Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, prvi potpredsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sveobuhvatno i sadržajno izlaganje kolege Glišića, ja sam ubeđen da vas je uverio da treba da glasate za zakonske predloge.
Želim da se nadovežem na ono što je govorio najpre o generalnoj situaciji i atmosferi u Srbiji i pomenuo je jednu ključnu reč o kojoj smo govorili tokom jučerašnjeg dana, a to je dijalog. To je reč koju je prvo pomenuo predsednik Republike Srbije i državno rukovodstvo, pozivajući na dijalog, kao put kojim Srbija mora i treba da ide u budućnost. Taj dijalog pre svega podrazumeva razmenu mišljenja, razmenu stavova, bez obzira koliko na različitim stranama bili, bez obzira koliko imali različita mišljenja, različite stavove po određenim pitanjima, ali je važno da razgovaramo, da razgovaramo da bi pre svega kroz tu spremnost za dijalog pokazali da želimo da sačuvamo mir i stabilnost i da želimo da omogućimo da Srbija ide napred. Ne zavisi samo od nas, ali uvek treba da pokazujemo spremnost i da nudimo dijalog bez obzira što znamo da nema politike na ovoj drugoj strani, zapravo ima, i znamo šta je oličenje te i takve politike.
Želim da se vratim na nešto o čemu smo govorili tokom jučerašnjeg dana, a moram precizan da budem danas o tome. Reč je o nekakvim famoznim zahtevima koje slušamo sve vreme i evo ja nemam potrebe zaista nikome da se dodvoravam, nisam to činio od trenutka kada sam čuo za zahteve. Dakle, evo, to je moj lični stav. Jesam deo kolektivnog organa, ali sam ubeđen da je to stavio moj kolega. Sva četiri zahteva o kojima se govori su ispunjeni. Apsolutno sva četiri zahteva. Četvrti zahtev je ispunjen usvajanjem izmena i dopuna Zakona koji je bio deo prve načelne rasprave, zajedničke načelne rasprave ove u republičkom parlamentu. Treba reći da su to želeli da onemoguće oni koji su na sednici Odbora glasali za taj isti zakon, a to se tiče njihovih plata, ovih koji danas treba da sede danas preko puta, ne tiče se to studenata, to se najviše tiče njihovih plata. Pa, zar ne bi bilo odgovorno sada da sednu i da razgovaraju sa studentima i da pozovu studente da se vrate na fakultete i da se nastava nesmetano odvija.
Dakle, uvek razgovor, uvek dijalog, uvek da se saslušamo, da prihvatimo sugestije bez obzira sa kojih strana dolaze, ali ne možemo nikada mi da dozvolimo jedno i nikada nećemo dozvoliti jedno, a to je urušavanje države, destabilizacija države i uništavanje društva.
Znate, svi su zahtevi ispunjeni. Dakle, voleo bih da čujem, četiri zahteva su bila u pitanju. Prvi je vezan za objavljivanje dokumentacije. Koliko ja znam, neka me isprave kolege iz Vlade, na sajtu Vlade je samo objavljeno 16.407 dokumenata. Ako nemo smatra od tih famoznim eksperata da to nije dovoljno, pa neka kaže šta je to što ne dostaje. Drugi i treći zahtev nemaju baš smisla jedan sa drugim, moram da priznam, dijametralno su u suprotnosti. Nisam pravnik, ali nekako su mi dijametralno suprotni jedan sa drugim. Tražite da se neko pomiluje i predsednik to učini ukazom, 13 lica, a ovamo tražite da se izričito pokrenu krivični postupci što je opet učinjeno protiv 37 lica koliko mi je poznato. I, četvrti zahtev koji je jedva dešifrovan, to su zapravo ti materijalni troškovi i time je zaokruženo ispunjenje sva četiri zahteva.
Znate šta, ako su to zahtevi, ako smo mi svi zajedno pokazali i predsednik i državno rukovodstvo i Vlada Republike Srbije spremnost da razgovaramo, spremnost da razgovara o svakom zahtevu i da izađe u susret, onda najmanje što mogu da pokažu oni koji su formulisali ove i ovakve zahteve, je da pokažu stepen odgovornosti prema ogromnom broju studenata, preko dve stotine hiljada studenata i njihovih roditelja, da pokažu stepen odgovornosti i da omoguće toj deci da studiraju, da se vrate na fakultete, da na taj način potvrde svoju ulogu i značaj u društvu i da na taj način pomognu da Srbija ide napred, da daju svoj dalji doprinos da Srbija ide napred.
Ukoliko to ne žele, izvinite, ali ja mogu da dođem samo do dva zaključka. Prvi je da su odustali od zahteva, a drugi, da zahtevi nikada nisu ni bili razlog protesta. E, sada bez obzira da li je jedan ili drugi, ali sve to navodi na zaključak da nažalost postaju, da li su svesni ili ne, ali zato sam rekao tokom jučerašnjeg dana da uvek treba da šaljemo tu poruku da ne smeju da budu zloupotrebljeni u političke svrhe, ali postaju na ovakav način instrument u rukama onih koji žele da destabilizuju Srbiju. To nikada nije bio interes društva. Srbija je zemlja svih nas, pa valjda moramo svi zajedno da je čuvamo, da je branimo, štitimo i da učinimo sve što je na nama da omogućimo da Srbija ide napred.
Znate, kada je započeo dijalog na relaciji Vlade Republike Srbije i predstavnika univerziteta u Beogradu, ja sam rekao –da, to je dobar korak napred, važno je da se razgovara i važno je da se vodi dijalog jer to nema alternative. Važno je da predstavnici Vlade i univerziteta sednu za jedan isti sto, da razgovaraju o svemu onome što jesu otvorena pitanja, da reše nedoumice ukoliko one uopšte postoje i da se dođe do razumevanja, da se dođe do zajedničkog rešenja, ali mi i dalje nije bila jasna jedna stvar, a zašto se gubilo dragoceno vreme. Predsednik Republike Srbije, je uputio poziv za razgovor Kolegijumu rektorskog Univerziteta u Beogradu. Danas ne mogu sebi, a verujem ni vi ne možete sebi da pravdate, a zašto je Kolegijum rektorskog Univerziteta u Beogradu odbio taj dobronameran predlog. Pa, to je bio način da se dođe do modaliteta aktivnosti kako da se izađe iz ove situacije.
Znate, to obrazloženje koje je dato u vidu nekakvog saopštenja, imao sam prilike da ga vidim, pa kaže se između ostalog, pokušaću da parafraziram – razgovori bi bili neefikasni, ali bi razgovarale dve strane koje nemaju mandat da razgovaraju o zahtevima, a onda se poziva da se sve rešava u okviru institucionalnih okvira.
E, pa izvinite, milim vas, ja baš mislim da bi razgovori bili vođeni između dve strane koje imaju pun legitimitet da o tome razgovaraju, sa jedne strane legitimni predstavnici univerziteta, a sa druge strane predsednik Republike Srbije kao neko ko ima najveći politički legitimitet u Srbiji izabran na neposrednim izborima. Ali, to naravno podrazumeva da bi kroz dalji tok razgovora, kroz dalji dijalog, kroz operacionalizaciju, pa naravno, bili uključeni i drugi akteri Vlade Republike Srbije koji bi realizovali ono što je dogovoreno.
Znate, drago mi je da je tu gospodin Selaković, jer juče sam pokušao da se javim da, čisto samo da se nadovežem, on je sa vrlo jasnim primerima naveo šta znači obojena revolucija, jer znate mi kada kažemo da obojena revolucija neće proći, a onda imate ove koji kažu – pa to je imaginarno, to vi izmišljate, kakva obojena revolucija.
E, hajde evo ja prihvatam i da sam nepismen, evo prihvatam i da ne znam ništa, ali eto hoću da podelim mišljenje sa vama i hoću da podelim svoje mišljenje sa građanima Srbije u direktnom prenosu. Znate, za mene je definicija obojene revolucije termin koji se koristi za masovne proteste, nenasilnog karaktera koji imaju jedan cilj, a to je promena vlasti.
Dakle, to bi bio neki građanski aktivizam, demonstracije, blokade, protesti, nenasilna strategija otpora. I sada bez obzira obojena revolucija, svaka od njih ima svoju boju i svaka od njih ima svoj zaštitni znak. E, sada vi meni recite, ako ovo može biti jedna od definicija, ako ste saglasni sa ovim, a sagledajte svaku karakteristiku pojedinačno, a jel to ono što danas viđamo na ulicama širom Republike Srbije? Pa jel viđamo građanski aktivizam? Jel imamo jasno nedefinisane zahteve koji se menjaju u hodu? Pa jel imamo jedan cilj, promena vlasti? Ali, ako se može samo bez demokratskih procesa.
Znate šta još podrazumeva „obojena revolucija“? I o tome je govorio gospodin Selaković. To je taj geopolitički karakter ili geopolitički kontekst. To je kada imate inicijativu spolja koja treba da podstakne destabilizaciju države. I to se uglavnom radi preko nevladinih organizacija, i to se uglavnom radi preko stranih političkih aktera. I to vam se predstavlja kao spontano okupljanje građana, a zapravo iza toga stoje geostrateški i politički ciljevi. A, jel imamo mi to danas u Srbiji, recite vi meni?
Treća stvar, jel imamo proteste koji imaju karakter koji je isključivo usmeren protiv vlasti? Isključivo protiv vlasti, protiv Aleksandra Vučića. Da li je tako? A, jeste li mogli da čujete od jedne protestne grupacije za ova četiri meseca odgovor na bilo koje suštinsko pitanje u društvu, evo ja ne znam, recite mi vi, ako znate, a za šta se ove grupacije protestne zalažu? Pa ključno za mene, jesu li oni za republiku ili z monarhiju? Ja ne znam. Jesu li oni za centralno planiranu ekonomiju ili su za liberalni kapitalizam? Jelu li oni za BRIKS ili su za Evropsku uniju?
Nema, dame i gospodo odgovora ni na jedno pitanje i to i jeste suština. Neda ti odgovor na ono što jesu pitanja od fundamentalnog značaja i važnosti za društvo, a imati cilj putem ulice bez demokratskih procesa srušiti vlast. I u tome je suštinska razlika između onoga što se zove legitimno nezadovoljstvo građana i obojena revolucija na drugoj strani, jer legitimno nezadovoljstvo građana podrazumeva precizno i jasno definisane zahteve i potrebu da se o tome razgovara, a obojena revolucija podrazumeva političku agendu koja vodi samo ka jednom, a to je destabilizacija države.
I kada na sve to uključite da se u ove proteste uključuju i ovi politički akteri koji nemaju šta da traže na biračkim mestima i zato i žele biračka mesta da zamene ulicom. Znaju oni šta narod misli. Znaju oni da ne mogu da prevare narod. Znaju oni kakva je volja naroda.
Kada vidite njih, kada vidite da ne žele da razgovaraju, pa pitam ja vas sada, evo ja sam naivan, nepismen sam, ne vidim ništa, ne analiziram dobro, ali evo vas je ovde jako puno.Zar ovo nisu obrisi i zar ovo nije pokušaj „obojene revolucije“. E neće ta „obojena revolucija“ proći u Srbiji, jer Srbija ima i snage i sposobnosti da odgovori i na unutrašnje i na spoljne izazove i neće Srbija podleći pritisku ulice, već kao ozbiljna demokratska zemlja, će kada je reč o izborima sve rešavati kroz demokratske procese. Demokratija se ostvaruje izborima i nikako drugačije, a ovo što kažu, usvojili smo edikt, usvojili smo ne znam šta, pa znate na šta to meni liči?
Ja sam 2000. godine slušao kako je postojao neki ugovor sa narodom, jel tako? Kad se preuzela odgovornost i kad se zauzele funkcije, brzo se zaboravilo na taj ugovor sa narodom, ali se nisu zaboravile obaveze koje su se preuzele, pa 2001. godine puste Aljbina Kurtija, pa braću Mazreku, pa 17. marta ćute na paljenje crkava i manastira, pa 2006. godine, dozvoli da se otcepi da nestane državna zajednica Srbija i Crna Gora, smatrajući, oslobodili smo se tereta, kao nisu znali, pa da je to samo korak do onoga što se desilo 2008. godine, a to je proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova i kakva je reakcija bila na proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova, onako čvrsto iz fotelja su saopštenjem podržali svoj narod, a predsednik tadašnje Republike, iz Rumunije nakon važnih razgovora podržao svoj narod.
Meni na to liči ovo što čini i radi taj nekakav proglas koji poistovećujem sa nekakvom ekspertskom grupom koju smo imali u vidu nekakvog G17 plus, ako se sećate, pa su oni onda iz tog ekspertskog dela vrlo brzo prešli u političku organizaciju i političku opciju.
Nekako mi se čini da su se zbunili na mostu u Novom Sadu, kada su govorili i da su nekako u hodu onako menjali govore, čini mi se da su trebali da saopšte nešto drugo, a da su procenili da nije trenutak da to saopšte, jer to ne bi bilo prihvaćeno, a mislim da to što je trebalo da saopšte jeste da predlože svima koji su bili okupljeni, prelaznu vladu.
Onda su brže bolje čitali sa telefona šta i kako da menjaju pa im je trebalo vremena da se pripreme.
Dakle, najvažnije dame i gospodo, da sačuvamo mi mir i stabilnost, da nastavimo da radimo i opstrukcija nikada nije bila saveznik demokratije i Narodna Skupština Republike Srbije, kao i danas i juče da nastavi da radi, kao i prethodnih dana i meseci, da nastavi da radi svoj posao kao najviši organ zakonodavne vlasti, jer to građani očekuju, ovaj glas naroda, da Vlada Republike Srbije nastavi da radi svoj posao.
Kao što je gospodin Glišić rekao maločas, vide građani ko radi, a ko ruši, vide građani ko ostvaruje rezultate, a ko prema svemu ima destruktivan pristup i uvek protiv, a nikada ne zna konkretno za šta je i nikada konkretan predlog, jer da ima konkretnog predloga, jer da ima bilo kakve inicijative, pa čuli bi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nedostaju vam mediji? Pa koliko ste prisutni na RTS? Evo ja kao ministar, ne znam koliko sam puta bi za ceo ovaj mandat, možda jednom, možda nijednom, a oni su prisutni svaki dan, ali ja ne merim minutažu, ali svaki dan i nemojte više ljudi da kukate o medijima, o medijima, 24 časa, ovo je sud javnosti.
Koliko ja znam, sednice su javne, prenosi ih RTS, evo vam prilike da kažete šta želite. Znate šta je problem, kada kažete, morate da govorite argumentovano i morate da budete spremni da čujete i drugu stranu koja će da izađe takođe sa argumentima i ne pomaže vam ona snaga sile koju ste pokušali da simbolizujete.
Dakle, važno je da mi sačuvamo mir, stabilnost i važno je da nastavimo da radimo, važno je da odbranimo našu ekonomiju, neće Srbija podleći pritisku.
U periodu kada, to istorija govori, tako je bilo i kroz istoriju, kada smo bili izloženi najvećim pritiscima, kada smo bili izloženi najvećim izazovima, uvek je bilo važno jedinstvo. Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena. Ne shvataju ovi kada kažem sabornost, jedinstvo, zajedništvo, zajednički u borbu za odbranu nacionalnih i državnih interesa, zajednički u borbu protiv destabilizacije Srbije, zajednički u borbu da omogućimo da Srbija nastavi da ide putem napretka, prosperiteta, rasta i razvoja.
Što se tiče konkretno, svako od nas naravno ima svoju oblast unutar Vlade Republike Srbije, ali ovo sam morao da kažem, znate, za mene je nekako neprihvatljivo kada, deo ste kolektivnog organa, i to je za ponos, to je čast, to je privilegija, kao deo kolektivnog organa učestvujete u donošenju svih odluka Vlade Republike Srbije. Svako od nas ima obavezu i odgovornost najpre da brani državu, da brani ono što je državna politika, da brani odluke koje smo doneli na Vladi Republike Srbije zajedno, jedinstveno uvek, naravno da uz to obavlja posao za koji je preuzeo odgovornost i da uvek bude spreman da položi račune za ono za šta je preuzeo odgovornost.
Onda kažu, pa rekonstrukcija. Šta je tu sporno ljudi? Šta je tu loše posle godinu dana da se pogleda prolazno vreme i da svako položi račune? Naravno da mora tako. Svaka promena je dodatni impuls. Naravno da uvek treba podizati lestvicu naviše jer to je važno za budućnost Srbije. Svako od nas podnosi izveštaj. Naravno, ko je neko ko je, bez obzira što je bez portfelja. To je čast i privilegija unutar Vlade Republike Srbije, ovakve Vlade Republike Srbije, na čelu sa ovakvim predsednikom Republike Srbije. Moja je obaveza koordinacija, mere aktivnosti u odnosima Srbije, ne koristim, juče sam vam rekao, reč dijaspora, sa našim sunarodnicima koji žive u regionu i Evropi i u svetu. Naravno da sam podneo izveštaj. Ne želim da čitam izveštaj. Reći ću vam samo nekoliko ključnih stvari.
Naš ključni cilj je da jačamo postojeće i stvaramo još čvršće veze sa našim sunarodnicima koji žive van Srbije i da to učinimo kroz razgovor, kroz dijalog, kroz razumevanje jer smatramo da je to jako važno za buduće vreme, za vreme koje dolazi i da u svemu tome omogućimo dvosmernu komunikaciju, da uvek znamo šta je to što je našim sunarodnicima koji žive van Srbije neophodno i potrebno, da oni znaju šta je potrebno Srbiji, a onda kroz dijalog da sagledamo šta je to šta zajedno možemo da učinimo za Srbiju. To je nešto što nam je nedostajalo u prethodnom vremenskom periodu. To vidim iz brojnih razgovora koje sam imao sa našim sunarodnicima. Da ih ne posmatramo samo kroz doznake, iako to jeste značajan prihod za Republiku Srbiju. Pogledao sam da li je tu ministar finansija, to jeste značajan prihod za Republiku Srbiju. Da ih ne sagledavamo samo kroz doznake, kao velike humanitarce, što oni jesu, ali oni su i patriote kao i svi mi ovde i svi žele nešto da učine za svoju Srbiju.
Mi smo se tu opredelili u nekoliko koraka. Pre svega da nastavimo da približavamo Srbiju našim sunarodnicima koji žive van Srbije. Drugi korak je, da pokušamo da umrežimo što veći broj udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije. Treći korak, da ovde u Srbiji na pravi način govorimo o onome što jesu potencijali naših sunarodnika koji žive van Srbije. Tačno je, oni raspolažu i ljudskim i finansijskim kapitalom. Važno je da o tome govorimo ovde u Srbiji.
Ono što smo uspeli u prethodnom vremenskom periodu. Prva stvar i to uvek sa ponosom ističem, da sve važne datume za Srbiju, sve važne i značajne datume za Srbiju, istoriju Srbije obeležavamo kako u Srbiji, tako i van Srbije sa našim sunarodnicima van Srbije. Na taj način Vlada Republike Srbije pokazuje opredeljenost i odgovornost da želi da bude uz svoje sunarodnike koji žive van Srbije.
Kada je reč o zajedničkim datumima, nakon Svesrpskog sabora, na moje veliko zadovoljstvo potpisali smo memorandum sa Ministarstvom za međunarodne odnose i evropske integracije. Taj memorandum podrazumeva, pre svega, definisanje jednog zajedničkog i jačeg mehanizma u realizaciji, jer to je naš zajednički cilj. Ja uvek ističem. Nikada građani Srbije u Republici Srpskoj ne mogu da budu dijaspora, niti građani Republike Srpske u Republici Srbiji mogu da budu dijaspora, jer mi smo isti narod. Drina nikada nije bila reka koja je razdvajala dva naroda, već kičma koja spaja jedan isti narod. Upravo polazeći od toga smo napravili memorandum kako bi napravili zajednički mehanizam koji će biti još jači, još snažniji, da bi realizovali cilj koji želimo da postignemo.
Naravno da smo akcenat stavili na mlade, pre svega na mlade i tu ću biti veoma kratak. Nešto što je postalo tradicija, za ponos, ja se time zaista ponosim, treća godina za redom organizujemo letnje kampove za naše sunarodnike, za naše mališane koji žive van Srbije, u regionu i van regiona, tri tematska letnja kampa, naučno-obrazovni, eko kamp, sportski kamp i kulturno umetnička društva, organizujemo ih u lokalnim samoupravama.
Nemojte me pogrešno shvatiti, Beograd je naš glavni grad, ja obožavam Beograd, ali više volim moje Valjevo, ali obožavam Beograd, ali smatram da deca koja žive van Srbije treba da upoznaju unutrašnjost Srbije i da će tako još više zavoleti Srbiju. Cilj ovih kampova je da uče o kulturi i istoriji i unutrašnjosti Srbije i tako još više da nauče o kulturi i istoriji Srbije i da ih podstaknemo da uvek razmišljaju o Srbiji, da približimo njihovom srcu Srbiju i da onog trenutka, a doći će taj trenutak kada budu donosili ključnu odluku o profesionalnom opredeljenju da se odluče nakon završenih škola i fakulteta da svoje znanje i iskustvo usmere ovde ka Srbiji, da ovde zasnuju porodice i da žive i rade u Srbiji. To je naš cilj.
Kada je reč o okupljanju udruženja i organizacija, nakon desetak godina unazad, mi evo već treću godinu za redom okupljamo relevantne predstavnike udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije i to činimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ovo je kuća svih njih, isti smo narod, kuća svih njih. Prošle godine smo imali preko 250 udruženja i organizacija iz regiona, Evrope i sveta koji okupljaju Srbe van Srbije, razgovarali o onome što je sfera njihovog interesovanja, jer ono što oni nama kažu, pa to je put koji mi moramo i treba da idemo u narednom vremenskom periodu.
Kada govorimo o mladima, nešto na šta ja lično želim uvek posebno da stavim akcenat, to su dopunske škole. Mi želimo da sačuvamo naš jezik, našu ćirilicu. Institucionalno u ovom trenutku, kada govorimo o našim mališanima van Srbije, to je moguće putem dopunskih škola. Nastava u dopunskim školama u ovom trenutku se odvija u 22 zemlje i ima precizno 9704 učenika. Verujte mi, to je samo zahvaljujući volji naših mališana da uče srpski jezik, da uče ćirilicu i volje njihovih roditelja, jer nastava se odvija vikendom, to za njih nije obavezno, nastava se odvija vikendom i zahvaljujući, naravno, nastavnicima i nastavnicama koji im predaju. I taj broj iz godine u godinu je sve veći.
Mi smo razgovarali sa Ministarstvom prosvete i pokušali da iznađemo način kako da pomognemo u svemu tome. Za svakog prvaka uvek besplatan bukvar, za više razrede lektire, a opremamo sve biblioteke u dijaspori, u regionu, a prema našim analizama u ovom trenutku ima preko 500 biblioteka.
Podržali smo u prethodne dve godine ogroman broj udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije, a koje imaju za cilj kroz svoje programe da se očuva jezik, ćirilica, kultura, istorija, identitet i tradicija. Znate, to su simboli jednog naroda. Ako ne podržimo to, ako ne podržimo naše sunarodnike koji žive van Srbije u tome, nema našeg naroda gde god on živeo. Zato ta podrška mora da postoji. Prošle godine 106 udruženja i organizacija podržali.
Postoji i strategija koja je usvojena 2009. godine, ostala mrtvo slovo na papiru. Postoji Zakon o Srbima u regionu i dijaspori 2011. godine, ostao mrtvo slovo na papiru.
Da bi pokrenuli čitavu priču, smatrali smo da je važno da razgovaramo najpre sa Srbima u regionu, da nastavimo razgovore sa Srbima u Evropi, koji žive u Evropi, koji žive u svetu, da kroz njihove sugestije i predloge dođemo do određenog modaliteta, jer definitivno ono što je usvojeno 2009. godine po svom modalitetu, po svom sadržaju, pa jel može da odgovori izazovima sa kojima se suočavaju danas u 2025. godini? Apsolutno ne.
Ali, nije suština da sedimo u kabinetu i da napišemo strategiju. Suština je da ih saslušamo. Suština je da razgovaramo. Suština je da implementiramo sve ono što jesu zaista njihove potrebe, sve ono što jesu njihove sugestije i predlozi i to činimo drugu godinu zaredom. Ne može to odmah. Možemo, ali ne želimo da naša inicijativa ponovo, kao i ova 2009. godine, ostane mrtvo slovo na papiru. Mislim da je to dobar korak da se ide ka novom zakonu koji bi definisao status Srba u regionu i u dijaspori.
Povratnici, to je nešto na šta posebno stavljamo akcenat i o tome sam govorio tokom jučerašnjeg dana i tu imamo veliku podršku lokalnih samouprava. Zato razgovaramo sa predsednicima opština, zato razgovaramo sa gradonačelnicima, jer, rekao sam već, svaka opština i svaki grad ima svoje sugrađane koji žive van Srbije. Mnogi od njih su se vratili. Mi želimo sve da ih obiđemo. Mi želimo sa svima njima da razgovaramo, da bi čuli šta su izazovi sa kojima se oni suočavaju, šta je to što je njima neophodno i potrebno u ovom trenutku, šta su njihovi predlozi. Da li je to administrativne prirode? Da li možemo da napravimo određene podsticajne mere koje bi im pomogle da ostvare neke svoje biznis planove ovde u Srbiji? Ili da nastave svoje, da im pomognemo. Mnogi su došli u Srbiji i nastavili svoje poslovanje ovde u Srbiji.
Želimo lokalne samouprave da podstaknemo da razmišljaju o svojim sugrađanima koji žive van Srbije. Zašto? Zato što je mnogo uspešnih privrednika, verujte mi, iz svake opštine, iz svakog grada, koji posluje, da li u Nemačkoj, da li u Španiji, u bilo kojoj državi, a da lokalne samouprave to ne znaju.
Jedan primer dobre prakse - Veliko Gradište. Veliko Gradište je opština koja ima 15 hiljada stanovnika i 5.000 stanovnika koji žive van Velikog Gradišta. Dragan Milić, kao iskusni predsednik opštine, shvatio je da je veliki potencijal u njegovim sugrađanima koji žive van Velikog Gradišta, pozvao uspešne ljude, seo sa njima i rekao - naša razvojna šansa je turizam. Kako izgleda danas Veliko Gradište? Jel turistička atrakcija? E, to je ono što želimo da postignemo.
Želimo da povežemo lokalne samouprave kroz investicione konferencije sa našim uspešnim privrednicima, uz podršku, naravno, velikog broja i ministarstva i institucija Republike Srbije, da predsednici opština i gradonačelnici mogu da predstave svoje potencijale i da na taj način zaintrigiraju naše uspešne poslovne ljude koji u ovom trenutku rade van Srbije da ulažu, da nastave da ulažu, da zapravo svoj posao nastave i ovde, da ga razviju i ovde u Srbiji.
Mi smo već počeli ove godine okupljanje, kroz dve manifestacije naših mališana. Na prvoj je, reći ću vam kratko, iz 12 država bilo preko 120 mališana, na drugoj iz 16 država čak preko 150 mališana.
Ali, ono što želim posebno da istaknem, u narednom vremenskom periodu, i to je zaključak okupljanja svih udruženja i organizacija koje smo imali prošle godine ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je jedan od zaključaka, jer oni žele da štite nacionalne i državne interese u državama gde žive i žele da šire istinu o svemu onome što se dešava na prostoru KiM, istinu o "Oluji", istinu o svemu. Nemamo mnogo medija, svesni smo toga. Zatvoren nam je prostor u medijima. Ali, zato imamo udruženja, imamo naše ljude koji mogu o tome da govore.
Pokrenuli smo inicijativu pod nazivom "Srpski nacionalni interes juče, danas i sutra". Nismo to uradili slučajno baš ove godine, jer ove godine je 30 godina "Oluje", ove godine je 30 godina stradanja Srba, dajte da mi govorimo o istini o Srebrenici, a ne da nam govore oni koji kažu da su Srbi genocidan narod, 30 godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Dakle, ovo je zahtev naših sunarodnika. Oni traže da napravimo najeminentniji sastav ljudi, ljude od imena, zvanja, znanja i struke, koji će da razgovaraju sa našim sunarodnicima, a oni će kasnije tu priču da šire. Znate kako, jedan gospodin u Švedskoj mi je rekao - meni to mnogo znači, jer, ja ću to čuti od vas, ali mi je mnogo važnije da ubedim pet Šveđana da sam u pravu, jer znam da svi vi mislite da sam u pravu, svih vas 50 koji sede ovde, ali mi je daleko važnije kad čujem da ubedim pet Šveđana i da tu priču širim.
Ja vidim da je to mnogo zasmetalo svima. Vidim i pojedine nazovite medije kako i na koji način komentarišu i karakterišu. Ali, bez obzira na sve, ja želim da im poručim - mi ćemo ovo da radimo i mi ćemo da širimo istinu o stradanju srpskog naroda van Srbije, svidelo se to njima ili ne, na ma kakve reakcije nailazili, ali ćemo to raditi.
Ono što je još jedna od inicijativa jeste platforma koju smo predložili Vladi Republike Srbije, digitalna platforma za povezivanje pripadnika dijaspore, Srba u regionu i nadležnih subjekata u Republici Srbiji, da se saberemo i da znamo koliko nas konačno ima, da to uradimo na jedan sistematičan način, a ujedno ćemo da unesemo jednu pravičnost i pravednost. Jer, znate, uglavnom kad raspišete konkurse za nevladine organizacije, za udruženja, onda, nažalost, imate one profesionalce koji dobro rade svoj posao pa napišu sjajne programe. Znaju oni odlično i da opravdaju sve to. Ali, nepravedni budete prema onima koji stvarno i žele da rade i imaju iza sebe rezultate, ali, eto, ne mogu da napišu kvalitetan program.
Ovde ćemo da imamo sve, sva udruženja koja se bave ovom temom, a to će da objedini veći broj ministarstava, pa se neće desiti da njih deset dobiju sve a da ostali ne dobiju ništa, nego pravična i pravedna preraspodela.
Želim još jednom da vam zahvalim, ono što je i gospodin Glišić uradio, na hrabrosti i želim da vam zahvalim na odlučnosti, želim da vam zahvalim na tome što ste u pravom smislu reči glas naroda i što ste uvek spremni na demokratsku raspravu i na demokratsko sučeljavanje mišljenja.
Ja ću svoje izlaganje završiti sa porukom kojom završavam svako izlaganje kada se obraćam našim sunarodnicima van Srbije. Rekao sam da je jedinstvo najvažnije u ovom trenutku, a moja poruka je - Jedinstveni, gde god bili! Živela Srbija!

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da verujem, izgleda da sam ponovo bio u zabludi, a imali smo prilike da saslušamo početak sednice Narodne skupštine Republike Srbije i postavljanje pitanja.
Želeo sam da verujem zaista da svaki poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije shvata da je glas naroda i kakvu odgovornost i obavezu ima pre svega prema građanima Srbije i da nasilje uvek mora i treba da osudi.
Pogledajte dobro lice Lazara Bačića. Pogledajte dobro kako izgleda čovek koji je napadnut tokom sinoćnog protesta. Ovde se pokušava izreći nekakva zamena teza, da je policajac napao policajca, i to se permanentno čini od trenutka kada je izvršen ovaj akt nasilja. Neko ko je, nažalost, bio predsednik države Republike Srbije se prvi oglasio u takvoj kampanji. Verovatno verujući, to je onaj koji je 2008. godine, kada je više od stotinu država, da vas podsetim, priznalo nezavisnost tzv. Kosova, imao važnija posla u Rumuniji. Važnija posla od svoje države, važnija posla od Srbije, važnija posla od Kosova i Metohije, koje je sastavni deo Srbije. To je taj.
E, on je sinoć prvi rekao da je žandarmerija tukla one koji su blokirali RTS. On je prvi pozvao na nasilje, na zborove, kako treba tzv. opozicija da se aktivira i da brani građane. O kojoj vi to policiji govorite i kako vas nije sramota? Zar vas bar malo nije sram? Mislite da će više puta izgovorena laž postati istina? Neće. Tu smo da vas sprečimo u tome. Tu smo da govorimo o onome što je istina. O kojoj policiji govorite? O policiji koja vas već četiri meseca čuva, o policiji koja čuva svakoga ko je izašao da protestuje, svakoga ko protestuje na nezakonit način. Nijedan od skupova u protekla četiri meseca nije prijavljen, želim da vas podsetim, apsolutno nijedan. I ne ubija, naravno.
Ovo je pokušaj ubistva. Lice Lazara Bačića je zapravo politika onih koji sebe nazivaju opozicijom. Ako to mogu da pravdaju na ovaj i na ovakav način i da na ovaj i na ovakav način postavljaju pitanje predsedniku Srbije i ministru unutrašnjih poslova – dokle će policija, zamislite, da vrši represiju? A koju represiju? Koju represiju? Četiri meseca blokade, četiri meseca demonstracije. Neću da govorim da ne vidim smisao apsolutno svega toga. Ali vas pitam, recite mi, u kojoj državi Evropske unije bi mogli da blokirate auto-puteve i kako bi reagovale te države Evropske unije?
Od 2012. godine mi u Srbiji imamo nekakve demonstracije i nekakve proteste. A da vas samo podsetim - kovid, poplave, upad u RTS, upad u Skupštinu, zloupotreba tragedije u političke svrhe nakon velike tragedije u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Kažu - Srbija protiv nasilja. Sve je to bilo osim "Srbija protiv nasilja", to je bilo nasiljem protiv Srbije. Dalje, zloupotreba tragedije nakon ogromne i velike tragedije u Novom Sadu, pokušaj da se zaustave razvojni projekti. A zašto vam ovo navodim?
Od 2012. godine u kontinuitetu se pokušava destabilizovati država Srbija. I kako je Srbija reagovala na sve ove proteste? Jel neko nekada primenio silu? Ne. Tako se ponaša ozbiljna demokratska zemlja. Da li je to moguće u nekim drugim državama? Ne, nije.
Ja razumem njihovu nervozu, jer destabilizacija neće proći. Opstrukcija institucija i blokada rada institucija neće proći. Narodna skupština Republike Srbije radi. Vlada Republike Srbije će nastaviti da radi svoj posao. Opstrukcija nikada nije bila saveznik demokratije.
Taj famozni generalni štrajk, kako je prošao u Srbiji? Shvataju ljudi da u Srbiji može da se živi od svoga rada i žele da rade i ne možete da ih sprečite u tome. Ne možete nikada da potcenite građane Srbije i nemojte nikada da pokušavate to.
Obojena revolucija, reći ću nešto i o tome. Ko kaže da nema pokušaja obojene revolucije? Terminološki kad pogledate karakteristike obojene revolucije videćete da se sve to danas dešava u Srbiji.
Imamo 15. mart. Zašto ovolika nervoza do 15. marta? Zašto podizanje tenzije? Zato što je neko preuzeo neki posao, znate. Četiri meseca nešto radi a ne može da realizuje cilj koji su definisali. A cilj je da biračka mesta zamene ulicom. Ne može u ime i za račun onoga ko je preuzeo taj posao da realizuje posao i onda velika histerija, velika nervoza. A pošto je jedan zajednički imenitelj, nema tu politike, niti je to suština bavljenja politikom. Samo je jedan zajednički imenitelj, a taj zajednički imenitelj je mržnja. I onda kad ima nasilja i kad ima velike histerije i kad ima velike nervoze, onda mržnja samo podstiče mržnju, onda dolazimo do ovakvih nemilih scena.
Onda dolazimo do toga da, ne što je on tu, moj uvaženi kolega Nikola Selaković, ali svi vi jako dobro poznajete gospodina Selakovića. Civilizovan i kulturan čovek koji čestito i odgovorno radi svoj posao. Napad na Nikolu Selakovića nije samo napad na pojedinca, to je napad, izvinite, na institucije države Srbije, to je napad na demokratiju, to je napad na osnovne civilizacijske vrednosti društva, to je napad da neko može da misli drugačije od vas. A mi to dozvoljavamo.
Sve može, kao što je to rekao ministar Lončar. Jel želite dijalog? Jel želite izbore? Jel želite referendum? E, ne može samo ono o čemu je govorio predsednik Republike, ne može prelazna Vlada. A sve ostalo može.
Odakle vama pravo, govorim o onima koji sebe nazivaju protestantima, koji organizuju ove proteste, odakle vama pravo da blokirate RTS? Šta, niste zadovoljni informisanjem? Znate kako bih ja to rekao? Pa, ja sam gledao drugi dnevnik RTS-a sinoć. Pogledajte minutažu koliko su bili prisutni. A vi kukate o medijima u medijima. Tu tezu smo već odavno videli. A onda ponovo nasilnike i siledžije šaljete u Pionirski park. Odakle vam pravo da provocirate, da vršite pritisak i da pokušate fizički da se obračunate sa mladima, samo zato što drugačije misle od vas i što su imali hrabrosti da saopšte šta misle?
Vi morate da shvatite da preko 200 hiljade studenata i njihovih roditelja misli isto tako, ali su u strahu da ne bi bili izloženi linču kakvom je danas izložen mali Miloš na društvenim mrežama, da ne bi bili izloženi propagandi, da ne bi bili izloženi nekakvim parolama, samo zato što misle drugačije. Imaju svoje zahteve i njihovo je legitimno pravo, za razliku od ovih koji šetaju četiri meseca, legitimno su prijavili skup, ne smetaju nikome, ne blokiraju puteve i kažu samo jedno - želimo da studiramo, omogućite nam da studiramo, želimo da se vratimo na fakultete. Dakle, brinu o svojim porodicama, brinu o svojim roditeljima, o ekonomskom statusu svojih roditelja i svojih porodica. Brinu i o ostalim studentima, a vi ih napadate samo zato što misle drugačije od vas.
Neće nasilje i neće ovo siledžijsko ponašanje zaustaviti Srbiju. Onaj dan u Narodnoj skupštini Republike Srbije je to pokazao, da će Srbija nastaviti da radi i da Srbija neće stati, bez obzira na sve pokušaje destabilizacije, bez obzira na sve scenarije koji imaju za cilj i destabilizaciju i opstrukciju u radu Narodne skupštine Republike Srbije, opstrukcije u radu Vlade Republike Srbije. Neće to zaustaviti Srbiju. Nastavićemo da gradimo, nastavićemo da razvijamo Srbiju, nastavićemo da donosimo odluke koje su od strateške važnosti i značaja za Srbiju.
Više puta smo govorili o onima koji sebe danas u Srbiji nazivaju opozicijom. Maločas slušamo kako pozivaju na nekakve institucionalne okvire, pa oni sebe nikada nisu videli u institucionalnim okvirima zato što kroz institucionalne okvire oni nikada nisu mogli da realizuju ono što jeste cilj, a to je da dođu do vlast8i po svaku cenu. Ako poštujete institucionalne okvire, onda je to demokratski proces, onda su to biračka mesta. Ne žele oni biračka mesta i zato haos, nasilje i nemire su pokušali da sa ulice izmeste u Narodnu skupštinu Republike Srbije. To je nedopustivo.
To je slika politike onih koji sebe danas nazivaju opozicijom - baklje, biber sprejevi. To je pokušaj fizičkog obračuna i to, zamislite, sa damama, sa tri dame. Potrebna je velika hrabrost zaista da bi to učinili. To je nedopustivo. Srbija će nastaviti da radi. Oni to čine u trenutku kada se u Skupštini raspravlja o važnim zakonskim predlozima.
Prošle nedelje ste usvojili Zakon o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju i time zaokružili realizaciju, zapravo ispunjenje tog četvrtog famoznog zahteva koji se tiče materijalnih troškova. A jesu li oni koji sebe nazivaju opozicijom na resornom odboru, tu je ministarka prosvete, neka me ispravi ako grešim, da li su bili na sednici Odbora za izmene i dopune Zakona? Jesu. Ja vam kažem da jesu. A zašto ste onda u plenumu pokušali da onemogućite da se usvoje izmene i dopune Zakona? Pa, da bi poslali poruku da neko ne želi, da vladajuća većina ne želi da ispuni zahteve.
Sve vreme pričate o studentskim standardima. Zašto niste bili spremni da o tome razgovarate u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Govorite o poljoprivrednicima, o tome će više gospodin Marinković, puna su vam usta poljoprivrednika, zloupotrebljavate ih samo u političke svrhe, kao i ovu mladost. Ovde govorimo o poljoprivrednicima, o novim tržištima za poljoprivrednike, ovde govorimo o strateškim odlukama, ovde govorimo o razvojnim projektima. Ali, ne čujemo nikakvu inicijativu. Za sve ovo vreme ja nisam čuo bilo kakvu alternativu.
Ja sam 14 godina proveo u parlamentu, navikao sam, nema apsolutno nikakvih problema, logično je imati opoziciju. Od uvođenja višestranačja u Srbiji imate opoziciju.
Važno je da imate jaku opoziciju jer primorava vladajuću koaliciju da više radi, ali to podrazumeva demokratsko sučeljavanje mišljenja, to podrazumeva demokratsku i argumentovanu raspravu. Nikada snaga sile nije mogla u ovoj sali da pobedi snagu argumenata. Nikako da shvate da poslanik koji je glas naroda, koji predstavnik građana, ja nikada neću deliti građane na oni koji su glasali za opoziciju i za vlast, to su građani Srbije, ali je važno da i oni ovo vide i da vide njihovu politiku.
Nikada se nije primenjivala snaga sile i nikada poslanik nije mogao, nije jak onoliko koliko će snažno da lupa o poslaničke klupe, koliko će moći da baci dimnih bombi u parlamentu, što se od uvođenja višestranačja nije dešavalo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već je uvek bio jak onoliko koliko su mu snažni argumenti sa kojima nastupa. E, toga nema, nema argumenata, nema alternative, ovo je mesto gde se razgovara o alternativa, kako da se dođe do najboljih rešenja koja su u interesu građana Srbije. Niti ima alternative, niti ima politike, ima jedana zajednički imenitelj a to je mržnja i ta mržnja uvek podstiče mržnju. Znamo protiv čega su, ali nikada nismo čuli šta je to predlog, a za šta ste konkretno.
Ali, neće Srbiju to zaustaviti, jer građani opredeljuju budućnost. Važno je da ne dozvolimo da nas uvuku u ovaj haos koji žele da postignu. Važno je, znate, da uvek pošaljemo, ali važno je da do tog 15. marta, a predsednik je jasno i precizno govorio o 15. martu, važno je da do tog 15. marta se obraćamo mladim ljudima i da im šaljemo jasnu poruku – nemojte da dozvolite da budete zloupotrebljeni u političke svrhe. Jer, ja vidim ne odbrojavaju studenti, jedan deo je u zabludi, jedan je deo je politički opredeljen, ali se ja obraćam većini studenata – ne odbrojavaju studenti dane do tog 15. marta, to čine političke stranke. Neke minorne političke stranke, minorne političke stranke koje kada bi bili demokratski izbori, pa bili bi neprepoznatljivi u biračkom telu. Onda se smislili sada nekakvi zborovi.
Ono što se desilo u Skupštini je nasilno, pokušaj nasilnog uništavanja i rušenja institucija. Ako oni tako sagledavaju politiku i ako ovaj plenum vide kao borilište za huliganstvo gde će fizički da se obračunavaju, znate šta, onda oni i ne pripadaju ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, ne treba da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ubeđen sam da građani Srbije to vide. Mi smo to nekada gledali u zemljama sa slabom demokratijom, ali zamislite da se ovakve scene dešavaju u nekim drugim državama EU pa kako i na koji način bi te države reagovale?
Nije ovde ništa slučajno i ovo je samo deo jedne političke agende koja treba da dovede do destabilizacije Srbije. Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija je govorio o onome što je realnost u Srbiji, a realnost u Srbiji je da je Srbija lider, pre svega, u regionu, kada govorimo o ekonomiji i, ono što je prvi potpredsednik Vlade rekao, druga po stopi rasta, iza Malte, ako ne grešim, ministre, u Evropi, da je Srbija šampion u privlačenju stranih direktnih investicija, da je 63% stranih direktnih investicija u protekloj godini na teritoriji zapadnog Balkana ostalo upravo u Srbiji, da se Srbija razvija, da se Srbija gradi.
Dakle, EKSPO 2027. godine, motor i zamajac i Srbije. Pored EKSPA tu je sveobuhvatan sadržajan program sa kojim je izašao predsednik republike, skok u budućnost „Srbija 2027“, nešto što jasno pokazuje da EKSPO 2027 godine nije jedno gradilište, da to menja čitavo lice Srbije i da se tiče svake opštine i svakog grada u Srbiji.
Sad, kad to sagledate, dakle Srbija je jaka i ekonomski stabilna, politički stabilna, međunarodno priznata, Srbija u koju se vraćaju građani, naši sunarodnici koji su živeli van Srbije, e takva Srbija za one koji žele ovo, ovu destabilizaciju, nije vredna poštovanja i zato žele Srbiju da vrate u prošlost i zato žele Srbiju na kolenima. Za njih bih bila vredna poštovanja Srbija koja bi bila ekonomski raskomadana, koja bi bila teritorijalno pocepana i koja bi bila politički podeljena. To je deo te… I, kada govorimo to je realnost.
Onda, kada sagledate političku agendu vidite i spoljne i unutrašnje faktore. Nemojte više da se zavaravamo. Nemojte više da se zavaravamo i uvek treba da govorimo građanima ono što je relanost, a realnost je pritisak na KiM, i to naročito od početka sukoba u Ukrajini. Ogroman pritisak na pitanje KiM zato što smatraju da sada treba izvršiti završni udarac da Srbija se svojevoljno odrekne svoje teritorije i da na taj način amnestira one koji su bombardovali Srbiju 1999. godine.
Sankcije Rusiji. Neko me je pitao pre neki dan – ko, kaže, spominje sankcije Rusiji? Čekajte, u svakom dijalogu, u svakom razgovoru vam spominju sankcije Rusiji. Šta, da bi upodobili spoljnu politiku sa politikom EU? Pa, to je mnogo jednostavno. Nadam se da je tu ministarka Tanja Miščević. Mislim da je to Poglavlje 31. Otvorite Poglavlje 31, zatvorite Poglavlje 31 i onda ste u obavezi da govorite jednim istim glasom. Ma, nije to u pitanju. Nije to u pitanju. Mnoge evropske države su olabavite sankcije i već sarađuju sa Rusijom, a na nas se vrši pritisak. Zašto? Da bi izgubili suverenost. Suverenost, samostalnost, nezavisnost koju je predsednik uspeo da sačuva onda kada je bilo najteže, kada su veliki tražili da se opredeljujete ka istoku ili ka zapadu.
Treća vrsta pritiska na Republiku Srpsku. Ovo presude, pa nisu one usmerene samo ka Miloradu Dodiku kao pojedincu i predsedniku, već su udar na autonomiju i udar na institucije Republike Srpske. Sankcije nisu, ne mislim na Trampovu administraciju, ali jel i to slučajno, Trampova administracija pomaže i važno je da imamo dijaloge i razgovore, ali to se desilo pre izbora nove administracije u Vašingtonu, a jel i to slučajno?
Ne nije, NIS je jedna od najznačajnijih i najvažnijih kompanija u Srbiji u doprinosima koje pruža za našu ekonomiju, po uposlenosti, ali i po snabdevanju tržišta naftnim derivatima. Šta je suština?
Pa da ekonomski oslabimo a da građani osete posledice i onda kada govorimo o EU, Tanja, nadam se da se nećete naljutiti i nije ništa usmereno, ali strateško opredeljenje Srbija je geografski opredeljena, geografski u EU, ali nekako mi se čini da radimo daleko više i daleko bolje od mnogih država koje su već članice EU.
Definišu vam nekakav cilj, onda vam taj cilj kao pokretne mete pomeraju i kada god dođete do cilja na te zadatke imate neke nove zadatke. To su samo spoljni pritisci, a unutrašnji pritisci su sve ovo što se danas dešava u Srbiji. I sve ovo što treba da vodi ka destabilizaciji, i nemojmo da govorimo o tome da je sve slučajno, spontano, veoma je sinhronizovano i veoma je koordinirano i dosta dobro planirano.
Šta će Kurtiju portparoli, zašto bi plaćao portparole, kada svoje portparole koji mogu da pošalju i šalju najnegativniju sliku o Srbiji, ima na žalost ovde. I da li postoji šteta?
Naravno da postoji šteta, i zamislite kako danas razmišljaju investitori koji žele da ulažu u Srbiju a vide da narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije otvaraju i bacaju dimne bombe.
Ko će da odgovara za sve to? I onda kažu, postoji imunitet. Tačno je, svaki poslanik ima imunitet. Znate šta, to ni poslanike ni nas koji smo ministre ne sme da učini nedodirljivim, jer niko ne sme i ne može da bude iznad zakona.
Znate to što imate imunitet, ne znači da smete i možete da uništavate javnu imovinu, ne znači da možete i da smete da fizički napadate kolege i koleginice, tri koleginice da ugrožavate život ostalih kolega u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.
Ja nijednog trenutka… Ovo što ću reći nije pritisak na pravosuđe, naprosto samo želim da kažem svoje mišljenje. To je moje lično mišljenje. Slažem se ja, ali tužilaštvo je samo konstatovalo nešto.
Opet kažem, apsolutno ne želim da vršim bilo kakav pritisak, samo želim da kažem da ne možemo mi posle toga da se ponašamo kao da se ništa nije desilo, a oni koji sebe nazivaju opozicijom da kažu - pa, znate, to je otpor koji smo mi pružili.
Majstori, vi ste dobili poverenje građana. Vaš otpor je trebala da bude demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja. Vaš otpor je trebala da bude argumentovana rasprava, a ne napad na kolege i koleginice, ne to da pošaljete najgoru moguću sliku o Srbiji u svet. Ne možemo da se ponašamo kao da se nakon toga apsolutno ništa nije desilo.
Želim da verujem da svako mora da odgovara za ono što je učinio. Ja sam više puta ovde u parlamentu govorio da je reč pristojnost ključna, ali ta pristojnost znači pored toga što iz javnog diskursa treba da izbacimo ono što je negativno, ta pristojnost podrazumeva, znate, da snosite odgovornost za ono što ste učinili ili ono što niste učinili.
Ova vladajuća koalicija je pokazala šta znači u pravom smislu reč pristojnost na političkoj sceni Srbije u kontekstu odgovornosti i tu odgovornost moraju da imaju i oni koji danas sebe nazivaju opozicijom.
Želim samo da se nadovežem na ono o čemu je govorio ministar Lončar, obzirom da sam na početku današnje sednice čuo kako, ne znam, 400 hiljada građana je vašom politikom napustilo i to se ponavlja kao matrica. Napuštaju Srbiju, odlaze iz Srbije.
Znate, ja sam neko ko unutar Vlade Republike Srbije je zadužen za koordinaciju, mere i odnose Srbije sa dijasporom. To je formalno pravno naziv, iako nikada nisam koristio reč dijaspora, zato što smatram kada kažete dijaspora, tako terate građane iz svoje države. To su naši sunarodnici koji žive van Srbije, to su Srbi koji žive van Srbije i ja vam garantujem da ove floskule i ove parole niko od njih nikada nije razgovarao sa tim ljudima. Oni su njima bili interesantni samo kada je izborna kampanja, a reći ću vam šta je realnost.
Realnost je ovo o čemu je govorio ministar zdravlja, da se veliki broj građana vraća u Srbiju, veliki broj zdravstvenih radnika. Ja ne slučajno obilazim lokalne samouprave, obilazimo opštine i gradove što je, nažalost, svaka opština i svaki grad imala svoje sugrađane koji su u jednom trenutku iz određenih razloga napustili svoje opštine i gradove. Oni se danas svraćaju.
Više puta sam rekao, ovaj posao kao i svaki posao ima i lepe i teške trenutke. Ako mogu da kažem ono što su lepi trenuci, pozitivni trenuci, to su pre svega nešto na šta mi stavljamo akcenat i na šta smo stavili akcenat tokom prethodnog vremenskog perioda, a to je da što više naših mladih sunarodnika koji žive u ovom trenutku van Srbije upravo okupljamo kroz različite radionice, kroz različite tematske oblasti ovde u Srbiji.
Samo prošle godine oko pet hiljada naših sunarodnika je boravilo u Srbiji i ja im nikada nisam poželeo dobrodošlicu, jer kada dođu u Srbiju, oni su svoj na svome. Mi smo isti narod.
Ja sam uvek za njih imao samo jednu poruku, da nikada ne zaborave svoj jezik, da nikada ne zaborave svoju ćirilicu, da nikada ne zaborave svoj identitet, tradiciju, da grade mostove prijateljstva u državama gde trenutno žive, jer to je važno, pre svega, za budućnost naše države.
Najpozitivniji je trenutak kada ta deca odlaze iz kampova i kada vam kažu, pa, znate mi smo naučili srpski jezik, mi znamo srpski jezik mnogo bolje nego od trenutka kada smo došli u kamp, a drugi lep trenutak je kada odete u porodice povratnika, kada razgovarate sa njima i to su ostvareni ljudi, to su u profesionalnom smislu ostvareni ljudi koji su mogli da ostanu da žive u državama gde su živeli ranije, ali znaju i imaju poverenje u svoju državu i znaju da se u Srbiji može živeti od svoga rada i da se vredi vratiti u Srbiju. I vratili su se. Supružnici su uglavnom državljani države u kojoj su živeli, ali i oni su Srbiji i oni uče srpski jezik.
Najpozitivnije od svega je kada vidite da su njihova deca tu, da deca rastu u Srbiji, da deca uče naš jezik, da uče u našim školama i onda shvatite da sve ovo što činimo i radimo i opredeljenost i odlučnost predsednika Republike i predsednika Vlade i Vlade Republike Srbije da ojačamo postojeće i stvorimo još čvršće veze sa sunarodnicima koji žive van Srbije i kada govorimo o procesu povratka da to nije samo poziv, već da taj proces postaje prirodan proces, da ljudi i naši sunarodnici koji žive van Srbije veruju u Srbiju i imaju poverenje u ono što se radi u Srbiji i shvataju da je Srbija jaka i ekonomski stabilna i da u Srbiji može da se živi od svog rada i onda shvate da Srbija u pravom smislu reči pobeđuje. Onda shvatite i to je moja poruka, završiću …
A mogu ja i još ako želite. Mogu ja još ako želite. Nemam problem.
(Poslanici poslaničke grupe Pokret radnika Sloga - Struka: Nemojte.)
Evo, ako insistirate, nastaviću.
Shvatio sam da insistirate. Nemam problem.
Hvala vam.
Traže i ja ću nastaviti.
Dakle, moja poruka svakako jeste da moramo, pre svega, da čuvamo mir i stabilnost i da uvek pozivamo na dijalog, da i onda kada vidimo da oni koji sebe nazivaju opozicijom i ta nekakva građanska elita ne želi dijalog, ali mi uvek da pozivamo i da pokazujemo spremnost da razgovaramo i da pokazujemo spremnost na dijalog, jer, znate, živimo u takvim okolnostima kada je razmena mišljenja neophodnost, kada je otvoren razgovor i kada je iznalaženje zajedničkog rešenja nešto što će uticati na budućnost ne samo Srbije, nešto što će uticati na budućnost čitavog sveta. Dijalog je mehanizam koji će kreirati budućnost i naše dece i naših studenata i društva u celini.
Moja druga poruka je, a tu poruku i vi šaljete svojim radom, svojim zalaganjem, odgovornim, ozbiljnim i posvećenim radom, neće Srbija podleći pritisku i neće podleći pritisku ulice, već sve će se odvijati kroz demokratske procese i sve će se odvijati kroz institucije sistema.
Želite dijalog? Tu smo. Želite izbore? Tu smo. Želite referendum koji vam je ponuđen? Tu smo. Ne vidim razlog da se plašite izbora ako onaj vaš džuboks u koji ubacite novac, pa vam kaže da predsednik Vučić nema podršku 60% građana, ako ste sigurni u taj svoj džuboks, pa odakle onda razlog da ne idete na izbore?
Pustite tu jeftinu priču o izbornim uslovima. Znate, to je mnogo jednostavno, to je mnogo lako.
Mogu da vam pričam i o izbornim uslovima ako želite…
(Poslanici poslaničke grupe Pokret radnika Sloga - Struka: Ne treba…)
Ako želite, mogu i o izbornim uslovima.
Ako insistirate, ja mogu. Nemam problem. Ja mogu, stvarno.
Hoćete? I o izbornim uslovima ću da pričam.
Dakle, mnogo je jednostavno razgovarati o izbornim uslovima, a zapravo iza tih izbornih uslova se krije nešto drugo. Krije se strah od izbora.
(Sonja Pernat: Kako da ne.)
Ako je – kako da ne, onda izađete na izbore.
Imate poziv, izađete na izbore.
A ako hoćete sa mnom da razgovarate, pritisnite taster, pa se javite posle pa razgovarate, a ja ću da govorim o izbornim uslovima pošto ste me podstakli. Tražili ste i insistirali. Ja moram da poštujem. Ja poštujem volju svakog narodnog poslanika. Moram.
Treća stvar, sačuvaćemo mi ekonomiju i znamo da moramo da radimo daleko više i daleko bolje. Oni koji pokušavaju da nam kažu da ne dozvole da se EKSPO 2027. godine održi u Beogradu i zapravo u Srbiji i da Beograd bude centar sveta, nećemo to dozvoliti.
Znate, demokratija se ostvaruje uvek samo na izborima. Građani su ti koji opredeljuju.
Ja ne znam da li shvatate da mene da dekoncentrišete ne možete. Mladi ste, verovatno, u Skupštini, pa ne shvatate. Niste još shvatili.
Nisam vas čuo, a nije ni bitno. Vi ćete posle da se javite, ali interesantni ste mi veoma.
Dakle, nemojte nikada da potcenite građane Srbije. Građani Srbije jako dobro znaju i razlikuju destruktivan pristup i destruktivno delovanje naspram onoga što jesu njihovi prioriteti, naspram onoga što jesu rezultati, naspram liderstva koje uvek nudi dijalog, koje uvek nudi razgovor, koji uvek nudi ono što je opšta dobrobit i znate šta, kad sve ovo sagledam i kad sagledam ove bezuspešne pokušaje i kad sagledam ovo njihovo odbrojavanje do 15. marta, ja mogu samo jedno da vam kažem, pobediće Srbija i pobediće građani Srbije. Živela Srbija. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Paunović je govorila o 1998. godini i ja ne bih imao ništa da dodam. Kada je reč o istražnim radnjama, kada je reč o zakonodavstvu ništa se to nije desilo 1998. godine, ali zarad istine i zarad građana Srbije moram da ponovim nešto o čemu je govorio gospodin Jovanov, ali i da dodam jednu godinu.
Dakle, tačno je, 2001. godine, gospodine Jovanov, Rio Tinto dolazi u Srbiju. Ne kažem to ja, to kaže Rio Tinto tokom razgovora predsednika Republike sa građanima Mačvanskog okruga, konkretno u Loznici i Ljuboviji na čiji poziv i kada su došli. Godine 2004. su rađene prve istražne radnje. Godine 2006. jeste menjano zakonodavstvo, zakonodavstvo je menjano i 2011. godine, a 2012. godine definisana Nacionalna strategija i u toj Nacionalnoj strategiji, koliko me pamćenje služi definisano je da je litijum bukvalno nacionalno blago, pokušaću da parafraziram, koje treba u strateškom smislu, u ekonomskom smislu iskoristiti. Tada se govorilo, između ostalog, koliko me pamćenje služi, o onim baterijama koje će biti proizvedene u Srbiji i sa ponosom „made in Serbia“. Bar toliko se sećam.
Ali, da se vratimo na ono što jesu činjenice. Dakle, činjenica je da postoje rudna i mineralna bogatstva, i to je nešto što mogu da ignorišu samo neodgovorni predstavnici vlasti, ali i neodgovorni predstavnici opozicije, to je nešto što zaista može da bude ozbiljan faktor razvoja Srbije u narednim decenijama i što može građanima iz konkretnog regiona, ali iz cele Srbije da unapredi životni standard i život. Odgovorna vlast, odgovorna Vlada, kao što je Vlada ne čijem je čelu predsednik Miloš Vučević, ne propušta prilike, ali na prvo mesto uvek stavlja interes Srbije i zato na predlog predsednika Republike, dakle, otvorena je u naredne dve godine, predsedniče, jel ne grešim, naredne dve godine diskusija, rasprava, razgovor sa građanima, razgovor u koji su uključeni i predsednik Vlade i Vlada, čitava Vlada Republike Srbije, razgovor u koji je uključena i naučna zajednica, pri čemu je predsednik Republike zamolio naučnu zajednicu – nemojte da budete ni za, ni protiv, vaše je da idete među ljude i da date odgovore na sva ona otvorena pitanja. Postoje teorije zavere, ali postoji opravdana bojazan ljudi zbog političkog marketinga koji je činjen i rađen prethodnih godina i na vama je da date odgovor građanima, a nakon te dve godine ćemo doneti konačnu odluku. Nije ni na meni, nije na vama da kažemo da li je nešto dobro ili loše, na nama kao predstavnicima odgovorne i ozbiljne Vlade Republike Srbije je da obezbedimo ambijent za raspravu i da čujemo mišljenje onih koji su pre svega stručni i da stavimo stručnost na prvo mesto.
Ova tema je važna i vidim spremnost i poziv da se u narednom periodu uključe svi stručni ljudi, institucije u proces kroz davanja mišljenja.
Uvažene kolege, uvaženi narodni poslanici, narodne poslanice, budite konstruktivni i bar na trenutak pokušajte da razmišljate o onome što jeste interes građana, a to znači da umesto davanja mišljenja koje nije relevantno, koje treba da omogući da se dođe do nekih jeftinih političkih poena predložite institucije, predložite stručnjake, predložite fakultet, fakultete, domaće, strane koji mogu pomoći u donošenju ove odluke.
Neću previše dužiti, ali danima iz poštovanja prema instituciji Narodne skupštine Republike Srbije, Vladi koju činim sedim ovde i slušam, bar smo trebali da slušamo raspravu o rebalansu budžeta, kao što sam rekao u jednom od izlaganja, mnogo malo rasprave o rebalansu budžeta, a mnogo više lepih želja i onoga što nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa rebalansom budžeta.
Podsetiću još jednom – budžet je život. Ako imamo nerealna budžet, imao nerealan život. Ova Vlada Republike Srbije to neće dozvoliti. Zašto ovo kažem? Razgovaralo se najviše o prošlosti. Ljudi, dajte da govorimo o sadašnjosti i dajte da govorimo o budućnosti, prošlost i da hoćemo danas ne možemo da promenimo, ali ne vidim šta bi ta promena prošlosti i rasprava o prošlosti danas donela dobro građanima Srbije. Ajde da pokušamo zajedno, ako je to moguće, da damo odgovore na pitanja koja danas muče Srbiju i da gradimo zajedno temelje nove budućnosti.
Sa druge strane, bombardovanje, Slobodan Milošević. Zar je moguće 2024. godina, razgovara se o Slobodanu Miloševiću. Dakle, 28. jun, ja ću da vam kažem kao član Vlade, će crnim slovima biti upisan u istoriju srpskog naroda. Dakle, 28. jun, kada je Slobodan Milošević isporučen Haškom tribunalu. Govore oni koji nisu imali ni dovoljno godina da znaju šta se desilo 1999. godine i zašto je Srbija bombardovana. Da, Srbija je bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN, a reći ću vam zašto. Postojala su tada dva uslova, gospodin Vulin neka me ispravi ako grešim, jer tada smo zajedno radili, postojala su dva uslova. Jedan od uslova je bio da nakon tri godine se organizuje referendum na prostoru KiM, gde bi Albanci mogli slobodno da odluče da li će da žive u zajedničkoj državi ili ne, a drugi uslov je bila okupacija NATO-a. Ako ste bili spremni da prihvatite to, Slobodan Milošević, tadašnja Vlada, a i ova Vlada to nikada neće prihvatiti i uvek će ići ka tome i uvek će sačuvati svoju samostalnost, suverenost, nezavisnost i uvek će voditi slobodarsku politiku, a najpre u interesu građana Srbije.
Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, samo kratko jedna digresija i sugestija. Ovo je Dom Narodne skupštine Republike Srbije, najviši organ zakonodavne vlasti i ja razumem potrebu i to je legitimno pravo svakog da kroz obrazlaganje amandmana izađe sa određenim političkim pamfletima i napusti salu, ali mislim da smo olako prešli preko retorički preko onoga što je izgovoreno maločas tokom obrazlaganja jednog amandmana. Molim vas da na to obratite pažnju. Molim vas pre svega da poštujemo Ustav Republike Srbije.

Maločas je ovde precizno rečeno "sandžačke opštine", dozvolite, ali ne postoje sandžačke opštine. Postoji Raški upravni okrug i nemojte na taj način deliti narod koji živi na teritoriji Republike Srbije. Sve škole, sva obdaništa, svi vrtići, sve zdravstvene institucije, svi putevi koji se rade i u Priboju, i u Sjenici, i u Novom Pazaru, i u Tutinu koriste kako Srbi, tako i Bošnjaci. Nema nigde šire demokratije kao što je u Srbiji, 25 nacionalnih saveta, demokratski izbori u okviru nacionalnih saveta. Svaki od nacionalnih saveta ima svoj budžet.

To, da li ste zadovoljni izborima unutar nacionalnog saveta, to je problem pojedinaca, problem onih koji su učestvovali, ali je ovde pomenuto ime nekoga koje, neću ponavljati to ime, ali neko ko je imao odgovorne funkcije do 2012. ili 2013. godine, pa čak bio i potprednik Vlade Republike Srbije, čini mi se baš zadužen za nerazvijene opštine i tada ništa nije smetalo. Onog trenutka kada nemate odgovornost sve smeta, ali to na stranu. Ja vas samo molim predsedavajuća da se poštuje Ustav Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Starčeviću zahvaljujem na pitanju i hvala vam što gospodin Marković i vi pre svega kao predstavnici lokalne samouprave sagledavate važnosti, značaj ove teme i ne kažem to slučajno.
Upoznat sam jako dobro sa aktivnostima koje sprovodite, sa aktivnostima i partnerskim odnosom koji smo imali kada je reč o realizaciji konkretnih projekata letnjih kampova. Inače, reći ću vam na samom početku, dakle, i vi ste to rekli između ostalog, postavljajući pitanje, jasna je odlučnost i opredeljenost predsednika Republike, predsednika Vlade, čitave Vlade Republike Srbije kada je reč o onome što je ste suštinski najvažnije, a to je jačanje postojećih i stvaranje još čvršćih veza između matice i naših sunarodnika koji žive van Srbije.
Nemojte se ljutiti, formalno pravno jeste ispravan termin dijaspora, ali verujte, ja ga retko koristim, bilo da razgovaram sa Srbima u regioni, ili sa našim sunarodnicima koji žive van regiona, za meni su oni svi Srbi koji u ovom trenutku žive van Srbije, ili naši sunarodnici koji žive van Srbije.
U realizaciji ovog ključnog cilja, jako je važno pre svega, ostvariti dvosmernu komunikaciju. Ta dvosmerna komunikacija podrazumeva, da mi u Srbiji u svakom trenutku kroz intenzivan i kontinuirani dijalog znamo šta je to što su potrebe naših sunarodnika koji žive van Srbije, da naši sunarodnici znaju šta je to šta se dešava u Srbiji, šta je to što neophodno Srbiji, a onda da zajednički sagledamo šta je to što možemo učiniti za ono što jeste naš zajednički imenitelj, a to je naša država Srbija.
Važno je da taj dijalog bude zasnovan na razumevanju, poštovanju, uvažavanju, pre svega zbog period koji dolaze. Da bi došli do realizacije ovog cilja, nekako smo definisali tri ključna koraka. Prvi korak jeste svakako, da nastavimo da Srbiju približavamo našim sunarodnicima koji žive van Srbije. Drugi korak jeste da umrežavamo udruženja i krovne organizacije koje okupljaju naše sunarodnike, dakle, koje okupljaju Srbe van Srbije i teći korak koji je jako važan jeste, da mi u Srbiji razgovaramo o ovoj temi. Jako je važno da aktuelizujemo ovu temu, i jako je važno da unutar gradova, unutar opština razgovaramo o ovome. Zato smo razgovarali sa gospodinom Markovićem i sa brojnim gradonačelnicima, predsednicima opština, da bi na pravi način, pre svega, sagledali zajedno potencijale dijaspore. Svaki grad, svaka opština, nažalost, ima svoje sugrađane koji žive, da li u regionu, da li van regiona.
Jako je važno da pokušamo da napravimo zajednički bazu podataka za svaku lokalnu samoupravu, a onda da uspostavimo kontakt sa tim ljudima. Različitim poslovima se oni bave.
Znate, kada govorimo o našim sunarodnicima koji žive van Srbije i ja, verujte mi pre svega, sebi nikada nisam dozvolio, a to je doznake jesu jako važan prihod za Srbiju, ali nemojte naše sunarodnike koji žive van Srbije da sagledavamo samo kroz doznake, koji ponavljam, jesu veoma važan i značajan prihod, da ih sagledavamo kao velike humanitarce. Oni to svakako jesu, i oni su tu uvek bili za Srbiju, sećate se perioda poplava. Hajde da ih sagledavamo pre svega, kao nekog ko ima i finansijski, ali i ljudski kapital, i ko je kao i vi i ja i svi članovi Vlade ravnopravan patriota i voli svoju državu i voli svoju trobojku i želi nešto da učini za svoju državu i želi nešto da učini za svoju trobojku. Dakle, da na pravi način sagledamo potencijale dijaspore. To su neka tri koraka.
Znate, Svesrpski sabor događaj od istorijske važnosti i značaja koji je održan na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, je pre svega, definisao nacionalne interese srpskog naroda u 21. veku. Neću da širim, pokušaću da budem konkretan, ali Svesrpski sabor, ja to sa ponosom ističem, je iznedrio jedan memorandum koji sam imao prilike da potpišem sa svojim kolegom iz Republike Srpske, ministrom Vlade Republike Srpske, zaduženom za međunarodne odnose i Evropske integracije, gospodinom Klokićem, kako bi zajednički definisali i ojačali mehanizam u realizaciji cilja a to je da uspostavimo saradnju i još jače veze sa našim sunarodnicima koji žive van matice.
Odmah da razjasnimo, nikada građani Republike Srbije u Republici Srpskoj ne mogu biti dijaspora, niti građani Republike Srpske u republici Srbiji mogu biti dijaspora, mi smo isti narod i ja sam to mnogo puta istakao i Drina nikada nije bila reka koja nas razdvaja već kičma koja spaja, jedan isti narod koji živi u Republici Srpskoj i Republici Srbiji.
Zašto sam govorio o ovome? Dakle, taj memorandum koji smo potpisali zajedno sa kolegom iz Republike Srpske, jasno definiše korake koje ćemo zajedno da preduzimamo u narednom vremenskom periodu. Tu pre svega mislim na važne i značajne datume, obeležavamo kako u Srbiji, tako i sa našim sunarodnicima van Srbije.
Dakle, 28. jun je Vidovdan, ali 28. jun je i datum dijaspore. I već postaj tradicija i ponosan sam na to, druga godina zaredom organizujemo veliko okupljanje naših udruženja naših organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije, upravo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovaramo o onome što jeste sfera njihovog interesovanja. Ove godine preko 250 udruženja i krovnih organizacija iz 33 države i 20 država koje je pratilo čitav događaj i učestvovali u događaju putem zum aplikacije, jasno definisali stavove, trasirali put kojim ćemo zajedno ići u narednom vremenskom periodu.
Dalje, 15. septembar je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, obeležavamo ga u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, ali ga obeležavamo i sa našim sunarodnicima koji žive van Srbije i to nije za nas običan datum u kalendaru, to jeste simbol prošlosti i sadašnjosti, i budućnosti i pre svega uvek podseća na hrabrost naših predaka , ali nas podstiče da nastavimo da vodimo kao i do sada mudru i racionalnu politiku upravo zarad potomaka koji dolaze. I da pokušam da koliko znate, toliko i pričate, da znate pokazatelje, drugačije bi pričali i uvek imate priliku da se javite i da odgovorite na pitanja.
Evo ja ću skratiti, hvala još jednom. Dakle, gde god da odete van Srbije i da razgovarate sa našim sunarodnicima, oni će uvek insistirati na podršci u jednom, a to je ono o čemu ste maločas govorili, jezik ćirilica, kultura, istorija, identitet i tradicija. To su simboli jednog naroda. Koliko znate, toliko i pričate, ali neznanje nije greh, pitajte ako ne znate, pa ćete dobiti odgovor.
Dakle, uvek se na tome insistira i to su simboli jednog naroda, ako nema simbola, nema ni našeg naroda ma gde on živeo i u tom smislu, jako je važna realizacija projekta, govorimo o jeziku i ćirilici. Jako je važna realizacija projekta dopunskih škola, koje organizuje Ministarstvo prosvete i mi smo u tome samo uz dogovor sa Ministarstvom prosvete sagledali kakvu ulogu i kako možemo da pomognemo u realizaciji tog projekta kada vidimo da broj zainteresovanih učenika ide uzlaznom putanjom. Ministarstvo prosvete organizuje nastavu, a mi smo evo drugu godinu zaredom za svakog prvaka obezbedili besplatan bukvar, za više razrede lektire, 500 biblioteka pokušavamo da opremimo sa neophodnom literaturom, i prema našoj analizi u ovom trenutku ima 500 biblioteka kada govorimo o regionu i državama van regiona gde žive naši sunarodnici.
I da završim sa jednim važnim projektom koji smo zajedno realizovali i to postaje tradicija, evo druga godina zaredom, pokušali smo i lično smatram da akcenat treba staviti na predstavnike te treće generacije, na mlade sunarodnike koji žive van Srbije, da ih podstaknemo da uvek razmišljaju o Srbiji da njihovom srcu još više približimo Srbiju i pokušali smo da napravimo projekat koji će ih usmeriti ka tome.
Mislim da uspevamo već drugu godinu zaredom kroz organizaciju letnjih tematskih kampova, vi znate tri tematske celine, važno je da se bave temom i ja im nikada u Srbiji nisam poželeo dobrodošlicu, jer oni kada dođu ovde su svoj na svome, mi smo predstavnici istog naroda, samo sam ih uvek molio jedno, a to je da čuvaju jezik , ćirilicu i da znaju da je simbol okupljanja i jedinstva uvek srpska država i srpska trobojka.
Prošle godine, tri i po hiljade mališana je boravilo u Srbiji , a ove godine pet hiljada i trudićemo se da iz godine u godinu taj broj bude što veći. Ja ne sumnjam i ubeđen sam, oni će potpuno svakako, srednje škole i fakultete završiti u državama gde trenutno žive, ali jako je važno da ih podstaknemo da razmišljaju o Srbiji, da onog trenutka kada završe srednje škole i fakultete upravo to znanje iskoriste ovde u Srbiji, a mi uvek da ih čekamo raširenih ruku. Hvala lepo.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postoji u političkom životu nešto što se može definisati kao pristojnost. Pristojnost znači da iz javnog diskursa izbacimo sve ono negativno kako bi imali normalnu raspravu, demokratsko sučeljavanje mišljenja, argumentovano sučeljavanje mišljenja, ali pristojnost znači da snosite i odgovornost i da pokažete spremnost da snosite odgovornost za ono što ste učinili i ono što niste učinili.
Ova rasprava u protekla tri dana pokazuje jasnu razliku u toj reči pristojnost.
U pravu ste, uvažena predsedavajuća, kada kažete da je teško govoriti o rebalansu budžeta u smislu da budžet je život. Ako imate nerealan budžet, imate i nerealan život. Ovo je realan budžet, budžet koji je u interesu građana Srbije, rebalans budžeta koji ima i koji je zasnovan na dva temelja, a to je ekonomska situacija i Program Srbija 2027 i EKSPO.
Potpuno je logično da opozicija ima kritički osvrt prema radu vladajuće koalicije, potpuno je logično da opozicija ima i kritički osvrt kada je reč o budžetu, ali ovde se mogla čuti samo kritika zarad kritike. Ovde se nisu čuli šta su to konkretni predlozi.
Kada kažete - mi zahtevamo da plate budu 120 hiljada u prosveti onda treba da kažete a kako da dođemo do tih 120 hiljada u prosveti i da imate na umu intenzivan razgovor, a o tome je govorila ministarka prosvete, koji se vodi na relaciji Vlade i sindikat prosvetih sindikata i ja sam ubeđen da će se iznaći konsenzus.
Kada nemate o čemu da govorite uglavnom kada svodite raspravu na kritiku zarad kritike, zbog jeftinih političkih poena, onda raspravu svodite na ličnu. Ja neću govoriti o garderobi. Vrlo pažljivo ću voditi računa o rečima kojima izgovaram, ali ovde se moglo čuti - iluzorno, imaginarno. Ja razumem da se nešto pričinjava kada ne možete da govorite o podacima koji su egzaktni, koji su precizni, koji su jasni, koji su konkretni i onda naravno da postavite pitanje - šta je rast, a šta je razvoj? Rast i razvoj je upravo to o čemu je govorio ministar i prvi potpredsednik Vlade da u prvih šest meseci naša zemlja rastuća zemlja u Evropi sa 4,3% rasta i to je činjenica, to je pokazatelj. Cilj je da dođemo do 6%. Rast je BDP 75 do 76 milijardi evra 2012. godine bio je 33 milijarde evra, a cilj kada govorimo o Programu Srbija 2027 „Skok u budućnost“ 2027. godine bude 100 milijardi evra.
Rast je udeo kapitalnih investicija u BDP od 7,9%, stopa javnog duga, i o tome je govorio ministar finansija, 49,8%. Kad kažem na možete reći - zahtevamo šta to znači zahtevamo, jer treba da uzimamo kredite kao što se to radilo u prethodnom vremenskom periodu…
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
…pa ja mogu vas da saslušam, ali ću nastaviti da govorim.
Dakle, nećemo uzimati potrošačke kredite, nećemo zahvatati iz zlatnog ćupa kako bi isplaćivali plate i penzije, već krediti koji se uzimaju pre svega se ulažu u kapitalne investicije. Zašto u kapitalne investicije? Zato što se na taj način podstiče rast BDP i zato što na taj način raste broj zaposlenih.
Ministar finansija je govorio o broju zaposlenih, govorio je o rekordnoj stopi nezaposlenosti i naš kljuni zadatak i kada govorimo o Programu „Skok u budućnost“ Srbija 2027 jeste da održimo stopu nezaposlenosti u relaciji 7% do 9% danas 8,2%.
Prva dekada i o tome je juče bilo reči kada govorimo o stranim direktnim investicijama i to je egzaktni podatak koji ne možete da demantujete je 3,2 milijarde evra, 12% više u odnosu na isti period prethodne godine, a prethodna godina je bila rekordna od 4,5 milijardi evra.
Ministar finansija je govorio, kurs stabilan, najvažnije oružje u borbi protivi inflacije, najveće devizne rezerve od 28 milijardi, rezerve zlata 42 tone. Dakle, zajedno i monetarna i fiskalna politika rade na rastu naše ekonomije i ono što je važno, a mislim da je to u protekla tri dana provučeno samo kroz jednu rečenicu, od 1. januara minimalna cena rada je veća za 13,7%. To je istorijski rezultat.
Od 2018. godine, ispravite me, prvi potpredsedniče, ministre finansija ako grešim, ali od 2018. godine nije postignut konsenzus na relaciji Vlade Republike Srbije, sindikata i poslodavaca.
(Siniša Mali: Nikada.)
Onda ja grešim. Oprostite.
Po prvi put je postignut. Minimalna cena rada je na nivou prosečne potrošačke korpe, na čemu se insistiralo od 2018. godine.
Dakle, od 2012. godine Srbija stvara i koristi svoje šanse i jeste opredeljena za reforme, za razvoj, postala lider u regionu, stvorila radna mesta, razvoj infrastrukture, uložila kao nikada i u zdravstvo i u vojsku i u puteve i dobijamo novu šansu na koju nismo mogli ranije da računamo, a dobili smo je. Ko drugačije tvrdi, mislim da laže pre svega sebe, ali mislim da izgovara i neistine koje upućuje ka građanima Srbije i ka ovoj zemlji.
Ko će biti na vlasti posle 2027. godine, oprostite, ali o tome ne odlučuje niko od nas pojedinačno u ovoj sali, iako mi jesmo glas naroda. O tome odlučuju građani na izborima, jer demokratija se ostvaruje na izborima.
Baš kao što se nalazi u projektu EKSPO, u generisanju i te šanse u novom investicionom ciklusu, pokreće se Srbija i zato je i ovaj budžet upravo podsticaj da iskoristimo šansu koju smo dobili i odbacio bih bilo koje neodgovorno ponašanje prema Srbiji i prema njenoj budućnosti u smislu odbacivanja EKSPO 2027.
EKSPO 2027 je razvojni ciklus, je motor zamajca i razvoja Srbije. Žao mi je što neko nije u stanju da razume šta znači razvojni ciklus jedne države. Mogu da razumem da nema neku podršku građana, da bude u prilici da ovakve planove pravi, a kamoli da ih realizuje.
Ali, ako neko ne želi to da shvati, to je još jedan važan razlog zašto sa sigurnošću možemo reći da smo neistomišljenici. Tokom jučerašnjeg dana predsedavajuća mi nije ukazala priliku, jer bila je pauza od 14.00 časova, su se čule mnoge reči kao – novokomponovani ministri ili ne znam šta. Ja razumem, polazite od perioda kada je neko tamo bio ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje nacionalnih investicionih planova, kada je neko tamo bio nekakav direktor Kancelarije predsednika Republike koja je …
(Jelena Milošević dobacuje.)
Zahvaljujem, gospođo, ali ja ću nastaviti da govorim. Ali, stvarno ću nastaviti da govorim. Hvala vam.
Dakle, razumem kada je neko bio ministar bez portfelja, ponavljam, precizno ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje nacionalno investicionih planova i kada je imao budžet od četiri milijarde, upravljao budžetom Kancelarije za nacionalne investicione planove i imao budžet od četiri milijarde 145 miliona 550. Ispravite me ministre finansija ako grešim.
Onda razumem da ne shvatate da neko želi da radi svoj posao i da neko želi da uloži trud, rad, energiju za portfolio koji je dobio kao ministar bez portfelja, tu govorim o svim kolegama ministrima bez portfelja i koji je spreman uvek da položi odgovornost, račune za ono za šta je preuzeo odgovornost.
(Dragana Rakić: Stopedeset miliona.)
Dakle, želim da vam kažem da vi nikada nećete shvatiti da funkcija ne čini čoveka, a stalo vam je samo do funkcije. Imate …
(Dragana Rakić: Stopedeset miliona.)
Javite se slobodno.

Razumem, uvažena predsedavajuća, da oni nikada neće shvatiti da funkcija ne čini čoveka, već čovek čini funkciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najveća tragedija, i trudiću se da ne koristim vokabular na koji je ukazano, ali sam ga čuo sa leve strane, i „lopovi“ i „pokrali ste“.
(Radomir Lazović: Sa prave leve strane, a ne leve sa koje ste vi.)
Zahvaljujem, ako dozvolite da nastavim. Dakle, tragedija je u tome što neko pomisli da na ovakav način, tako što će imati povišen ton, tako što će pretiti prstom, tako što će predstavljati sebe kao stručnjaka, kao ozbiljnog analitičara, kao lekara opšte prakse, da se izrazim, i biti samo na platformi protiv, doći do političkih poena i pri tome stalno pozivati – politička prošlost, politička istorija, a nikako ne shvatiti da se demokratija u Srbiji jedino ostvaruje na izborima.
(Radomir Lazović: Pokradenim.)
Na izborima dobijete glas, da li vam neko veruje ili ne. Na izborima ne možete da varate. Na izborima građani glasaju.
Vi ste meni uvek bili beskrajno duhoviti i beskrajna ste mi inspiracija, ali na izborima glasate za program, na izborima glasate za rezultate, na izborima glasate za platformu, na izborima građani podržavaju sve ono što vi nemate. Dakle, platforma kada ste protiv apriori i samo protiv, a pri tome ne nudite apsolutno nikakvu alternativu, nemate nikada podršku za to.
Znate šta je još veća tragedija?
(Radomir Lazović: Šta?)
Reći ću vam. Najveća tragedija je u tome što bi u ovom domu oko jednog pitanja trebalo da postoji zajednički imenitelj, a to su nacionalni i državni interesi. Najveća tragedija je to što po pitanju nacionalnih i državnih interesa iz ovog doma se čuje narativ, kako je nazvana, sverežimska deklaracija. Pa ta svesrpska politička agresija iz Beograda, pa sverežimiska deklaracija, pa nadalje, pa nadalje, pa nadalje, pa implementacija rezolucije koja je ilegalno i sramno usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Izvinite, ali to je narativ iz Sarajeva i taj narativ je imao samo jedan jasan cilj u Generalnog skupštini Ujedinjenih nacija. Nije to bilo poštovanje civilizacijskih vrednosti, nije to bilo poštovanje žrtava, jer da je do poštovanja žrtava, toga bi se setili pre devet godina. Predsednik Republike Srbije je otišao u Srebrenicu. Šta se desilo pre devet godina? Kako definisati ono, a ne kao organizovani linč i pokušaj ubistva? Da li je devet godina nakon toga neko odgovarao? Da li se neko setio da to pomene, da osudi? Ne, nije, kao da se nije ni desilo.
Dakle, nije ovde reč o civilizacijskim vrednostima, nije ovde reč o poštovanju žrtava i isti narativ, nažalost, danas čujemo u republičkom parlamentu, Narodnoj skupštini Republike Srbije, isti narativ koji ima samo jedan cilj – ne poštovanje žrtava, ponavljam, već pravno-političke konsekvence koje se žele postići implementacijom rezolucije sramne, ilegalne rezolucije koja je usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Šta drugo?
Želite civilizacijske vrednosti? Reći ću i vama, kao i ovima u Sarajevu. Šta ste postigli? Nakon 29 godina obeležićete dan u Ujedinjenim nacijama? Pa to ste činili sve vreme. Nije to vama cilj. Pravno-političke konsekvence, da nestane Dejtonski mirovni sporazum i da nema Republike Srpske. To je cilj koji se želeo postići usvajanjem rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Nažalost, taj narativ se danas čuje u republičkom parlamentu.
(Aleksandar Jovanović: Hajde završavaj, udavi.)
Pa ja sam tek počeo, polako, imam vremena. Sve je u redu.
Deklaracija o kojoj danas govorimo je istorijski važan dokument, dokument koji definiše ono što jesu nacionalni interesi srpskog naroda u 21. veku, nešto što nije učinjeno u prethodnom vremenskom periodu. I šta reći protiv, ako je jasno definisano - da, mir i stabilnost, ako je jasno rečeno - da, želimo da se borimo za naš narod, da naš narod oseti boljitak od onoga što ćemo činiti i raditi u budućnosti? Da, ekonomija jeste nacionalni interes. Da, možemo mnogo toga zajedno da učinimo i da uradimo. Da, želimo da razgovaramo sa svima ko u Srbiji gleda i sagledava ravnopravnog partnera i ravnopravnog sagovornika. Da, želimo da razgovaramo i sa državama našim partnerima sa Zapada, svidelo se to nekome ili ne, ali sutra će svi tražiti plate, sutra će svi tražiti međunarodni status. I da, jedinstvo. Jedinstvo, jer u periodu izazova, periodu iskušenja kojima je Srbija izložena, kojima je izložena Republika Srpska, najvažnije je da postoji jedinstvo. Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena. Zato ovaj dokument ima istorijski značaj i istorijsku važnost. I da, tiče se nacionalnih interesa srpskog naroda u 21. veku.
Znate, dobro je uvek kada nešto pročitate, kad god, posle dužeg vremenskog perioda dobijete naknadnu pamet, ali dobro je da pročitate, naučite nešto, naročito ako nešto traje 34 godine, i ne traje zato što vi to želite ili ne želite, već to kažu građani Srbije, i onda nešto naučite iz svega toga. Dobro je kada imate političku ideologiju, i kada ste levičar i kada ste desničar, a to što je neko socijalista ne znači da je i socijalista utopista. Dakle, možete vi da spočitavate šta god, ali suština je da uvek budete i da radite u interesu Srbije i u interesu građana Srbije.
(Radomir Lazović: Tako je. Istorijski govor.)
Biće vremena za istoriju, ja sam daleko od istorije. Ali vi nikako da shvatite prošlost, sadašnjost, budućnost i nikako da pokušate da sagledate da iz onoga što nije bilo dobro izvučete pouke, da afirmišete ono, ako je nešto bilo dobro, a ja vidim da ništa nije bilo dobro i da gradite temelje nove budućnosti. Ja sam jako dobro, hvala.
Dakle, kada je reč o onome što ste pročitali nakon toliko godina, rekao sam, dobro je da imate političku ideologiju, ali nikada nije dobro da imate jedan radikalni stav i da mislite da se sve može zaustaviti nekakvim blokadama, da ono što jeste interes i što će ostvariti kvantitativni skok u budućnost, što će ostvariti ekonomski rast, što će ostvariti ekonomski napredak, što će omogućiti kontinuitet u povećanju plata i penzija, vi pokušavate da dezavuišete i dok druge države Evropske unije, poput Nemačke, ulažu u taj projekat, vi želite Srbiju da izolujete, želite Srbiju da distancirate od svega toga i da Srbija nema apsolutno nikakve koristi. Dakle, da, ovde ja ne vidim da je bilo šta netransparentno kada govorimo o projektu koji je pomenut. Sve je veoma transparentno, sve je veoma vidljivo i građani imaju prilike to da sagledaju.
Da, zaštita životne sredine…
(Radomir Lazović: Tako je!)
Mogu i ja glasno da govorim, ali nije mi manir.
Dakle, da, zaštita životne sredine je na prvom mestu, o tome je govorio predsednik Republike Srbije više puta. Ne verujete stručnjacima u Srbiji, veruju građani Srbije, ali garant za sve ovo će dati Evropska unija, garant za sve ovo će dati i Nemačka. Konačnu odluku doneće Srbija. I kao što je to rekao predsednik Republike Srbije, uvek u interesu Srbije i uvek u interesu građana Srbije. Naravno, zaštita životne sredine, naravno, sociološki aspekt na drugom mestu i, naravno, ekonomija na trećem mestu. Ja shvatam, naravno, kada imate nešto što je prednost, kada imate nešto što će omogućiti ekonomski rast, nije sve tako lako i nije sve tako jednostavno.
Postoje različite grupacije ljudi i nemojte da imate dilemu da će i predsednik Republike i predsednik Vlade i čitava Vlada i resorni ministar, ja se izvinjavam ministarki, ovo je njen resor, ja ne želim da se mešam, ali moram da kažem, naravno da će se razgovarati sa građanima koji žive u Jadru i Rađevini i duboko verujem da će oni razumeti suštinu svega onoga što želi da se realizuje. Naravno da će se razgovarati sa onom, rekao bih, drugom grupacijom koja je bila izložena i insinuacijama i određenim notornim lažima, ali o tome će govoriti stručna javnost, o tome će govoriti stručnjaci, a mi ćemo omogućiti da glas stručne javnosti dođe do građana.
Naravno postoji ona treća grupacija na koju kao što vidite ja ne želim da trošim energiju, ne želim da trošim snagu, jer ja znam jako dobro da..
(Aleksandar Jovanović: Pa, troši slobodno.)
Pa, imam vremena polako. Ja znam jako dobro da kada polazite od toga što gore po Srbiju to bolje po na nas, ne vidim razlog da uđem u bilo kakvu vrstu rasprave.
Zahvaljujem, predsednice.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle pred vama predlog za razrešenje člana Vlada i ja pre nego što se osvrnem na samo obrazloženje, ono što je definisano kao razlog za donošenje ovakve odluke, želim na samom početku pre svega, kao član Vlade Republike Srbije, da kažem nekoliko reči.
Dakle, Vlada Republike Srbije je kolektivni organ ima jasno definisanu državotvornu politiku koja je konzistentna po svim elementima. Dakle, i kada je reč o nacionalnim i državnim interesima i kada je reč o ekonomskoj politici i kada je reč o evropskom putu Srbije i jasno je, nekoliko rečenica samo o evropskom putu Srbije.
Dakle, jasno je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU i da Srbija upravo zahvaljujući evropskom putu, zahvaljujući reformama koje proizilaze iz procesa evropskih integracija, jeste i ekonomski i pravno ojačala.
Tačno je da, i to nije tajna, da imamo različite stavove sa većinom članica EU po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta po pitanju Kosova i Metohije i zato Srbija mora da razgovara i sa ostalim partnerima, sa ostalim tradicionalnim prijateljima kako bi pre svega na međunarodnom planu odbranila naš teritorijalni integritet i suverenitet, ali isto tako ja sam stava, i želim da kažem kad je reč o EU. Dakle, svi vi ste svedoci da smo upravo ovde u domu Narodne skupštine Republike Srbije, između ostalog i menjali ustav Republike Srbije, kako bi harmonizovali naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU i kako bi ubrzali evropski proces.
Isto tako kao što sa rekao ja sam stav i spremnost Srbije da sarađuje sa svim prijateljima i bez svrstavanja. Dakle, ovo je period kada se mnogo veće snažnije države, veće po površini, po broju stanovnika svrstavaju na istok ili na zapad. Srbija tu imamo potpuno jasan stav želi da sarađuje i sa istokom i sa zapadom, ali ono što je najvažnije moramo da jačamo našu regionalnu saradnju, poučeni iz iskustvom iz perioda Kovida, poučeni iskustvom iz perioda energetske krize, potpuno je da logično da države, koje su susedi da države koje su naslonjene jedna na drugu razgovaraju i rešavaju ono što jeste zajednički interes, odnosno rešavaju ono što jesu otvorena pitanja.
Da nemamo takvu politiku sigurno je da u ovakvoj konkurenciji Srbija ne bi pobedila, da tako kažem, i dobila Ekspo 2027.
Kada je reč o sankcijama i ne spominjem slučajno danas pitanje sankcija. Dakle, Savet za nacionalnu bezbednost i po tom pitanju ima potpuno jasan stav. Mi smo narod koji nešto drugačije naspram ostalih država u Evropi sagledava efekat represivne politike i sagledava efekat sankcija jer smo više od deceniju, zapravo deceniju bili pod sankcijama i imamo kažem nešto drugačiji osećaj. Jako dobro znamo da sankcije i represivna politika nisu način da se dođe do mira i do stabilnosti, da se dođe do kompromisnih i pravičnih rešenja, za tako nešto je potreban dijalog i dijalog nema alternativu.
Dakle, kada govorimo o sankcijama ovo pitanje svakako nikada u Srbiji ne treba posmatrati iracionalno. Uvek treba sagledati šta je to što Srbija gubi, šta je to što Srbija dobija.
Ovakva politika i zahvaljujući ovakvoj politici predsednika Srbije, državnog rukovodstva, dakle Vlade Republike Srbije, uspeli smo da u proteklih godinu i po dana zadržimo svoj politički kurs, o kojem sam maločas govorio, dakle jasno definisana državotvorna politika da ga ne menjamo i da se ne svrstavamo, kao što sam rekao.
Uspeli smo da sačuvamo svoju samostalnost, jer suština vođenja jedne države upravo jeste u toj samostalnosti. Srbija svakoga dana pokazuje da nije marionetska država, već da vodim nezavisnu i unutrašnju i spoljnu politiku, u skladu pre svega sa međunarodnim pravom, u skladu sa poveljom i principima UN i naravno u skladu sa svojim nacionalnim i državnim interesima.
Naravno, s tim u vezi jako dobro znate da od početka ukrajinskog sukoba, evo godinu i po dana do danas, Srbija trpi dve vrste pritiska ili priznajte nezavisnost tzv. Kosova ili uvedite sankcije Rusiji.
Po pitanju sukoba u Ukrajini, po pitanju pravno-političke prirode sukoba u Ukrajini Srbija ima jasan i nedvosmislen stav poštuje teritorijalni integritet i suverenitet međunarodno priznatih država, ali isto tako očekuje da i ostale međunarodno priznate države poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
Što znači da ako Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ako je jasno rekla da ne prihvatamo rezultate referenduma, ako nije prihvatila nijednu rezoluciju na ovu temu, onda očekujemo da postoji znak jednakosti između teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koje je narušeno od 1999. godine i on nije prestao da se narušava i nakon usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN odlukom o jednostranom proglašenju nezavisnosti KiM, kada je više od stotinu država prihvatilo, nažalost, ovakvu odluku.
Odgovorna državna politika se jasno pokazala i kada je reč o našim dobrim bilateralnim odnosima sa velikim silama, sa SAD, ali isto tako Srbija ne okreće leđa svojim, kao što sam rekao, tradicionalnim prijateljima. Na tome smo kao Vlada dobili podršku građana. Na tome svakako čuvamo mir i ekonomski razvoj zemlje.
Vraćam se na početak. Dakle, Vlada Republike Srbije je kolektivni organ koji ima jasno definisanu nacionalnu i državnu politiku. Zato je važno da svaki član Vlade Republike Srbije kao deo tog kolektivnog organa poštuje tu jasno definisanu politiku i da kroz posao za koji je preuzeo odgovornost kroz rezultate koje će ostvariti kroz taj posao da svoj doprinos u realizaciji proklamovanih ciljeva i načela.
Iz tog razloga upravo i imamo predlog koji je danas pred vama i, kao što je definisano u obrazloženju ovog predloga, dakle, tačno je da shodno koalicionom sporazumu, koalicioni partneri Jedinstvena Srbija, izvinite gospodine Markoviću, ali moram da vas spomenem obzirom da je tako definisano u obrazloženju ovog predloga, Jedinstvena Srbija je pokrenula inicijativu, zatražila razrešenje ministra privrede.
Takav predlog podržao je i predsednik SPS, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova. Nakon konsultacija, razgovora sa predsednicom Vlade Republike Srbije, zapravo rezultat tih razgovora, epilog tog razgovora jeste predlog odluke koja je danas pred vama.
Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem.
Samo nekoliko stvari, obzirom da sam shvatio da je postavljeno u formi pitanja predstavniku Vlade.
Dakle, ja ne želim danas kao predstavnik Vlade da govorim o privatnom životu gospodina Baste, već o njemu kao ministru i kao delu Vlade Republike Srbije, odnosno kao što sam rekao, kolektivnom organu.
Ovde ne govorimo o tome da li je on bio dobar ili loš ministar privrede. O tome može da govori predsednica Vlade Republike Srbije. Svako od nas unutar Vlade Republike Srbije uvek je spreman da podnese odgovornost i položi računa za ono za šta je preuzeo odgovornost.
Ovde govorimo o delovanju koje je suprotno onome što je, kao što sam rekao, jasno definisana državotvorna politika Vlade Republike Srbije i ne bih, malo je gruba reč, znate, rekli ste – Vlada se drznula. Naravno da Vlada ima jasno definisanu politiku i da je tu politiku i te proklamovane ciljeve i načele… O tome je govorila predsednica Vlade tokom izlaganja ekspozea ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i potpuno je logično da se ta i takva politika koordinira sa predsednikom Republike. Dakle, razlog nije deo njegovog resora i ne govorim o tome da li je loš ili dobar ministar.
Kada je reč o onome o čemu ste, takođe, govorili - o sankcijama Rusiji, ja sam u uvodnom izlaganju jasno rekao da je Savet za nacionalnu bezbednost izašao sa jasnim i nedvosmislenim stavom, ali je tačno i ovo što ste rekli, o čemu je govorio i predsednik Republike i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, da ćemo svakako pratiti situaciju, uvek donositi odluke koje će biti u najboljem interesu građana. Nećemo dozvoliti da naši građani, ekonomija i razvoj trpe zbog bilo čega jer i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije smatraju da ne postoji viši interes. Kao što je predsednik više puta rekao, dakle, sagledaćemo gde je granica do koje možemo izdržati pritiske te vrste. Ponavljam, godinu i po dana je prošlo i Srbija nije promenila svoj politički kurs.
Slušali smo tokom izborne kampanje da će i SNS i SPS i JS da samo tokom izborne kampanje govorimo da nećemo uvesti sankcije Rusiji, da nećemo priznati nezavisnost tzv. Kosova i Metohije, a da ćemo odmah nakon izborne kampanje upravo to učini. Godinu i po dana je prošlo, političi kurs je nepromenjen, politika, kao što sam rekao, jasna i nedvosmislena.
Što se tiče spoljne politike, ona je potpuno jasno i precizno definisana. O spoljnoj politici je naročito bilo reči, ako se sećate, nakon odluke u Savetu Evrope i nagrade koju je Priština dobila od strane Saveta Evrope. Tada smo imali sednicu Vlade Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i jasno definisali, rekao bih, šta je to što činimo i kako se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Svakako da nismo zemlja koja će zbog jednog glasanja promeniti odnose sa čitavim svetom, i to nikako ne smemo da dozvolimo, ne smemo da prekidamo odnose sa svima.
Znamo, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, da je većina članica EU za nezavisnost tzv. Kosova, pa smo i dalje na evropskom putu, ali kako se ponašamo u narednom vremenskom periodu? Kada je reč o ponašanju, oni koji su raspoloženi prijateljski ka Srbiji, i to su jasno pokazali na sednici Saveta Evrope, oni su ispred svih, njih daleko više poštujemo. U spoljnoj politici vodimo računa, pre svega, o bilateralnim odnosima, ne izlazimo iz granica recipročnosti. To se ne kosi… Naravno, zapravo, to se na neki način kosi sa prvim stavom naše strategije poštovanja međunarodnog prava i Povelje UN o kojoj sam maločas govorio, ali ispunimo prvi, pa onda sledi drugi zadatak.
Ne moramo, dakle, sa previše emocija, kao do sada, da reagujemo kada je reč o teritorijalnom integritetu i suverenitetu drugih država, jer druge države nisu pokazale takvu vrstu emocija kada je reč o Srbiji, konkretno na sednici Saveta Evrope. Dakle, ne moramo da štitimo po svaku cenu.
Nisu ove promene beznačajne, nisu tektonske, ali jesu suštinske i mi smatramo da je to fer i da je to odgovorno, pre svega, prema Srbiji, prema građanima Srbije.
Srbija, dakle, kao što sam rekao, nikada nije bila uzdržana po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. Sankcije su nešto drugo. To je naša politika. Spoljna politika jedne zemlje nije, kao što znate, priča za sebe, ona je deo sveukupne političke strategije naše zemlje i mora biti u skladu sa unutrašnjom politikom zemlje.
Ako je suština zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a jeste, onda je potpuno normalno da svi koraci koje preduzimamo i koje ćemo preduzimati u narednom vremenskom periodu upravo budu usmereni na pravo našeg naroda, na zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta i koliko je moguće reagovati u raznim međunarodnim organizacijama. Naša odbrana je kako, dakle, glasaju u tim međunarodnim organizacija.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Pastor.
Vi ste zapravo u svom izlaganju jasno definisali proceduru kada je reč o razrešenju ministra unutar Vlade Republike Srbije. Definisali ste i Ustav. Dakle, Vlada jeste organ koji vodi politiku. Rekli ste ono o čemu sam i ja govorio, između ostalog u uvodnom izlaganju, da sankcije jesu političko pitanje, ja sam samo dodao da na to pitanje ne treba da posmatramo iracionalno u smislu da upravo ovo o čemu ste govorili, dakle treba da imamo na umu bezbednost na prvom mestu.
Dakle, da, imamo parlamentarni sistem državne vlasti i ne postoji način da imenujete ili razrešite ministra u Vladi Republike Srbije, a da to ne prođe proceduru i da to ne bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije na predlog predsednice Vlade i da svaki član Vlade, to sam i ja rekao, odgovara za rad predsedniku Vlade Republike Srbije.
Što se tiče migrantske krize, vi znate da i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije posebnu pažnju i akcenat stavljaju na ovo pitanje i posvećuju se ovom pitanju. Jako dobro znate da je jedna od ključnih tema o kojoj se razgovaralo u Beču, a sastanku su prisustvovali i predsednik Republike i ministar unutrašnjih poslova i ministar spoljnih poslova, upravo jeste migrantska kriza, što zapravo jasno govori o odlučnosti i opredeljenosti Vlade kada je reč o ovoj temi.
Još jednom zahvaljujem, gospodine Pastor, vama i vašoj poslaničkoj grupi. Inače, naravno, znate, ovo je demokratija i legitimno je pravo svake poslaničke grupe da ima svoj stav po svakom pitanju. Naravno i po ovo pitanju kada je reč konkretno o razrešenju ministra privrede. Zahvaljujem.
(Radomir Lazović: Poslovnik.)

Zahvaljujem uvaženi predsedniče.
Ne bih se bavio teorijama zavere, ali želim samo nekoliko stvari potpuno jasno i precizno da kažem. Ne možete da kupite, niti možete da prodate mesto u Vladi Republike Srbije, ni putem sertifikata nekakvih, ni bez tog sertifikata.
Da Srbija trpi višedecenijski teror, kada to kažete onda potcenjujete građane Srbije i kažete jasno građanima Srbije da su izgubili osećaj za definisanjem prioriteta i da prepoznaju prave vrednosti i rezultate, a prave vrednosti i rezultati u Srbiji se prepoznaje kroz demokratiju, a demokratija se ostvaruje na izborima, a da bi uređivali političku scenu Srbije nije vam dovoljno 3% glasova, potrebno vam je daleko veća podrška građana Srbije.
Da, tačno je, deo koalicije zajedno sa SNS i SPS i JS, i ni gospodin Marković iz čijih redova je dolazio ministar privrede, došao ministar privrede, ja kažem dolazio, jer koliko sam shvatio više nije član JS, ali o tome će govoriti gospodin Marković, nikada ni gospodin Marković, ni gospodin Dačić tokom izborne kampanje, a i nakon izborne kampanje nisu rekli da će Srbija uvesti sankcije Rusiji.
Ne možete tokom izborne kampanje govoriti jedno, a nakon izborne kampanje raditi drugo i to bi bilo ono o čemu smo maločas imali prilike da slušamo odgovornost ili nekakva vrsta političke prevare. Nismo mi tražili 3. aprila da se uvedu sankcije Rusiji i nismo mi iz vladajuće koalicije menjali retoriku.
Na samom kraju, ne postoji i nema, ova Vlada nije ni proruska, ni prozapadno, ovo je prosrpska Vlada koja isključivo i jedino radi u interesima Srbije i o interesima građana Srbije. Kako radi i na koji način? Legitimno je pravo, kao što sam rekao svake poslaničke grupe da ima svoj stav, ali uvek je najmerodavniji sud građana na izborima. Ja verujem da ćemo vrlo brzo moći i da sagledamo taj sud. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Najpre, moram da se složim sa gospodinom Markovićem. Dakle, zvanična poseta predsednika Crne Gore Republici Srbiji jeste važna. Možda ste shvaćeni u nešto drugačijem kontekstu, ali važno je da razgovaramo.
(Aleksandar Jovanović: Imam li ja pravo da govorim?)
To morate da vidite sa predsedavajućim.
(Aleksandar Jovanović: Imam li ja pravo da govorim?)
Dakle, Srbija ima jasan i principijelan stav kada je reč o odnosima u regionu, a to je da predsednik Srbije i državno rukovodstvo se nikada ne mešaju u unutrašnja pitanja drugih država, a žele razgovore, žele dijalog, ukoliko postoje otvorena pitanja. Ta otvorena pitanja se upravo rešavaju kroz dijalog da bi se došlo do kompromisnog i pravičnog rešenja.
(Aleksandar Jovanović: Imam li ja pravo da govorim?)
Što se tiče konkretno Crne Gore, predsednik je o tome govorio i nakon izbora u Crnoj Gori da pruža ruku Crnoj Gori, kada je reč o razgovoru, a da će nakon ovog dijaloga videti kakav će biti ishod. Dakle, nikada se Srbija, a to je provejavalo mišljenje u prethodnom vremenskom periodu, da se Srbija i da su se predsednik Srbije mešali u unutrašnje prilike Crne Gore, u političke prilike Crne Gore, u izbore u Crnoj Gori. Nikada to nije radio ni predsednik Republike, ni državno rukovodstvo, to su radili predsednici nekih drugih država, ali to tada verovatno, nije smetalo. Da se Srbija mešala, siguran sam da bi rezultat bio mnogo drugačiji.
Dakle, što se tiče konkretno Crne Gore, za nas su suštinski važna dva pitanja. Prvo pitanje jeste svakako, prava i slobode naših građana, Srba koji žive u Crnoj Gori i kojih u ovom trenutku ima oko 30% i status imovine SPC i naravno da nam je stalo da Crnogorski i Srpski narod žive u slozi. To važi naravno i za čitav region. Dakle, dijalog nema alternativu.
Što se tiče interesovanja, pokušaću da parafraziram, da se najodgovorniji ljudi za tragediju koja se nažalost, desila u Srbiji…
(Aleksandar Jovanović: Imam li ja pravo da govorim?)
… koja je pogodila čitavu Srbiju i čitavo društvo, nekako prikriju, nekako sakriju, ispravite me ako grešim, ali ja mislim da ste u Narodnoj skupštini Republike Srbije upravo u prethodnom vremenskom periodu vodili raspravu na tu temu i da ste se o tome izjasnili i da se o tome, između ostalog, glasalo.
Dakle, da li se neko uplašio protesta ili ne? Pa, da li vam delujemo kao neko ko se uplašio protesta? Svako neka radi svoj posao. Ko želi da protestuje, Srbija je slobodna zemlja, neka protestuje, ima svu slobodu, ali bi bilo dobro da ostvarivajući to pravo ne remeti i ne uzurpira pravo drugih.
Dobro bi bilo da ako govorimo o borbi protiv nasilja da izađe se i sa konkretnim, to bi bilo odgovorno i ozbiljno, da se izađe i sa konkretnim merama, koje će se ticati budućnosti naše dece i koje će se ticati stabilnosti i sigurnosti svakog građanina Srbije.
Da, Evropska unija nije floskula koju koristimo. Evropska unija jeste strateško opredeljenje Srbije. Da li je Srbija mogla odmah da bude član EU? Jeste, ali hajde da budemo otvoreni - šta to znači? Da li to znači priznanje nezavisnoti tzv. „Kosova“? Jesmo li spremni na to?
Hajde da se svaka poslanička grupa izjasni da li je za to ili je protiv toga. Da li pričamo? Pa čekajte, da li je Srbija sve vreme predsednik i Srbija sve vreme razgovaraju i potpuno su jasni stavovi – da dijalog, da normalizacija odnosa, ZSO, jasno definisane crvene linije, a nakon toga se ponovni izbori u Severnom delu Kosova i Metohije, ne ovi izbori gde se glasalo u kontejnerima i na kojima je učestvovalo 3,14%, odnosno 0,02% Srba, nego demokratski, legitimni izbori, pa tek onda da govorimo o implementaciji drugih tačaka. Dakle, tu je politika potpuno jasna i naravno da se razgovara i naravno da se pokreću inicijative. Jedna od inicijativa, pored diplomatskih i političkih aktivnosti između ostalog jeste i da se dobije odgovor, zapravo da se zatraži hitna sednica Saveta bezbednosti UN, da dobijemo odgovor ko ima obavezu da zaštiti živote i slobodu Srba, da li KFOR na osnovu ovlašćenja Rezolucije 1244 ili neko drugi?
Smatramo, naravno, da su sve članice Saveta bezbednosti UN međunarodno-pravno pre svega obavezne da deluju da bi sprečile ove anticivilizacijske korake koje Kurti preduzima ka Srbima na prostoru KiM, a evidentan je cilj, to je progon i etničko čišćenje svega onoga što je srpsko na prostoru KiM.
Da li neko kupuje vreme, da li neko koristi političke floskule, da li se neko uplašio protesta ili ne znam čega, znate, ako predsednik Srbije izađe sa konkretnim stavom i kaže – Poštujem političke neistomišljenike i ukoliko želite izbore, spreman sam o tome da razgovaram, jer niko od nas ne želi da sačuva svoju fotelju i svoju funkciju po svaku cenu, kud ćete veću demokratiju i kud ćete veću slobodu? Potrebno je samo da kažete – da, mi jesmo za izbore.
Očigledno je da ovde ne postoji volja za izborima, ovde postoji volja da se putem protesta i preko ulice dođe do vlasti bez izbora ili, kako smo pre izvesnog vremenskog perioda čuli, da se formira nekakva prelazna Vlada, a onda ta prelazna Vlada da definiše kada će biti organizovani izbori u Srbiji. Dakle, najracionalnije, najekonomičnije, bez straha, bez nervoze, sve izbore, kao što je rekao predsednik Srbije, u isto vreme, pa neka građani kažu šta misle o politikama, šta misle o političkim strankama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dakle, ja ću veoma kratko.
Postavljeno je pitanje da li se spremam za šetnju? Jedina šetnja koje sam željan i za koju se spremam je sa svojom ćerkom, ali nažalost nemam vremena za to.
Što se tiče borbe protiv nasilja uvek sam za borbu protiv nasilja, a što se tiče protesta jasno sam rekao šta mislim o protestu, a to je i stav Vlade Republike Srbije.
Kada je reč o izborima ja sam u potpunosti saglasan sa vama i o tome sam maločas govorio, ali ne vidim da ostale vaše kolege i dele vaše mišljenje, već da postoje različiti modaliteti i mi smo svi ovde da raspišemo izore, nemamo problem sa tim i o tome je govorio i predsednik, ali ovde postoje neki različiti modaliteti o kojima sam maločas govorio, a to je da se pokuša bez izbora nekako doći do vlasti, što nije moguće, ja sam tu saglasan sa vama, moram reći, demokratija se ostvaruje na izborima i nemamo tu apsolutno nikakav problem.
Što se tiče francusko-nemačkog plana i o tome sam maločas govorio.
Dakle, jasna je stav Srbije, jasan je stav i predsednika Srbije bio i u Ohridu i o tome je govorio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. dakle, maločas sam pomenuo i ponavljam ponovo potpuno jasno i precizno.
Dakle, da, dijalog. Zašto dijalog? Zato što se Srbija uvek zalagala da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane. Da, normalizacija odnosa, jasno definisane crvene linije, najpre zajednica srpskih opština, najpre izbori na severnom delu Kosova i Metohije, a onda se razgovara o implementaciji daljih tačaka francusko-nemačkog plana kako je definisano ili to je već prihvaćeno znate kao evropski plan, da budemo potpuno precizni.
Kada je reč o tome da pokušavam da odbranim neodbranjivo. Mislim da smo i o tome govorili.
Dakle, ovo jeste predlog predsednice Vlade Republike Srbije, ali gospodin Marković je govorio o tome, a i ja sam iskoristio priliku tokom uvodnog izlaganja da kažem kako je uopšte započeta procedura i kako se došlo do inicijative.
Dakle, ne možete biti deo kolektivnog organa, a zastupati drugačiju politiku od onoga što je kolektivni organ, odnosno Vlada Republike Srbije jasno definisala. Gospodin Marković, kao predsednik JS pokrenuo je inicijativu, tu inicijativu, ponavljam podržao je i predsednik SPS Ivica Dačić nakon razgovora, konsultacija sa predsednicom Vlade.
Dakle, rezultata tih razgovora jeste upravo predlog o kojem danas govorimo. Da li je potrebno izvinjenje, ja mislim da je to izvinjenje gospodin Marković uputio.
Ja se slažem sa vama, ne samo u ovom slučaju, već kada govorimo o parlamentarizmu, kada govorimo o Narodnoj skupštini, 14 godina sam ja ovde proveo zajedno sa vama i vi znate da sam se uvek zalagao za jednu ključnu reč, a to je pristojnost, a pristojnost ne znači samo da iz javnog diskursa izbacimo ono negativno kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi mogli normalno da imamo demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja.
Pristojnost znači i da snosite odgovornost za ono što učinite ili ne učinite za ono što izgovorite ili ne izgovorite, a ja sam čuo maločas izvinjenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice ministri i dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se nadovežem na ovo o čemu je govorio gospodin Martinović.
Dakle, prosto ne mislim da se neke stvari baš danas u Srbiji dešavaju sasvim slučajno. Ne mislim da su protesti koji navodno nose naziv borba protiv nasilja, a jesu sve osim borbe protiv nasilja, jer svako od nas koji sedi ovde zalaže se i uvek će se zalagati za borbu protiv nasilja, ali ovo je klasična zloupotreba tragedije, klasična zloupotreba ljudskih osećanja, jer Srbi su emotivan narod, zarad onih najjeftinijih političkih poena i to je neki novi, rekao bih, modelitet ponašanja na političkoj sceni Srbije, sraman modalitet ponašanja koji je uvela ovdašnja opozicija, ne mi.
Ne mislim da su ti protesti baš danas slučajni i ne mislim da je baš tog petka kada su bili protesti, navodno promovisan, nakon sramnih izbora koji su održani u severnom delu Kosova i Metohije, promovisan gradonačelnik Kosovke Mitrovice, danas još tri gradonačelnika. Kvinta, naravno, priznaje te izbore kao legitimne, legitimne izbore i sa 3% izlaznosti, odnosno 0,02%, a kada u Srbiji izađe 50% građana, a navodno opozicija bojkotuje, onda su pod znakom pitanja.
Ne mislim prosto da je bilo šta slučajno. Priština i Kurti jako dobro sagledavaju situaciju u Srbiji i tragaju za svojima, zapravo oni već imaju saveznike u Srbiji i njima jeste cilj da kroz ovakav haos, kroz nemire, kroz nasilje, oslabe poziciju Srbije, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane akte, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane poteze.
U Skupštini, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, ispravite me ako grešim, ali proteklog petka kada je bila sednica Narodne skupštine Republike Srbije, dnevni red ste definisali i prihvatili na osnovu stavova predstavnika opozicije. Zahteva, izvinite.
Umesto da se o tome razgovara u institucijama sistema, a ja ću da vas podsetim, tokom međustranačkog dijaloga, sve ono što su predložili evropski parlamentarci, na kojima su insistirali oni kojih danas nema na ovoj strani, nije imalo nijednu dodirnu tačku sa onim što je predložio Aleksandar Vučić, a to im je omogućilo da sede danas u parlamentu, a to je da snizimo cenzus sa pet na tri posto. Cilj je bio da politiku sa ulice vratimo u institucije sistema, da i vlast i opozicija rade daleko više, ali njima nije cilj izgleda, ne izgleda, nego definitivno nije cilj da stvari rešavamo u institucijama sistema i da o gorućim pitanjima vodimo demokratsku raspravu i demokratski sučeljavamo mišljenja.
Dugo godina, kao i gospodin Martinović sam bio u parlamentu, parlament je za mene glas naroda. Ovde nije dovoljna snaga sile, ovde nije dovoljno da lupate o poslaničke klupe i da se derete i da pretite i da mašete prstom, ovde je potrebna snaga argumenata. Snažni ste kao poslanik onoliko koliko su vam snažni argumenti sa kojima nastupate. Dakle, niste spremni da o tome razgovarate ovde u parlamentu.
Pa, nemojte mi reći da je slučajan i ovaj protest poljoprivrednika, pa sasvim slučajno u Kraljevu se obraća neko ko je predstavnik jedne od političkih opcija koja dolazi iz redova opozicije. Pa, se javljaju sindikati, neka me ministar finansija ispravi, govori o minimalnoj ceni rada, a minimalna cena rada u januaru mesecu je 14,5% povećana. Da li sam u pravu, gospodine Mali? Najavljen je nastavak, kontinuitet u povećanju i plata i penzija.
Pa, nemojte mi reći da je slučajno tekst u Njujork tajmsu izašao u kojem se najnegativnije govori o predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, baš u trenutku kada u Vašingtonu, u senatu spoljno-politički komitet, govori o odnosima SAD prema zapadnom Balkanu i predsednik komiteta zamislite pita, Dereka Šolea o tekstu u Njujork tajmsu. Pa, ko je finansirao taj tekst? Pa, da li smo mi toliko politički naivni? Ali, doći će vreme da i o tome govorimo.
Dakle, apsolutno ništa ovde nije slučajno. Danas kada postavljaju pitanje, gospodine Martinoviću, tu ste u potpunosti u pravu, francusko-nemačkog sporazuma, pa ja sam od opozicije čuo izdaja, predaja. Pa, čekajte, koja je to pravna obaveza koju je predsednik prihvatio u Ohridu, a koja je protivna državnim interesima Srbije? Pa, zar nije u Ohridu rečeno da, dijalog, jer Srbija se uvek zalagala da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja. Zar nije rečeno da, normalizacija odnosa. Zar nije rečeno, najpre ZSO, pa onda razgovaramo o svemu ostalom. Zar nisu po ko zna koji put ponovljene i jasno definisane crvene linije.
Dakle, ništa protivno državnim interesima, već u skladu sa državnim interesima i evropskom putu Srbije. Kada kažete, izdaja i predaja, čekajte, da je izdaja i da je predaja, pa, ne bi Kurtiju pretili Molotovljevim koktelima dole u Prištini, nego bi valjda bacali cveće pred njega.
Oko sankcija, pa ispravite me ako grešim, ali mi smo tokom izborne kampanje slušali samo da prođu izbori, pa će Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija da uvedu sankcije Rusiji i da priznaju nezavisnost Kosova. Koliko traje ukrajinski sukob? Koliko dana traje ukrajinski sukob? Da li imamo u kontinuitetu dve pretnje, dva pritiska, ili priznajte Kosovo, tzv. nezavisnog Kosova i uvedite sankcije Rusiji. Pa, šta je Srbija promenila u svojoj politici? Šta je Aleksandar Vučić promenio u svojoj politici od trenutka i od završetka parlamentarnih izbora i predsedničkih izbora do danas? Uspeo je da sačuva samostalnost. Valjda je suština vođena jedna države u toj samostalnosti.
Kada govorimo o sankcijama Rusiji, uvek imamo ove floskule političke, da bi se došlo do jeftinih političkih poena. Ne, nisu uvedene sankcije Rusiji, jer mi kao država imamo i nešto drugačije sagledavamo kada govorimo o sankcijama, imamo drugačiji osećaj naspram ostalih naroda u država u Evropi i u svetu, jer smo narod koji je decenijama bio pod sankcijama i jako dobro znamo da restriktivna politika, da politika sankcija ne doprinosi miru i stabilnosti, već samo dijalog i već samo razgovor.
Za mene je uvek ključna reč bila u parlamentu pristojnost. Nekako smo uvek tu pristojnost tumačili na različite načine. Pristojnost znači da iz javnog diskursa kada govorite ovde izbacite ono sve što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalan dijalog. Ali, pristojnost znači da snosite i odgovornost za ono što učinite ili ne učinite i ono što uradite ili ne uradite. Kada pozivate ove ljude koji sede ovde na odgovornost, pa mi smo uvek spremni da položimo račune za ono zašta smo preuzeli odgovornost.
Kada pomenete reč izbori, dobijete od predsednika Srbije vrlo konkretan i precizan odgovor, pristojan, demokratski odgovor - poštujem političke protivnike, poštujem političke neistomišljenike, ako želite izbore, nema problema, spremni smo da razgovaramo i o izborima.
(Svetozar Vujačić: Neće oni.)
U pravu ste, gospodine poslaniče. Ali, suština je napraviti haos, napraviti nemire, suština je doći po svaku cenu do vlasti, ali bez izbora, ako je to moguće. E, ne može, tu je gospodin Martinović u potpunosti u pravu.
Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i nikako drugačije. To - nećemo mi izbore, mi ćemo da vi podnesete ostavke, pa ćemo prelaznu Vladu, eto načina da dođete na vlast bez izbora, pa onda da razmišljamo koje ćemo izbore da raspišemo. I tu ste dobili odgovor. Hoćete izbore? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vam je jasno poručio – pa, sve izbore idemo odjednom, to je najracionalnije, to je najefikasnije. Zašto bežite od toga? Mi ne bežimo. Evo, spremni smo da položimo račune. Preuzimamo potpunu odgovornost za sve što vi kažete. Hoćete izbore - tu smo.
Pored te frustriranosti koju gospodin Obradović ima prema Aleksandru Vučiću, ima veliku frustriranost i prema partiji kojoj pripadam, SPS i Ivici Dačiću. Po ko zna koji put provlači tezu – vi ste 30 godina na vlasti. Znate, vi i mi socijalisti, ja se izvinjavam predsednici Vlade, ali moram da odgovorim, jer sam predstavnik SPS, moći ćemo da razgovaramo na ravnopravnim osnovama kada budete trajali koliko i SPS, a to je 32, evo 33. godina i kada svih 32 godine budete relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije, a to sasvim dovoljno govori o vitalnosti i snazi SPS.
O tome da li je bilo grešaka, svakako, ko radi taj i greši. O tome možemo da govorimo. Najveća greška je to što tih grešaka niste svesni onda kada imate apsolutnu odgovornost, nego nakon toga.
Podsetiću vas, 2000. godine u Srbiji je trebalo da teče med i mleko. Te 2000. godine Srbija je trebala već da uđe u EU. Ja vas pitam, dame i gospodo, a šta je bio osnov i tada odbrane nacionalnih i državnih interesa? Da li su to političke tekovine devedesetih, da li je to Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, da li je to Dejtonski sporazum? Dakle, da. Trajemo 32 godine i svih 32 godine, sa ponosom ističem, relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije.
Naša politika je nada, naša zajednička politika je budućnost i to će Srbija već sutra da pokaže ovde u Beogradu. Naša politika nije mržnja. Mržnja razgrađuje, mržnja ne gradi, a mi želimo budućnost za svako dete, želimo sigurnost i stabilnost za svakog građanina Srbije, želimo da se bavimo i da nastavimo da se bavimo i ekonomijom i napretkom i prosperitetom i razvojem i izgradnjom, o tome je govorio gospodin Vesić, i na tome ćemo svakako istrajati. Zahvaljujem.