Da ne komentarišem ta vaša emotivna stanja, da krenemo vezano za ovaj predlog zakona i da se vratimo na Predlog zakona.
U postojećem zakonu ne postoji i nije stavljen ovakav član o privremenoj primeni sporazuma, ali se primenjivala Bečka konvencija, a privremenih primena sporazuma je bilo koliko hoćete, i to baš iz vremena prethodne Vlade DS.
Prema tome, vi ste to radili a da toga nije bilo u zakonu. Duboko verujem da to u suštini nije bilo loše, zato što smo trebali da primenjujemo određene sporazume i da ne čekamo ratifikacije i sa jedne i sa druge strane u istom trenutku, a mi smo to sad stavili u zakon javno, pregledno i transparentno i pored toga, još i prihvatili i amandman kojim odbor Narodne skupštine tu privremenu primenu sporazuma prihvata i morate da date svoje mišljenje.
Ne vidim u čemu je problem i zašto se toliko bunite oko tog člana zakona. Hvala što ste me saslušali. Ja sam vas uvek slušala. Svaki put kada kažem, izvinjavam se, vi šetate, ali sigurna sam da ste me čuli.
Dakle, upravo iz prakse koja je pokazala da je to prosto praksa, mi smo to sad stavili u zakon. Zar nije bolje da to bude u zakonu, nego da koristimo samo Bečku konvenciju a da toga nema u zakonu?
Naravno, potpuno se slažem sa svima da Narodna skupština u privremenom smislu treba da ima odluku odbora. Dakle, Vlada ne može to da uradi bez odluke odbora, a kada imamo zvaničnu ratifikaciju, naravno da to uvek uradimo ovde u Skupštini i tu se, pretpostavljam, svi slažemo.

Proceduralno, prosto da ja kažem, imajući u vidu da Vlada nije dala mišljenje, da mi ovo svakako prihvatamo, pošto je Odbor prihvatio, da ne bude zabune.

Samo nekoliko stvari. Kao što znate ima dosta amandmana sa ovom temom upravo iz vaše poslaničke grupe. Ono što želim da kažem, a to je da će se Zakon o energetici svakako u toku ove godine, u narednih nekoliko meseci menjati, što zbog trećeg paketa liberalizacije koji mi svakako moramo da uradimo, što upravo zbog toga da bi ga uskladili sa Ustavom vezano za taj program koji pominjete itd.
Isto tako, moram da vam kažem da je praksa zemalja da ova oblast energetske efikasnosti svakako bude centralizovana i da je to deo jedinstvene politike. Pre svega, da se upravo na takav način sprovodi i akcioni plan, dakle, podizanje energetske efikasnosti i program ostvarenja energetske efikasnosti, licenciranje itd.
Dodatno ovo što ste spomenuli sam fond, apsolutno nikakav nije problem da se izdvaja novac, a vi ste pitali – a kako će se posle finansirati? Finansiraće se na osnovu godišnjih programa. Nadam se da sam vam donekle objasnila da, mi smo, dakle, izvorne nadležnosti ne mogu biti poverene, nadležnosti mi smo dali upravo zbog potrebe da to bude na ovaj način regulisano, odnosno da na ovaj način podižemo energetsku efikasnost u Srbiji.

Novi Predlog zakona o energetici neće doneti veću centralizaciju, nego će doneti integrisano upravljanje.
Drugo, mi smo postupak centralizovali, ali finansije nismo centralizovali. Dakle, odmah da tu budem jasna i u članu 63. ovog zakona o racionalnoj upotrebi energije, odnosno efikasnom korišćenju energije lepo stoji – nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave svojim aktom može utvrditi posebne finansijske i druge podsticaje, osnivanje budžetskih fondova, kao i korišćenje sredstava iz postojećih, sopstvenih fondova za realizaciju projekata i drugih aktivnosti za efikasno korišćenje energije na svojoj teritoriji u skladu sa zakonom i propisima koji regulišu rad ovih organa.
Svakako da postoji mogućnost, a na osnovu godišnjeg programa opredeliće se verovatno ono što budu prioriteti. Samo da budemo jasni, dakle, finansije nisu centralizovane.

Odmah da budemo jasni. Ovaj amandman je odbijen, pošto ste rekli u jednom trenutku, da sada ja vas citiram, da treba da odbijemo ili prihvatimo. Amandman je odbijen, koliko ja znam.
Drugo, naravno da ovde raspravljamo zbog toga što ja želim da građani Srbije, kada slušaju vas, ne pomisle da Vlada Srbije, naročito ne ovo Ministarstvo energetike, razvoja, zaštite životne sredine ima bilo kakvo, prvo lošu nameru ili da, pošto iz vaše diskusije se to može zaključiti, da prosto imamo bilo kakav problem sa onim što se tiče Vojvodine, njenih nadležnosti itd.
Ali, činjenica je isto tako da je Zakon o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, bio na oceni ustavnosti i da su prestale da važe izvorne nadležnosti autonomne pokrajine, koje se na kraju krajeva predviđaju ovim amandmanom i da ništa što je suprotno Ustavu ne može da bude deo pravnog sistema Srbije.
Takođe, godišnji program, koji se pravi da bi se realizovao jedan ovakav zakon, ili uopšte da bi se realizovali projekti iz oblasti energetske efikasnosti, podrazumeva da će ga koristiti apsolutno svi delovi Srbije i Vojvodina i Beograd i Kragujevac i Trstenik itd.
Takođe podrazumeva da, ukoliko eventualno Vojvodina, iz nekih već možda postojećih fondova, kako sam već čitala član 63. smatra da može dodatno nešto da učini za određene projekte energetske efikasnosti, mi smo to ostavili kao mogućnost, ne Vojvodini, nego bilo kom drugom gradu i lokalnoj samoupravi u Srbiji.
Da bude jasno, Ustav mora da se poštuje, sa druge strane, naša želja i ne samo želja, nego i naš zadatak jeste da energetsku efikasnost podignemo u narednom periodu. I kada sam govorila o tome, govorila sam samo sa stanovišta energetske situacije i podizanja energetske efikasnosti. Apsolutno nisam ulazila u bilo koje druge fore, koje ste vi kroz vašu diskusiju pokušali na ovaj ili na onaj način da nagovestite, ne bi li smo sada ušli u dodatnu raspravu. Ja mislim da za tim nema potrebe.
Nikakvo emocionalno stanje o kojem vi govorite, ne postoji. Dakle, vrlo je jasno da energetska efikasnost u Srbiji mora da se podigne. Kako ćemo to da uradimo kroz projekte, kroz godišnji program i to centralizovan godišnji akcioni plan, ne zato što mi, pošto postoji razlika između Vojvodine i centralne Srbije, nego zato što je to praksa u apsolutno svakoj državi, koja ima ovakav zakon. I ta praksa se pokazala kao dobra. Dakle, godišnji program postoji, ali sa druge strane i mogućnost da dodatno, ukoliko neki grad i lokalna samouprava misli da može više, ona će ulagati dodatno na osnovu toga. Ali iz godišnjeg programa, dakle republičkog, celog, normalno da će se finansirati i projekti na teritoriji Vojvodine, kao i na bilo kojoj drugoj teritoriji.

Možemo da pričamo i o tim terminološkim stvarima, ali ono što je meni značajno, to je jedna greška koja se sada potkrala da opet ne bi bilo problema.
Godišnji program koji se pravi, ne pravi se na osnovu budućeg zakona o energetici, koji će se svakako menjati, dakle, kako će on na kraju izgledati kao usvojen, a ja duboko verujem u skladu sa svim direktivama EU, jer je to nama veoma značajno i sa određenim stvarima koje ova država mora da ispuni i prema Zakonu o energetici zemalja jugoistočne Evrope čiji smo član. Dakle, tiče se, pre svega, trećeg paketa liberalizacije, ali se tiče i usklađivanja, obzirom da u tom Zakonu o energetici još uvek funkcioniše Agencija za energetsku efikasnost itd.
Ovaj godišnji program koji ja pominjem za projekte i energetske efikasnosti, definiše se, odnosno stvara na osnovu ovog zakona koji, verujem da ćemo u narednih nekoliko dana usvojiti, zakon o racionalnom korišćenju energije. Dakle, ne prema nekom zakonu koji mi planiramo da svakako menjamo u narednom periodu.

Potpuno se slažem sa vama, vrlo je jednostavno, ali izgleda da niste razumeli da postoje dva programa. Jedno je program za finansiranje projekata energetske efikasnosti definisan prema zakonu koji ćemo usvojiti, a drugo je program koji vam ovde stoji u obrazloženju amandmana, koji se tiče programa ostvarenja strategije i razvoja energetike.
Sada ću da vam i pročitam, a verovatno ste pročitali, ali niste razumeli. Ovde vrlo jasno piše, da ne čitam - amandman se ne prihvata iz razloga što je utvrđivanje i sprovođenje jedinstvene energetske politike u članu 6. Predloga zakona u skladu sa članom 96. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđena nadležnost Republike Srbije u ovoj oblasti. Odlukom Ustavnog suda i Zakonom o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, Službeni glasnik, itd, nesaglasne sa 183. stav 2. Ustava, kojim je prestala da važi osporena izvorna nadležnost autonomne pokrajine iz ovog zakona, po kojoj autonomna pokrajina preko svojih organa predlaže deo programa za ostvarenje razvoja energetike. Dakle, to nije za godišnji program za finansiranje projekata energetske efikasnosti, znači, prestao je da važi deo programa za ostvarivanje i razvoj energetike na svojoj teritoriji, u skladu sa planom razvoja AP Vojvodine, koji čini sastavni deo programa ostvarivanja strategije razvoja energetike. Dakle, dve su različite stvari, dva su programa.
Dva su programa upravo zbog toga da bi Zakon o energetici, između ostalog, bio usklađen, on će se svakako i menjati. Vi ste sami rekli, kako će izgledati? Videćemo, slažem se sa vama, ali mi sada govorimo o Zakonu o racionalnom korišćenju energije i govorimo o godišnjem programu finansiranja projekata.
Dakle, i taj godišnji program finansiranja projekata svakako neće izuzeti Vojvodinu, kao što neće izuzeti ni jedan jedini deo teritorije Srbije. Mene, kao nekog ko se bavi energetikom to je najvažnije, kako ćemo da finansiramo projekte i da li će svi projekti biti finansirani, na celoj teritoriji Srbije, šta su prioriteti? To što ćete vi sada da pričate 10, 15 minuta, pola sata i ja sa vama da se raspravljam, vi da ponovo replicirate, itd, na ovu temu jer je to zanimljivo javnosti, okej, ali ja vam samo kažem da je najvažnije, ali zaista verujem da je najvažnije da svi projekti energetske efikasnosti što više budu finansirani na našoj teritoriji, jer mi zaista, ali zaista jesmo energetski neefikasno društvo. To je interes i cilj ovog zakona, ništa drugo.

Tako je. Da bi se ovaj zakon realizovao, a iz ovog zakona treba proizađe akcioni plan podizanja energetske efikasnosti, iz ovog zakona treba da proizađe, isto tako, pored akcionog plana, i sam program realizacije, odnosno podizanja energetske efikasnosti. Da bi on kao takav mogao da zaživi sa svim svojim kasnije podzakonskim aktima taj posao mora da se obavi na nivou cele države, dakle centralizovano. To nije poverena nadležnost jer je koncept takav da nismo poverili nadležnost.
Akcioni plan, licenciranje, energetski menadžment i sve ono što ovaj zakon pretpostavlja, a mnogo je novina i meni je drago sa se slažemo da energetska efikasnost treba da se poveća, ali to može da se uradi samo centralizovano.
Dala sam vam već opet i nekoliko primera isto tako, jer sam vam rekla da u svim zemljama u regionu je upravo tako urađeno.
Kada se uradi akcioni plan za podizanje energetske efikasnosti, koji inače definiše i taj godišnji program koji ste vi pominjali vezan za energetsku efikasnost, njega definiše ministarstvo. Dakle, ostavili smo centralizovano. Nismo poverili tu mogućnost nikome baš zato što je to jedini način da brže dođemo do potrebnih parametara za podizanje energetske efikasnosti.
Kada se uradi akcioni plan i sve još dalje od dokumenata, Srbija to predlaže, odnosno šalje energetskoj zajednici, a ne šalje Vojvodina ili bilo koji drugi deo Srbije. Verujem da smo se sada razumeli.

Dakle, 160 opština u Srbiji će biti energetski obveznici. Sami ste rekli sad kada ste govorili da Vojvodina nije energetski obveznik. Nije, ali su zato sve opštine energetski obveznici i zato, između ostalog, stoji tamo ono "lokalne samouprave". Pored njih, obveznici su i privredna društva, pa se sada tačno nabraja koji su.
Drugo, da se izbegne naziv Vojvodina, verujte, nemam pojma o čemu govorite. Dakle, to nije bio interes zakona. Cilj zakona, da ponovim ako niste pročitali u obrazloženju, jeste da se podigne energetska efikasnost u Srbiji, koja je pet puta lošija nego što je u zemljama EU. To je osnovni cilj, kako će to da se uradi ovim konceptom koji smo mi predložili.
Ovaj koncept podrazumeva dakle, da stvari moraju da se centralizuju. Daleko od toga da to znači da ovo što ste vi rekli da ćemo biti neefikasni u realizaciji tog zakona. Bićemo onda ukoliko bude bilo i postojalo milion nadležnosti. Nema milion nadležnosti. Poverena nadležnost, da ponovim, mi ovim konceptom realizacije, odnosno ovim konceptom povećanja energetske efikasnosti nismo smatrali da će to biti dovoljno efikasno, da će omogućiti Srbiji u narednih deset godina, jer je to neki period na koji smo posmatrali program energetske efikasnosti, povećamo našu energetsku efikasnost za 9 do 11%.

Prvo, ne pozivam se na odnose poverene i izvorne nadležnosti, nego pre svega na ono što se zove struka u oblasti energetike, sprovođenja energetske politike i strategije.
Potpuno ste u pravu u jednoj stvari, da mi hoćemo korenito da promenimo način kako se sprovodi energetska politika i kako će izgledati strategija razvoja energetike, jer sve ono što se dešavalo u prethodnim godinama, pokazuje nam da rezultati nisu dobri. U prethodnim godinama nije na vlasti bio SNS, nego upravo DS sa svojim koalicionim partnerima. Rezultati u energetici nisu dobri i mi hoćemo korenito da promenimo stvari.
Dodatno, neću da postavljam pitanje zašto se ovaj zakon nije doneo ranije. O tome smo pričali kada smo govorili generalno o zakonu. Zakon je morao da se donese već pre nekoliko godina, 2008. godine. Evo, sada je 2013. godina i sada ćemo ga doneti.
Sad se mi raspravljamo oko nekih stvari koje uopšte nisu ona priča koja se zove stručnost, odnosno kako da povećamo energetsku efikasnost. Ako postoje različiti koncepti u ovoj Srbiji kako će najbolje da se sprovede ovaj zakon, to je, verujte, samo u Srbiji. Da podsetim ponovo, u svakoj drugoj državi koncept povećanja energetske efikasnosti je na nivou same države. Dakle, nije nikako podeljen na ovaj način kako vi sada predlažete, vezano za stavljanje AP Vojvodine.
Verujte, nemam nikakav problem sa tom pričom. Već drugi put u svojim izjavama vi govorite o emocijama, strahu itd. Mene su naučili da kad neko stalno o tome govori, onda on sam možda ima taj neki problem sa emocijama i strahom. Jedina stvar koju sam ja gledala kao ministar energetike je kako da budemo efikasniji i kako da ne prođe 15 godina da bismo sproveli određene planove i programe energetske efikasnosti, zato što Srbija ne može to da čeka, zato što mi danas zaista bacamo energiju.
Što se mene tiče, zaista više neću po ovom pitanju objašnjavati. Pokušali smo da objasnimo. Rečeno vam je takođe i na Odboru šta to znači. Ako vi i dalje smatrate, to je potpuno vaše pravo. Duboko verujem da će energetska efikasnost u Srbiji da bude povećana i da je ovo glavna stvar koju smo mi kao država morali da uradimo, a to je da donesemo ovakav zakon.

Naravno da nije nikakav problem da dobijete takvu informaciju, iako ovo nije tema amandmana koji ste dali. Da se vratim na amandman, a onda ćemo i ono obnovljivih izvora i oko svega. Skroz se sa vama slažem. Naravno da će stručne službe unutar ministarstva uraditi sve, ali ono što je meni dato kao obrazloženje, čak sam ranije smatrala da stoji ministarstvo, sasvim je u redu, je dat Zakon o državnoj upravi kojim je propisano da ministar predstavlja ministarstvo i zbog toga umesto reči – ministar ne može da stoji reč – ministarstvo. To rade stručne službe i postoji poseban odsek unutar ministarstva koji se zove Uprava energetska efikasnost. Tako da ih tog razloga to nije prihvaćeno.
Vezano za dugovanja lokalnih samouprava i uopšte budžetske korisnike, iako nije poslaničko pitanje, Ministarstvo energetike će dostaviti pisano informaciju o tome i to treba da znate. Tiče se isto tako da vidimo i ta potraživanja koja imaju EPS i "Srbijagas". Mislim i na jedne i na druge, a onda moramo da vidimo i zašto imamo tolika potraživanja i šta se to desilo, jer nije pitanje samo budžetskih korisnika, lokalnih samouprava i republičkih organa nego je i pitanje preduzeća u restrukturiranju, pitanje je i nekih drugih privrednih subjekata pa danas imamo situaciju da EPS potražuje milijardu evra od privrede i domaćinstava. To nije moglo da se nakupi odjednom nego se to dešavalo u prethodnom periodu. Da li nije bilo dobre kontrole? To ćemo da vidimo sada kada krećemo u ono što se zove rešavanje pitanja potraživanja.
Druga stvar, vezana za obnovljive izvore i za tu taksu koju ste pomenuli, jeste da postoji određena obaveza. Zapravo, naš jedan od prioriteta jeste da iskoristimo obnovljive izvore energije. Oni koji se bave iskorišćenjem potencijala obnovljivih izvora energije jesu povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije prema Zakonu o energetici, ne samo kod nas, nego svuda u svetu. Po tom osnovu oni dobijaju određene, povlašćene cene i mogućnost da pristupe mreži u narednih 12 godina. Taj iznos, prema uredbama po ovlašćenim cenama, za prosečno domaćinstvo je negde oko 16 dinara. Prosečno domaćinstvo je do 400 kilovata.
Sad ako vi mislite da se iz toga puni ovaj budžetski fond, ne, ne puni se, apsolutno. Ovaj iznos tih tzv. fidin tarifa ide direktno proizvođačima u određenom vremenskom periodu. Moram da vam kažem isto tako da je ostala prethodna uredba o tim povlašćenim cenama, nažalost, Srbija bi morala mnogo više novca da izdvoji. Kada kažem, nažalost, sa jedne strane treba da iskoristimo potencijale obnovljivih izvora energije. Apsolutno nije sporno i svi se slažemo, ali, sa druge strane, država, odnosno krajnji potrošač, treba da izdrži taj trošak u situaciji kada mi jesmo ekonomski u ozbiljnom problemu.
U tom smislu smo uredbu promenili u januaru, doneli novu uredbu gde smo određene fidin tarife morali da smanjimo, zbog toga da bismo izbalansirano pokušali da do 2020. godine izdržimo taj pritisak, koji se zove iskorišćenje obnovljivih izvora energije, jer, kažem, to s jedne strane jeste kritična tačka, imajući u vidu da se prevali naravno na krajnjeg potrošača, ne kod nas, nego kod svih. Takođe i o tome možemo da vam pošaljemo informaciju.

Samo mala dopuna. Ne plaćaju građani duplo tih 16 dinara, koje sam ja pomenula za prosečno domaćinstvo. To je jedino što građani izdvajaju i to ide za obnovljive izvore energije. Sa druge strane, imate onaj benefit  koji govori da ćemo mi u naredne dve do tri godine ili četiri imati hiljadu novih megavata i to upravo iz obnovljivih izvora energije. O broju zaposlenih, o konkurentnosti itd, da ne pričam. Nije to samo segment  o kojem vi govorite.
Slažem se, nismo mi toliko bogati da možemo toliko toga da isfinansiramo, ali ovo je jedini način koji je primenjiv u svim državama. Kažem vam šta smo mi, kao novo ministarstvo, uradili. Upravo zbog situacije o kojoj vi govorite, smanjili smo određene fidin tarife, ali do nekih granica da bismo imali neki priliv, investicije i investitore. Da smo ih potpuno ukinuli ili da smo ih potpuno smanjili, imali bi problem.
Pretpostavljam da znate, fiksni trošak samog ulaganja u iskorišćenje obnovljivih izvora energije je veoma visok u odnosu na sve drugo. To je jedan od načina, povlašćena cena električne i toplotne energije, a koristi koje država ima od toga, kroz energetsku efikasnost, između ostalog, podizanje, ako imamo kogeneraciju obnovljivih izvora energije. Druga korist koja se tiče podizanja energetske bezbednosti, sve što se kod nas proizvede mnogo je bolje, nego da ga uvozimo. Naravno, ova treća korist jesu obnovljivi izvori energije i ta ekološka korist, kako je zovem, odnosno ekološka bezbednost.

Ovim smo pokušali da obavežemo EPS, naravno i "Srbijagas", da se krene u ono što se zove naplata potraživanja. U prethodnom periodu otpisivali smo kamate i nudili reprogram, poseban ugovor. Ukoliko se ne bude poštovao, opštine ili bilo koji drugi korisnik neće imati struju ili gas. Dakle, tim reprogramom nisu obuhvaćena samo domaćinstva, nego i pravna lica, apsolutno su svi obuhvaćeni, a to znači i lokalne samouprave.
Slažem se sa vam, dugovi su ogromni. Da se ponovo ne vraćamo na to zašto su tako veliki dugovi i zašto su postojala selektivna isključenja itd, za mene je to gotovo sada prošlost. Mi sada moramo da vidimo šta ćemo da radimo sa tim milijardama koje EPS svakako potražuje. Na jednoj strani je okrenut i potreban mu je novac, recimo, i traži zaduženja, a na drugoj strani ima potraživanja. Ali, nije to samo pitanje EPS, to je prosto pitanje cele naše privrede, i EPS i "Srbijagasa" i toplana i robnih rezervi itd. Mi smo sada krenuli u taj posao koji se zove - hajde da podvučemo crtu i da te stvari rešimo. To govori još jednu stvar koju mi sada pokušavamo da uradimo, a to je da uspostavimo konačno sistem i da se zna ako ne ispoštujete pravilo šta vam sleduje nakon toga što to pravilo ili kriterijum niste ispoštovali. To je ono što je falilo u prethodnom periodu.

Ispit da, ispit će biti centralna komisija, ali obuka će biti poverena inženjerskim komorama, fakultetima, institutima. To znači da, recimo, i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu ili bilo koji drugi mogu biti ti koji će vršiti obuku.
Što se ispita tiče, on će prosto biti polagan pred centralnom komisijom. Mislim da to nije prvi put i nije jedina stvar. Ako sam dobro informisana, takav će biti ispit za notare, rekla sam – ako sam dobro informisana, a možda nisam, pravosudni itd. Ali, govorim vam sada sa stanovišta celog koncepta podizanje energetske efikasnosti. U tom smislu je samo polaganje centralizovano, kroz tu centralnu komisiju, ali obuka nije.

Meni je žao što niste pozvani na odbor, ali moramo da vidimo ko organizuje odbore i ko je trebalo da vas pozove. To je sada druga stvar.
Ali, vezano za tarifni sistem, tačno postoje zakoni koji se bave određivanjem tarifnog sistema. Jedan je Zakon o komunalnoj delatnosti, a drugi je Zakon o energetici. Mi smo u ovom Zakonu o efikasnom korišćenju energije, koristili i crpeli samo ono što se tiče samog podizanja energetske efikasnosti. Iz tog razloga, ne može da stoji ova formulacija koju ste vi predložili u amandmanu.
Što se struke tiče, potpuno se slažem sa vama. Ja sam upravo za to da, pod broj jedan, se vidi šta je to što može najbolje da doprinese da se poveća energetska efikasnost i da svi oni koji se time bave, u tom smislu daju i svoj doprinos.