ove vladajuće koalicije. Takav način funkcionisanja nije dobar. Postoji jedan tim koji će zajedno raditi na realizaciji proklamovanih ciljeva i načela oko kojih je okupljena Vlada Republike Srbije i vladajuće koalicije u Srbiji. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle pred nama je danas jedan izuzetno važan zakonski predlog, sistemski zakon.

Reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije i naravno da je logično da imamo jedno ovako kvalitetnu i sadržajnu i rekao bih žučnu raspravu unutar republičkog parlamenta.

Na samom početku reći ću ono što su gospodin Ružić, šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije i gospodin Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, rekli da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije i koalicija Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Jedinstvene Srbije, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Takođe, ako je do toga koristim priliku da i mi izrazimo zahvalnost gospodinu Šoškiću, nismo sumnjali da je on imao dobru nameru, nismo osporavali njegovu stručnost, ali realnost u ovom trenutku je nešto drugo i rezultati su nešto drugo.

Mislim da je trenutak da u Srbiji vrednujemo nešto što se u pravom smislu reči može definisati kao rezultat. Ono što takođe želim da kažem, jeste da Narodna banka Srbije, jeste jedna od najznačajnijih institucija u Republici Srbiji koja prevashodno reguliše oblast makroekonomske i finansijske stabilnosti države. Zbog toga svaka izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije jeste od vitalnog i suštinskog značaja.

U junu 2010. godine kada smo u republičkom parlamentu razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, vrlo jasno smo rekli da česte izmene sistemskih zakona koje ponekad menjaju i suštinu, nisu nekako popularne i ponekad bacaju senku na konzistentnost i efikasnost. Tada smo predložili da je racionalnije rešenje umesto onolikih promena članova Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, da je racionalnije rešenje bilo da usvojimo novi zakon o Narodnoj banci Republike Srbije, jer sve okolnosti su govorile u prilog ovakvoj konstataciji. To je u određenom kontekstu i bilo realno. Imali smo novi Ustav Republike Srbije, nestala je ona veštačka tvorevina državne zajednice Srbije i Crne Gore i Srbija je po prvi put bila samostalna i suverena država.

Nakon donošenja Ustava i tu bih se složio sa gospodinom Arsićem u potpunosti, rekao bih da nema značajnijih zakona osim Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima, Zakona o Narodnoj skupštini i naravno zakona koji regulišu oblast pravosuđa u Srbiji.

Sistemskim zakonima uređuje se i jača funkcionisanje državnih institucija u Srbiji i to je ono što jeste naš krajnji cilj. Dakle, jačanje i funkcionisanje državnih institucija u Republici Srbiji.

Dakle, pred nama su predložene izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, ne izbor i smena guvernera, ne rasprava o radu aktuelnog guvernera, sada već bivšeg guvernera, s obzirom da smo tokom dana dobili ostavku gospodina Šoškića, već izmene i dopune, a ključna, dakle, novina je vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao instituciji, kao najvišem zakonodavnom telu, odnosno organu zakonodavne vlasti.

Mi tu ne vidimo apsolutno ništa sporno, da se odluke koje su od vitalnog, koje su od suštinskog značaja za Srbiju, koje su od vitalnog i suštinskog značaja za građane Srbije, upravo donose ovde, unutar Republičkog parlamenta.

Valjda je logično i to je gospodin Marković vrlo jasno rekao u svom uvodnom izlaganju, da guverner i članovi Saveta izveštaj podnose upravo ovde u Republičkom parlamentu. Da li će odluke koje narednih dana, narednih meseci, narednih godina u toku ovog četvorogodišnjeg mandata budemo donosili ovde unutar Republičkog parlamenta, da li će biti korak nazad ili korak napred za Srbiju, to će vreme pokazati. Mogu da razumem sugestiju kada je reč o sistemskim zakonima, da bi trebalo da imamo jednu široku javnu raspravu neposredno pred raspravu o sistemskim zakonima ovde unutar Republičkog parlamenta i to treba da bude praksa kada je reč o sistemskim zakonima u narednom vremenskom periodu. Ali, zašto hitnost? Potpuno jasno i potpuno precizno. Ova vlada je na početku svog mandata vrlo jasno rekla da preuzima odgovornost i da će biti efikasna. Da li su odredbe u skladu sa zakonodavstvom EU?

Pomenuću vas ponovo, gospodine Arsiću, jer ste u svom uvodnom izlaganju vrlo jasno rekli kakva je praksa nekih značajnih država u okruženju. Legitimno je pravo da opozicija ima kritički osvrt prema radu vladajuće koalicije, ali vladajuća koalicija ima pravo da vodi samostalnu politiku, ima prava da vodi samostalnu politiku i u oblasti finansija. Ovde je danas bilo reči i o 90-im godinama, ovde je danas bilo reči i o departizaciji, o depolitizaciji. Kada je reč o 90-im godinama, kolega koji je to pomenuo tokom pre podnevnog zasedanja nije tu, ja neću širiti priču, samo u nekoliko rečenica da kažem. Kada je reč o 90-im godinama i što se tiče SPS, iz prošlosti se izvlače pouke, na greškama se uči. To što neke političke opcije iz svoje prošlosti nisu izvukle pouke, to apsolutno nije problem SPS.

Što se tiče departizacije i depoliticacije, zalažemo se za stručnost na prvom mestu kao poslanički klub, kao koalicija SPS-PUPS-JS, ali pređašnji guverneri su bili ili političari, ili su predloženi od strane političkih partija koje su u tom trenutku bile deo vladajuće koalicije. Kada se ode sa vlasti, onda se naprosto postaje ekspert.

U našoj političkoj praksi jesu bila prisutna različita oprečna mišljenja, stavovi, pa čak i između pojedinih ministara, članova Vlade i guvernera koji zastupa politiku NBS. Ciljevi politike centralne banke često su bili u suprotnosti sa ekonomskim ciljevima Vlade Republike Srbije. To ne može i ne sme da bude isključivost u saradnji, u donošenju i kreiranju makroekonomske politike. Ovim izmenama nije ugrožena samostalnost i nezavisnost, ali sa druge strane želim da kažem da jačanjem samostalnosti i nezavisnosti ne sme da se stvori jaz između institucija. Ekonomska politika države ne može biti efikasna ako guverner Narodne banke Republike Srbije vodi jednu politiku, priča jednu priču, a Vlada ima drugačiji koncept upravljanja finansijama. To je valjda potpuno jasno.

Kao poslanički klub ćemo sačekati da prođe Poslovnikom predviđen rok od 24 časa, obzirom da smo čuli da postoji određeni broj amandmana. Naravno da smo, nakon tih 24 časa predviđenih Poslovnikom, spremni da nastavimo ovu kvalitetnu i sadržajnu raspravu po amandmanima koje su kolege poslanici podneli i naravno da ćemo, zašto da ne, mislim da je to stav i ostalih kolega iz vladajuće koalicije, da prihvatimo neke amandmane ukoliko će oni popraviti postojeći zakonski predlog.

Ono što želim na samom kraju da kažem, u više navrata je tokom današnje rasprave pominjan nekakav stožer okupljanja unutar vladajuće koalicije. Da se razumemo, ne postoji nikakav stožer i takav način funkcionisanja Vlade i vladajuće koalicije nije dobar i nije u interesu Srbije. Postoji jedan tim na čijem čelu je premijer i predsednik SPS Ivica Dačić. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram da kažem da bih se složio sa konstatacijom gospodina Petronijevića. Dakle, zaduživanje jeste jako osetljivo pitanje i veoma je važno da Vlada u periodu ekonomske krize pruži jasne garancije.
Naravno da je u Republičkom parlamentu svaki zakonski predlog moguće politizovati uoči izbora i na taj način pokušati prikupiti političke poene, ali mislim da ovde treba da radimo, da na konkretan način govorimo o onome što jeste tema današnjeg dnevnog reda, što i jesu tačke dnevnog reda, a da izbornu kampanju vodimo onda kada za to dođe vreme.
Pred nama je 13 izuzetno važnih zakonskih predloga u prvoj objedinjenoj raspravi, ne umanjujući značaj ijednog od predloženih zakonskih predloga, ali zbog vremena koje imam na raspolaganju, akcenat ću samo u nekoliko rečenica staviti na dva zakonska predloga.
Najpre, još jednom želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS podržati garancije od 70 miliona evra koje jesu neophodne za nastavak proizvodnje u "Galencii". U ovom trenutku prioritet prioriteta čini mi se upravo treba da bude to da Srbija ne sme da ostane bez lekova. Smatramo da "Galeniku" treba podržati jer je jedina domaća farmaceutska kompanija koja je osnovana 1945. godine, a proizvodi preko 171 lek i ima preko 2.600 zaposlenih radnika. A Srbija, ubeđeni smo, ima potencijala i treba da razvija vlastitu farmaceutsku industriju.
Pre svega, jedan podatak, lek koji se proizvede u Srbiji, nekakvi statistički podaci kažu da je i do 150% jeftiniji od uvoznog.
"Galenika" pokriva 20% tržišta, a shodno kapacitetima kojima raspolaže sigurno bi mogla i do 50%. U uslovima ekonomske krize "Galenika" je napravila jednu od najvećih fabrika u regionu investicija od 55 miliona evra, koje je "Galenika" finansirala iz sopstvenih izvora i kreditnih linija. Reč je o investiciji koja je urađena po neophodnim svetskim standardima i kojom su učetvorostručeni kapaciteti "Galenike".
Ministar Stanković nije danas prisutan, nažalost, ali je pre nekoliko dana rekao da će upravo "Galenika" vratiti novac i garanciju o kojoj danas govorimo do 2018. godine, kao i to da je "Galenika" ispoštovala dogovor potpisan prošle godine sa Vladom Republike Srbije. Mi verujemo da će "Galenika" rešiti probleme u kojima se danas nalazi, jer to jeste u interesu i Srbije i u interesu građana Srbije.
Nemamo ništa protiv, treba govoriti o problemima, o posledicama. Onaj ko ima odgovornost i ukoliko ima odgovornost, tu su nadležni organi, nadležne institucije, one su te koje treba da urade i da saopšte i da kažu da li postoji nečija odgovornost. Ali, znate šta, treba govoriti na pravi način i o uzroku. Treba sagledati šta je opšti interes u ovom trenutku. Zašto postoje problemi u "Galenici"? Maločas je bilo reči o tome. Tačno je, jedan od uzroka je i pad prodaje lekova, ali i dugovanja od vele drogerija.
"Galenika" je proizvela čini mi se, kaže gospodin Stanković u izjavi koju sam mogao da pročitam pre nekoliko dana, za kratko vreme čak i 22 nova leka, 2.500 lekova za srčane bolesnike. Dakle, proizvela je lek, plasirala ga na tržište, ali nije mogla da ih naplati. Za ovakvu priču veoma su važna dva pokazatelja – koliko vele drogerije u ovom trenutku duguju "Galenici", koliko Republički fond za zdravstveno osiguranje duguje "Galenici". Tačno je da fond nema ugovor sa "Galenikom", ali ugovara potrebne lekove na recept sa apotekarskim ustanovama, a kao što ste čuli, u ovoj godini je plaćen tek jun prošle godine, kada je reč o dugovanju. Naravno, pi tome ne osuđujemo ni fond, jer budžet fonda jeste nedovoljan. On je negde oko 200 milijardi dinara. I da, 50% ide na plate zaposlenih u zdravstvu, na lekove, sanitet 55 milijardi dinara, a tu su i ostali troškovi zdravstvenih ustanova.
Veoma kratko, kada je reč o drugom zakonskom predlogu, o kojem sam želeo da govorim nekoliko rečenica. Nakon potpisivanja ugovora o realizaciji prve faze paket projekta za revitalizaciju Termoelektrane Kostolac B, u vrednosti od 344,63 miliona dolara. Radovi počinju odmah, što je veoma važno. Ovim ugovorom, kao što je bilo reči, predviđeno je da isporuke kineske strane projekta iznose 53% vrednosti od ukupnog projekta, dok bi se 47% radova ukupne vrednosti, dakle 161,44 miliona dolara realizovalo angažovanjem srpskih kompanija, što je takođe od izuzetne važnosti.
Rečeno je takođe šta je predviđeno i šta predviđa završetak projekta. Inače, ono što želim posebno da istaknem jeste da je Kostolac elektroenergetskom sistemu po nekim pokazateljima isporučio čak 6,2 milijarde kilovat časova električne energije, a na Kopu je proizvedeno negde oko 9,2 miliona tona uglja. Tokom protekle godine, za devet meseci tokom protekle godine ostvarena je neto dobit od oko 3,2 milijarde dinara i osnovni prihod od 15,4 milijarde dinara. Smatramo da one uspešne treba podržati da bi bili još uspešniji i naravno da treba ulagati u energetiku i na taj način stvarati stabilnost elektroenergetskog sistema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Ivić, vi ste u  uvodnom izlaganju, vrlo sadržajno i temeljno govorili o kandidatu koji je predložen. Zaista želimo da vam verujemo da je reč o sposobnom i odgovornom kandidatu o kojem govore rezultati, i kažem, vrlo ste sadržajno govorili o tome. Govorili ste o proceduri koja je ispoštovana, kada je reč o izbornoj komisiji Visokog saveta sudstva. Nadam se da ćete nakon ove rasprave govoriti i na brojna pitanja koje smo čuli nakon dva ili tri izlaganja.

Ono što najpre želim da kažem jesu nekoliko stvari koje smatram da su od suštinske važnosti kada je reč o pravosuđu, a naravno, veoma kratko ću govoriti i o predloženoj odluci o kojoj danas i govorimo.

Potpuno je jasno da nova odluka Evropske komisije o kandidaturi Srbije će u mnogome zavisiti od načina na koji se sprovode reforme u srpskom pravosuđu. Sve što se čini i radi kada je reč o reformi pravosuđa, naravno da mora biti u saglasnosti i u dogovoru sa našim partnerima iz EU. Sugestije Evropske komisije jesu putokaz, smernica i put kojim Srbija treba da ide u narednom vremenskom periodu, kada je reč o reformi našeg pravosuđa. Gledajući suštinski, vladavina prava, odnosno reforma pravosuđa je jedan od najbitnijih uslova za kandidaturu i članstvo jedne države u EU.

Nezavisno od evropskog puta, želim da kažem da je Srbiji potreban jedan moderan i efikasan pravosudni sistem, nezavisno i stručno, odnosno sudstvo sa potpunim integritetom. Važno je povratiti ono o čemu smo mogli i maločas da čujemo, poverenje građana u pravosuđe. Važno je da u Srbiji imamo pravosuđe u koje će građani verovati.

Od reforme pravosuđa zavisi i zaštita ljudskih prava i sloboda, a sa druge strane, stepen demokratizacije u društvu se ogleda u dostignutom nivou nezavisnosti sudske vlasti.

Gledajući statističke podatke, kada je reč o reformi pravosuđa u Srbiji, kao uspeh možemo prihvatiti smanjenje broja zastarelih krivičnih postupaka, jer ubrzanje postupka i povećanje efikasnosti jesu jedan od suštinskih razloga reforme. Potpuno je jasno da je revizija izbora sudija pitanje od kojeg će u velikoj meri zavisiti evropska budućnost Srbije. Ne bi bilo loše da u nekom periodu, ako ne danas, onda narednih dana, imamo nekakav izveštaj, informaciju, o tome dokle se stiglo kada je reč o ovom izuzetno važnom pitanju danas za Srbiju na putu evropskih integracija.

Zato je veoma važan i legitimitet i veoma je važno poverenje Visokog saveta sudstva. Visoki saveta sudstva, tu nema nikakve dileme, treba da radi u punom sastavu. Naravno, kao što je jasno definisano, polovina sastava unutar Visokog saveta sudstva moraju biti sudije. Naravno je apsolutno nedopustiv uticaj politike. Visoki saveta sudstva treba da bude nezavisan. Mora i treba da bude samostalan u svom radu.

Pred nama je danas predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova. Reč je o kandidatu koji je, kako je saopštila izborna komisija, kako ste i vi rekli, dobio najveći broj glasova od kolega sudija. Verujemo da su sudije sposobne da u svojim redovima izaberu najbolje i da mi to unutar Narodne skupštine i potvrdimo.

Važno je da ovaj proces, kada je reč o izboru i sastavu Visokog saveta sudstva, što pre završimo jer, što se nas tiče, smatramo da jedan ozbiljan i važan posao predstoji članovima Visokog saveta sudstva. Mi ćemo, naravno, ovu odluku podržati.

Želim da kažem na samom kraju, kada je reč o reformi pravosuđa u Srbiji, mislim da je izuzetno važno da se još jednom što pre definiše u Srbiji šta je to potrebno učiniti da bi zaokružili svoje obaveze za sticanje kandidata za članstvo u EU, kada je reč konkretno o oblasti pravosuđa. Zahvaljujem.

Gospodine Novakoviću, poštovani predstavnici ministarstva, moj osnov za javljanje je replika, ali mogu da koristim i vreme poslaničkog kluba po amandmanu o kojem je upravo bilo reči. Oko konstatacija i mišljenja koje smo mogli čuti od kolege koji je malopre govorio mogu da se složim samo u jednom, a to je da svako treba da snosi teret, odnosno odgovornost koju je preuzeo.
Drage kolege, odmah ću da vam kažem, pošto ste se obratili predstavnicima parlamentarne većine, da je SPS kao deo vladajuće koalicije, deo parlamentarne većine u Srbiji, uvek spremna da snosi odgovornost za ono zašta je preuzela odgovornost.
Pre svega sam se javio povodom konstatacija koje su maločas iznete, a koje prosto nisu tačne, ali pre svega moram da vam kažem ako vi smatrate da ćemo izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama, o kojima danas govorimo, rešiti pitanje obnove i izgradnje i sanacije porušenih objekata i kuća na teritoriji Kolubarskog okruga. Molim vas predložite amandman, mi ćemo vrlo rado glasati i podržati taj amandman i da rešimo pitanje obnove, izgradnje, sanacije tih objekata i kuća porušenih u razornom zemljotresu koji je zadesio Kolubarski okrug 1998. godine. Predložite amandman, vrlo rado ćemo podržati takav amandman.
(Predsedavajući: Samo bez neposrednog obraćanja, molim vas.)
Ovaj zakon se odnosi na izmene i dopune Zakona o vanrednim situacijama i elementarnim nepogodama i molim vas da govorimo o tome. Izneto je niz netačnih konstatacija. Nije tačno da je ugašena Direkcija za obnovu i razvoj objekata i kuća porušenih u zemljotresu 1998. godine. Nije tačno da je napravljena nekakva agencija koja će se, navodno, baviti socijalnim stanovanjem. Verujte, o tome prvi put čujem, a poslanik sam koji dolazi, takođe, sa teritorije Kolubarskog okruga. Nije tačno da se ne zna koliko je objekata obnovljeno i izgrađeno u periodu od 1998. do danas. Tačno je samo jedno, da je u periodu 2000. godine izgrađeno i obnovljeno oko 1500 objekata. Ne bih se hvalio neznanjem ako ste poslanik koji dolazi sa područja Kolubarskog okruga.
Mislim da je tema apsolutno promašena i da nije govoreno malopre o amandmanu koji je predložen. Predlažem da sve ovo o čemu smo maločas imali prilike da slušamo, formulišemo u jedan kvalitetan amandman onda kada dođe za to vreme, a to je budžet Republike Srbije. Takvu vrstu amandmana predlažem već nekoliko godina unazad. Ne vidim da je bilo ko iz poslaničke grupe koja je maločas govorila, podržao takav amandman. Dragi kolega, predlažem vam, predložite amandman, ubedite vaše kolege iz poslaničkog kluba SRS da podrže taj amandman, poslanički klub SPS će ga podržati i slažem se sa vama da konačno rešimo pitanje obnove i sanacija porušenih objekata na teritoriji Kolubarskog okruga. Nije dobro da to traje već 12 – 13 godina. Zahvaljujem.

Naravno da ne osporava niko vaše legitimno pravo da zastupate stavove SRS i treba da ih zastupate i da ih promovišete. Ne treba da kroz to govorite neistine. Još jedna neistina…
(Predsedavajući: Opet neposredno obraćanje. Molim vas, nemojte se više neposredno obraćati, nego diskutujte o temi.)
Nije tačno da je ukinuta Direkcija za obnovu i razvoj objekata i kuća porušenih u zemljotresu 1998. godine. Drago mi je, kolega, da koristite računar, ali ne čitate na pravi način. Molim vas, pokažite odluku kojoj je ukinuta Direkcija, učinite to sada, pošto vidim da ste vrlo dobro pripremljeni i kažete da imate sve podatke. Izađite sa podacima i hvalite se znanjem. Pokažite odluku kojom je ukinuta Direkcija za obnovu i razvoj i sanaciju objekata i kuća porušenih u zemljotresu 1998. godine.
Nemojte se brinuti o terenu i nemojte se brinuti o tome koliki je rejting SPS. Ti rezultati su vidljivi i vrlo prepoznatljivi. Naravno da smo prisutni na terenu.

Savršeno smo smireni, ali zaista računam da će kolega koji je malopre izneo, ne znam ni šta je pričao, nisam shvatio suštinu njegove priče, ali računam na njegovu podršku i odlučnost i računam da će, ukoliko predlogom budžeta koji ćemo imati veoma brzo na dnevnom redu aktuelnog skupštinskog zasedanja, ne bude predviđeno dovoljno sredstava koji će biti u potpunosti dovoljni da se u celosti završi obnova i sanacija objekata i kuća porušenih u zemljotresu, računam da će kolega podržati amandman koji ću,evo, lično podneti ili ukoliko ga ja ne podnesem, podnesite ga vi, ja ću podržati amandman koji vi predložite, a koji će u celosti rešiti problem sa kojim se suočavaju građani Kolubarskog okruga i jednog grada, grada Valjeva, i pet opština na teritoriji Kolubarskog okruga.
Nisam funkcioner opštinske vlasti, tako da ne vidim razloga da objašnjavam nešto o čemu je maločas govoreno. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim još jednom, potpuno jasno i potpuno precizno, da poslanički klub SPS-JS ovaj zakonski predlog, pre svega, sagledava kao nužnost i kao potrebu u ovom trenutku.
Potpuno je jasno, reč je o zakonskom predlogu koji jeste uslov za EU i bez koga nije moguće primenjivati nedavno usvojen Zakon o restituciji. Ova vlada pokazala je odlučnost i opredeljenost kada je reč o članstvu u EU. Evropske integracije jesu jedan od pet ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana parlamentarna većina i vladajuća koalicija u Srbiji i evropske integracije, ali i nacionalni i državni interesi, odbrana teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta.
Sa druge strane, smatramo da svako ko je osuđen, optužen i iz ideoloških, političkih, nacionalnih ili verskih razloga zaslužuje rehabilitaciju bez obzira na ideologiju. Rehabilitacija ne sme da ima vremensko ograničenje. Rehabilitacija, naše je mišljenje, ne sme da ima određenu istorijsku distancu, odnosno istorijsku odrednicu. Ona treba da obuhvata neograničen period i da se odnosi na sve ideologije, ali niko od optuženih ne sme i ne treba da podleže rehabilitaciji.
Mi jesmo za to da se ispravi jedna istorijska nepravda, ali nismo za to da, ispravljajući jednu istorijsku nepravdu, načinimo neku novu nepravdu danas. Takođe, ne možemo prihvatiti i ne možemo podržati bilo šta što bi devalviralo, što bi osporilo tekovine antifašističke borbe u Srbiji. Kada to kažem, ne vidim da govorimo nešto što je suprotno opredeljenjima Vlade Republike Srbije. Opredeljenje Vlade je EU. Upravo EU baštini, neguje, obeležava tekovine antifašističke borbe. Da li mi toga treba da se stidimo ili treba da činimo na stidljiv i sraman način?
Mislim da suštinska potreba Srbije u ovom trenutku jeste da prestane sa podelama, da sukobe iz prošlosti ne prenosimo na sadašnje generacije. Većina nas u ovom sali neće se složiti oko jednog, a to je prošlost, mada se danas, manje – više, govorilo o prošlosti. O tome mi svakako možemo da vodimo dijalog satima, možemo da govorimo o tome danima, da sukobljavamo mišljenja, ali ne vidim da bi to bilo šta dobro i bilo šta pozitivno Srbiji i građanima Srbije donelo danas, jer prošlost, i da hoćemo, mi u ovom trenutku ne možemo da promenimo, ali možemo da utičemo na sadašnjost i možemo zajednički da pokušamo da izgradimo temelje neke nove budućnosti.
Ideologija političkih opcija kojima pripadamo je opšte poznata. Priča o partizanima i četnicima, moje lično viđenje, odavno je trebala da bude smeštena tamo gde joj je mesto – u istoriju. Vreme treba da pokaže ko je i da li je bio u pravu.
SPS je ponosna na svoju prošlost i mi ne bežimo od naše prošlosti. Kada to kažem, ne mislim samo na period od trenutka osnivanja SPS, od 1990. godine, mislim na tradicije srpske, socijalističke, socijaldemokratske, komunističke i uopšte radničke misli i pokreta u Srbiji. Stranke koje govore samo o prošlosti, mislim da nemaju ni sadašnjost ni budućnost, a to je legitimno pravo svake političke opcije u Srbiji.
Mislim da iz prošlosti, o tome je neko maločas govorio, svi mi treba da izvučemo određene pouke, da pokušamo da afirmišemo ono što je bilo u prošlosti, da istorijske činjenice nisu dovoljne. Ne možemo uvek govoriti o njima. Istorijske činjenice, ukoliko su bile pozitivne, ukoliko su bile u interesu građana, treba da potvrđujemo danas. Treba da prestanemo da restauiramo i oplakujemo jednu prošlost, jer čini mi se da ćemo tako izgubiti i sadašnjost i budućnost.
Maločas sam rekao da treba afirmisati sve ono što je bilo pozitivno u prošlosti, mada u ovoj sali verovatno u pojedinim poslaničkim klubovima ima više nekadašnjih članova Komunističke partije nego što to danas ima u poslaničkom klubu SPS. Želim da vas podsetim na jedan slogan Saveza komunista, iako nisam uspeo da sagledam taj period, koji kaže da ništa nije toliko sveto da ne bi bilo i ne bi moglo biti zamenjeno nečim boljim i nečim naprednijim. To je način na koji se danas ponaša i ophodi SPS.
Dakle, treba da prestanemo da sanjamo kako je bilo i da gledamo kako je danas. Ne može se u Srbiji ići napred sa jednim starim načinom razmišljanja, sa politikom prošlog ne može se ići u novi vek, ne možete ići napred i stići do definisanih ciljeva ako uvek gledate unazad. Ova vlada, ova parlamentarna većina je vrlo jasno definisala svoje prioritete, principe i načela oko kojih je okupljena. Uvek možemo da govorimo o rezultatima rada i uvek smo spremni da govorimo o rezultatima rada Vlade Republike Srbije. Spremni smo, rekao sam, podržavam konačno ispravimo istorijsku nepravdu, ali kada je reč o prošlosti, mi iz SPS gledaćemo sadašnjost, gledaćemo budućnost, a prošlost ćemo, prostim rečnikom, sagledavati na retrovizoru kada budemo imali vremena.
Kada je reč o otvaranju tajnih dosijea, jer i o tome je danas bilo reči, predstavnici jedne političke opcije su pokrenuli to, želim da kažem da je tu inicijativu pokrenuo predsednik Ivica Dačić u periodu dok je vršio funkciju narodnog poslanika i dok je vršio funkciju predsednika Odbora za bezbednost Narodne skupštine i da ta inicijativa, u trenutku kada je pokrenuta, nije imala podršku unutar Odbora za odbranu i bezbednost.
Svejedno, želim da kažem da se mi zalažemo za otvaranje tajnih dosijea i objavljivanje spiskova saradnika tajnih službi. Tu apsolutno nemamo ništa protiv. Kada se otvore tajni dosijei, videćemo ko je sa kime sarađivao i pre te famozne 2000. godine i nakon 2000. godine. Dakle, tu inicijativu će uvek podržati SPS.
Još jednom na samom kraju, poslanički klub SPS-JS ovaj zakonski predlog sagledava kao nužnost, kao potrebu i podržaće ga u danu za glasanje. Hvala.

Gospođo Čomić, uvaženi ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva izuzetno važna zakonska predloga, a reč je o Predlogu izmene i dopune Zakona o policiji i o Predlogu izmene i dopune Zakona o  vanrednim situacijama. U svom izlaganju akcenat na nekoliko rečenica ću staviti pre svega na Predlog izmene i dopune Zakona o policiji.  
Dakle, sagledavajući, pre svega, ono što je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga kao razlog za usvajanje, a tu mislim pre svega na uslove za rad policije, status policijskog službenika, kao i bezbednosnu situaciju u Srbiji, odnosno sagledavajući suštinski razlog koji se želi postići usvajanjem ovih predloženih izmena i dopuna Zakona o policiji, poboljšanje položaja policije, želim još jednom da ponovim ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS potpuno jasno i precizno rekao, da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati oba zakonska predloga.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o policiji, kao što je između ostalog rečeno, preciziraju se iznosi dodataka na plate, prava i obaveze policajaca, uređuju se pojmovi premeštanja ili upućivanja u drugu službu, nadoknada za porodicu stradalog policajca, menja se organizacija MUP i obavljanja policijskih ovlašćenja. Po prvi put se uvažavaju specifičnosti specijalnih jedinica MUP, detaljnije je uređena međunarodna saradnja MUP, uvode se izmene u uređenju ravnopravnog statusa policijskih službenika i ostalih zaposlenih u MUP, dok će konkretniji uslovi za prijem u radni odnos biti precizirani podzakonskim aktom.
Najveći deo predloženih izmena i dopuna Zakona o policiji upravo se odnosi na određivanje plata, nadoknada, dodataka i drugih primanja, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike i to je nešto što je, po našem mišljenju, u potpunosti opravdano i u potpunosti prihvatljivo.
Naše viđenje je da je MUP u ovom trenutku jedan od najorganizovanijih delova države. Vidljivi su i prepoznatljivi rezultati rada MUP, rekao bih vidljivi su i prepoznatljivi rezultati rada MUP kada je reč o jednoj odlučnoj, uspešnoj borbi protiv kriminala i korupcije. Prepoznatljiva je intencija MUP da se prepozna javni red i mir u Srbiji. Ono što, na žalost, jeste tačno, je da materijalni položaj pripadnika MUP u ovom trenutku nije na zavidnom nivou, zato što je učešće sredstava u budžetu Republike Srbije postepeno smanjivano, čini mi se, negde od 2002. godine. Recimo, primera radi, učešće zarada pripadnika MUP u sredstvima koja su u budžeta odvajaju za njihove potrebe 2000. godine iznosilo je 56%, a danas je, mislim, negde preko 80%.
Shvatamo mi da ušteda na nivou države u trenutku kada cela Srbija oseća negativne efekte ekonomske krize, treba da bude prioritet prioriteta, ali postoje stvari na kojima se ne sme i na kojima ne treba štedeti. Biti policajac jeste izuzetno rizična profesija. O tome su moji prethodnici govorili. Vest o poginulim, ranjenim policajcima na dužnosti, nažalost, sve češće postaje tema broj jedan.
Neka istraživanja na koja sam naišao tokom proteklih dana, govore da oko 25% od ukupnog broja krivičnih dela čine upravo napadi na policajce. Ne znam koliko su ona verodostojna. Mnoga istraživanja u ovom trenutku pokazuju da policija danas spada u red institucija u koje građani imaju najveće poverenje i smatramo da je to izuzetno važno. Dakle, evidentno je poverenje građana u rad policije, ali velika su i očekivanja građana kada je reč o policiji.
Bezbednost svuda u zemlji, na ulici, na stadionima, u sportskim halama, u parku jeste zadatak države. Rekao bih da naša policija na jedan uspešan, jedan profesionalan način u ovom trenutku odgovara tom zadatku. Ono što je suština jeste da su materijalni položaj i tehnička opremljenost uslovi da policija upravo odgovori onoj svojoj osnovnoj ulozi, a to je bezbednost građana, javni red i mir. Veliki broj povređenih policajaca verovatno jeste posledica loše opremljenosti policije.
Ono što želim da kažem da je svaki napad na pripadnika MUP, zapravo, napad na državu. Ono što je izuzetno važno i što želim posebno da isteknem jeste da ne sme da izostane brza i stroga reakcija pravosudnih organa, jer ukoliko se to ne desi, onda se šalje jedna veoma loša poruka građanima. Ako u tom kontekstu ne zaštitimo čuvare javnog reda i mira, onda će red u Srbiji, nažalost, biti ugrožen, a to ne sme da bude interes nikoga od nas.
Još jednom na samom kraju, poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće oba predložena zakona. Zahvaljujem.