DRAGANA KOSTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1971. godine. Živi u Sokobanji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Zamenik generalnog direktora JP PEU “Resavica”. Jedan od osnivača Srpske napredne stranke u Sokobanji 2008. godine. Bila je potpredsednik Opštinskog odbora SNS Sokobanja od 2008. do 2015. godine i predsednik Saveta za provredu i energetiku Opštinskog odbora SNS Sokobanja. Članica je Unije žena SNS i odbornik u Skupštini opštine Sokobanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Udata, majka dvoje maloletne dece.
Prikaži više
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 11:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 99
  • 2
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za Kosovo i Metohiju

Odbor za kulturu i informisanje

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku

Poslanička grupa prijateljstva - Indonezija

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Kazahstan

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Prikaži više

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 5 godina i 6 meseci i 20 dana

Poštovana gospođo Kostić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 6 godina i 6 meseci i 26 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 godina i 9 meseci i 15 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predstavniče Ministarstva kulture i informisanja, narodni poslanici, građani Srbije, svakako da je danas posebna čast govoriti o ovom Predlogu zakona i osnovna delatnost zbog koje se i osniva Memorijalni centar „Staro sajmište“ je prikupljanje, čuvanje, izlaganje, sređivanje, održavanje, korišćenje, stručna obrada, prezentovanje muzejskih, arhivskih i filmskih dokumenata i predmeta, stara se o njihovom korišćenju, za muzejsko, obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke poslove, negovanje i sećanje na žrtve „Jevrejskog logora Zemun“ i „Prihvatnog logora Zemun“, kao i „Jevrejskog prolaznog logora“ Beograd, Topovske šume.

Ono što bih posebno naznačila danas to je da u okviru i u sastavu Upravnog i Nadzornog Odbora ovog Memorijalnog centra nalaziće se i predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Nacionalnog saveta romske manjine. U sklopu Memorijalnog centra obrazuje se i sektori: sektor Muzej "Jevrejski logor Zemun" i sektor Muzej "Prihvatni logor Zemun".

U sastavu Memorijalnog centra "Staro sajmište" obrazuju se posebne unutrašnje jedince za konzervaciju održavanja nepokretnog kulturnog dobra Memorijalnog centra, jedinice za međunarodnu saradnju, jedinice za obrazovno-vaspitne poslove, jedinice za istraživačke poslove, biblioteka, arhiva.

Međunarodna saradnja mora da se rukovodi ubeđenjem da saradnja zasnovana na uvažavanju i razumevanju među narodima i religijama predstavlja neophodan uslov za mir i napredak čovečanstva sa čvrstom verom da je dostojanstvo svakog čoveka neprikosnovena vrednost.

Planskim aktom, koji je donet saglasno ovom zakonu, utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju odobravanja delatnosti ovog Memorijalnog centra, a za potrebe i korist Republike Srbije.

Muzejski eksponati, umetnička i istorijska dela, arhiva i filmska građa, bibliotečki fond, koji čuva i koristi Memorijalni centar "Staro sajmište" jesu pokretna kulturna dobra koja su regulisana Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.

Takođe, predviđena su i finansijska sredstva ovim Predlogom zakona za rad ove ustanove i to 186 miliona u 2021. godini, za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju centralne kule "Starog sajmišta", kao i 28.210.000 u 2021. godini, 39.210.000 u 2022. godini, i isti iznos za 2023. godinu.

Naravno, kao i svi poslanici Srpske napredne stranke, u danu za glasanje podržaćemo ovaj Predlog zakona sa posebnim zadovoljstvom.

Zahvaljujem.

Dvadeset četvrto vanredno zasedanje , 14.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, u prethodnom periodu smo imali više puta prilike da slušamo optužbe nekih predstavnika opozicije na račun SNS kako smo mi ti koji biramo stranačke naše partnere za članove REM. Međutim, 2017. godine REM je postao veoma interesantan i izbor članova REM, naročito posle predsedničkih izbora, kada je Aleksandar Vučić osvojio na tim izborima preko 55% protiv 10 protivkandidata iz opozicije.

Međutim, predstavnici opozicije sami ne znaju šta hoće. Najpre su tražili da se popune tri upražnjena mesta za članove Saveta REM, zatim da se smene svih devet članova REM, iako je u tom trenutku bilo samo šest članova REM. Po tome je poznat Zelenović, kada je na jednom televizijskom nastupu tražio da se smeni svih devet članova REM.

Srpskoj naprednoj stranci ništa ne znači da li REM ima šest ili devet članova, jer on stoji iza svoje odgovornosti, rada i doslednosti. Svakako, u tome prednjači naš predsednik Aleksandar Vučić, koji iz dana u dan svojim delima pokazuje koliko radite, a ne šta pričate.

Skoro je u holu Narodne skupštine jedna naša koleginica iz opozicije rekla kako svi, a neću da kažem njeno ime, zato što bi ona smatrala da je jako bitna i važna u politici, da svi građani Srbije traže smenu članova Saveta REM.

Draga moja koleginice, ne traže građani Srbije smenu članova REM, već traže bolji životni standard, traže sigurnost, razvoj ekonomije, političku stabilnost zemlji i napredak u svakom smislu te reči, a to im u stvari pruža naš predsednik Aleksandar Vučić i SNS.

Takođe, čuli smo još i razne optužbe od strane Đorđa Vukadinovića na Odboru za kulturu i informisanje, čiji sam i ja član, da su ovo ishitreni izbori članova za Savet REM, da su predlagači neke fantomske organizacije, da su to prorežimski kandidati. Naravno, kada treba da se dođe ovde i priča, on se pojavi na pet minuta, kaže šta misli i ode, a istina je sasvim nešto drugo.

Sva četiri kandidata koja su bila na Odboru za kulturu i informisanje su vrlo kvalitetni i svi oni ispunjavaju kvalifikacije za izbor članova Saveta REM koje je propisao Zakon o elektronskim medijima. Svima njima želim puno uspeha, doslednosti, samostalnosti i nezavisnosti u radu. Ko god da je član Saveta REM, radiće onako kao što je do sad radio, pošteno i dostojno ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas na dnevnom redu je i finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije. Radi javnosti moram da kažem da Savet regulatora najpre usvoji finansijski plan, i to je učinjeno u oktobru mesecu 2019. za finansijski plan 2020. godinu, ali i da je neophodna saglasnost Narodne skupštine da bi se ovaj plan realizovao.

Problem nastaje onda kada finansijski plan ne dobije saglasnost, i onda mora da se finansijski plan primenjuje u tekućoj godini iz prethodne godine. To svakako neće da bude slučaj ove godine, a naročito bi bio problem zato što je ovo izborna godina i to znači, ako finansijski plan ne bi dobio saglasnost, da bi morao da se primenjuje finansijski plan iz 2019. godine.

U tom planu nisu planirana sredstva što se tiče praćenja televizijskog i radio programa kako bi se izborni proces odvijao u skladu sa zakonom i propisima koji regulišu ovu oblast. Često se dešava da REM ostvaruje suficit u svom poslovanju i često smo čuli iz opozicije da se REM finansira iz budžeta, što nije tačno. REM se finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz prihoda koji naplaćuje pružaocima medijskih usluga po rešenju za pravo pružanje medijske usluge, naravno u skladu sa zakonom. Zavisi od koje je kategorije pružalac medijske usluge, zavisi i visina te nadoknade.

U proteklih 11 godina REM je od 2007. do 2018. godine, REM je u budžet Republike Srbije uplatio 1.328.551.794 dinara. Značajno je napomenuti da se ova sredstva raspodeljuju na četiri jednaka dela i da se koriste za razvoj i unapređenje kulture, unapređenje obrazovanja, zdravstva i socijalnu zaštitu. Međutim, slučaj ranije nije bio takav, znači, od 2003. godine do 2006. godine ni dinara nije bilo uplaćeno u budžet Republike Srbije i 2016. godine, mogu da kažem, da je najveći iznos uplaćen u stvari, suficit u budžet Republike Srbije.

Međutim, REM ima jedan problem, a to je da još uvek nema svoj poslovni prostor i zato svake godine na ime zakupa poslovnog prostora izdvaja 14,2 miliona je planirano u 2020. godini, što svakako umanjuje suficit koji bi mogao da se uplati i iskoristi na neki drugi način iz budžeta Republike Srbije. Zato apelujem da REM treba ovo pod hitno da reši, naravno, uz saglasnost sa Direkcijom za imovinu i drugim institucijama koje su zadužene za ovo kako bi na taj način smanjilo i troškove. Trenutno u REM je zaposleno 80 od 104 koliko je sistematizovano Odlukom o potvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih na određeno vreme i za njih 80 izdvaja se 212 miliona 400 hiljada i 260 dinara. U ovaj novac je takođe uračunato i zarade za tri novozaposlenih, a neophodno je da se uveća ovaj broj zato što treba da se sprovode propisi koji su usklađeni sa pravom EU.

Planirani prihod za 2020. godinu REM-a je 307 miliona 927 hiljada, koliki je isto i rashod, odnosno troškovi i to je 9,08% više nego u 2019. godini. Takođe je značajno da se spomene da su troškovi putovanja šest miliona 650 hiljada, a to je i opravdano s obzirom da je REM član Evropske platforme regulatornih tela, Mediteranske mreže regulatornih tela, Centralno evropskog regulatornog foruma i Crnomorske mreže regulatornih tela. Takođe od posebnog značaja za regulatore i Srbiju je učešće i rad u okviru evropske grupe regulatornih tela koji postoji i radi u okviru Evropske komisije. Naši članovi Saveta REM-a često uzimaju aktivno učešće u svim ovim telima i s obzirom da su to udaljene destinacije opravdan je ovaj iznos od šest miliona i 650 hiljada dinara za trošak. Nadam se da će i u 2020. godini REM ostvariti što veći suficit i da će ta sredstva na pravi način biti iskorišćena iz budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem se.

VIDI SVA OBRAĆANJA

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanja postavljam u ime Srpske napredne stranke ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a u vezi sa doktoratom naše koleginice Ane Stevanović.

Dotična koleginica je Đilasov pulen koja druge proziva da su plagijatori i traži ostavku nekih članova naše Vlade, naravno kako bi skrenula sumnju sa njenog, u najmanju ruku mogu reći, sumnjivog doktorata.

Ana Stevanović je 2016. godine izabrana za narodnog poslanika sa liste Saša Radulović „Pokret dosta je bilo“ i to nije slučajnost jer je upravo njena majka zaposlena u Agenciji za borbu protiv korupcije. Na taj način Saša Radulović je bio skrenut sa pažnje Agencije za borbu protiv korupcije.

Godine 2018. Ana Stevanović postaje člana predsedništva Đilasove stranke „Slobode i pravde“, i posle toga daje izjavu da ona u potpunosti razume ljude koji su sa motornim testerama upadali u RTS, kao i njihove razloge i motive.

U tom istom intervju ističe da su njene oblasti koje najviše poznaje kultura i informisanje. Ja bih javnost podsetila da je ona upravo 2017. godine ovde u skupštinskoj sali posle održane pridike o ponašanju nekih narodnih poslanika uličnim rečnikom opsovala, citiram: „Ma terajte se svi“. I toliko o njenoj kulturi i informisanju.

Ali, da se vratimo na njen doktorat. Ana Stevanović je 2015. godine doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i naziv njene doktorske disertacije nosi „Kreativnost menadžera i uticaj na organizacione inovacije ustanova kulture“. Mentor joj je bio profesorka Tijana Mankić.

Sumnja da je doktorat Ane Stevanović plagijat potkrepljuju činjenice da su neki bivši članovi Nacionalnog saveta visokog obrazovanja uvidom u doktorat utvrdili da su određeni tekstovi prepisani iz nekih drugih naučnih dela. Tu se pre svega misli na autora Mišela Manforda, gde se jasno vidi da su određeni delovi teksta prepisani, odnosno prevedeni sa engleskog na srpski od reči do reči.

Zanimljivo je i to da se samo na jednoj strani njene doktorske disertacije nalazi desetak slovnih grešaka, ali nije to slučaj samo sa jednom stranom već se to često ponavlja u doktorskoj disertaciji, a sigurna sam da se slažete sa mnom da je to nedopustivo za jedna doktorat. Ovu tvrdnju potkrepljuje i gospodin Mario Spasić, koji je imao uvid u ovaj doktorat.

Ovo je svakako razlog da se doktorat Ane Stevanović preispita, ali bez pritiska i ucene, kao što je to bila prilika i praksa preispitivanja i donošenja odluke o akademskoj nečestitosti pojedinih doktorata.

Mi iz SNS zalažemo se da su aršini jednaki za sve. Razlog zbog kojeg postoji sumnja da je jasan, a to je da je rektorka Beogradskog univerziteta dozvolila da se odluke Odbora za profesionalnu etiku donose pod pritiskom i ucenom.

Sami smo svedoci da pre dva dana studenti koji su ocenjivali rektorku Beogradskog univerziteta odlučili da izađu na izbore i to kao grupa građana „1 od 5 miliona“. To je svakako nezamislivo s obzirom da su oni politička organizacija, a ne nešto drugo kako su se predstavljali. I te kako je protivpravilan jedne nezavisne ustanove kakva treba da bude univerzitet.

Predlog našeg predsednika, Aleksandra Vučića, da se svi doktorati digitalizuju i tako budu dostupni za plagijat analizu, svakako je opravdano sa aspekta akademskog integriteta. O ovome je pre nekoliko dana govorila i rektorka Beogradskog univerziteta na RTS, ali je više puta ponovila da je ovo skup proces i da je moguće sada trenutno da se sprovede samo danas na tri fakulteta u Beogradu.

Takođe, tom istom prilikom je izjavila da se vode pregovori između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i KONUS u vezi finansiranja preispitivanja doktorskih disertacija, pa bi ovom prilikom takođe postavila pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – dokle se stiglo sa tim pregovorima?

Na kraju, još jednom apelujem da se doktorat gospođe Ane Stevanović preispita da li je plagijat, u što kraćem roku, i da princip akademske čestitosti važi za sve, ali bukvalno za sve, bez obzira da li oni podržavaju Đilasovu ili neku drugu politiku. Zahvaljujem.

VIDI SVA OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

Imovinska karta

(Sokobanja, 13.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -