Poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovani gospodine, ministre Nedimoviću, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, danas kada smo čuli fenomenalne planove i najave koje je saopštio predsednik Vučić u vezi demografije, saradnje sa Rusijom, u vezi KiM, „Petrohemije“, gasa, možemo samo da uputimo jedno ogromno hvala državniku Vučiću.

Naravno, zahvaliću se i premijerki i ministru finansija i gospodinu Nedimoviću na svemu što čine za našu zemlju i njihovi nastup u ovoj Skupštini i uopšte u javnosti imponuju, impresioniraju, kao i njihova radna etika i elan, i ja ću im reći – hvala im, i hvala svim članovima Vlade.

Dakle, govoriću o Predlogu zakona o Završnom računu budžeta i budžetskom sistemu i naravno, s tim u vezi onda i o budžetu.

Budžet Srbije za ovu godinu koji smo usvojili juče, to ću najbolje objasniti građanima, da to građani čuju, između ostalog, to ću učiniti kroz dva primera. Jedan se tiče metroa, koji se inače provlači kroz naše budžete i drugi se tiče gradnje pruga npr. od Beograda do Budimpešte, koja se takođe, i provlačiće se godinama kroz naše budžete.

Dakle, prekjuče je inače počela i gradnja deonice ove pruge koju sam pomenuo od Novog Sada do Kelebije, dakle pruge Beograd-Budimpešta, i da pomenem da se uskoro završava prva deonica te pruge koja je praktično završena od Beograda do Novog Sada. Dakle, sam budžet za ovu godinu je izvanredno projektovan i usmeren je na podizanje životnog standarda i jačanje privrede, a ova dva projekta i budžet su samo deo fenomenalnih rezultata vlasti Srbije.

Kratko ću, pošto je to u nekoj vezi sa ovim, iduće godine će biti izbori, samo da kažem da dok mi radimo na budžetu na ova dva projekta, započinje se gradnja metroa, uveliko napreduje gradnja pruge Budimpešta-Beograd i hiljade kapitalnih projekata, da vidimo šta za to vreme radi ovaj, kratko ću, Đilasovski deo opozicije koji tone u haos.

Dakle, četiri stranke tog ekstremnog dela opozicije, SSP, DS, PSG i NS, već mesecima, pa preko godinu dana ne mogu uopšte da se dogovore, da li će i kako izaći na izbor koji predstoje iduće godine 2022. Znači, konkretno, oni se svađaju besomučno oko kvota za izbore i oko toga ko će biti kandidati za glavne pozicije, pošto imamo izbore za predsednika, parlamentarne izbore i biće izbori u Beogradu, biraće se u suštini gradonačelnik Beograda.

Koliko je njima važno ovo pitanje svedoči upravo prekjučerašnji dana kada je predsednik Vučić kratko, otvarajući gradnju ove pruge koju sam pomenuo, od Novog Sada do Subotice, tj. do Kelebije, kratko je pomenuo da ove stranke ne mogu, ovaj ekstremni deo opozicije ne može da se dogovori ni oko čega. Oni su graknuli, pa su sutradan, tj. juče su lansirali lažnu vest da su se dogovorili. Da je to lažna vest i da se uopšte nisu dogovorili, mada to nije previše važno, ali je važno zbog toga što vidimo da lažu na ovako jednoj sitnoj stvari da su se dogovorili, pa možete onda zamisliti kako tek govore neistinu kada satanizuju vlast iz Srbije.

Dakle, da se nisu dogovorili svedoče izjave Miroslava Aleksića, Borka Stefanovića, upravo sve na njihovim medijima i što je najgore svedoči i jučerašnja gotovo neverovatna izjava Vuka Jeremića na televiziji „N1“, koji je naravno potvrdio da dogovora nema. Međutim, gospodin Jeremić je rekao da on, Đilas i Lutovac kao sledeće najbolje rešenje, pazite, citiram ga – treba da skoče sa mosta. Mislim, zvuči neverovatno da je on to rekao, ali rekao je.

Dakle, ja apelujem – nemojte da skačete sa mosta gospodine Jeremiću, gospodine Đilas i gospodine Lutovac, nemojte da skačete sa mosta, nemojte da propagirate suicid. Dakle, vaši životi su jednako vredni kao bilo koji drugi život naravno. Jednostavno morate nešto menjati u svojim politikama, rešenje naravno nije suicid. Kao što vidite, dragi građani, ovi ne mogu da se dogovore ni da su se dogovorili.

Danas su, sa tim ću u ovom delu da završim, pa ću nastaviti sa budžetom, danas su saopštili da je cenjena Marinika, da će ona da predvodi Đilasovu listu. To znači tačno sledeće, prva tačka programa ove četiri stranke tj. đilasovske opozicije će biti Marinikin program koji kaže da je Srbija i da je srpski narod genocida. To je prva tačka njihovog programa. Onda se postavlja pitanje sa ovim što sam pomenuo, da li Đilas, Jeremić i Lutovac zbog toga žele da skoče sa mosta?

Pazite, mi iz SNS ćemo skakati. Međutim, mi ćemo skakati 3. aprila naredne godine kada ih po stoti put ubedljivo pobedimo na izborima, mi ćemo skakati od sreće, a ove poražene iduće godine molim da zbog poreza ne skaču sa mosta, nego da izvuku pouke i da malo promene politiku, biće im bolje.

Dakle, budžet i završni račun, sa tim u vezi, ono što je jako značajno da je došlo do strukturnih, temeljnih poboljšanja protekle godine, a ta poboljšanja se tiču upravo ova dva, između ostalog, infrastrukturna projekta o kojima ću nešto reći. Dakle, tiču se razvoja putne i železničke infrastrukture. Inače, samo da pomenem da je rast BDP u prethodnoj godini bio fantastičnih 7% i da ova činjenica uz sve ostale ekonomske rezultate govori da smo mi među prve tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Dakle, naredne godine inače Srbiju očekuje rast od 4,5%, što je u ovoj krizi jako značajno. Sledeće godine, to je i premijerka naglasila, će iz budžeta biti izdvojeno 486 milijardi dinara za kapitalne investicije. Dakle, to su autoputevi, pruge, metro, brze saobraćajnice, nacionalni stadion, fabrika vakcina, tj. još fabrika vakcina, završetak Kliničkog centra Srbije, izgradnja i rekonstrukcija velikog broja škola, vrtića i takođe za gradnju kanalizacionih mreža.

Ono što je značajno u Beogradu, pošto sam ja poslanik iz Beograda, biće izgrađene, već je početo, biće nastavljena gradnja ogromnih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Pre svega u Beogradu, ali i u drugim gradovima, pošto je sramota da ovako zagađujemo i Dunav i Savu i druge reke. Biće i opšte uređenje deponija u celoj Srbiji. Ono što vidimo da se privodi kraju je recimo deponija u Beogradu, gde je vrlo blizu kraju izgradnja ogromne energane i toplane i fabrike za reciklažu, a postojeća deponija je praktično 100% sanirana.

Inače, da pomenem da prosečna zarada pri kraju ove godine će iznositi sasvim sigurno 610 evra, a u 2022. godini životni standard će nastaviti da raste. Od 1. januara, što je za naše građane izuzetno značajno, planirano je povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,5%, a u ukupnoj masi penzija biće reči o povećanju od 11,2%. Naravno, planirano je i povećanje plata u javnom sektoru u proseku od 7,3%, pre svega 8% za vojsku, policiju, zdravstvene i socijalne radnike, a 7% za ostale zaposlene.

Naravno, doći ćemo do povećanja, i to je jako značajno, minimalne zarade za 9,4%. Ovaj put, prvi put u istoriji Srbije će minimalna zarada, dakle minimalac biti preko 35 hiljada dinara. Dakle, to je 300 evra, što je dvostruko više u odnosu na to kakav je minimalac bio u doba vlasti Đilasa i Tadića 2011. godine, kada je minimalac iznosio 15.700 dinara.

Dakle, u Srbiji je inače, to je jako značajno, u prethodnih 12 meseci otvoreno 60 hiljada radnih mesta. Ova tri paketa mera koja su bila u toku Kovida pomoći privredi i građanima u prošloj i ovoj godini iznosila su preko osam milijardi evra.

Ono što sam napomenuo na početku, i to je direktno vezano za ovaj budžet, predsednik Vučić je pre sat i po, dva saopštio niz fantastičnih vesti i to se tiče i te kako budžeta i to će početi da se isplaćuje iduće godine.

Dakle, od 1. januara država Srbija će za prvo dete majkama, umesto 100 hiljada, isplatiti 300 hiljada dinara. Podstaći ćemo jednostavno majke na rađanje. I za drugo dete će biti uvećana pomoć, jer je drugo dete neka vrsta prekretnice u ovoj politici. A kako znamo da mnogi gradovi daju i do 100 hiljada još dodatnih dinara pomoći, imaćemo u narednoj godini pomoć porodicama za prvo dete od oko četiri hiljade evra.

Naravno, ono što je značajno, najavljeni su i veliki podsticaji za studente buduće roditelje i za studentkinje trudnice i njihovog partnera neće važiti ispitni rokovi u ovo doba. Znači, vreme trudnoće i postporođajno vreme će se računati kao da su studenti roditelji fakultet završili u redovnom roku, što je sasvim korektno. Država će davati, i to je izuzetno značajno, bespovratnu pomoć između 10 i 20 hiljada evra mladim bračnim parovima za kupovinu stana, a pravo svojine, što je takođe fantastično, biće upisano na majku. Predsednik Vučić je lepo rekao – time motivišemo mlade da izađu iz roditeljskog doma ranije. To će dodatno podstaći i stambenu izgradnju.

Ovo je samo deo demografskih mera koje preduzima ova država, prosto da ne bismo izumrli. Jer, sve ovo što ovde radimo i sve što država radi u ovoj deceniji, sve je to, dragi moji, džabe ako kroz 50 ili 100 godina na ovim prostorima više praktično ne bude živela populacija koja je sada, srpska, mađarska, sa svim onim manjinama, Albancima i Romima, koji trenutno žive u Srbiji, nego da se Srbija isprazni. Dakle, zato je to kapitalno značajno.

Sada ću o Beogradskom metrou kratko nešto reći. Početkom prekjuče gradnje njegovog depoa na Makiškom polju, konačno je posle 53 godine razno-raznih obećanja bivših vlasti počela izgradnja Beogradskog metroa. To je jedan od najvećih razvojnih projekata u Srbiji. Na njemu će raditi oko 50 velikih kompanija, oko 500 malih i srednjih preduzeća. To znači desetine hiljada novih radnih mesta. Prva od tri linije metroa će biti završena 2028. godine, a druga 2030. godine. Metro će u mnogome promeniti lice Beograda, ali naravno i Srbije.

Izgradnja metroa je istorijski važna i apsolutni je prioritet. Beogradski metro je, naravno, onaj transportni sistem Beograda koji će omogućiti, to će biti održivi sistem, ekološki prihvatljiv i energetski efikasan vid saobraćaja, sistem metroa će, za razliku od razno-raznih prethodnih planova, prvi put biti visokokapacitetni šinski sistem koji će biti komplementaran i uklopljen sa BG vozom i sa tramvajskim sistemom.

Plan metroa, naravno, predviđa i tri linije. To je značajno da čujete. Dakle, Makiš - Mirijevo je prva, Depo – Bežanija - Mirijevo druga i Banjica - Blok 61- Bežanija je treća linija. Sve tri linije će biti dugačke 63 kilometra.

Železnička infrastruktura u Beogradu, u koju će takođe biti ulagano, je usmerena ka daljoj modernizaciji i planskom širenju BG voza. To će biti, planira se, urađeno sa još 37 kilometara pruga i sa više novih stanica i stajališta. Sa širenjem tramvajskog sistema predviđeno je da se ona širi i na šumadijskom i na sremskom i na banatskom delu grada i to u ukupnoj dužini u budućnosti od 42 kilometra.

Sada opet još jednu paralelu. Za pet godina svoje vlasti Đilas je inače najavljivao da će da gradi metro od 2008. do 2013. godine, a u tom periodu od pet godina nije bukvalno zaboo ni jedan ašov da bi se gradio metro. Tada su Beograd i Srbija potpisivali sa Francuzima neke predugovore, ugovore i ništa, naravno, nije urađeno. Kako je to bilo nakaradno postavljeno, reći ću vam da je negde već 2011. godine potpisan ugovor o kupovini vagona za metro čija gradnja još nije bila ni počela. Sva sreća, kad je Đilas menjan 2013. godine, to je stopirano. Jer, što da kupujete vagone, a još niste usvojili i niste baš sigurni da je to toliki kolosek ili onoliki.

Inače, da pomenem, gradski odbornik Đilas, to već sedam godina traje, ne dolazi na sednice Skupštine grada, ne radi, ne koristi dva mandata koja su mu dali građani, a uredno prima novac za nerad. Dakle, sram ga bilo! A oni njegovi koji su imali priliku za pet godina da izgrade ovaj metro i da počnu da ga grade imaju onda obraza da dođu na Makiško polje i da sprečavaju gradnju metroa.

Inače, sećate se te njegove izjave, Đilas je tvrdio da on nije smenjen da bismo se danas vozili njegovim metroom. Pazite, to je bezobalna laž. Da je Đilas ostao na vlasti, naravno, on ne bi zaradio onih 619 miliona evra, on bi zaradio milijardu evra, dug Beograda bi verovatno, da je on ostao na vlasti, narastao na dve milijarde evra, a u Beogradu bi Đilas, da je ostao na vlasti, umesto pravog izgradio repliku metroa poput one, sećate se, replike Terazija koja je srušena, sama se urušila i onda je morala da bude uklonjena.

Pre koju nedelju Dragan Đilas je sve Srbe na Kosovu i Metohiji nazvao kriminalcima. Dakle, on koji na Kosovu i Metohiji ima nula posto podrške, a Srpska lista 99%, on naziva Srbe kriminalcima. Međutim, onda postavljamo pitanje da li će Đilas kada doživi katastrofu na narednim izborima, npr. u Beogradu, i kada SNS bude osvojila 50% u Beogradu, da li će Đilas Beograđane tada da nazove kriminalcima?

E, sada, pruga Beograd - Budimpešta, koja je takođe deo i prošlogodišnjeg, a i budžeta za iduću godinu. Dakle, to je najveći i najvredniji projekat u jugoistočnoj Evropi, ukupne vrednosti oko četiri milijarde evra, od čega dve milijarde evra su na teritoriji Srbije, a investicija deonice Beograd – Novi Sad koja se završava, to sam rekao, je vredna oko 850 miliona dolara, a ova buduća deonica Novi Sad – Subotica će biti vredna oko 16 milijardi dolara. Kada pruga bude završena do Budimpešte i tamo ćemo stizati za manje od tri sata krajem 2024. ili najkasnije početkom 2025. godine. Sada već uskoro od Beograda do Novog Sada na ovoj pruzi koja se dovršava stizaćemo za 25 minuta. Ove pruge rekonstruišu i grade u stvari ruske i kineske kompanije i brzina vozova će biti uglavnom 200 kilometara na sat.

Samo da vas podsetim, sada se od Beograda do Budimpešte autobusom stiže za šest sati. Radovi na relaciji Beograd-Novi Sad su počeli u februaru 2019. godine i završavaju se i dok izgradnja brze pruge od Beograda do Novog Sada ulazi u završnu fazu, prekjuče je počela gradnja ove deonice od Novog Sada i Subotice u dužini od 108 kilometara i rok je za završetak 33 meseca.

U Novom Sadu će da bude izgrađena i velika i moderna železnička stanica, a na trasi od Novog Sada do mađarske granice biće izgrađeno ukupno 49 podvožnjaka, nadvožnjaka i sličnih objekata i predsednik Aleksandar Vučić je prekjuče lepo rekao da će deonica brze pruge od Novog Sada do Subotice i do granice sa Mađarskom, koja je prekjuče počela da se gradi, biti završena do 2024. godine i poručio da će Srbija nastaviti da se razvija i menja na bolje.

I kaže predsednik Vučić: „Ako ne razmišljate o budućnosti, ne možete da je imate“, to je on pomenuo da je rekao Džon Golsvordi. Predsednik Vučić je zahvalio građanima što veruju u bolju i uspešniju Srbiju. Poručio je da će Srbija nastaviti da se menja i da će svi biti ponosni na našu zemlju i verovati u budućnost svoje dece u Srbiji. I završavam.

Dakle, sa druge strane, jedini program Đilasovaca, i to smo se uverili i niz godina unazad, je rušenje Vučića, dehumanizacija njegove porodice, nasilje i protivljenje svemu što radi SNS. I ovo što sam sad izgovorio je najbolje opisala jedna gospođa, član SSP-a, koja je demonstrirala protiv gradnje metroa na Makiškom polju kada je u ponedeljak rekla, citiram: „Mi smo ispred naše partije SSP došli zbog toga što se protivimo svemu što radi SNS“, kraj citata.

I to je suština svega. Dakle, Đilas i njegovi se protive svemu što donosi napredak Srbije, protive se metrou, vakcinama, kovid-bolnicama, gradnji svih kapitalnih projekata, podizanju spomenika, svemu. Mislim, prosto ne znaju gde udaraju, ne znaju šta rade. A Sveto jevanđelje po Luki lepo kaže, citiram: „A Isus govoraše – oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“.

Mislim, na kraju krajeva, to što rade đilasovci i nije baš toliko važno, važno je da vlast iz Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem i da SNS, da svi oni znaju šta rade. Predsednik Vučić štiti Srbiju, uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti, radi budućnosti. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane predstavnice pravosuđa, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, prosto, ukazaću kroz ovu diskusiju na tri primera koja se tiču apsolutno pravosuđa, tiču se sudija, tužilaca i nadam se da će tužioci koje biramo danas i sudije koje biramo i predstavnice pravosuđa a i sve one sudije i pravnici koji gledaju ovo, da izvuku određene pouke. Jer, čućemo i neke nove informacije.

Prosto, ukazaću našem pravosuđu na određene slučajeve, na prvi slučaj koji se čini da zaslužuje istragu tužilaštva i policije, a potom, naravno, ako do toga dođe, i postupanje suda. Dakle, radi se o nadzornom telu, jednom.

Nadzorna tela jesu nezavisna, ona se pre svega bave pravnim poslovima. Međutim, ni jedno nadzorno telo, pa ni jedan njihov službenik, nije iznad države i nije izvan nadležnosti policije, tužilaštva i sudova. I na kraju, da pomenem, pošto se o konkretnom nadzornom telu radi, da sam poverenik Marinović je pravnik, da je sertifikovani predavač pri Pravosudnoj akademiji za sudije i pravne stručnjake i da je bio predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. Dakle, o slučaju o kom ću govoriti, ima elemenata zloupotrebe službenog položaja, indicija o trgovini uticajem i ima sigurno sukoba interesa, a može biti i davanja mita odnosno u pitanju je moguća korupcija.

Dakle, kako funkcionišu nadzorna tela i regulatorna tela svedoči afera koja traje već danima, skandal, kada služba poverenika bez osnova, slučajno, pod znacima navoda, nadzire, pazite, nećete verovati ali sve je tačno, sajt jedne vinoteke, inače besprekorne kompanije, u kojoj opet slučajno radi baš Danilo Vučić, sin predsednika države. A inače da podsetim da je Danilo Vučić već godinama žrtva progona i dehumanizacije, kao i drugi članovi porodice predsednika Vučića. O skandalu svedoči i sledeće.

Jedno od lica koje je otišlo u kontrolu u vinoteku, što je moguće da prekontroliše, pazite, sajt, otišla su tri lica a u takvu kontrolu može da ode jedno lice i da obavi kontrolu za pet minuta, što se inače i desilo, ali nisu potrebna tri lica, oni neće tamo da nose džakove, nema posla za tri lica. No, otišlo je jedno od lica koje je tamo otišlo, tzv. lažna inspektorka koja se zove Emina Kovačević, njeno ime uredno stoji na sajtu poverenika. Ko je ona osoba?

Inače, tamo, na licu mesta, sačekali su je predstavnici medija, koji imaju pravo da dobiju podatke, javne, koji su upravo u nadležnosti ove službe u kojoj ona radi. Ona je odbila da se predstavi, bežala je od predstavnika medija i odbila je da im pruži bilo kakve informacije, što je suprotno njenoj službi u kojoj radi. Ona radi u kancelariji poverenika, upravo u tom odeljenju, na mestu višeg savetnika u Sektoru za nadzor, u odseku za nadzor nad zaštitom podataka.

Međutim, postoje takođe javni podaci da je pomenuta Emina Kovačević bila član i DS i Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića. A inspektorka Emina, pod znacima navoda inspektorka, tvrdi da se politikom ne bavi već osam godina. Međutim, 2014. godine je ona, to je pre sedam godina, bila na listi za grad Beograd upravo Borisa Tadića, a i 2016. godine je bila kandidatkinja na 170. mestu liste Borisa Tadića. Kako se onda ne bavi politikom? A radi u službi Poverenika.

Međutim, pale vam se već verovatno crvene lampice, a slušajte sada ovo. Rada Kovačević, majka Emine Kovačević, takođe radi u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i ona je četvrti funkcioner u toj kancelariji, osim poverenika, njegove zamenice, ima i dve savetnice od kojih je jedna majka Emine koja je išla u slučajnu kontrolu, Rada Kovačević. Inače, Rada Kovačević je kao i sama Emina, stari kadar Demokratske stranke, SDS-a i svih tih žutih stranaka. Da li je i danas član neke od tih raspadnutih, teško je utvrditi.

Sama gospođa Kovačević, inače je navršila 65 godina i ima uslov da ide u penziju. Mislim da je cilj da zapošljavamo mlade ljude i da se otvaraju nova mesta, evo, novog radnog mesta. Dakle, inače sama gospođa Kovačević je radila u Vladi, bila je važan funkcioner DS, radila je u Vladi Mirka Cvetkovića u službi za upravljanje kadrovima kao pomoćnik direktora u Sektoru za pravne, finansijske i opšte poslove, a zvuči neverovatno, bila je i predsednik žalbene komisije Agencije za borbu protiv korupcije.

Još neverovatnije zvuči sledeća činjenica, jer znate, sam poverenik Marinović je u prethodnom mandatu izabran na to mesto. On tvrdi da on nije znao za sve ovo, da je to tamo otišlo se slučajno. Međutim, da to nije baš tako slučajno svedoči da je poverenik Marinović 15. marta ove godine, baš ovu gospođu Kovačević unapredio u svoju savetnicu. Dakle, on vrlo dobro zna šta majka i ćerka rade. Zar nije to sukob interesa da članovi jedne porodice rade u jednom nezavisnom i trebalo bi da bude profesionalnom i samostalnom nadzornom i regulatornom telu. Zar to nije sukob interesa? Mislim da jeste sukob interesa. Znate u čemu je tu dokaz.

To je dokaz, inače u službi poverenika, trenutno radi zajedno sa poverenikom sto ljudi, ja vam garantujem da je najmanje pedeset posto zaposlenih u nadzornom jednom telu su bivši, sadašnji članovi ili članovi porodica, ljudi koji su bili članovi Đilasovskih ili žutih stranaka. Kako onda da očekujemo da ovo nadzorno telo profesionalno i nepristrasno i bez zloupotrebe položaja radi svoj posao? Dakle, u svim nadzornim telima je očigledno, ne samo u ovom potrebno provetravanje i depolitizacija.

Evo, ukazaću. Premijerka Brnabić je 13. novembra, ukazala na to da je Poverenik zloupotrebio svoju funkciju. Inače, rad Poverenika regulišu čak dva zakona – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Prvo pomenuti zakon kaže da Narodna skupština većinom glasova bira Poverenika na predlog Odbora Narodne skupštine. Dakle, kako ga i bira, tako može i da ga smeni.

Dakle, Poverenik može biti razrešen dužnosti, citiram: „ako nestručno i nesavesno obavlja svoj posao“. Inače, postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.

Sam Poverenik je, i to je takođe prekršaj zakona, dakle, iznoseći u medijima, pa i na svom sajtu podatke o kompaniji koja je bila predmet nadzora Poverenika prekršio član 76. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji lepo kaže, citiraću ga, pa ćete videti da je zaista prekršio. Dakle, član 76. kaže: „Obaveza čuvanja profesionalne tajne – Poverenik, zamenik Poverenika i zaposleni u službi Poverenika dužni su da kao profesionalnu tajnu čuvaju sve podatke do kojih su došli u obavljanju svoje funkcije, odnosno poslova“. To sigurno važi, bar dok traje postupak. Recimo, u ovoj pomenutoj firmi, u vinoteci u kojoj je radio Danilo Vučić.

Međutim, Poverenik je u svom saopštenju i nastupom u medijima 12. novembra, izneo podatke do kojih je došla njegova služba u obavljanju svoje funkcije, odnosno poslova tako što je izneo podatke o rezultatima i toku nadzora o subjektu koji je bio predmet nazora. To je još uvek bio otvoren predmet, tako da je Poverenik, dokazao sam, prekršio ovaj član zakona.

Inače, budžet Poverenika čini narodni novac. To su narodne pare. Na ovom primeru vidimo da služba Poverenika osim što zloupotrebljava položaj zloupotrebljava i narodne resurse, resurse na progon, recimo, Danila Vučića.

Inače, dokazao sam u jednom ranijem tekstu da je verovatnoća da služba Poverenika slučajno kontroliše jedan od pet miliona sajtova, što im je predmet kontrole, pošto izvrše 500 kontrola godišnje, to su podaci za 2018. i 2019. godinu. Dakle, ta verovatnoća je 1:5.000. Dakle, radi se o neverovatnoći da se to slučajno dogodi. Dakle, to je inače procenata od 0,002% verovatnoće da se izvrši jedna takva kontrola slučajno. E, ako nije slučajno, onda je namerno.

Inače, Poverenik je dužan da ove kontrole sajtova, što mu nije prvorazredni posao, obavlja tamo na sajtovima gde postoji visok ili kritičan rizik. Ova kompanija, odnosno ovaj sajt ima besprekoran ugled, što je kontrola Poverenika sajta i pokazala. On uopšte nije, dakle, trebao da kontroliše taj sajt. Dakle ako nije slučajno, onda je namerno, reći ću vam šta se najverovatnije dogodilo.

Pošto je to sve to počelo u martu ove godine, početkom godine neki uticajni đilasovac je dao nalog, uz verovatnu finansijsku stimulaciju određenom simpatizeru, licu u službi Poverenika, da u plan nadzora za 2021. godinu uvrsti i kompaniju u kojoj radi Danilo Vučić. Pomenuto lice u službi Poverenika je onda, zloupotrebljavajući službeni položaj i trgujući uticajem, uvrstilo u plan nadzora za 2021. godinu besprekornu kompaniju, odnosno njen sajt u kojoj radi Danilo Vučić.

Potom je to lice, kao što je od njega verovatno bilo i traženo, dojavilo nalogodavcu i davaocu mita za koji dan je zakazan nadzor na licu mesta.

Da bi šou bio veći, jer je bio pripremljen šou za đilasovske medije, na lice mesta je upravo iz tog razloga otišlo troje službenika koji tamo nisu imali šta da rade osim da beže, očigledno, i od novinara.

Srećom, neko je dojavio glavnom i odgovornom uredniku lista „Informer“ sve ovo što se događa, pa su tamo onda na licu mesta predstavnike, ovo troje, čitavu armadu kontrolora i inspektora koji treba da kontrolišu jedan sajtić dočekali novinari „Pinka“ i „Informera“ i ispreskakali ih, pitali ih za osnovne podatke – šta tu traže, kako se zovu. Onda su ovi pobegli, dali petama vetra. Onda je propao ceo plan.

Plan je bio da kad se izvrši ovaj udar, ova kontrola strašnog sajta jedne vinoteke, pazite, da đilasovski mediji onda spinuju ceo slučaj, da prikažu kako se u vinoteci odigrava ko zna šta, bahanalije, kako je Danilo Vučić, verovatno, vlasnik vinoteke, prikriveni. Slično je to, povucite paralelu sa onim spinom i laži, da je Andrej Vučić bio vlasnik restorana „Franš“, što je naravno davno demantovano. Ali, radi se o istim lažima. E, sve to su razvejali novinari na licu mesta, tako da su ceo spin i cela laž propali.

Ovaj slučaj, podsetiću i na ovo delo, veoma podseća na knjigu čuvenog Franca Kafke „Proces“. Pazite, tamo se radi o Jozefu Ka, čoveku koji je od strane neutvrđenog autoriteta osumnjičen, uhapšen, optužen i da se ne zna uopšte priroda zločina Jozefa Ka, niti u celoj knjizi, niti je ikad otkriveno čitaocima.

Tako i mi imamo slučaj Danila V. koga godinama progone mediji i đilasovske partije, a da nikome nije uopšte poznata priroda njegovog, pod znacima navoda, sagrešenja. Sad su se u tom procesu progona pridružili i službenici koji rade u državnom, doduše nezavisnom, organu. Onda služba Poverenika ispade nekako kao služba za kontrolu samo jedne vinoteke, i to sajta te vinoteke, baš one u kojoj radi predsednikov sin.

E, sad, šta može da bude epilog ovoga? Dakle, može da bude pojeo vuk Poverenika, odnosno moguće je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave shodno svojim nadležnostima pokrene inspekcijski nadzor nad radom Poverenika. U slučaju ovog skandala moguće je i da trećina narodnih poslanika pokrene postupak za razrešenje Poverenika, a moguće je da će vuk pojesti magarca i nikom ništa.

E, sad, drugi slučaj je mnogo važniji od ovog. Jedan od ciljeva pravosuđa je i da na osnovu prava štiti državu i državu uopšte. Naši sudiji i tužioci, to moram da konstatujem pažljivo, to pratim godinama i tu temu, praktično nikada ne govore o lažnim optužbama protiv države Srbije i srpskog naroda za navodni genocid u Srebrenici.

Ispada da su za Srbiju u pogledu višedecenijskih lažnih optužbi za genocid više učinili, a jesu, članovi Nezavisne međunarodne komisije za Srebrenicu, Grajfove komisije, dakle sve stranci osim jedne naše profesorke, svojim izveštajem na 1.200 strana i da je više učinila predsednica sudskog veća koje je sudilo Mladiću, sudija Nijambe u svom izdvojenom mišljenju na 45 strana, dakle da su oni učinili više nego sve srpske sudije, tužioci i doktori pravnih nauka zajedno. To je svojevrsna poruka našem pravosuđu i pravnoj nauci. Važno je da se država, sudije, tužioci i ugledni pravnici suprotstave žigosanju Srbije i srpskog naroda kao genocidnog.

Ovih dana, i to govorim zbog ovoga imamo nejake pokušaje destabilizacije države prilikom skrnavljenja i svih skupova i svih skandala koji stanu, odigravaju, prilikom skrnavljenja murala generalu Ratku Mladiću. O tom muralu i o samom generalu Mladiću najbolje govore upravo ovaj pomenuti izveštaj Grajfove komisije o Srebrenici, izdvojeno mišljenje sudije Priske Matinbe Nijamnbe. Oba dokumenta su ključni dokazi o nepostojanju genocida u Srebrenici.

Prosto, mural, Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici stoji tamo već godinu dana. Čemu onda histerija oko murala? Čim se skandal još pre nedelju dana dogodio, ambasada SAD je dala saopštenje, možda je to odgovor. Ambasada je rekla – Ratko Mladić ne treba da bude lice koje Beograd pokazuje svetu. Čuli smo poruku. Dobro. Ali, o krivici i nevinosti Ratka Mladića najbolje govore ovaj pomenuti izveštaj i izdvojeno mišljenje.

Podsetiću. Inače, izveštaj je na 1.200 strana, to je naučni izveštaj, govori da nije bilo genocida u Srebrenici, a izdvojeno mišljenje sudije Nijambe, praktično oslobađa Mladića većeg dela krivice, odnosno osam od devet tačaka optužbe.

Podsetiću kratko. Profesor Gideon Grajf, izraelski istoričar i predsednik je bio ove Nezavisne komisije o Srebrenici. On je 15. juna, predstavljajući izveštaj rekao sledeće: „Ja sam Jevrejin i znam šta genocid znači. Pripadam starom narodu, nad kojim je izvršen genocid, najveći genocid u istoriji čovečanstva. Meni niko ne treba da objašnjava šta je genocid. Navedeni događaji nisu genocid ni na koji način.“

Mi smo to dokazali, dakle komisija, to nije naše mišljenje. Mi smo to dokazali. Nije se radilo o genocidu, to se ne može nazvati genocidom. Ako neko koristi taj termin, treba ga izbrisati iz istorije.

Kaže Grajf dalje: „To je važno zato što su optužbe o počinjenom genocidu veoma ozbiljne, zato što odluka o činjenju genocida predstavlja težak zločin, a u ovom slučaju to delo ne postoji.“

U našoj komisiji, kaže Grajf, imali smo stručnjake za brojanje i izračunavanje žrtava i ustanovili su taj broj. Taj broj treba biti zapisan u istoriji, ni manje ni više. Svaka smrt je tragedija užasna, toga smo svesni, ali broj žrtava je takođe bitan.

Dakle, mi kao komisija smo dali okvir definicije. Ne radi se o genocidu, i to ću ponoviti stotinu hiljada puta, nije počinjen genocid i, kaže Grajf, broj žrtava u Srebrenici je bio 3.700 i nešto, otprilike.

Kaže Grajf dalje - Srbi nikada nisu imali plan za genocid ni u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu. Nasuprot tome, kada pogledate, kaže Grajf, Nezavisnu državu Hrvatsku, fašističku i nacističku, postojao je plan da trećina Srba bude ubijena, trećina proterana, a trećina pokrštena, to jest da promeni veru. Dakle, genocid su počinile hrvatske Ustaše i to se nikada ne sme zaboraviti.

Priska Matimba, inače zambijska pravnica besprekorne reputacije, sudija Visokog suda Zambije i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove i ni na koji način nije povezana sa Srbijom, niti sa Republikom Srpskom, je bila predsedavajuća u sudskom procesu Ratku Mladiću i na kraju je prilikom izricanja drugostepene presude 8. juna ove godine izdvojila mišljenje na 45 strana, koje predstavlja integralni deo presude, u kome jednostavno naglasila, i ovo je važno da se čuje, da se ona pita, čitav sudski postupak protiv Mladića morao bi biti ponovljen i uvažila je osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane, a izdvojeno mišljenje sutkinje Niambe je deo, naravno, cele ove presude.

Najvažnije je obrazloženje njeno u vezi sa tačkom 5. koje se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici. Sutkinja Niambe ne dovodi u pitanje da se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim muslimanima, ali otvoreno preispituje da li je reč o genocidu i da li je zločin uopšte osmislio i naredio Mladić.

Ona kaže – imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova žalbenog veća, ja bih naredila da se generalu Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe šest za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Dakle, ukazaću i ovo je važno da se čuje, imajući u vidu sve ovo što sam rekao, mural generalu Mladiću je, odgovor nesumnjiv, nesporan. General Mladić je zaslužio i mnogo više.

Treći slučaj, to je udar na državu i predsednika Vučića i u ovom udruženom zločinačkom poduhvatu, udaru na državu predsednika Vučića i njegovu porodicu su učestvovale strane službe, pojedinci iz policije, nažalost, čini se i par pojedinaca iz SNS i đilasovske stranke i mediji.

Ovih dana, odnosno baš juče su nemački mediji „Dojče vele“ i „Vajs“ magazi, kroz tekst autora Mihaela Knota iz nemačkog „Vajsa“ rekli u istraživačkom tekstu da, to su forenzička istraživanja u Nemačkoj ustanovila, konoplja iz „Jovanjice“ je preslaba da bude droga.

Magazin kaže – imao je uvid u rezultate zvanične laboratorijske i forenzičke analize obavljene u Nemačkoj, koja pokazuje da je konoplja uzgajana na gazdinstvu „Jovanjica“ ima udeo psihoaktivne supstance THC od svega 0,54%. To je, naravno, iznad onih 0,3% koji su dopušteni u Srbiji. Međutim, kaže časopis i kažu analize forezničke, to ni izbliza nije droga koja se može prodati.

Evo, daću vam podatak, proverio sam to, to i u magazinu stoji, recimo, nivo THC-a za industrijusku konoplju je 1%. Dakle, tri puta je veće od onog koji je u Srbiji i dva puta je veći od jačine THC-a u konoplji gazdinstva „Jovanjica“.

Inače, časopis kaže – laboratorijske analize su urađene u Nemačkoj po nalogu istrage i datirane su na 16. decembar 2019. godine i to praktično dokazuje tvrdnju da je Koluvija imao nesreću da njegove sadnice konoplje imaju nešto više aktivne supstance nego što treba i da je imao nesreću da bude žrtvovan od strane organizatora udara na državu.

Evo šta još kažu „Dojče vele“ i „Vajs“. Citiram - Jedan zaposleni u Nemačkoj ambasadi u Beogradu, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je telefonski za „Vajs“ da je i u Srbiji, uprkos strogim zakonima o drogama, neuobičajeno da neko pre dve godine provede u pritvoru, a da je taj pravio kanabis, tj. gajio konoplju sa 0,54% THC. Kaže taj nemački izvor iz ambasade da ima i drugih slučajeva u Srbiji kod kojih uopšte nije bilo krivičnog gonjenja zbog povišene vrednosti THC-a kod industrijske konoplje, pišu „Vajs“ i „Dojče vele“.

Privodim kraju. Dakle, afera „Jovanjica“ je, pre svega, imala cilj da predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu uplete u nešto sa čim oni nikakve veze nemaju. To je veštački napravljena afera.

Potpredsednik SNS, cenjeni narodni poslanik Milenko Jovanov je juče ovde lepo rekao da je afera „Jovanjica“ kreirana kao napad na predsednika Aleksandra Vučića i rekao je da je ovo očigledno vrlo ozbiljan dokaz u kontekstu toga da je cela afera „Jovanjica“ napakovana, da ovo nema veze sa onim kako se predstavilo u javnosti. Budući da su to sada objavili Nemci, a ne neko naš, postavlja se pitanje šta će da rade sada svi oni koji su fabrikovali ovu aferu?

Kaže Jovanov - podsetiću da su u fabrikovanju ove afere učestvovali i neki političari, ali i neki tajkunski mediji i neki ljudi iz policije. Sada se otvara pitanje da vidimo ko je to uradio, šta je bilo motiv i šta je bio cilj. Očigledno je motiv bio povezivanje predsednika Vučića i njegove porodice sa ovom aferom i cilj je bio napad na predsednika Republike, poručio je cenjeni gospodin Jovanov.

Ovo otkriće, to je poslednja rečenica, nemačkih medija je dokaz koliko su bile monstruozne laži Đilasa, Marinike, Aleksića i njihovih medija povodom afere „Jovanjica“. Pravda je spora, ali dostižna.

Živela Srbija! Hvala vam.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici nadležnih institucija, kratko moram da se osvrnem, prosto mislim da je neuputno da mi u skupštini slušamo nekakve katastrofične najave. Moram da povezujem, ja sam to čuo pre neki dan i u Skupštini grada Beograda.

Naime, jedna od kritika ispred zgrade je bilo da ako se izgradi Metro i njegov depo da će Beograd ostati bez vode. Ovde smo čuli od poslanika da ako dođe do iskopavanja litijuma da će, takođe Beograd ostati bez vode, što je naravno neverovatno.

Juče je gospodin Gojko Palalić sjajno govorio upravo na ovu temu i samo ću podsetiti. Angela Merkel kada je bila rekla je da je Nemačka zainteresovana za iskopavanje litijuma, za proizvodnju baterija i za proizvodnju električnih automobila, i na to se nadovezao i predsednik Vučić i rekao je da je to neviđena razvojna šansa Srbije. Mislim da je gospodin Gojko Palalić juče pominjao da je to nekakav godišnji obrt investicioni od 17 milijardi evra i to je neviđena šansa.

Zato se toliko vrišti protiv ovih velikih projekata, jer ukoliko se oni ostvare, a ostvaruje se polako jedan po jedan, opozicija praktično na narednim izborima, 2022, 2026. godine, koje god hoćete godine, praktično ostaje bez šanse, ali Srbija ima onda šansu.

Što se tiče ovog seta zakona, imamo četiri. Prosto, moramo da kažemo da ova četiri zakona, dakle o privrednim društvima, Sporazum sa Norveškom, o javnim nabavkama i Komisiji za nabavke, i Komisiji za hartije od vrednosti, znači ova četiri zakona su nasleđe i ono što ostaje iza predsednika Vučića.

Zbog toga je od krucijalne važnosti i za ova četiri zakona da utvrdimo šta ostaje iza predsednika Vučića, ali i da utvrdimo i šta ostaje iza Đilasa.

Naime, tajkun Dragan Đilas koji je vlasnik stranke, što je vrlo čudno, ali je tačno, SSP i kompanije „Multikom“, u kojoj inače rade svi njegovi funkcioneri, pa su u dvostruko zavisnom položaju, je pre neki dan, juče, na društvene mreže i medije okačio svoju sliku sa sledećim tekstom – Vučić će otići brže nego što misli, a kada ode po njemu se u Srbiji ništa neće zvati, jer iza njega ništa ostati neće.

Inače, na ovoj Đilasovoj slici iza njega je srpska zastava. Međutim, Đilas je u Vašingtonu opet pre neki dan lobirao za Kurtijeve i albanske interese i to 100%, i tada je sve Srbe na Kosovu nazvao kriminalcima i onda bi tačnije bilo da je Đilas na ovu svoju sliku okačio albansku zastavu, jer on je njihov lobista i Kurtijev partner ovde, obojica žele da budu partneri.

Sad zaustih da kažem da se po Đilasu u Srbiji ništa ne zove, mislim netačno je. Zaustih da kažem da ništa nije iza Đilasa ostalo, opet je netačno. Po Đilasu u rečnicima postoji sinonim, Đilas je postao sinonim. Kad se kaže Đilas - za pljačku i lopovluk, to je ostalo.

Međutim, šta je još ostalo iza njega? Iza tajkuna Đilasa je ostalo njegovo porodično nasilje kada je napao bivšu suprugu i njene roditelje u prisustvu dece. Iza Đilasa su ostale modrice na licu njegovog bivšeg tasta, penzionera. Iza Hazija i na Đilasa je ostala nezakonito izgrađena rijaliti kuća „Velikog brata“ na zemljištu dečije ustanove „Pionirski grad“ i pacovi i đubre u toj kući danas.

Iza tajkuna Đilasa su ostale desetine hiljada Roma i njihove dece kojima je sravnio kuće sa zemljom, a onda ih potrpao u kontejnere po obodima šuma Beograda, a sve za potrebe drugog tajkuna koji je gradio upravo na lokacijama gde su živeli Romi.

Iza tajkuna su ostale psovke u Skupštini grada kada je psovao odbornike 2008. u oktobru i psovke 2018. godine upućene siromašnim studentima koji su mu dobacivali da je lopov.

Iza Đilasa su ostale pretnje policajcima na dužnosti više puta, povređivanje 140 policajaca prilikom napada na Skupštinu Srbije, koje je upravo on organizovao i podržao. Iza Đilasa je ostala, to nije manje važno, uništena Demokratska stranka, koju je on uveo u dužničko ropstvo.

Iza Đilasa je ostala opljačkana Direkcija za gradsko građevinsko zemljište u iznosu od 291 neverovatni milion evra. Iza tajkuna Đilasa je ostao dug Beograda od 1,2 milijarde evra. Iza tajkuna Đilasa je ostala lažna nagrada koju je sam sebi dodelio za naj menadžera, koju je platio 9.000 funti prevarantima iz Engleske, iz Oksforda, da bi sebe okitio tom lažnom nagradom, koju i dalje ima.

Iza tajkuna Đilasa je ostao opljačkani budžet Beograda u iznosu od šest miliona evra prilikom rekonstrukcije Bulevara. Opljačkan je iznos od osam miliona evra za fiktivne konsultantske usluge u vezi Mosta preko Ade, pa onda u iznosu od šest milina evra prilikom ugradnje falš kontejnera i opljačkani budžet grada u iznosu od 100 miliona evra prilikom same gradnje Mosta preko Ade koji je izgrađen na pogrešnom mestu i na potpuno pogrešan tehnološki način, preskup, naravno.

Iza tajkuna Đilasa je ostao profit njegovih kompanija od 619 miliona evra dok je obavljao tri državne funkcije tokom 10 godina. Iza tajkuna Đilasa je od 2017. godine do sada ostalo 500 masovnih tužbi protiv medija i pojedinaca i novinara i urednika, koje je podneo ne bi li ih sprečio da govore, pišu i istražuju to kako je zaradio onih 619 miliona evra.

Iza Dragana Đilasa je ostao napad na RTS koji je on organizovao i u kome je učestvovao. Iza tajkuna Đilasa je ostao opljačkani RTS, prilikom trgovine sa sekundama, vremena za oglašavanje sa njegovim kompanijama.

Iza tajkuna Đilasa su ostale spaljene knjige Gorana Vesića i proganjanje porodice Gorana Vesića. Iza tajkuna Đilasa je ostalo svakodnevno, višegodišnje proganjanje i dehumanizovanje svih članova porodice Aleksandra Vučića.

Iza Dragana Đilasa, tihim glasom to kažem, su ostale intimne fotografije sa kriminalcima i narkodilerima Dabovićem, Japancem, Jeremićem, Bakićem i Filipovićem. Iza ligerha činjenica, ostaje činjenica da je on kukavica koja nema hrabrosti da se kandiduje ni za jednu funkciju ni na kom nivou u državi.

Iza tajkuna Đilasa ostaje, naravno, njegov dragi brat Gojko, koji se silno obogatio uz brata, suvlasnik ili direktor mnogih kompanija svog brata Dragana.

Iza tajkuna Đilasa je ostao ogroman broj njegovih saradnika iz doba dok je bio gradonačelnik. Njih imenom i prezimenom neću ih sada čitati, 54, koji su uhapšeni pod optužbama da su oštetili budžet grada Beograda za silne milione evra. Iza tajkuna Đilasa je jedan od ovih, samo ću ga pomenuti, ostao Aleksandar Bijelić, kao nekakvo siroče, bivši Đilasov gradski menadžer, koji je uhapšen zbog sumnje da je u toku rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra zloupotrebom položaja oštetio budžet Beograda za šest miliona evra. Optužnica je nedavno potvrđena.

Iza tajkuna Đilasa je ostalo 68 miliona evra na 53 računa u 17 država, kakva ostavština. Ima toga još. Iza tajkuna, i to je važno za sve građane, su ostale niske prosečne plate od 40.000, to je 2012. godine.

Iza tajkuna Đilasa je ostala jedna od najnižih stopa zaposlenosti od 44% svega. Iza tajkuna Đilasa je ostala ogromna stopa nezaposlenosti od čak 25%. Iza tajkuna Đilasa je ostalo povećanje broja nezaposlenih od 302.000, znači, sa 433.000, kada su došli na vlast, na kraju 2012. godine je bilo 735.000 nezaposlenih.

Iza tajkuna Đilasa ostaje činjenica da je on šef političkog krila mafije. Iza tajkuna Đilasa ostaje politika kojom on i Marinika srpski narod proglašavaju genocidnim. Iza tajkuna Đilasa ostaje činjenica da je nedavno u Vašingtonu sve Srbe na Kosovu i Metohiji nazvao kriminalcima. To ostaje iza Dragana Đilasa.

Šta ostaje iza predsednika Vučića? Iza predsednika Vučića ostaje uspravljena Srbija, ostaje vakcinisana Srbija. Iza predsednika Vučića ostaje Srbija koja proizvodi vakcine. Iza predsednika Vučića ostaje sačuvana i izgrađena Srbija. Iza predsednika Vučića ostaje spasena ekonomija i činjenica da je spasao Srbiju od bankrotstva. Iza predsednika Vučića ostaje značajan ekonomski rast i podignut značajno kreditni rejting Srbije i znatno bolji životni standard nego do 2012. godine i ostaje niska inflacija.

Iza predsednika Vučića ostaje stabilan kurs dinara i povećane devizne rezerve. Iza predsednika Vučića ostaje obiman razvoj sportske infrastrukture i sporta uopšte. Iza predsednika Vučića ostaje opšta renesansa društva, ekonomije, poljoprivrede, gradnje, vojske i još mnogo toga.

Iza predsednika Vučića ostaje značajno stipendiranje i zapošljavanje mladih. Iza predsednika Vučića ostaju ogromna ulaganja u sve nivoe obrazovnog sistema. Iza predsednika Vučića ostaje izgradnja i kapitalna rekonstrukcija objekata na Kosovu i Metohiji, srpskom Kosovu i Metohiji. Iza predsednika Vučića ostaje organizovana nikad veća i nikad organizovanija finansijska pomoć Srbima na KiM. Iza predsednika Vučića ostaje jačanje jedinstva Srba na Kosovu i Metohiji na nivo od 99%.

Iza predsednika Vučića ostaje stalna finansijska i druga pomoć SPC. Iza predsednika Vučića ostaju spomenici Stefanu Nemanji i Bori Pekiću. Iza predsednika Vučića ostaje Beograd na vodi. Iza predsednika Vučića ostaju stotine kilometara novih autoputeva. Iza predsednika Vučića ostaje novi Žeželjev most u Novom Sadu. Iza predsednika Vučića ostaje, setimo se, spašeni penzioni fond, ostaju povećane penzije, ostaju povećane plate. Prosečna zarada u ovo Vučićevo doba avgust 2021. godine, prosečna zarada je 65.000 dinara.

Iza predsednika Vučića ostaje stopa nezaposlenosti od svega 10%. To su podaci iz 2019. godine. Iza predsednika Vučića ostaje smanjena nezaposlenost sa 25% na 10%. Iza predsednika Vučića ostaje činjenica da je smanjio broj nezaposlenih za 420.000 i ostaju povećane zarade od više od 50% u odnosu na 2012. godinu.

Iza predsednika Vučića ostaje činjenica da po projekcijama MMF-a i Evropske komisije Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi od samo 1,5%. Iza predsednika Vučića ostaje i reforma poreske uprave i tri nove kovid bolnice i ogromna ulaganja u zdravstvo i nove železničke pruge i najmoderniji ostaje klinički centar na Balkanu, onaj koji je završen u Nišu. Iza predsednika Vučića ostaje i ostaće i skori dovršetak Kliničkog centra Srbije.

Iza predsednika Vučića ostaje, i to je jako važno, budžetski fond za lečenje u inostranstvu, pogotovo dece. Iza predsednika Vučića ostaje organizovana briga o obolelima od retkih bolesti, naravno, i dece. Iza predsednika Vučića ostaje zakon kojim se podstiče rađanje, ostaje briga o osobama sa invaliditetom. Iza predsednika Vučića ostaje značajno podignut nivo zaštite životne sredine. Iza predsednika Vučića, sa ovim u vezi, ostaje uređena deponija Vinča, koja se uskoro završava sa izgrađenom fabrikom i energanom na samoj deponiji.

Iza predsednika Vučića ostaju rekonstruisani Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ostaje novi Zakon o ćirilici, ostaje novi Naučno-tehnološki park na Zvezdari, ostaje Srbija kao lider u stranim ulaganjima. Iza predsednika Vučića ostaju spašena Železara Smederevo, basen Bor i "Galenika".

Iza predsednika Vučića ostaje stotine investicionih projekata, gde se dovode strani poslodavci koji su otvorili, ja mislim, uskoro ćemo doći i do 100.000 radnih mesta širom Srbije.

Iza predsednika Vučića ostaje spašen i uzdignut „Telekom“, koji je pre neki dan potpisao strateški Sporazum sa „Vodafonom“ i strani investitori prognoziraju da trenutno sada „Telekom“, u odnosu na ono kada nije mogao da se proda ni za milijardu evra, sada „Telekom“ vredi oko pet milijardi evra.

Iza predsednika Vučića ostaju ogromna ulaganja u EPS, ostaje spašen i transformisan nacionalni avio-prevoznik, ostaje uzdignut aerodrom „Nikola Tesla“, ostaje veliki razvoj turizma u Srbiji.

Iza predsednika Vučića ostaje značajno podignut ugled Srbije u svetu, ostaje jačanje vojske, kupovinom novih sistema naoružanja, aviona, helikoptera. Iza predsednika Vučića ostaje značajno razvijena srpska namenska, vojna i odbrambena industrija.

Iza predsednika Vučića ostaje novoizgrađena zgrada RTV. Iza predsednika Vučića ostaje obnovljena dodela stanova pripadnicima snaga bezbednosti.

Iza predsednika Vučića ostaje smanjena stopa kriminaliteta, ostaje uspešna borba protiv korupcije, ostaje uspešna borba protiv kriminalnih klanova. Iza predsednika Vučića ostaju značajna ulaganja u pravosuđe, izgrađeno i rekonstruisano više od 40 objekata pravosuđa. Iza predsednika Vučića ostaje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

I vezano za Beograd, jer nije manje važno, iza predsednika Vučića ostaju rekonstruisani ili izgrađeni: Trg Republike, Cvetni trgu, Kosančićev venac, Trg Slavija, Karađorđeva ulica i Savski kej, park Ušće, pasarela na Kalemegdanu, 20.000 kvadrata pešačke zone u centru, Bulevar oslobođenja, Ruzveltova, Mije Kovačevića, plato ispred crkve Svetog Marka, Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića, sve je to rekonstruisano, Ulica vojvode Stepe i kružni tok Autokomande, Brankov most, severne pristupne saobraćajnice „Mostu na Adi“, pristupne saobraćajnice stanici Prokop i otvorena prva faza stanice, stadion Tašmajdan, pristupne saobraćajnice od Tošinog bunara do „Mosta na Adi“, Bulevar heroja sa Košara, garaže Obilićev venac, Zeleni venac, Masarikova, ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana. Iza predsednika Vučića ostaje velelepna fontana Slavija.

U budućnosti iza predsednika Vučića će ostati nešto što je već u toku, ali što će biti realizovano: metro u Beogradu, pruga Beograd – Budimpešta, još stotine kilometara autoputeva, završena stanica Prokop, završen „Beograd na vodi“ i urađena cela Sava promenada, nova autobuska stanica u bloku 42, novi savski most na mestu starog tramvajskog, obilaznica oko Beograda, nacionalna veletržnica, novi Muzej Beograda i ostaće, ne manje važno za ekologiju, u budućnosti i pet novih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu.

Iza predsednika Vučića u ovih devet godina ostaju ubedljive pobede na izborima na svim nivoima vlasti od 2014. godine do danas. To ostaje ili će ostati iza predsednika Vučića, to je njegova ostavština. Naveo sam samo deo i završavam uskoro.

Kako sam ja noćna mora i može biti neželjeni glas savesti koji inače Đilas nema, poručujem Đilasu da je zaboravio da čoveka čine dela, a ne prazne reči ili bogatstvo koje je pokrao. Čoveka ne čine table na kojima piše Dragan Đilas vlasnik „Multikoma“ ili vlasnik SSP-a. Čoveka ne čini 619 miliona, niti 24 miliona u nekretninama, niti 68 miliona evra na 53 računa u 17 zemalja. To čini Dragana Đilasa, a predsednik Vučić se za 28 godina bavljenja politikom nije obogatio, niti su se obogatili članovi njegove porodice.

Još jedna važna stvar. Iza predsednika Vučića će ostati činjenica da niti on, niti mi iz SNS, niti mediji koji nas podržavaju nismo demonizovali, dehumanizovali i napadali članove bilo čije porodice, pa ni članove porodice opozicionara, na primer, Đilasa, Jeremića, Marinike i ostalih. Pripadnici dela opozicije već godinama dehumanizuju sve članove porodice predsednika Vučića i u tome prednjači stranka Dragana Đilasa i đilasovski mediji. Stoga jedan savet Đilasu, kada objavljujete ovakva bezumna predviđanja šta će iza koga da ostane, okićena vašim selfijima, setite se velikog pisca Ernesta Hemingveja koji je, inače, naslov svog romana „Za kim zvono zvoni“ preuzeo iz legendarne pesme engleskog pesnika Džona Dona iz 16. veka, čiji deo glasi: „Nikada ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom“. Nemojte se, Đilase, brinuti šta će biti Vučićeva ostavština, već brinite o tragovima vašeg nečovještva. Živeo Aleksandar Vučić. Živela Srbija i hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka sa saradnikom, prošle nedelje sam govorio, podsetiću kratko na neke stvari, ali od prošle nedelje do danas su se dogodile neke nažalost ne baš tako divne stvari koje se tiču ovog zakona i koje se tiču i Zaštitnika i Poverenice, a bogami i Ministarstva za ljudska prava, tako da ja moram da ukažem na određene negativne pojave koje su baš u ovoj temi.

Naravno da je ovaj zakon dobar. Dobar je i onaj prethodni, ali ovaj je još bolji. I ovi prihvaćeni amandmani, govoriću samo jednom o svim ovim amandmanima, su dobri. Ali, opet moram da se obratim Zaštitniku građana, Poverenici, a bogami i ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koji sam imao prošle nedelje prilike da čujem.

Prošle nedelje, podsetiću, tražio sam obaveštenje od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o tome šta mogu ili šta će da preduzmu povodom ugroženih i zapostavljenih sloboda i prava predsednika Republike i članova njegove porodice, ali to se ticalo i ugroženih prava funkcionera SNS, birača SNS i članova SNS.

Svi ovi ljudi su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva. Postaviću jednostavno pitanje - ko štiti ugrožena i zapostavljena prava svih ovih lica koje sam naveo, predsednika, njegove porodice, funkcionera SNS, birača? Da li će predstavnici regulatornih tela i ministarstva koje sam naveo da kažu - da, njihova ljudska prava i slobode moraju da budu kolateralna šteta položaja predsednika Republike ili samog položaja članova, recimo, SNS i funkcionera kao članova neke većine. Neću se složiti sa tim i mislim da se niko normalan ne bi složio sa ovom tvrdnjom.

Predsednika i njegovu porodicu najčešće štitimo mi, poslanici SNS, ali i funkcioneri SNS i pojedini članovi Vlade, na čelu sa premijerkom Brnabić. Međutim, nažalost, nadležne institucije to ne čine. Kao rezultat ćutanja institucija mi imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju uperenu protiv porodice predsednika Aleksandra Vučića i pri tome jedina njihova krivica je to što postoji i što nisu po volji Đilasovskoj opoziciji i njihovim jakim medijima.

Dakle, predsednik i njegova porodica nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, od politike nikada nisu stekli ništa. Predsednik se 27 ili 28 godina bavi politikom i nije stekao ništa na osnovu politike, niti bilo koje lice povezano s njim, a kamoli da je nešto ukrao. Prosto, predsednik Vučić i njegova porodica su čisti kao suza. Utoliko je čudnija ova dehumanizacija i diskriminacija.

Da vas obavestim, pogledao sam detaljno i hronološki unazad portale Zaštitnika građana i Poverenice i ustanovio sam, a i kroz raspravu koju sam slušao i prošle i ove nedelje, da se oni vrlo suženo i ekstremno restriktivno bave svojim poslom. Dakle, oni se ponašaju kao zaštitnik manjina i kao poverenica za zaštitu ravnopravnosti manjina, a Ministarstvo za ljudska prava se ponaša kao ministarstvo za ljudska prava manjina a ne svih građana. Prosto, naš Ustav predviđa da svi oni štite sve građane, a ne samo manjine, i manjinu i većinu. Oni to ne čine.

Evo jednog primera. Dakle, u februaru 2019. godine, dva puta je pokušana vandalizacija izloga Prajd info centra u Beogradu. Reagovali su, i to je ispravno, svi mediji i Zaštitnik građana. Međutim, moram da ukažem da prostorije i izlog Prajd info centra u Kralja Milana uopšte nisu oštećeni. Poverenica je rekla kratko - Poverenica osuđuje sinoćni napad na prostorije Prajd info centra u Beogradu, 1. mart 2020. godine.

Međutim, podsetiću na dvostruke standarde. Prostorije Srpske napredne stranke u poslednjih nekoliko godina su napadane preko 60 puta, sa nanetom ogromnom materijalnom štetom. Motivi su bili čisto politički i radi se o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti. U jednom slučaju čak prostorije SNS su bile potpuno spaljene. Opozicioni mediji tokom ovih godina uopšte nisu reagovali ili osudili ove napade. Poverenica i Zaštitnik se nikada nisu oglasili da osude napade na prostorije SNS. To sam i lično proverio pretragom aktivnosti i saopštenja ovih sajtova koje sam naveo.

U slučaju višegodišnjih napada na porodicu predsednika Vučića takođe. Mnogobrojni su napadi i na funkcionere vlasti iz SNS, a Poverenica i Zaštitnik se nikada nisu oglasili. Jedna jedina prilika, pošto sam bio izvestilac povodom izveštaja regulatornih tela na proleće ove godine, pažljivo sam pročitao izveštaj Poverenice, dugačak je bio 150 strana, tamo se samo jednom rečenicom reklo da je primećena negativna pojava napada medijskih na porodicu predsednika Vučića. Jedna mala rečenica na 150 strana i to je sve.

Dakle, došli smo do toga da niko ne štiti određena ugrožena prava većine. Prosto, Poverenik i Zaštitnik u suštini svojim radom i delovanjem, oni kažu da nisu nadležni, policija je, tačno, delom nadležna, ali ne za ovo, policija je nadležna i ona uglavnom detektuje počinioce ovih krivičnih dela i za to je nadležna. Međutim, policija nije nadležna za ugrožavanje ravnopravnosti i za diskriminaciju. Kada pogledamo niz godina ove fizičke napade na prostorije SNS, radi se upravo o novoj negativnoj pojavi ugrožavanja ravnopravnosti i o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti. Onda, ispada da niko nije nadležan. To prosto nije tačno. Nije nadležna policija, tačno.

Nadležni su Zaštitnik, Poverenica i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ministarka Čomić, podsetiću vas sve, često kaže da su funkcioneri dužni da trpe. Da, dužni su da trpe kritiku, ali niko normalan nije dužan da trpi fizičke napade, pretnje smrću, dehumanizaciju i inkviziciju.

Još jedna stvar za Zaštitnika i Poverenicu, tiče se početka predizborne kampanje, to je ono što sam pomenuo na početku svog govora, početak predizborne kampanje, jer potpisani su svi sporazumi, oba koloseka dijaloga su dali rezultat, tu smo mi dali ključan doprinos, znači, u suštini, mi imamo nezvaničan početak predizborne kampanje koji je neslavni krenuo i počeo je nasiljem.

Dakle, početak predizborne kampanje u Zaječaru je obeležilo nasilje Đilasovih funkcionera u Zaječaru koji su spalili automobil gradonačelnika Ničića i njegove supruge. Obeležilo je i nasilje funkcionera lažnog ekologa Ćute Jovanovića u Loznici, kada su njegovi funkcioneri, nećete verovati, vitlali sekirama za račun Nemice Viole fon Kramon, koja je tada bila u poseti Loznici. Inače, ona je lobistkinja, glavna lobistkinja lažne države Kosovo. Ona je posetila Loznicu, prosto ne možemo da utvrdimo zbog čega je posetila Loznicu, očigledno se uključila u predizbornu kampanju na strani Zelenovića „ Ne davimo Beograd“ i ovog lažnog ekologa Ćute. Dakle, nemačka peta kolona u Loznici je vitlala sekirama i pretila građanima samo zbog toga što su Violi fon Kramon skandirali: „Kosovo je Srbija“.

U ovo nasilje treba ubrojati i slučaj, podsetiću vas to, Nikole Novakovića, sina potpredsednika Jeremićeve stranke Borislava Novakovića, i to je opet u vezi sa ovim prostorijama, koji je nedavno mrtav pijan uništio 30 kvadrata, to je 10 metara u dužini, u Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu, puta tri metra visine, izloga prostorija SNS u Novom Sadu, pri čemu je uništen i deo mobilijara tih prostorija.

Kao što vidimo, predizborna kampanja dela opozicije se zasniva na totalnom nasilju, paljenju imovine, izazivanju opšte opasnosti i na sekirama. Dakle, to je program Đilasa, Jeremića i ovog lažnog ekologa Ćute – paljenje, razbijanje, sekire.

U Zaječaru, podsetiću vas, policija je samo posle 12 sati posle izvršenog zločina uhapsila, zna se ime i prezime, osoba je stara 34 godine, Nenada Nikolova, koji je u potpunosti u policiji priznao izvršenje krivičnog dela, a iz fotografija sa društvenih mreža vidi se da je Nenad Nikolov militantna i veoma politički opredeljena osoba. Naime, Nenad Nikolov je posinak predsednika zaječarskog odbora Đilasove stranke Zorana Mančića i sin Đilasove funkcionerke Sofike Dimčić, Mančićeve supruge. Prosto, osnovno možemo da postavimo pitanje – da li je Dragan Đilas dao nalog svom Nenadu Nikolovu da zapali automobil Boška Ničića?

Evo još primera gde ne reaguje niko, ni Poverenica, ni Zaštitnik, ni Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, niti Udruženje novinara, i to se desilo upravo juče.

Upravo juče sam uhvatio Mariniku u najstrašnijim lažima. Ona je juče izdala halucinogeno saopštenje SSP-a i preko đilasovskih medija je od devet ujutru optužila predsednika Vučića, pazite, da je organizovao atentat na bivšeg predsednika Sindikata EPS-a Milana Đorđevića Đokina u Aranđelovcu. Marinika kaže u saopštenju, citiram: „Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću“, tako počinje, „sa svojim neistomišljenicima do sada ste se obračunavali medijski, a sada ste počeli i oružjem“. „Nakon što je nedavno“, nastavlja ona dalje, „smenjen i predsednik Sindikata EPS-a Milan Đorđević Đokin otvorio aferu o prisluškivanju u EPS-u i nabavci tehnike za tajno prisluškivanje ljudi, na Đokina je pucano u Aranđelovcu sa dva metka upozorenja. Neko je zabranio pripadnicima UKP-a da izvrše uviđaj. Ko je izdao to naređenje?“, kraj citata.

Taj lažni spin, podsetiću vas, vrti se do sada 26 sati u đilasovskim i 28 sati u đilasovskim medijima. Sve ovo sam, inače, razobličio u dva teksta koja su juče objavljena i u „Informeru“ i na portalu „Embarga“ i na drugim.

Ustanovljeno je, i policija je izdala takođe svoje saopštenje, da je sve u Tepićkinom saopštenju laž. Policija je uviđajem, znači bilo je uviđaja, utvrdila da je neko, pazite, u Aranđelovcu, verovatno iz praćke, metalnom kuglicom razbio staklo ulaznih vrata nekog kafića u kome se uopšte nije nalazio ovaj narečeni Đorđević, koji je u to vreme bio u TV studiju. Niti je, dakle, bilo pucanja, niti vatrenog oružja, niti dva metka. Dakle, niti je lice koje Marinika pominje da je na njega pucano bilo u tom objektu. Dakle, nije se desilo ništa što bi moglo ovog Đorđevića da poveže sa bilo čim što je ona navela.

Neko je, dakle, razbio staklo na ulaznim vratima nekog kafića u Aranđelovcu. Onda i javnost i mi ili bilo ko treba da poveruje ovom Đorđeviću, koji je notorni lažov, koji je pre nedelju dana lansirao fantastične laži o tome da je neko organizovao prisluškivanje u EPS-u, zamislite ovo, i da je EPS prisluškivao, to su izmislili potpuno, mogli su i da stave neku drugu, člana porodice, odnosno oca predsednika Vučića, da bi laž bila još neverovatnija. Dakle, umesto izvinjenja, mi u ovih 28 sati dobijamo dalje zatrpavanje lažima, novim lažima, spinovima.

Pitanje za Mariniku – gde vi vidite dva metka, pucnjeve upozorenja, Vučićevu odgovornost, zaveru u EPS-u? Da li će Marinika, pošto je razobličena potpuno, uputiti izvinjenje zbog laži koje je juče iznela? Neće, kao što nije uputila izvinjenje ni povodom onih drogiranih kokošaka u Moroviću, kada se umesto farme kokošaka njoj priviđala farma marihuane. Nikada se nije izvinila za to. Ona će nastaviti i nastavlja u ovih 28 sati da spinuje tu izmišljotinu.

Dakle, prosto da kažemo, Marinika je nezadovoljna zbog toga što neće biti, to je povezano sa izborima, kandidatkinja za predsednicu Srbije ili gradonačelnicu Beograda, jer je čak i njen „Multikom“ poslodavac Đilas uvideo da bi ona propala na tim izborima i da je narod neće. Stoga je Đilas objavio da će Marinika biti nosilac liste SSP, što bi narod rekao – s konja na magarca, tačnije – s konja na bicikl, kako je Mariniku opisao njen nesuđeni potpredsednik stranke Nikola Jovanović.

A kako Marinika u svom bezumnom pismu bezrazložno pominje članove porodice predsednika Vučića, opet, po ko zna koji put, i opet ih provlači kroz blato, poručujem joj da ćemo mi iz SNS sa ponosom reći da ne znamo i da nećemo da znamo nijedno ime od četvoro dece njenog poslodavca Đilasa, niti imena njegovih roditelja, da ne znamo ni imena nijedno od dvoje Marinikine dece, niti imena njenih roditelja, jer ih nikada nećemo napadati i provlačiti kroz medijsko blato, onako kako Marinika i njena bratija čine Danilu, Andreju, Tamari, Angelini, Kseniji, Milici, Anđelku i malom Vukanu.

Ovi primeri nasilja i laži koje sam izneo prvo pokazuju da niko od nadležnih ovih zaštitničkih institucija ne reaguje. Drugo, pokazuju da u Srbiji deo opozicije i njihovi mediji deluju prosto kao inkvizicija, i to kao stvarna inkvizicija, a pojedinci deluju protiv nas kao inkvizitori. I tako imamo lov na političke veštice, spaljivanje političkih veštica i u Zaječaru i spaljivanje prostorija SNS, imamo dehumanizaciju po osnovu političke ili porodične pripadnosti.

Za kraj, ovakav početak predizborne kampanje veoma zabrinjava. Kao što vidite, nasilje i destrukciju izazivaju stranke koje su same sebe isključile iz dijaloga o izborima. Dakle, to su SSP, Narodna stranka i Ćutin pokret i sve je upereno protiv SNS i građana. A šta će tek ovaj ekstremni deo opozicije da preduzima u narednim mesecima kada se kampanja zahukta, kada na početku kampanje rade ovo?

Da podsetim kako delujemo mi iz SNS i kako deluje predsednik Vučić. Mi nastupamo isključivo konstruktivno. Dakle, obezbedili smo uspeh oba koloseka dijaloga o izborima uz zadovoljstvo predstavnika EU parlamenta. Na dan kada su ove ekstremističke stranke izvele ova dva napada o kojima sam govorio u Zaječaru i u Loznici, na taj dan predsednik Vučić je predstavio nove moderne dabldeker vozove koji će novim srpskim prugama ići i 200 kilometara na sat. Prvi takvi vozovi će na proleće 2022. godine ići prugom Beograd-Novi Sad, koja se privodi kraju.

Dakle, predsednik Vučić gradi Srbiju, štiti Srbiju, vakciniše Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija! Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ja ću na tragu onoga juče, mislim da je važno, ovi ljudi juče nisu bili, nažalost, ovde u Skupštini. Dakle, tražim obaveštenje od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o tome šta mogu da preduzmu i šta će preduzeti povodom ugroženih i zapostavljenih prava predsednika Republike, njegovog sina Danila, brata Andreja i ostalih članova porodice Vučić, jer ovo je i te kako u nadležnosti Poverenice i Zaštitnika.

Dakle, predsednik Republike i članovi njegove porodice su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva. Postaviću pitanje – ko štiti ugrožena i zapostavljena prava i slobode predsednika i njegove porodice? Možda će predstavnici ovih regulatornih i nadzornih tela da nam kažu – ljudska prava i slobode predsednika i njegove porodice moraju da budu kolateralna šteta položaja predsednika Republike. Niko normalan se neće složiti sa ovom tvrdnjom.

Predsednika i njegovu porodicu najviše štitimo mi poslanici, funkcioneri SNS i pojedini ministri Vlade, na čelu sa Anom Brnabić. Nadležne institucije to ne čine. Kao rezultat ćutanja institucija imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju pre svega Aleksandra, Danila i Andreja. Pri tome, jedina njihova krivica je što postoje, što su predsednik, sin i brat i što nisu po volji đilasovskoj opoziciji i medijima. Dakle, oni nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, nisu se obogatili. Predsednik se politikom bavi, podsetiću, 27 godina i za to vreme od politike nije stekao bukvalno ništa, niti članovi njegove porodice, i Vučić i njegova porodica su čisti kao suza.

Napadi, pretnje, klevete, uvrede i dehumanizacija su utoliko upadljiviji i nelogičniji zbog toga što Srbija vidno u ovih devet godina ekonomski napreduje, vodi miroljubivu politiku, pre svega spoljnu, naravno i unutrašnju, a napetosti u društvu su smanjene na najmanju moguću meru. Dakle, po logici i prirodi stvari, velika popularnost Vučića i uspesi bi morali da dovedu do drastičnog smanjenja napada, kleveta, dehumanizacije i svega, dakle, po prirodi i logici stvari, ali to nije slučaj. Dakle, onda možemo da zaključimo da samo neko, pod znacima navoda, veštački podstiče ceo ovaj proces. Kada pogledamo ko su nosioci te pojave, dakle, korumpirani i kompromitovani deo opozicije i njihovi još gori lideri Đilas, Jeremić, Marinika itd, strateški povezani sa delom zapadnih struktura, kompromitovani mediji koji su u vlasništvu opet tajkuna Đilasa i Šolaka i pojedine kompromitovane NVO pod uticajem Zapada, sve je jasno. Onda nije slučajno da su napadi na Vučića i porodicu Vučić udesetostručeni od trenutka kada se Đilas vratio u politiku, odnosno od 2018. godine.

Ekstremna opozicija i njeni mediji istovremeno u ovom periodu rade i na pripremi terena za pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Srbiji, što je pokušano, podsetiću vas ponovo, u aprilu 2019. godine napadom na Skupštinu Srbije, pokušajem upada u Skupštinu grada, napadom na Predsedništvo i konačno 2020. godine onim grozotnim napadom na Skupštinu Srbije, najvažniju instituciju u Srbiji, kada je povređeno od strane nasilnika 140 policajaca, od čega mnoštvo teško, a jednom policajcu su polomili đilasovci i obe noge. Setimo se stalnih pretnji ubistvom, optužbi za fašizam i izdaju, pretnji rušenjem vlasti na ulici u krvi, proganjanjem po ulicama, pretnji bacanjem u reku, pretnji sudovima, revolucije i pozivima na pobunu.

Borba protiv dehumanizacije je zadatak kojim, naravno, treba da se bave Zaštitnik građana i Poverenica. Došli smo u apsurdnu situaciju da postavimo pitanje – da li društvo utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti, a što Srbija jeste, da li to obuhvata i Danila, Andreja i Aleksandra? Da li njih trojica imaju pravo na ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacija? Da li i ostali članovi porodice uživaju ova prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Srbija je, zahvaljujući predsedniku Vučiću, postala pristojno, civilizovano i pravedno društvo. A da je predsednik Republike ugrožen posvedočio je pre izvesnog vremena i bivši Zaštitnik građana Saša Janković.

Ukoliko Zaštitnik i Poverenica ne veruju da je predsednik uopšte i ugrožen, a kamoli dehumanizovan, samo da ih podsetim na ubistvo premijera Đinđića, na pokušaj ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici, na oružje skriveno u Jajincima kao priprema atentata na Vučića, svedočenje Čabe Dera, uskoro završavam, da su mu nudili ogroman novac da ubije Vučića, izjave načelnika UKP-a gospodina Bogdana Pušića da je klan Belivuk za 27. januar ove godine pripremao atentat na predsednika Srbije. Završavam.

Izlišno je, ali ponoviću, Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Kažu da se ljudska prava temelje na ljudskom dostojanstvu. Ljudsko dostojanstvo je ideal za koji se vredi boriti i umreti. Mi ćemo se izboriti za sva prava porodice Vučić, ali ostaćemo živi i pobedićemo na izborima 2022. godine. Živela Srbija! Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovani građani, hteo sam da čestitam svim građanima prvo prepodobnu Mati Paraskevu Svetu Petku slavu, srećna nam slava dragi naprednjaci, šta bi mi bez snova, da život čuje naš glas, šta mi bez ljubavi, šta bi mi bez nas, to je Zoran Predin roker, a ja kažem šta bi Srbija bez nas i šta bi mi bez Srbije?

Naravno da pozdravljam donošenje ovog novog zakona o Zaštitniku građana i ove izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Govoriću o jednoj anomaliji, sasvim sam pažljivo slušao sve prethodne govornike, prilično sam siguran da niko neće govoriti o ovome, to je veoma važno o čemu ću govoriti zato što institucije ljudsko-pravaške i institucije pravde u ovoj državi su pomalo bespomoćne pred tom anomalijom i pojavom o kojoj ću govoriti.

Dakle, samo da kažem, uvodnim odredbama Zakona o Zaštitniku građana, taj zakon lepo kaže - Zaštitnik građana je nezavisni državni organ koji štiti prava građana. Znači, štiti prava građana, misli se na sve građane i kaže - Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ali ne samo manjinskih, nego svih.

Ukazaću na negativne pojave koje jesu u nadležnosti nezavisnih regulatornih institucija nadzornih Zaštitnika građana i Poverenika za slobodan pristup informacijama i naravno Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i nadam se da Poverenica i Zaštitnik gledaju ovu sednicu Skupštine, jer mislim da je to u opisu njihovog posla i da se i te kako tiče njihovih institucija.

Dakle, ukazaću na negativne pojave koje jesu u njihovoj nadležnosti. Međutim, žrtve pojedine ovih negativnih pojava jednostavno nisu zaštićene. Usko gledano te žrtve su predsednik Republike i članovi njegove porodice, a šire gledano to su i funkcioneri SNS, a najšire gledano to su i svi članovi SNS i svi oni koji glasaju za SNS, a da je predsednik Republike, na primer ugrožen, pre koji mesec, posvedočio je niko drugi nego bivši Zaštitnik građana Saša Janković.

Govoriću, dakle, o ugroženim i zapostavljenim pravima i slobodama predsednika Republike, njegovog sina Danila i njegovog brata Andreja, ali i ostalih članova porodice Vučić. Jednostavno, postavlja se jedno važno pitanje – ko štiti ugrožena prava i zapostavljena prava i slobode osoba koje sam naveo? Naravno, to činimo mi u Skupštini, to čine i funkcioneri SNS, dakle, poslanici, čine i pojedini članovi Vlade, na čelu sa premijerkom Brnabić. Međutim, institucije ja to nisam primetio da čine, institucije su neme, kažu najčešće – nisu nadležne. Čitajući ovaj zakon, ja bih rekao da su nadležne. Postoji takođe i ovo, u strahu institucijama da će štiteći ugrožene i zapostavljene slobode i prava predsednika Republike, njegovog brata, sina i porodice da će biti optuženi za kult ličnosti. Mislim, to je besmislica.

Kao rezultat onda ćutanja institucija, mi imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju, pre svega Aleksandra, Andreja i Danila. Pri tome, jedina njihova krivica je to što postoje, to što su to što su, dakle, predsednik, sin, brat i što nisu po volji ekstremnoj opoziciji i tim medijima. Dakle, oni nemaju, ova lica koja sam nabrojao, nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, nisu se obogatili ni na koji način. Dakle, predsednik Republike se bavi politikom 27 godina i baveći se politikom nije stekao bukvalno ništa, a kamoli da je ukrao nešto.

Mislim, sve je ovo utoliko upadljivije zbog toga što Srbija vidno ekonomski napreduje. Ona vodi miroljubivu spoljnu politiku, a i napetosti u društvu su unazad od 2012. godine smanjene na bukvalno najmanju moguću meru. To je zahvaljujući pre svega Vučiću i ovoj vlasti. Onda, po logici i prirodi stvari, dakle, velika popularnost i uspesi pre svega u ekonomiji bi morali da dovedu do smanjenja broja pretnji, kleveta, uvreda, dehumanizacije, satanizacije itd, to je po logici i prirodi stvari. E sad, jedini mogući zaključak, pošto to nije tako, je da neko veštački podstiče dehumanizaciju prvog čoveka Srbije i njegove porodice i stranke.

I kada pogledamo nosioce te pojave, to su korumpirani i kompromitovani deo opozicije i njihovi još gori lideri, dakle, strateški povezani sa delom zapadnih struktura, kompromitovani mediji koji su u vlasništvu tajkuna i pojedine kompromitovane nevladine organizacije, onda je sve jasno.

Dakle, nije slučajno što su napadi na Vučića udesetostručeni u periodu od 2018. godine, a to je period kada se Đilas vratio u politiku, a naravno koincidencija je – Đilas se vratio u politiku 2018. godine, u onom trenutku kada je njegov „Multikom“ imao fantastične gubitke samo 2018. godine 4,6 miliona evra. Još jedna „koincidencija“, dakle, od kada se Đilas vratio u politiku, 2018. godine, broj fizičkih napada na prostorije SNS je učetvorostručen. Do tog trenutka je iznosio 10, a od tog trenutka iznosi 40, znači, ukupno je bilo 50 napada, pa vi vidite da tu ništa nije slučajno.

U poslednjih osam godina prisutna je jedna zabrinjavajuća pojava koja ranijih decenija uopšte nije bila prisutna, dakle, to je ovo o čemu govorim. Radi se, dakle, o organizovanoj i ciljanoj dehumanizaciji predsednika Vučića, njegove porodice i drugih nosilaca vlasti. Vučić je postao harizmatični lider, sa ogromnom podrškom i oštrica je uglavnom uperena ka njemu, međutim, poslednjih godina vidimo da je mnoštvo napada, i objasnio sam zašto, usmereno i na njegovog brata Andreja i na najstarijeg sina Danila. Sva trojica i svi drugi članovi porodice Vučić su izloženi, i to je bitno, nadam se, opet kažem, da Zaštitnik građana i Poverenica ovo gledaju, izloženi su demonizaciji, dehumanizaciji, stereotipizaciji, omalovažavanju i negativnim predrasudama.

U širenju te pojave učestvuje, i to je ipak sreća, samo deo nepopularne opozicije, učestvuje relativno mali broj poznatih ličnosti takozvanih koje podržavaju ovaj ekstremni deo opozicije, to je tzv. ološ elita, ali učestvuje, nažalost, i jedan broj popriličan medija njihovih i određene NVO. Svi zajedno rade na pripremi terena za pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Srbiji, što je i pokušano u aprilu 2019. godine upadom u RTS, napadom tada na Skupštinu grada, blokadom Predsedništva i konačno 2012. godine sasvim su se odali napadom na Skupštinu, kada je povređeno 140 ljudi, i to teško, jer setimo se, iako oni to ne smatraju, ovi ekstremisti, i policajci su živi ljudi, povredili su 140 policajaca, jednom od njih su polomili obe noge.

Izneću vam samo jedan podatak o broju napada na Danila Vučića, i tu pretragu sam ja izvršio, napisao sam analizu toga, odnosi se samo na „Gugl“ pretragu po zadatom parametru „Danilo Vučić“. Kada to izvršite, „Gugl“ vam prikaže 24 strane podataka i ima tu 240 medijskih vesti i od tih vesti 87 je izrazito negativno, pa taj procenat onda prenesite aproksimativno i na ostale neprikazane strane.

Dakle, ekstremni napadi na Danila Vučića iznose jednu trećinu svih vesti, što je stravično, pogotovo ako imate u vidu da se ova pretraga ne odnosi na elektronske medije, na televizije, na radio i na štampu gde je to drastično veći broj. Dakle, Danilo je satanizovan i kriminalizovan samo zbog toga što postoji i što je sin predsednika Republike. A predsednik Vučić je povodom medijskih napada na njegovu decu, pogotovo sina Danila, to je bilo pre neki dan, rekao sledeće: „Da li je uvek lako? Sigurno da nije, jer osećate odgovornost za svoju decu. Ja sam im uništio život zbog posla kojim se bavim, a ne zbog bilo čega lošeg što sam uradio. To je odgovornost koju osećam prema njima i nikada neću moći“, mislio je na dovoljno, „da kažem Danilu – izvini“, kraj citata. A naravno da predsednik Vučić nije uništio život svojoj deci.

Život Vukanu, Milici i Danilu uništavaju oni koji ih dehumanizuju da bi naudili njihovom ocu predsedniku Srbije, ali ne samo njemu, već da bi naudili pod Vučićem uzleteloj Srbiji. Predsednik Vučić i mi iz SNS, to je jako značajno, sa ponosom možemo reći da mi uopšte ne znamo i nećemo da znamo nijedno ime od četvoro dece Dragana Đilasa, niti imena njihovih roditelja, niti ijedno ime od dvoje dece Marinike Tepić, niti imena njenih roditelja, jer ih nikada nećemo napadati i provlačiti kroz medijsko blato, onako kako oni i njihovi mediji rade Danilu, Andreju, Tamari, Angelini, Kseniji, Milici, Anđelku i malom Vukanu.

Postoji čitav dnevnik, mislim da je većina vas upoznata sa tim dnevnikom nasilja, kratko ću samo o tome. Poznate su vam pretnje smrću upućivane predsedniku četiri godine i više unazad od strane lidera ekstremne opozicije. Tajkun Dragan Đilas, Jeremić, Mlađan Đorđević, Nogo, Marinika, pripadnici đilasovske ološ elite, đilasovski mediji, oni veštački kreiraju unazad najmanje četiri godine bolesnu atmosferu klime u društvu koja je dovela do ovih pojava koje su tema ovoga o čemu govorimo. Setimo se silnih pretnji ubistvom, optužbi za fašizam i izdaju, pretnji rušenjem vlasti na ulici u krvi, proganjanjem po ulicama, bacanjem u reku, pretnji sudovima, revolucije, pozivima na pobunu. Ove pretnje i klevete udaraju na samu ličnost predsednika, prikazujući ga kao nečoveka, zlog krivca za sve.

Najbolji primer koji prikazuje ovo o čemu govorim je, setite se onog propagandnog trosatnog filma televizije N1 – „Vladalac“. U tom filmu ime Aleksandra Vučića je u izrazito negativnom kontekstu pomenuto, nećete verovati, 442 puta, uz 43 drastične uvrede. Pomenuću samo neke koje najbolje govore o dehumanizaciji. Znači, uvrede su bile: zao, radioaktivan, bolestan, toksičan, neuračunljiv, pa čak i negativan rođen, zamislite. Dakle, to su te predrasude o čemu govorim i dehumanizacija. Dakle, mrzitelji Vučića u članovima njegove porodice uopšte ne vide ljude kao što su oni, odnosno mrzitelju uopšte ne smatraju da su to ljudi. Predstava mrzitelja o onima koje satanizuju je raščovečena, dehumanizovana, a borba protiv dehumanizacije je i te kako zadatak kojim treba da se bave Zaštitnik građana, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i naravno ovi zakoni koje danas donosimo i o kojima govorimo.

Mi smo došli, dame i gospodo, u apsurdnu situaciju, da treba da postavimo pitanje – da li društvo, a Srbija jeste to društvo, utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti, da li to društvo i da li ove norme važe i za Danila, Andreja i Aleksandra Vučića? Da li njih trojica imaju pravo na ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije?

Osim ovih načelnih stavova o kojima sam govorio, postaviću pitanje - da li i ostala deca predsednika Vučića imaju ljudska prava? Znam da vam zvučni apsurdno, i naravno da zvuči apsurdno, ali apsurdno je da smo došli do toga da se pitamo da li trogodišnje dete, maleni Vukan Vučić ima ljudska prava i da li drugi bližnji predsednika Vučića imaju ljudska prava? Da li su zaštićeni? Da li su ravnopravni? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Dakle, dehumanizacija bilo čije porodice je nedopustiva i nehumana. Jer, potpuno su zanemarena osnovna ljudska prava svih osoba i ove porodice koju sam naveo.

Ne ugrožavaju ljudska prava i ne čine ove klevete i uvrede i kršenje Krivičnog zakonika samo neka anonimna lica sa društvenih mreža. Ne, to čine mnogobrojne javne ličnosti koje sam naveo, tzv. "ološ elita", političari iz dela opozicije, i to putem medija. Izneću par primera.

Režiser Goran Marković, funkcioner, koliko znam, PSG, je izjavio svojevremeno: "Jedino rešenje u Srbiji je apsolutna pobuna i ulica. Neće Vučić predati vlast bez krvi. Dobro zna da je samo crvić koji će se grčiti na vatri". Ako ovo nije pretnja smrću, ja ne znam šta je?

Profesor dr Jovo Bakić, podsetiću, to je profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, inače je političar u pokušaju, je svojevremeno rekao: "Vučiću će suditi revolucionarni sud. Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama". Zamislite profesora koja sa nožem, jer je i nož pominjao, juri ljude po ulicama da im radi - šta? Pominjao je on i bacanje u reku. Kaže profesor Bakić: "Postoji revolucionarna pravda, suspenduje se postojeće pravo, kad je bolest uznapredovala koristi se nož", kraj citata profesora Bakića. Tako su ustaše radile i govorile.

Kolumnistkinja lista "Danas" Snežana Čongradin, to je tzv. veličina, kolumnistkinja velikog lista koji promoviše slobode, jednakost, ravnopravnost, je poručila Vučiću: "Sudiće vam ne nezavisni, već revolucionarni sudovi".

Književnik Dragan Velikić, koji je bio ambasador Srbije u Austriji, je poručio: "Ja zaista verujem i ubeđen sam u to da ovaj režim može samo na ulicama da se skloni".

Režiser koga svi zovu Kokan Mladenović, ja ću vam reći da je njegovo kršteno ime Sandokan, je rekao: "Nužno je da se aktuelna vlast ruši na ulici".

Postoje još hiljade i hiljade izjava ovakvih i sličnih lica, plus anonimusi na mreži, plus pretnje smrću, koje su uperene protiv života članova porodice predsednika Vučića i njega samog.

Kratko ću se osvrnuti, jer postoji osim ovoga i invanzivno kršenje Krivičnog zakona. Jednostavno, krše se krivična dela, samo ću pomenuti glave, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, krši se poglavlje - Ugrožavanje sigurnosti, mislim na predsednika, krši se glava Krivičnog zakonika - Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije. I šta? Ništa. Nikom ništa.

Reći ću nekoliko kritičkih reči na račun Zaštitnika i Poverenice. Videćete, izvući ću jednu paralelu koja je značajna za celu ovu stvar, ljudsko-pravašku. Dakle, Zaštitnik građana i Poverenica, istina, uglavnom nisu u mogućnosti da mogu da ostvaruju svoje nadležnosti na teritoriji AP KiM. Međutim, nažalost, oni ni ne pokušavaju da se bave svojim poslom i da pomažu građanima koji žive na KiM, pogotovo u enklavama. A ovi građani se suočavaju sa teškim kršenjima ljudskih prava i sloboda.

Da li Zaštitnik i Poverenica mogu, recimo, da posete KiM onako kako to rade pripadnici Kancelarije za KiM? Mogu. Sigurno će im nekad dozvoliti. Na primer, mogu da posete Dragicu Gašić u Đakovici ili da se dogovore sa njom da dođu na sever Kosova i da pokušaju da joj pomognu. Koliko znam, zadnji put kad sam ustao Kosovo je još uvek bilo deo Srbije, i biće. Zaštitnik i Poverenica su nadležni za teritoriju KiM, isto kao i Kancelarija za KiM. Dakle, i ovde ću povući paralelu sa Dragicom Gašić.

Znači, predsednik Vučić ima ogromnu podršku u Srbiji, a ipak je ugrožen deo njegovih ljudskih i građanskih prava. A Dragica Gašić ima nula procenata podrške Albanaca tamo na Kosovu, što je ekstremno tužno, međutim, njoj su ugrožena sva ljudska i građanska prava, toliko da ona ni posle osam meseci života u Đakovici ne može da kupi, pazite, hranu u prodavnici. Noću je uznemiravaju, prete joj, pljačkaju joj stan, opština Đakovica je maltretira, ne da joj da renovira stan, ne da joj da zameni čak ni vrata na stanu. Ja apelujem na gospodina Zorana Pašalića i gospođu Brankicu Janković da pomognu Dragici Gašić, ali i drugim Srbima koji žive na KiM.

Srećom, kada govorimo o lažnoj državi Kosovo i Srbiji, postoji jedna ogromna razlika. Srbija je zahvaljujući predsedniku Vučiću, brzo završavam, pristojno društvo, čije institucije ne ponižavaju građane, civilizovano društvo u kome se građani, po pravilu, međusobno ne ponižavaju, a time je Srbija i pravedno društvo. A lažna država Kosovo nije ništa od ovoga što sam naveo.

Ukoliko neko smatra da su činjenice koje sam izneo o pripremama, recimo, likvidacije predsednika, preterane, neka se samo seti dva događaja koja su se desila. Jedan je ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, a drugi je pokušaj ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici 2015. godine.

Još jednom, izlišno je ali ponoviću. Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali.

Evo nekoliko stihova nobelovca, najvećeg prijatelja Srbije, Petera Handkea, "Pesma detinjstva": "Kad je dete bilo dete, hodalo je mašući rukama. Želelo je da je potok reka, reka ponornica a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete, nije znalo da je dete. Sve je imalo dušu i sve duše su bile jedna". A ovaj citat pominjem jer je, osim što je reč o deci, ovde reč i o nevinosti. Aleksandar, Andrej i Danilo su nevini.

Pomenuću primer Hrvatske, koja je imala korumpiranog i krivog predsednika Hrvatske, Sanadera, što je dokazano i na sudu. Naš predsednik, ponoviću, za 27 godina od politike nije stekao ništa, niti bilo koji član njegove porodice, čisti su kao suza. Živela Srbija! Hvala vam.

„Zašto su tvoji meci išli ka mojoj deci, o njima sanjam i maštam, decu ne mogu da praštam“. Sa ovim stihovima, poštovana predsedavajuća, Bore Đorđevića iz čuvene pesme „Decu vam neću oprostiti“ bih započeo ovo.

Poštovani narodni poslanici, osvrnuću se kratko, a to je nemoguće ne učiniti, na današnje patnje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Znači, ono što je važno je da je teško ranjeni Srbin Srećko Sofronijević, koga su u leđa ranili Kurtijevi fašisti, obučeni u uniforme jedinice kosovske policije, uspešno operisan, van životne opasnosti je, ali u teškom stanju, na intenzivnoj nezi, ali su, nažalost, u ovoj zločinačkoj akciji povređene još desetine Srba, znači, gumenim mecima, patronama suzavca, šok bombama, silom kundaka, kako su koga stigli.

Predsednik Vučić je, naravno, munjevito došao u Rašku. Obišao je kasarnu naše Vojske i jedinice žandarmerije. U ovom trenutku Srbi sa Kosova i Metohije na sastanku iznose potresne stvari o tome šta se događa na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Vučić je, podsetiću, još ranije, povodom poslednjeg haosa koji je Kurti izazvao, rekao da će u slučaju novog pogroma, ako NATO ne reaguje, Srbija reagovati u roku od 24 časa, i to na teritoriji Kosova i Metohije. Naravno, ovo je bravo sve za državnika Vučića i pokazuje kako jedan odgovoran čovek reaguje, a kome je stalo do sopstvenog naroda.

Šta čine u ovom trenutku, da se upitamo i za onih 12 dana, a i za one pogrome i napad u Goraždevcu, pogrom 2004. godine, povodom proglašenja lažne države Kosovo i povodom svih napada, EU, KFOR, Euleks? Šta čine?

Danas je Borelj izdao kratko saopštenje gde je pozvao na smirivanje situacije i to je sve. Jesu učinili nešto da ovo spreče? Pa, nisu učinili. A jesu li 2004. i posle 2004. povodom Pogroma prstom mrdnuli da spreče Pogrom i da kazne odgovorne za Pogrom 2004. godine? Nije niko odgovarao.

Prosto, ekstremista Kurti, kao što je izveo onu prethodnu neuspešnu akciju gde je, prosto, izgubio obraz, zna da nešto mora da uradi pred lokalne izbore koji su 17. oktobra na Kosovu i Metohiji, pokušavajući da homogenizuje svoje biračko telo, zato što je njemu počela popularnost da opada zato što se na Kosovu živi jednako loše kao i ranije.

Nije ništa učinio za narod Kosova i Metohije, odnosno pre svega za Albance, zato sad hoće da izazove nasilje nad Srbima. Nama je najbolje da ostanemo hladne glave, da se ne damo isprovocirati, jer je to, u stvari, jedino što on hoće i tome se nada.

To čemu se Kurti nada, on se nada onome čemu se Adolf Hitler nadao i 1933. godine, pa je sprovodio do 1945. godine. Kurti se nada da će da reši konačno srpsko pitanje, ali se nada da će to da reši na onaj način na koji je rešio to Adolf Hitler, ili pokušao da reši, a znamo koji su bili rezultati Adolfa Hitlera, a to su bili Drugi svetski rat i genocid.

E, to Kurti hoće i mi imamo u ovom trenutku državu Srbiju koja u poslednjih deset godina čini najviše što može za Srbe na Kosovu i Metohiji, a i za druge građane. Međutim, mi imamo nevolju poslednjih godinu dana da je na čelo Kosova došao jedan ekstremista koji patološki mrzi Srbe.

Međutim, za razliku od onog perioda do 2012. godine Srbija je danas jaka zahvaljujući predsedniku Vučiću i jedinstvena i ujedinjena.

Sad ću ja preći na ovo tačku. Naravno da pozdravljam veliki broj sudija koje su predložene, međutim, kolege su takođe ukazale i dvojica kolega su osporile, mislim da je ukupno osporeno sedam sudija, što baš ne služi na čast onima koji su predložili sve ovo. Dakle, to je u svakom slučaju dokaz da je pravosuđe, da kažem, slobodno a sad da li je oslobođeno svih pritisaka i da li radi normalno, u ovom slučaju, evo, presudite sami.

Ali, u svakom slučaju u doba režima Tadića, Đilasa i Jeremića sasvim sigurno je sve bilo nakaradno i ja ću podsetiti da je taj režim oličen u ministarki pravde Snežani Malović, onom čuvenom Homenu, Ristiću i predsednici bivšoj Vrhovnog suda Nati Mesarović i izveo 2009. ubijanje pravosuđa, zločin nad pravosuđem sa ciljem da ga stavi potpuno pod službu jedne stranke, jedne partije, to je bila DS.

Taj režim je uz pomoć opštinskih gradskih odbora izvršio partijski reizbor sudilaca i očistili su pravosuđe od onih sudija i tužilaca koji nisu bili po volji jednoj partiji DS-u. Tada su protivustavno i protivzakonito otpustili otprilike trećinu tužilaca i sudija.

Kako SNS postupa? Godine 2012. kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, ona je vratila na posao sve otpuštene sudije i tužioce. Nažalost, neke sudije to nisu dočekale, umrle su ili izvršile samoubistvo pogođene teškom nepravdom. Pet sudija je izvršilo samoubistvo, a najmanje dvadesetak sudija se razbolelo i preminulo.

Kako i koliko danas pravosuđe oseća posledice ovog uništavanja iz 2009. godine koje sam pomenuo, svedoči i činjenica i to je u direktnoj korelaciji, jer to se radi upravo o radu pravosuđa, da su do danas hapšena ili procesuirana 54 saradnika Dragana Đilasa iz doba kad je bio gradonačelnik, pazite 54, pod optužbama da su svi redom oštetili budžet grada Beograda i to za silne desetine miliona evra.

Da tu nešto nije u redu sa pravosuđem govori činjenica koju ću otvoreno izneti da nije osuđen gotovo niko od 54. Ja vam tvrdim da su svi krivi, svi. Kako ja to znam? Ja vam kažem zato što sam gradski odbornik, u sve to sam se lično uverio, gradski odbornik sam dugih 13 godina i bio sam svedok svega onoga što je Đilasova vlast radila tokom onih pet godina od 2008. do 2013. godine.

A Đilas i dan danas tvrdi da su svih ovih 54 ljudi nevini. Da, nevini su kao „francuske sobarice“ i to nas podseća na onu mračnu pomalo, možda, bajku novu Alibaba Đilas i 54 razbojnika. Navešću samo deo imena Đilasovih saradnika od 54 koji su bili hapšeni. Čuli ste, kolege su pominjali Zvonimira Nikezića, hapšen je bio Bojan Milić, bivši predsednik Opštine Rakovica, pa je bio hapšen bivši direktor JKP „Gradska čistoća“ Stamenković, pa je bio hapšen Nenad Milenković, bivši predsednik Opštine Novi Beograd, pa bivši predsednik Opštine Mladenovac, već su ga pominjali Dejan Čokić, pa bivši predsednik Opštine Surčin Vojislav Janošević, pa bivši predsednik Opštine Palilula i bivši pomoćnik Dragana Đilasa Danilo Bašić.

Za kraj sam ostavio najpoznatijeg onog koji je bio hapšen, a čija je optužnica juče potvrđena pred Višim sudom, a to je bivši gradski menadžer Đilasov, bivši vozač njegov istovremeno za vreme dok je bio NIP, Aleksandar Bijelić, koji je zajedno sa još osam lica svojevremeno hapšen zbog sumnje da su u toku rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, zloupotrebom položaja, oštetili Grad Beograd za šest miliona evra.

Bijelić je inače ovih dana, to smo saznali pre, mislim, dve godine, dobio jednu fantastičnu pozajmicu, nećete verovati, u iznosu od 300 hiljada evra od Dragana Đilasa. Narečeni Bijelić je istovremeno zaposlen kod Dragana Đilasa u „Multikomu“ što prosto sve zajedno zvuči neverovatno.

Viši sud je potvrdio juče, dakle očigledno izgleda da će ipak se pojaviti jedan koji je kriv, a opet taj slučaj znate li koliko traje? Taj slučaj koji sad pominjem, sudski, traje osam godina i to je još jedan dokaz da jeste pravosuđe slobodno, ali da nešto sa njim nije u redu. Pazite, meni je još kao gradskom odborniku pre koliko godina, 2010. godine kada je Bulevar rekonstruisan bilo jasno da je to kriminal. Pravosuđe do danas ne može kroz osam godina da se izbori sa ovim slučajem. Nešto nije u redu sa pravosuđem, ali za to nije kriva SNS.

Dakle, pravosuđe mora da reaguje, po meni, i na to što se četiri godine priprema teren u Srbiji za nasilno zbacivanje sa vlasti predsednika Vučića. Setimo se, plan A je bio, o tome sam više puta govorio, atentat na predsednika Vučića. Plan B je bio da mu lažno optuže brata i da primoraju Vučića onda na ostavku na osnovu toga, a to je sve na osnovu one čuvene afere Jovanjica. Plan C je bio da ga prisluškuju, kompromituju i smene eventualnim, podobnim kandidatom iz SNS, ako takav uopšte postoji, ali nadam se da će istraga i to da pokaže.

Nešto od ovoga, podsetio bih vas, potvrdio je i Saša Janković nedavno, bivši Zaštitnik građana i bivši protivkandidat predsedniku Vučiću, koji je pre možda mesec dana rekao da su ambasade i unutrašnji krugovi još od 2016. godine pokušavali da sruše Vučića iznutra i da su se uzdali u to ili da su planirali, pazite, da Vučiću stane srce.

Plan A se izjalovio, plan B se izjalovio, plan C se izjalovio, a posledica ovih jalovih planova je da će iduće godine Đilas i Jeremić morati da izađu na izbore, pošto su im se izjalovili svi planovi da dođu na vlast bez izbora.

Pohvaljujem, inače, tužilaštvo, policiju i sudstvo na hapšenju i procesuiranju klana Belivuk. Setimo se da Đilas i bratija još od 2018. godine planiraju i pripremaju teren kada počinju da šire laži o Vučićevom fašizmu.

Setimo se onih silnih pretnji đilasovaca koje traju četiri godine, javnih ličnosti koje prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi. Pazite, konačan dokaz je naravno isplivao povodom hapšenja klana Belivuk kada je pronađen onaj ogroman arsenal oružja, među kojima je bilo jedno tri-četiri, od kojih su dve visokoprofesionalne snajperske dalekometne puške koje ne služe, služe isključivo za terorizam, ne služe za pljačke ili pošto su ovi iz klana Belivuk i pljačkali, nego služe za atentate.

Podsetiću i na ove ključne dokaze koji su isplivali povodom afere o prisluškivanju predsednika, a slučajno su predsednika prisluškivali svega 1.800 puta.

Treći dokaz je, naravno, afera „Jovanjica“. Zanimljivo je da su akteri i prisluškivanje i afere „Jovanjica“ gotovo isti.

Sasvim je jasna danas veza između oružanog političkog i policijskog krila mafije i terora i nadležni sudski organi i oni moraju da se bave. Setimo se ko ima ogromna sredstva da sve ovo sprovede u život. Pa, oligarh Đilas ima ne samo to, ima i bezumnu mržnju prema predsedniku Vučiću.

Setimo se, da li je oligarh Đilas i da li je njegova džu boks potpredsednica, da li su oni povezani sa kriminalcima? Pa jesu. I oni odbijaju da ikada odgovore na pitanje novinara – kako objašnjavaju te svoje veze sa kriminalcima? A ko su ti kriminalci? Dakle, to su Vlada japanac, lice iz „Bele knjige“ iz zemunskog klana, Novak Filipović, Milutin Bakić, Milan Dabović i Dušan Jeremić. Sa svom ovom petoricom, Marinika i Đilas imaju nizove fotografija gde se nalaze zagrljeni, nasmejani u izuzetno bratskim i bliskim odnosima gde se vidi da to nisu neka slučajna lica, nego da su im to prijatelji i saradnici. Ovaj Milutin Bakić je bio glavni čovek Đilasove stranke u Kuršumliji, a inače uhapšen je, sitnica, sa svega 66 kg droge u vreme vanrednog stanja.

Naravno da postoji politička pozadina. I time bi isto sudovi, time sudovi, tužilaštva i policija moraju da se bave, politička pozadina pripreme svrgavanja Vučića. To svrgavanje inače je obuhvatalo i to traje četiri godine i obuhvata dehumanizaciju porodice i kriminalizaciju brata i starijeg sina.

Da li Andrej i Danilo Vučić imaju ljuska prava? Da li porodica Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Kako bilo ko može da zanemari to da porodica predsednika Vučića mora da bude zaštićena jednako, kao i porodice Dragana Đilasa i Marinike Tepić.

Podsetiću na nedavne slučajeve te dehumanizacije, na nedavne napade medijske na suprugu i na majku predsednika Vučića. Mnoge kolege su to pominjale, ali ću ja to pomenuti, pošto sudstvo i tužilaštvo i te kako, izneću podatke, kako oni i zbog čega treba da se bave time, a to je otkriće lista „Informer“ koji je održao lekciju iz istraživačkog novinarstva svim ovim Đilasovskim medijima, time što su otkrili veritas papire i otkrili su da Đilas godinama, stotinama miliona potplaćuje, pod formom fiktivnih pozajmica sve svoje novinare, političke saradnike, analitičare i medije.

Potrebno je da nadležni organi ustanove koliko je sve ovo što je Đilas radio, a „Informer“ otkrio, koliko je to protivzakonito? A, da jeste, govore poreske stvari. Nadam se da će reagovati i poreska uprava. Zašto? Poreska uprava, takođe sarađuje sa tužilaštvom i policijom i sudstvom. Kažemo, o fiktivnim pozajmicama, međutim one nisu vraćene. Prema našim poreskim zakonima, ako se utvrdi da pozajmica nije vraćena, ona se tretira kao prihod na koji moraju da se plate svi pripadajući porezi.

Ni jedno od lica, osim firme koja uopšte nije navedena ovde, samo jedna firma je vratila pozajmicu od 17 miliona, a od desetina, možda i pedesetak lica koja su dobile ove fiktivne pozajmice ni jedno nije vratilo i svi su, očigledno, u krivičnim delima koji se tiču utaje poreza.

U problemu je istovremeno i zajmodavac, koji mora da plati porez, to su Đilas i „Multikom“ i ovih pedesetak Đilasovih zajmoprimaca. Da Đilas to plaća i da sve plaća, on je prošli četvrtak to potvrdio na konferenciji za štampu, a evo potvrdio je danas i glodar „Danasa“ i novinar „N1“ Dragoljub Petrović koji je rekao – ja ne kažem da to što je Đilas pozajmljivao pare medijima da je to dobro, mediji ne treba da pozajmljuju pare ni od kog političara, hvala mu. Kaže Dragoljub Petrović – to je neka vrsta načina da se izbegne neka druga transakcija gde bi se plaćao porez, meni je to jasno, kraj citata. Molim tužilaštvo i nadležne organe da reaguju.

Podsetiću samo da Al Kapone nije pao na silnim zločinima koje je počinio, već je pao na utaji poreza. Za kraj, u doba vlasti Tadića, Đilasa, Jeremića, sve je bilo na ponižavajućem nivou, a vrhunac ponižavanja je bilo ovo njihovo uništavanje pravosuđa 2009. godine. Taj režim je 12 godina ponižavao sve građane Srbije i Srbija do 2012. godine nije bila pristojno društvo. Sada jeste pristojno društvo, a pristojno društvo je ono čije ustanove ne ponižavaju ljude i građane tog društva, a civilizovano društvo je ono gde se građani tog društva međusobno ne ponižavaju. Svako pristojno i civilizovano društvo je i pravedno društvo i Srbija danas sve to jeste. Srbija je danas jaka i Srbija će zaštiti svoje građane na KiM. Živela Srbija. Hvala.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, ovaj zakon o zaštiti od buke i upravo je jako dobra stvar, pripremljen je naravno u postupku usklađivanja naših propisa sa propisima EU i deo je Zelene agende. Ovo pominjem što prethodni Zakon o zaštiti od buke iz 2009. godine uopšte nije usklađen sa zakonodavstvom EU i to svedoči o neiskrenoj Tadićevoj, Đilasovoj i Jeremićevoj posvećenosti evrointegracijama, a oni su naime, nazivani šampionima evrointegracijama. Bili su, očigledno, lažni.

Dakle, ovaj Zakon o zaštiti od buke će biti potpuno usklađen sa zakonodavstvom EU, a potpuna usklađenost će biti postignuta usvajanjem pravilnika i niza podzakonskih akata koji će slediti posle usvajanja ovog zakona.

I ovaj zakon i hiljade drugih propisa koje smo doneli u ovoj Skupštini su upravo dokazi da Srbija nije nikakva prepreka pristupanju EU i pristupnim procesima, već da su unazad godinu i po problem politička neslaganja unutar EU u vezi daljeg proširivanja iste.

Što se tiče ovog zakona, Evropska komisija je preporučila da se u Zakonu o zaštiti od buke, pored ostalog, preciznije definišu mnogi pojmovi iz direktive, one čuvene 2002. EVRO EZ 49.

Dakle, pomenuću jednu značajnu stvar za mene lično. Naime, ja sam još 2008. godine kao kandidat za predsednika opštine Stari Grad, sam napisao i štampao, to je ovaj program, u tiražu od 10 hiljada primeraka. Ovaj program je podeljen građanima Starog Grada, a nažalost, moram da kažem istinu, te 2008. godine, građane Starog Grada nije zanimao ovaj problem buke, i nisu dali ovom programu većinsku podršku, već su tada 2008. godine podržali Tadićevu i Đilasovu izbornu prevaru.

Dakle, ovaj zakon će unaprediti sistem, i to su sve strašno značajne stvari za zaštitu od buke, utvrdiće i ostvariće mere u oblasti zaštite od buke, sprečiće i smanjiti štetna dejstva od buke, naravno, na zdravlje ljudi, životnu sredinu. Utvrdiće vrednosti buke, utvrdiće stepen izloženosti buci i biće izrađene različite karte. Dovešće do usvajanja različitih akcionih planova, vezano za sprečavanje buke u životnoj sredini. Obezbediće pristup informacijama, pošto je to deo jedan, da bude informatički povezan ovaj novi zakon i da ima različite baze informatičke koje će da ga prate.

Takođe je bitno da združeno zaštitu propisanu ovim zakonima zajedno će da obezbede i republika i autonomna pokrajina i Grad Beograd i sve ostale lokalne samouprave. Naravno, i preduzeća i pravna lica i upravljači i tzv. stručni izraz koncesionari izvora buke, naučne stručne organizacije i druge javne službe.

Međutim, kada govorimo, to je bitno, o ulozi lokalnih samouprava, koja je izuzetno bitna, možda najbitnija, navešću jedan lokalni problem, pošto je dobro da uvek damo neke konkretne primere. Navešću da se recimo, na Vračaru, u ulici jednoj i u zgradi u kojoj stanuje bivši gradonačelnik Đilas, građani godinama već masovno žale na buku. Dakle, prošle godine u aprilu, Đilas je nedeljama lupao u šerpe sa svog prozora. Snimke toga i dokaze sam podastro javnosti. Oni i danas postoje.

Ne znam šta je on time hteo da poruči, da li je gladan, da nema ko da mu kuva, pošto živi sam, ne znam, ali definitivno je nedeljama lupao u šerpe. Dakle, u to doba to je još jedan problem u toj istoj zgradi. U to doba Đilas je nabavio mačku i psa, a taj pas je meseci tužno lajao i zavijao, dok je mačka neutešno mjaukala. Naravno, komšije nisu mogle oka da sklope mesecima. Srećom mačka je uspela da pobegne iz zatočeništva, a pas je nažalost izvršio samoubistvo. Kao što vidite, sa Đilasom neće da živi ni kuče, ni mače.

Treći problem, na istoj adresi koji traje godinama je silna noćna buka iz Đilasovog stanja. Dobio sam snimak od građana, to zvuči ovako. (Reprodukovanje sa mobilnog telefona.)

Zamislite sada satima, ova buka dopire do komšija gospodina Đilasa. Naime, o čemu se radi. Gospodin Đilas živi u stanu otprilike jedno tri ara, nisam baš merio, ali je tu negde i on u tom stanu, pošto ima prostora, ima jednu džakuzi koja je puna dukat, odnosno zlatnika i pošto on živi sam, noću ima običaj da se kupa u zlatnicima. Sećate se onog Paje Patka. Sasvim sam ozbiljan. Uz to, on aktivira jednu zvučnu ogromnu, kao džuboks kasicu prasicu i sve to proizvodi silnu buku, pošto ti zlatnici padaju po pločicama satima, proizvodi se buka, građani ne mogu da spavaju. Molim nadležne da reaguju.

Što se tiče ovog zakona i preventivnih mera za zaštitu od buke, one se odnose i na oblast planiranja i izgradnje, što je jako bitno. Dakle, u prostornim i u urbanističkim planovima obezbediće se mere i uslovi zaštite od buke. Kada govorimo o ovoj buci, vezano za ovu oblast izgradnje, naravno to se odnosi i na rušenje objekata. Toga ima, kao što se grade objekti, neki stari objekti se ruše, uklanjaju.

Dakle, kada govorimo o rušenju, tu je velike rezultate u rušenju i pravljenju buke imao dvadesettrogodišnji sin potpredsednika Jeremićeve stranke, Borislava Novakovića, Nikola Novaković koji je pre neki dan mrtav hladan, ali ekstremno pijan razbio, nećete verovati 30 metara kvadratnih izloga prostorija SNS u Novom Sadu, uz nanošenje druge ogromne štete. Prosto, da iver ne pada daleko od klade svedoči i činjenica da je otac Nikole Novakovića, taj već pomenuti Borislav Novaković na zao glas došao zbog toga što je bio uhapšen zbog osnovanje sumnje da je od 2007. do 2010. godine oštetio grad Novi Sad za 1,3 miliona evra, pri rekonstrukciji Bulevara Evrope. Starijeg Novakovića Viši sud u Beogradu je osudio na tri i po godine zatvora ovim povodom.

Što se tiče inače buke izazvane vandalizovanjem koje sam pomenuo, prostorija SNS, u poslednjim godinama i sasvim sam ozbiljan, ta buka je velika, a zašto? Do sada je, nećete verovati, razbijeno, razlupano, pa čak u nekim slučajevima i spaljeno preko 50 prostorija SNS. U periodu od kad se Đilas vratio u politiku, dakle, od početka 2018. godine broj napada na prostorije SNS se učetvorostručio. Na pitanje ko je činio sve ove vandalske činove, jasan odgovor daje i ovaj poslednji vandalski čin u Novom Sadu koji sam naveo. Dakle, u ovom zakonu imamo i to regulisano, da pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji stambenih, stambeno-poslovnih objekata, saobraćajne infrastrukture i industrijskih objekata, da će biti sprovede mere zvučne zaštite u skladu sa ovim zakonom. Bitno je da će biti utvrđeni i indikatori buke i akustično zoniranje na osnovu namene prostora, referentnih karata, prostornih i urbanističkih planova.

Kada govorimo o problemu buke, mi u stvari govorimo o zvuku i akustici i taj zakon se i ovim bavim, a zvukom i akustikom se inače bave fizika, mašinstvo i inženjerstvo. Dakle, problemima zaštite od buke se u principu bave inžinjeri, npr. mašinstva, fizičari, tehničari. E baš slučajno tehničku školu ovog smera je 1996. godine jedva završio Jeremićev genije, potpredsednik, još jedan Miroslav Aleksić.

U srednjoj školi, ovaj Miroslav Aleksić je na kraju te srednje škole, dakle, nešto pre mature, išao na popravni iz 12 predmeta. Imao je sedam dvojki i jednu jedinicu, pa je išao na popravni. Srećom, položio je, ali uglavnom je bio dovoljan. Sada, da li je dovoljan i u politici, ja mislim da je nedovoljan, ali to zaključite sami. Dakle, to je taj Jeremićev genije.

Mislim, setimo se i ko je to nama fizičar. Pa, Jeremić je završio fiziku u Engleskoj, a od sve fizike i matematike jedino znanje koje poseduje u ovoj oblasti je da sabere do 7,5 miliona dolara koji su donirani njegovoj NVO i zamislite PR agenciji, a on fizičar.

Međutim, imamo i mašinca. Ko to nama ima mašinski mozak? Pa, Đilas je završio mašinski fakultet, iako se mašinstvom nikada nije bavio. Njegov mašinski mozak, od sve matematike i fizike koju je učio na fakultetu, jedino poznaje procentni račun i to isključivo ono 80% minus 20%, pa minus još 20%. Genije! Đilas, naravno, zna da sabira, i to samo do 619 miliona i to evra.

Dakle, ova mala, mala, mala grupa koju sam naveo se često inače okuplja oko Andrićevog venca uznemiravajući građane te ulice svojom bukom. Tako je Jeremija Vuk Branković, u martu 2019. godine, sa bučnog razglasa satima urlao da Vučić pada do Uskrsa 2019. godine. Od tada je, samo da vas podsetim, prošlo dve i po godine.

Potom je taj mali Jeremija, dve godine kasnije, sa svojim genijalcima koje sam pominjao, dakle - sedi jedan Aleksićem i Novakovićem iz bulevara Evrope, u junu 2021. ove godine došao opet na Andrićev venac, gde je cijukao da će da bije, sećate se to, predsednika Vučića. Stanari okolnih zgrada su morali da zatvore prozore, jer su se čudili koliko glasno cvili i kevće mali Jeremija.

Ovim zakonom se odlično određuju prava i obaveze pravnih lica koja su vlasnici, odnosno korisnici izvora buke. To je jako značajno pošto se odnosi i na ugostiteljske objekte, pošto mi unazad decenijama kao jedan od najvećih problema, pogotovo u urbanim sredinama, imamo buku koja dopire iz ugostiteljskih objekata. Ovim su stvorene sve pretpostavke da se reše ovi problemi u urbanim sredinama ovim zakonom.

Kolege su to pominjale, naravno da je značajno što će veliku ulogu u sprovođenju ovog zakona imati komunalna milicija, koja treba da bude još brojnija, i postojeće inspekcije.

Dakle, imamo tu i kaznene odredbe. Visina sankcija je usklađena sa Zakonom o prekršajima. Pored izrečene novčane kazne za prekršaj, pravnom licu se može izreći, sada slušajte ovo - i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja. Ovo pominjem zbog toga što je značajno, jer Đilas je inače pravno lice koje živi u stanu ovom od tri ara, koji sam pominjao, svoje kompanije. Stoga je moguće da mu milicija oduzme ove šerpe kojima pravi buku, ovu ogromnu zvučnu kasicu prasicu, kao i nezakonito stečene zlatnike kojima noću pravi buku.

Takođe, primećeno je, to je veliki komunalni problem, mislim širom Srbije, primećeno je da godinu dana unazad Đilas poseduje i određeni džuboks koji se zove Marinika. On u njega ubaci platu, a Marinika onda svira šta Đilas želi. Prosto, to je ono staro - koliko para, toliko i muzike.

Dakle, ciljevi koje bi trebalo ostvariti ovim Zakonom o zaštiti buke u životnoj sredini su, i to je značajno, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite buke kako bi se izbegli, sprečili ili smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu i poboljšao kvalitet života, zbog toga i donosimo ovaj zakon, preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite.

Kratko bih naveo, i to je jako značajno, da je ovaj zakon, kao i svi zakoni koje donosimo, samo jedan u nizu uspeha predsednika Vučića i, naravno, premijerke Brnabić, recimo samo u proteklih mesec dana. Kratko ću navesti neke od njih. Pazite, unazad nedeljama ređaju se Vučićevi uspesi, a neuspesi neprijatelja Srbije.

Setimo se, prvo je Milo Đukanović u Crnoj Gori doživeo težak poraz kada je ustoličen mitropolit SPC Joanikije. Milo Đukanović je prikazao sebe kao antisrbina ekstremistu koji podržava sulude komite.

Potom smo imali veliki uspeh, posetu Angele Merkel koja je ukazala posebnu čast predsedniku Vučiću svojom oproštajnom posetom i, ovo je jako značajno, najavila je da je Nemačka zainteresovana za iskopavanje litijuma, što je inače ogromna šansa za Srbiju, zbog toga što nemačke kompanije mogu onda u Srbiji proizvoditi i litijumske baterije i električna vozila.

Sledeće, potom je Đilasovski deo opozicije doživeo težak poraz na pregovorima o izbornim uslovima, kada su prosto suludo ponašanje tog dela opozicije osudili čak i evroparlamentarci koje je Đilas pozvao da mu pomognu u tim pregovorima sa kojih je sramno pobegao.

Potom je Ana Brnabić imala sjajne nastupe u UN. Potom je Vučić maestralno rešio krizu na Kosovu i Metohiji, koju je izazvao ekstremista Kurti. Jednostavno, Kurti je izgubio obraz u svemu tome što je radio jedno dve nedelje, a Srbija je pobedila, naravno, zahvaljujući predsedniku Vučiću.

Potom smo imali posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je dva dana provela u Srbiji, opet odajući počast Vučiću zbog rešavanja ove krize koju sam pomenuo i promovišući gradnju fantastične železničke pruge Beograd-Niš-makedonska granica, koju će inače EU da finansira do 50%.

Potom smo imali jedno čudo, ali je čudno što je to izazvalo veliku pažnju, ali je izazvalo. Potom je Koluvija dao intervju našem kolegi Vladi Đukanoviću, što je posebno uznemirilo Đilasovce, jer su se raspale njihove laži i o slučaju Jovanjica.

Onda ih je pre nekoliko dana predsednik Vučić dotukao svojim komentarima o tom intervjuu. Da ne volja po Đilasovce bude još veća, Vučić ih je još jednom dotukao otvarajući Srpski paviljon, koji je fantastičan, u Dubaiju na Ekspo 2020. To je onaj Ekspo koji nije održan prošle godine. Vučić je tada izneo jedan fantastičan podatak Ministarstva finansija, da su apsolutno tačne procene da ćemo ovu godinu završiti stopom rasta većom od 7%, što je u uslovima pandemije praktično fantastično.

Ukazaću na kraju, sada je ovo ozbiljna stvar za jedno buduće razmišljanje, mi nemamo pokrivenu oblast zagađenja javnog medijskog prostora. Hajde zajedno da se zapitamo da li je medijski prostor, bilo da su u pitanju društvene mreže, internet ili da su u pitanju televizije, da li je to životna sredina? Ja tvrdim da je to deo naše životne sredine. Međutim, taj deo ne regulišu ni medijski zakoni, ni ekološki zakoni. Prosto, radi se o oblasti koja je negde između.

Dakle, naravno da je ovo i globalni problem i naš lokalni. Globalni zbog toga što zagađenje koje dolazi od društvenih mreža je postalo razorno kada, recimo, vidimo bujanje antivakcinaša svuda u svetu, a lokalni je problem zbog toga što mi u Srbiji imamo toksične medije koji šire svojevrsnu, gotovo rasnu mržnju i neistine uperene protiv npr. 700 hiljada građana koji su članovi SNS. Dok mi donesemo jedan ovakav budući moderan zakon, biće moguće višegodišnje dehumanizovanje svih članova porodice predsednika Vučića i njega samog, biće moguće bestijalno vređanje i psovanje njegove majke i glorifikovanje primitivaca i psovača na Đilasovskim medijima i biće moguće satanizovanje 10% populacije Srbije.

Za kraj, što se samog zakona protiv buke tiče, pomenuću samo stihove iz popularne pesme „Ruke“ Darka Rundeka i Kargo orkestra: „Pusti da ti sviram, duša gine od tišine i ne boj se buke, to što svira, to su ruke.“ Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovana predsedavajuća, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, vidimo dva poslednja pitanja su se ticala u ovom trenutku najznačajnije teme, a to je Kosovo i Metohija. Tako ću uraditi i ja.

Tražim obaveštenje od BIA, VOA i MUP-a o štetnom uticaju saradnika lažne države Kosovo, zastupnika stranog interesa.

Naime, kao zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju uverio sam se da naše vojno-policijsko bezbednosne snage ulažu izvanredne napore u zaštitu interesa Srbije u pogledu Kosova i Metohije.

Pitanje se tiče – da li aktivnosti i izjave Đilasa i Jeremića i njihovih stranaka i medija, koje se tiču KiM, odnosno podrške vladama ekstremiste Aljbina Kurtija i njemu samom, nanose štetu očuvanju KiM i borbi za celovitu Srbiju i da li podrivaju napore vojno, policijsko, bezbednosnih snaga? Naime, Kurtija podržavaju i hvale autošovinisti, poput Đilasa i Jeremića.

Podsetiću vas da su Đilas i Jeremić u proteklim godinama obilato hvalili zlikovca Kurtija. Voleli su ga još 2001. godine kada su ga protivzakonito amnestirali. Vole ga i danas kada mu upućuju hvalospeve. Dakle, zapanjujuće je da veličaju zlikovca Kurtija, sa velikim Z, a satanizuju državnika Vučića, veliko D u onom državnik, koji štiti Srbe na KiM i koji štiti celovitu Srbiju.

Žuti autošovinisti su upravo roditelji lažne države Kosovo. Dvojica od njih su Đilas i Jeremić. Mi trenutno u Srbiji, u trenutku kada se borimo sa Kurtijevim nasiljem i ekstremizmom, imamo ozbiljnu petu kolonu koja zastupa Kurtijevu vlast. Njih ima na KiM srećom mnogo manje nego u ostatku Srbije. Setimo se Rašića, Jablanovića i čuvene Rade sa Savskog venca koja već pet godina glumi da živi na KiM. Dakle, to su Kurtijevi malobrojni privatni ikebana Srbi, tačnije arnautaši.

Evo primera. Godine 2019, 23. aprila, Dragan Đilas je rekao koga od Albanaca, pazite, vidi kao partnera za pomirenje. Citiram Đilasa: „Od svih njih, kao najprincipijelnijeg, volim ovog gospodina Kurtija koji se godinama zalaže za svoje stavove o samoopredeljenju Kosova, a zbog čega je bio u zatvoru jako puno godina“, kraj Đilasovog citata. Mislim, kako Đilasa nije sramota da hvali Kurtija i da ga voli zbog toga što je bi osuđivan za terorizam?

Podsetiću vas, Okružni sud u Nišu osudio je u martu 2000. godine Aljbina Kurtija na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi sa krivičnim delima terorizma, a onda su Kurtija protivzakonito amnestirali i oslobodili razni Murti i žuti DOS-ovci, predsednik SRJ, DS, Đinđić, Tadić, Jeremić i Đilas.

Jedan od otaca lažne države Kosovo, Vuk Jeremić, je 10. decembra 2019. godine hvalio Kurtija i rekao, citiram Jeremića: „Ne može se osporiti da je Aljbin Kurti jedan intelektualac, patriota i prilično stabilan čovek. Dakle, sve suprotno od Aleksandra Vučića“, kraj Jeremićevog citata.

Dakle, sramni tvorac lažne države Kosovo, Jeremija Vuk Branković, hvali zlikovca Kurtija, a satanizuje predsednika Srbije, državnika Vučića. Prosto, psihopatu Kurtija proglašava stabilnim čovekom. Beščasni Jeremić.

Pazite, to ne treba da nas čudi zbog toga što je Jeremić bio lobista Albanaca u celom svom mandatu od 2007. do 2012. godine, koliko je bio ministara spoljnih poslova. Jeremić je u tom periodu više bio albanski, odnosno kosovski ministar inostranih poslova nego srpski.

Jeremija Vuk Branković je 11. decembra 2020. godine opet hvalio Kutija i rekao: „Nova Vlada u Prištini će imati novi legitimitet i jači mandat. Neke stvari sa Kurtijem mogu postati lakše“, kraj citata. Pazite, rekao je Jeremić da će nova Kurtijeva vlada biti olakšanja za Srbiju, a samo u ovoj godini, to vas podsećam, udesetostručen je broj napada na Srbe i dosegao je gotovo 100. Toliko o Jeremićevim predviđanjima da će stvari sa Kurtijem postati lakše.

Za kraj, prosto Srbija neće dozvoliti da bilo ko na KiM ugrozi Srbe. Srbija je sad jaka i neće moći da se ponavlja zlo poput onoga iz 2003, 2004. i 2008. godine. To je jednostavno moglo da se dešava u doba žute hunte, Tadića, Đilasa i Jeremića. Zlikovac Aljbin Kurti prikuplja izborne poene tako što čini zlo Srbima i on radi ono što uvek radi pred izbore - poseže za nasiljem protivpravnim radnjama, podiže tenzije, a žrtve su uvek Srbi. To Kurti radi da bi pokazao svojim biračima koliko mrzi Srbe.

Poslednja rečenica. Naravno da EU traži slobodan protok ljudi i robe, međutim EU je blaga prema Kurtiju, potpuno blagonaklona. Jadno je što u Srbiji Kurti ima podršku Đilasovaca, Jeremićevaca i njihovih medija i stranaka u Srbiji. Predsednik Vučić štiti Srbiju i KiM, osvešćuje Srbiju, uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju i leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija! Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Čomić, gospođo ministarka, poštovane kolege poslanice i poslanici, poštovani građani, samo bih ukazao na to da je gospodin Uglješa Mrdić održao jedan sjajan govor u kome je, između ostalog, ukazao da je potrebno, ne samo na ovaj dan, nego zaštiti i pojedince i institucije.

To su mnogi istakli, ali ponoviću, danas je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Znači, i danas, ali i svaki dan treba da pokažemo jedinstvo u odbrani slobode. Ovi amandmani će tome doprineti i zato velika zahvalnost Savezu vojvođanskih Mađara što su ih podnela.

U cilju jedinstva i odbrane slobode, ukazaću potpredsednici Vlade i gospođi ministarki Čomić i javnosti na jedno dramatično svedočenje koje govori o tome kako su ugroženi i pojedinci i institucije. To je dramatično svedočenje bivšeg Zaštitnika građana, bivšeg protivkandidata predsedniku Vučiću i bivšeg predsednika PSG, koja je tada bila najjača opoziciona stranka.

Dakle, gospodin Janković, na čistom srpskom jeziku koji je danas predmet ovih amandmana i ovog zakona, svedoči o tome kako su mu, jasno kaže – ambasadori i stratezi najavljivali da će Vučiću da otkaže srce, da ima probleme sa srcem, da mu nešto srce nije ok. i da su mu tražili da postane Vučićev saradnik, bez obzira što je već bio Zaštitnik građana, i da onda ruši Vučića i državu iznutra.

Posle ovog svedočenja Saša Jankovića se više ne postavlja pitanje da li je neko radio o glavi predsedniku ili tada premijeru Vučiću, već se postavlja pitanje ko je to radio? Nadležni organi treba da se bave ovim pitanjem.

Odbrana predsednika Vučića, odmah da vam kažem, kada govorimo o ovom zakonu i o ovim amandmanima, je istovremeno i borba za srpski jezik i borba za ćirilicu, jer upravo zahvaljujući njemu slavimo ovaj dan i imamo ovaj zakon danas na dnevnom redu.

Saša Janković jasno svedoči o tome kako su mu ambasadori, on kaže i stratezi i njegovi kvazi prijatelji, misli na prijatelje iz opozicije i kvazi prijatelje, savetovali da se Vučiću, citiram ga sada – podvuče pod kožu, da sarađuje sa njim, da bi ga onda uz njihovu pomoć, ambasada, srušio iznutra. Janković svedoči da su mu savetovali da se tako osvaja vlast i da su ga pitali sa kim u SNS bi mogao da sarađuje. Očigledno su već nekoga imali u vidu i pripremljenog.

Janković kaže da su mu paralelno sa tim savetima i pitanjima jasno najavljivali da bi predsedniku, odnosno tada premijeru Vučiću, moglo da otkaže srce jer, kako su govorili ambasadori i stratezi, a kako svedoči Janković, nešto mu nije ok. srce.

Ovo je dragoceno svedočanstvo. Sada je jasno da su Vučiću radili o glavi, ali i da mu danas rade o glavi. Ovo objašnjava, setimo se, ono ranije ponašanje Saše Radulovića, koji je očigledno ovako postupao. Bio je ministar, setimo se. Ovo objašnjava kasnije ponašanje nekih pojedinaca iz SNS.

Podsetiću vas da danas postoje sofisticirani neurotoksini koji izazivaju npr. srčani zastoj, a sve liči na srčani udar. Samo brzom toksikološkom analizom žrtve, ako je ona preživela, može da se ustanovi da je u pitanju toksin koji se inače, tako je i zamišljen, tako je i stvoren, brzo razlaže, nestaje i gube se tragovi. Proteklih godina smo svi bili svedoci niza svetskih afera upravo sa trovanjem neurotoksinima. Janković onda kaže – ambasadori, njegovi stratezi su sve ovo planirali i govorili mu, savetovali mu.

Samo ću podsetiti na činjenice, u to vreme ambasador SAD ovde je bio Kajl Skot koji nije krio svoja neslaganja sa ovom vlašću, ambasador Velike Britanije je bio Denis Kif koji takođe nije krio svoja neslaganja sa ovom vlašću. Lideri stranaka antivučićevske opozicije tada, krajem 2016. i 2017. godine, jer to je period o kome svedoči Janković, bili su Bojan Pajtić, Šutanovac, Radulović, Vuk Jeremić, Sanda Rašković Ivić i Boško Obradović pored samog Jankovića.

E sada, ko su bili Jankovićevi stratezi treba samo on da kaže sam. Nadam se da će nadležni organi da ga pozovu. Ja ću samo podsetiti na činjenice. U to vreme glavni Jankovićevi saradnici su bili Marinika Tepić koja se tada nije odvajala od Jankovića, Božo Prelević, Zoran Ivošević, Sreto Malinović, Srđan Škoro, Goran Marković, Dušan Teodorović i Aida Ćorović. To su bili čelnici Pokreta slobodnih građana. Spojite većinu ovih imena sa svedočenjem Saše Jankovića i sve će vam biti jasno.

Da budem jasan, ne kažem da su svi ovi ljudi radili o glavi predsedniku Vučiću. Ko jeste, to treba da utvrde nadležni organi. Saša Janković je dao jasan razlog za postupanje nadležnim organima i s time je sam postao dragoceni svedok. Janković kaže, ponoviću – ambasadori, stratezi i kolege iz dela opozicije. Janković pred nadležnim organima treba da kaže koji ambasadori, koji njegovi stratezi su mu to savetovali.

Dakle, nadležni treba da postupaju, meni je ovo sasvim jasno, zbog toga što je kredibilan svedok rekao, rekao sam koje funkcije je on imao, dakle, ne samo to da su mu ambasadori najavljivali da će lideru Srbije da stane srce, već su tražili od Jankovića, budućeg svedoka, šefa tada najjače opozicione stranke, da ruši državu iznutra kao saradnik predsednika Vučića. Javnost mora da sazna poimence ko su ljudi koji su ovo tražili od Jankovića.

I završavam, ako odbranimo predsednika Vučića, odbranićemo i ćirilicu i srpski jezik i slobodu. Živela Srbija! Hvala vam.

"U početku bješe riječ i riječ bješe u boga i bog bješe riječ. Ona bješe u početku u boga, sve je kroz nju postalo i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj bješe život i život bješe vidjelo ljudima. I vidjelo se svijetlo i u tami i tama ga ne obuze."

Iz ovoga citata svetog Jevanđelja po Jovanu iz Novog zaveta vidimo lepotu srpskog jezika i suštine. Ovaj citat govori ne samo o bogu, govori o jeziku, o reči.

Dakle, o reči se govorilo i u Starom zavetu: "Riječju gospodnjom nebesa se stvoriše i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova", Psalam 33.6, "i posla riječ svoju, iscijeli ih", Psalam 106.20.

Poštovana ministarka, gospođo Gojković sa saradnicima, iskazujem duboko poštovanje prema vama i vašim rezultatima.

Ovaj plemeniti i veličanstveni zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma je dokaz da u poslednjih 10 godina predsednik Vučić čini to da se Srbija i srpstvo vraćaju sebi, svojim korenima, svojoj suštini. Bez straha se uzdiže srpski nacionalni, kulturni i duhovni identitet. Cilj zakona je širenje, zaštita i očuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kao kulturnih i tradicionalnih vrednosti.

Odredbama ovog zakona definiše se društvena briga o jeziku i matičnom pismu i njihova zaštita, bez kojih se ne može obezbediti ni odgovarajući službeni status službenog jezika i matičnog pisma u celokupnom javnom životu i pravnom prometu, a ta razgranata i koordinirana aktivnost i u nauci i izvan nje, i kod nas i u svetu, označava se terminom, slušajte - jezička politika.

Odredbama ovog Predloga zakona utvrđen je temeljni sadržaj jezičke politike ove države i ustanovljene su institucije pozvane da u saradnji sa državnim organima vode tu značajnu i sprovode jezičku politiku.

Ćirilica je nastala pre crkvene šizme, pre raskola Istoka i Zapada, ćirilica je nastala pre Svetog Save i pre naše srpske crkve. Ćirilica je nastala u ono doba kada među Srbima jedva da je bilo pismenih ljudi. Ćirilica je nastala pre bilo kod spomenika kulture, našeg srpskog. Ćirilica je spomenik našeg identiteta. Sva naša pismenost i sva naša kultura u njoj su iskazane. Naša vidna kultura započinje s njom, ona se u ćirilici ogleda. Sa ćirilicom smo progledali.

Sa pojavom ćirilice mi smo kulturno nastali, odricanjem od nje mi bi kulturno nestali, prestali bi da postojimo kao samostalna nacija, kao samostalna kulturna osobenost i samosvojnost. Naš prvi zadatak je ćirilica.

Neki kažu - najsavršenije pismo na svetu. Nažalost, režimi od 1945. i onaj od 2000. godine, do 2012. godine, odrekli su se ćirilice. Odrekli su se dragocene jednoazbučnosti i veštački su uveli ravnopravnost ćirilice i latinice koju su u praksi shvatili kao prednost latinice nad ćirilicom. A pismo srpskoga jezika je srpska ćirilica a ne abeceda.

Zato moramo svi jedinstveno da se izborimo za vraćanje jednoazbučja u srpski jezik, a za to imamo uporište u Ustavu Srbije, koji kaže, samo taj mali deo ću citirati: "U službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo". A to koliko je ćirilica važna svedoči to da su je zabranjivali i Marija Terezija još u 18. veku i Austrougari krajem 19. i početkom 20. veka u Prvom svetskom ratu, te nemački i hrvatski nacisti u NDH 1941. godine.

Na zasedanju svetog Sinoda katoličko Rimske crkve, naravno, u Saloni i Splitu, 1060. godine, dakle, to je posle raskola, ćirilica je proglašena đavolovim izumom a Metodije jeretikom i zaprećeno je izopštavanjem iz crkve svima onima koji ne odustanu od ćirilice. Potom su Srbi na ovom tragu vekovima katoličeni ili unijećeni na prostorima Balkana, a Rusi na prostorima zapadne Srbije, tj. Ruske krajine, danas Ukrajine.

Svaki strani okupator, znate šta je prvo uradio? Pa, prvo je zabranio ćirilicu. Autošovinistički domaći okupatori od 2000. do 2012. godine su marginalizovali ćirilicu, sa ciljem da ona nestane. Srpski narod je vekovima podvrgnut mehanizmu rastrebljavanja. Šablon je uvek isti. Prvo se veštački istakne neka teritorija na tradicionalnoj srpskoj zemlji, zatim se po nazivu te teritorije kreira neka nova nacija, odnosno imenom te teritorije se nazovu svi Srbi koji tu žive, tako da se srpski narod koji se tu, pod znacima navoda, zatekao, pretvara u novu naciju, a paralelno sa tim procesom srpski narod počinje da gubi, prvo, pravo na pismo, a potom i pravo na jezik. Taj metod je tokom vekova primenjivan i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, a od skora, koliko vidimo i svedoci smo toga, u Crnoj Gori, a slično pokušavaju već decenijama i u Vojvodini i u Raškoj oblasti.

Zbog toga što je srpska ćirilica važan deo srpskog nacionalnog identiteta, jedan od simbola srpske posebnosti, ćirilica se sistematski podriva, potiskuje i satanizuje od strane autošovinista. Najbolji primer celog tog procesa rasrbljavanja i etno lingvističkog inženjeringa, već sam pomenuo, jeste Crna Gora.

U ovom istorijskom trenutku i prilikama kakve su sada srpske, vrlo je važna simbolička vrednost srpske ćirilice kao znaka srpskog duhovnog identiteta. Zbog toga proces potiskivanja srpske ćirilice u periodu od 2000. godine do 2012. godine spada u isti red sa urušavanjem jezikoslovlja, književno jezičke norme, govorne kulture u sferi javne upotrebe srpskog jezika. Spada u isti red i sa razgradnjom obrazovnog sistema, uništavanjem diplomatije i vojske, uništavanjem kulture, napadima na SPC, demonizacijom tradicije. U suštini spada u isti red sa destrukcijom supstance države i srpstva.

Srpski jezik, i to književni jezik ima oko 150.000 reči, a srpski narodni jezik zajedno sa književnim sa teritorije naše cele divne Srbije ima između 350.000 i 400.000 reči. Prosečan čovek, reći ću vam, koristi između 5.000 i 15.000 reči, dok oni izuzetno i visoko obrazovani koriste između 20.000 i 30.000 reči.

Vuk Karadžić je u svoje doba zapisao 50.000 reči. U to ime apelujem da što manje upotrebljavamo nadiruće anglicizme, da prestanemo da odbacujemo srpske reči koje pogrešno nazivamo hrvatskim. O tome ste vi, gospodine predsedavajući, nešto jako lepo rekli - da prestanemo da odbacujemo srpske reči.

Reći ću nešto i o tome, dakle o jeziku. Na primer, kruh je srpska reč, jednako kao i hleb. Prvobitno kruh je označavao beskvasni hleb, a reč hleb je označavala kruh sa kvascem. Kao što je žlica srpska reč, tako je i reč mrkva srpska, dok reč šargarepa je mešavina mađarske, mađarskog izraza šarga – žut i repa. Dakle, žuta repa.

Mi Srbi često bez potrebe koristimo mnoštvo tuđica, tj. internacionalizama umesto slavizama. Dakle, navešću samo neke primere. Kažemo avion umesto lepe srpske reči zrakoplov. Kažemo advokat umesto odvetnik, apoteka umesto lekarna, biblioteka umesto knjižnica, geografija je zemljopis, efekat je učinak, istorija je povest, lingvistika je, već sam pomenuo tu reč, jezikoslovlje, manastir je samostan, mašina je stroj, hiljada je oduvek bila tisuća, srpska, monah je redovnik, penzioner je umirovljenik, pijaca je tržnica, portparol je glasnogovornik, protest je prosved, univerzitet je sveučilište, fiskultura je telo vežba i prozaični frižider je hladnjak.

Na prostorima Crne Gore, BiH Federacije, Hrvatske, Republike Srpske i Srbije se govori jedan te isti jezik. O tome svedoči, čak i pre nekoliko godina ustanovljena i usvojena Deklaracija o zajedničkom jeziku ljudi koji ne misle baš dobro ni o ćirilici, ni o srpskom jeziku, ali su ipak usvojili tu deklaraciju o zajedničkom jeziku. Taj jezik jeste zajednički, međutim ta deklaracija je ostala ograničenih dometa zbog toga što nije odredila ime. Nije dala naziv tom zajedničkom jeziku, a taj zajednički jezik se zove kako? Srpski.

Kako je bilo na počecima ćirilice u doba vizantinaca, tj. Grka, odnosno svete braće Kirila i Metodija, odnosno Konstantina filozofa, poznatijeg kao sveti Kirilo, i u doba Metodija solunskog, poznatijeg kao sveti Metodije, svedoči crnorizac

redovnih, monah i kaluđer, to je opet grčka reč, hrabar početkom 10. stoleća. Citiram, kaže ovaj monah ranije: „Sloveni ne imađahu knjiga, nego crtama i zarezima čitahu i gatahu budući Pagani. Krstivši se, pak, rimskim i grčkim pismenima ciljahu se pisati slovensku reč bez reda. No, kako se može pisati dobro o grčkim pismenima Bog ili život ili vrlo ili crkva ili čekanje ili širina ili otrov ili gdje ili mladost ili jezik i drugo slično ovome. Tako bijaše mnogo ljeta, potom čovekoljubac, Bog pomilovavši rod slovenski posla im svetoga Konstantina filozofa zvanog Kirilo, muža pravedna istinitoga i stvori im 38 pismena, neka po ugledu na grčka slova, neka prema slovenskoj riječi“, kraj citata. E, tako su naši preci dobili prvo pismo.

Završiću Plutarhovim rečima iz njegovog dela „Temistokle“. Dakle, 29/5 Citiram: „kralj Kserks dozvolio je Temistoklu da otvoreno govori o grčkim poslovima. Temistokle je odgovorio da je ljudski govor poput majstorski izrađenog ćilima čije šare jedino mogu da se pokažu ako se odmota. Kada su ćilimi zamotani šare postaju nejasni nestaju“, kraj citata.

E, tako predvođeni predsednikom Vučićem mi slobodno odmotavamo ćilim srpskog jezika i ćiriličkog pisma rešeni da se više nikada ne rasrbljujemo. Predsednik Vučić osvešćuje Srbiju, uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjost radi budućnosti.

Živela Srbija!

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, naravno da moram da pohvalim ovaj izvanredni zakon i ove izvanredne amandmane koji će zaštititi potrošače.

Međutim, opet moram da izrazim svoju izuzetnu zabrinutost za potrošače koji koriste usluge mnogobrojnih, to su desetine Đilasovih kompanija, i "Multikoma" i "Dajrekt medija" koje još uvek posluju ovde, on im je vlasnik ili suvlasnik, jer je poznato da su to korupcionaške firme. Znači, zabrinut sam takođe i za potrošače poljoprivrednika Đilasa, koji ima niz poljoprivrednih kompanija i time se hvali. Međutim, ko kontroliše šta poljoprivrednik Đilas proizvodi?

Ova briga je utemeljena na činjenici da je političar Đilas i, kao što vidimo, biznismen Đilas, kod ovih medijskih kompanija, sklon obimnoj i invazivnoj korupciji i pljački, pa osnovano sumnjam da je takav i poljoprivrednik Đilas. Prosto, političar Đilas truje psihu građana Srbije, a osnovano sumnjam da poljoprivrednik Đilas verovatno truje i tela građana Srbije prodajući im svoje poljoprivredne proizvode sumnjivog kvaliteta.

Moram da izrazim ekstremnu zabrinutost za potrošače mnoštva Šolakovih kompanija, to je Đilasov kompanjon ili obrnuto. To su takođe desetine kompanija u Srbiji, kao one matruške, ne zna se ko je tu kome vlasnik i koja je čija firma. Naravno, Šolak nije poljoprivrednik, ali on ima milione potrošača koje truju SBB, "Junajted medija", N1, Nova S i niz drugih kompanija.

Jednostavno, postavlja se pitanje kako da zaštitimo ove potrošače? Naravno da će tome doprineti ovaj zakon, ali to nije dovoljno. Potrošače naravno da štiti država i na drugi način, štiti ih i policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer postoji kriminal.

Jedan slučaj koji se pojavio i da ta pitanja ranije nisam postavljao, sada ne bih govorio o ovome, a taj slučaj se pojavio juče i danas. Naime, ja sam postavljao poslanička pitanja o Jadranki Drinić, to je suvlasnica Đilasovih i Šolakovih firmi, koja je nedostupna našim organima preko dve godine. Ona je jedan od osumnjičenih za pljačku RTS-a tešku 688 miliona dinara i tokom skoro dve i po godine ona se pokazala nedostupnom našim organima. Ona još uvek i sada, kao suvlasnica Đilasovih i Šolakovih firmi, plasira neke proizvode ovde i postoje potrošači koji kupuju te proizvode. Da li je preko medija ili na drugi način, to su proizvodi.

Pokazalo se da, ja sam izražavao zabrinutost da li je gospođa Drinić živa, međutim, evo, juče se pokazalo da je ona živa, i prekjuče, i danas. Naime, ona prodaje stan na Savskom vencu koji vredi, nećete verovati, 780 hiljada evra. Ja sam zabrinut za kupca tog stana, pošto je taj stan nelegalno stečen, a gospođa Drinić i dalje nije dostupna našim organima.

Podsetiću, advokat Jadranke Drinić, Zdenko Tomanović je pre više od dve godine izjavio - Jadranka Drinić nema nikakav razlog da se ne odazove pozivu nadležnih organa i tužilaštva da svedoči kao jedna od osumnjičenih. Posle dve godine od ovog što je izrekao advokat, cenjeni Tomanović, Jadranka Drinić se nije pojavila nego prodaje svoj stan. To je veoma sumnjivo. Neko će tu debelo biti oštećen, u najmanju ruku ovaj potrošač koji će kupiti njen stan.

Međutim, srećom, to je sada onaj drugi deo, onaj crnji, kriminalni deo, ali i tu imamo potrošače i konzumente, država je u proteklom periodu pokazala da štiti čak i one potrošače psihoaktivnih supstanci. Znači, to je borba protiv kriminala i narko dilera i štiti, naravno, i sve ostale građane, boreći se protiv svih ovih narko dilera u proteklom periodu, pa je tako policija u proteklom periodu uhapsila proizvođače i narko dilere, jednog Đilasovog dilera, to je Dabović, bivši šurak njegov, sa 2,4 kg proizvoda kokaina. Tako je policija uhapsila i drugog Đilasovog dilera Bakića iz Kuršumlije sa čak 66 kg proizvoda namenjenih potrošačima, a taj proizvod je marihuana, dakle droga, i tako je policija vrlo uspešno uhapsila Marinikinog dilera, proizvođača koji se spremao da proda kupcima 1,4 kg psihoaktivnih supstanci, ali i druge proizvode, nelegalno oružje i eksploziv. Tu moram da čestitam državi.

Na kraju, jedno pitanje moram da postavim, tiče se potrošača - kako ćemo da zaštitimo potrošače Đilasovih otrovnih političkih proizvoda? To je mnogo teže. To je izvan MUP-a, nadležnosti MUP-a i izvan nadležnosti ovog zakona, kako ćemo da zaštitimo te ljude. Znate kako ćemo da ih zaštitimo? Iduće godine, 2022. godine, u aprilu, na izborima ćemo da zaštitimo proizvođače ovih otrovnih proizvoda tako što ćemo ove da počistimo na smetlište istorije na izborima. Živela Srbija! Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što skinem masku zaista bih pozvao građane da poštuju zdravstvene mere, da nose maske i na prvom mestu da se vakcinišu, jer znamo da je korona trenutno u uzletu, tako da imam tu molbu.

Naravno, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Vujović, poštovana gospođo Tanasković, poštovani gospodine generale Bandiću, ja ću nešto reći o Sporazumu sa Rusijom i osnivanju ovih kulturno-informativnih centara. Zaista mislim da imam neka tri dela koja su povezana sa ovim. Možemo imati značajnu i mi već imamo kulturnu saradnju, samo što ona može mnogo da bude bolja upravo zbog onoga što predviđa ovaj Sporazum.

Ovaj Sporazum upravo govori o društvenim i kulturnim i tradicionalnim vrednostima, govori o poboljšanju informisanosti javnosti, što je potrebno i nama o razvoju politički, informativnih, naglašavam političkih, ekonomskih, kulturnih, naučnih i obrazovnih procesa, kako u Srbiji tako i u Rusiji.

Sjajno je što će konačno, ja se nadam ove ili iduće godine, biti realizovano to da će Srbija dobiti kulturni centar u Moskvi, a posebno je dobro zato što ovaj zakon predviđa da obe države mogu osnivati i odeljenja, druge kulturne centre u drugim gradovima shodno svom dogovoru. Osnovni zadaci centara, i ovo je bitno da kažem zbog onoga narednog što ću reći, znači zadaci centara su realizacija programa društvene, kulturne, naučno-tehničke, informativne saradnje, upoznavanje javnosti države prijema, dakle na primer Srbije, sa istorijom, kulturom, unutrašnjom i spoljnom politikom, kako to stoji u Sporazumu Rusije i obrnuto, i naučno-tehnička, informativna saradnja.

Dakle, kada govorimo o ovoj kulturnoj, informativnoj saradnji i uopšte upoznavanjem sa politikom Rusije, pošto je i to predviđeno ovde Sporazumom, znači tu saradnju bi mogli uspostaviti, recimo, jednim predavanjem u ruskom kulturnom centru i upoznavanjem sa jednim od temeljnih ruskih zakona.

Dakle, u Državnoj Dumi, podsetiću vas, to je bilo pre osam godina, pa zato smo možda zaboravili, Ruske Federacije 11. juna 2013. godine donet je jedan izvanredan zakon. Dakle, savezni zakon broj 44 554-6 o izmenama i dopunama člana 5. Saveznog zakona o zaštiti dece od informacija štetnih po njihovo zdravlje i razvoj, a pročitaću to i na ruskom, a da bi videli kako to plemenito zvuči.

(Čita na ruskom jeziku.)

Dakle, ovo pominjem zbog prava na opstanak i tu bi naše dve zemlje mogle da razmene korisne informacije. Dakle, i Rusija i Srbija se suočavaju sa istim problemom - demografskim izumiranjem. Deca i maloletnici treba da budu zaštićeni od uticaja informacija koji su štetni po njihovo zdravlje i razvoj i mi bi mogli da razmislimo da donesemo, nakon konsultacija da vidimo kakva iskustva imaju Rusi u primeni svog tog zakona posle osam godina i uopšte vezano za demografiju kakva imaju iskustva u ovih 20 godina od kako je Vladimir Putin na vlasti, i taj zakon zato što porodica, roditeljstvo i potomstvo, dakle deca, majka i otac, to su tradicionalne, neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda i koja pokazuje poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji.

Sledeća tema u kojoj bi mogli da sarađujemo sa Rusijom i u skladu sa navodima iz ovog zakona i sporazuma, a poznajući prilike u Srbiji i Rusiji bilo bi jako dobro da Rusija upozna Srbiju sa svojim zakonskim mehanizmima za regulisanje rada onih NVO i političkih partija koje aktivno i agresivno deluju protiv države i protiv predsednika te države. Znači, konkretno Rusije.

U Rusiji je gotovo nezamisliva ovakva antidržavna aktivnost pojedinih stranaka i NVO kakva postoji u Srbiji. I u Rusiji je nezamisliva, na primer, dehumanizacija predsednika države i njegove porodice kakva postoji u Srbiji i ovde jasno, da vas podsetim, postoji višegodišnja agresivna kampanja koja ima za cilj dehumanizaciju i decivilizaciju predsednika Vučića i njegove porodice.

Pojedine političke grupe, mediji i NVO su dobili, vezano za izbornu kampanju, koja je praktično već počela, iako izbori nisu raspisani, striktni nalog da ovo što sam pomenuo rade do kraja izborne kampanje, kao prioritet. Taj nalog za demonizaciju koji su dobili, i to smo videli prethodnih nedelja je počelo, uključio je i suprugu predsednika Vučića, Tamaru, uključuje i njihovog četvorogodišnjeg sina Vukana i Vučićevu ćerku Milicu i starijeg sina Danila i roditelje, Angelinu i Anđelka, i brata Andreja, pa čak i bivšu suprugu Kseniju.

Izneću vam jedan primer. Dakle, počeli su pre 10-ak dana da napadaju potpuno bez ikakvog osnova suprugu predsednika Vučića. Znači, prvo je Đilasov portal „Direktno“ 25. avgusta objavio nepotpisani sramni tekst pod nazivom „Jel to Srbija na prodaju“ i u tom tekstu su suprugu predsednika Vučića optužili da prodaje i izdaje Srbiju. Potpuno maloumno.

Tome se pridružio nekoliko dana kasnije, konkretno 28-og, list „Danas“ koji je nastavio tamo gde je Đilasov sajt „Direktno“ nastavio, a istovremeno targetirajući suprugu predsednika Vučića ovi mediji su istovremeno targetirali i četvorogodišnjeg Vukana, sina Tamare i Aleksandra Vučića.

List „Danas“ je u svom vikend izdanju od 28. avgusta objedinio ne samo ovu gadost koju sam sada izrekao, nego su hvalili onaj bolesni tvit, onog anonimnog bolesnika koji je proklinjao i pretio deci predsednika Vučića, otprilike 26-og. Dan kasnije, 27-og, bivši predsednik NUNS, saradnik televizije N1 i televizije „Nova S“, Slaviša Lekić je objavio sramni tvit u kojem priziva metak za predsednika Vučića. Sve to je objedinio list „Danas“ u svom vikend izdanju i prvih šest strana, pazite, je posvećeno, to su sve političke strane, isključivo blaćenju predsednika Vučića i njegove porodice. Nećete verovati, posvetili su blaćenju predsednika Vučića čak i sportsku, 18. stranu, gde je potpuno bezrazložno neka osoba koja se zove Vladimir Vuletić, koja sa sportom nikakve veze nema, dobila intervju i ceo intervju je posvećen na sportskoj strani blaćenju predsednika Vučića.

U svom glavnom tekstu i na naslovnoj strani su objavili slike predsednikove supruge koja se uopšte ne bavi politikom, ni na koji način, i objavili su sledeće sramotne stvari. Kaže, već na naslovnici, „Aleksandar Vučić ima ogroman problem budući da ne može da se pohvali članovima svoje porodice, pa se mora osloniti na ženu“, i to se ponavlja i u unutrašnjem tekstu. Ova uvreda „Danasa“ je zasnovana na višegodišnjim lažima koje gradi sam list „Danas“. To je ona mantra, citiram, o zlom Vučiću i njegovoj zloj porodici, a onda se ta laž uzima zdravo za gotovo i proglašava se činjenicom na kojoj se grade nove neistine, i to je radio list „Danas“ u svom vikend izdanju koje sam pomenuo.

Drugo, ova uvreda je i mizogene prirode. List „Danas“ koji je antimizogen pretpostavlja i uzima, kaže, aludira da je oslanjanje eventualno muškarca na ženu nešto loše, a nije, naravno.

Sledeće kaže list „Danas“… Naravno, istina je sledeća, samo da kažem, predsednik Vučić se uvek i neskriveno ponosi svim članovima svoje porodice. On realno gledano ima čime da se ponosi. Takvim članovima porodice bi se rado pohvalio svaki normalan čovek, ali ne i ljudi iz „Danasa“, a jedini problem koji predsednik Vučić ima je to što mu upravo „Danas“ i slični mediji godinama dehumanizuju porodicu.

„Danas“ nastavlja sa monstruoznim uvredama i kaže sledeće, govoreći o porodici i članovima porodice predsednika Vučića, kaže: „Njegov mlađi brat je nezvanični vlasnik Republike Srbije“. Nećete verovati, to zaista stoji u „Danas“. Onda kaže dalje: „Stariji sin je zli Marko Milošević sa Aliekspresa, a bivša žena je marginalna režimska novinarka.“ Mislim, prosto neverovatno.

Ova rečenica koju sam upravo sad citirao najbolje oslikava profil neistina Đilasovskih medija i onaj zadatak koji sam pomenuo da su dobili u kampanji, a to je odstreliti sve članove Vučićeve porodice. Sad vidite, svakom članu Vučićeve porodice oni u sklopu dehumanizacije dodeljuju nekakvu ulogu kao nosioca nekakvog „zla“.

Tako je čestiti brat predsednika Vučića, Andrej, postao, pazite, nezvanični vlasnik Republike Srbije. Tako je nesebični predsednikov sin Danilo postao zli Marko Milošević, za ne verovati, a tako je divna i profesionalna Ksenija Vučić postala, pazite, zamislite, marginalna režimska novinarka. Naravno, kada govorimo o onome što su radili predsednikovoj supruzi, tako je časna i humana Tamara Vučić postala neko ko, citiram, „prodaje i izdaje Srbiju“.

Mislim, u čemu se sastoji krivica predsednika Vučića i članova njegove porodice? Pa, nema krivice. Oni su krivi jedino zbog toga što postoje. Predsednik Vučić smeta ovim medijima i pojedinim nevladinim organizacijama zbog toga što svi oni i političkim strankama đilasovske provinijencije, zbog toga što svi oni već 10 godina ne mogu da nastave da pljačkaju Srbiju, ne mogu da šire svoje pljačkaške i medijske biznise. Mislim, samo da uporedim, tako su Jevreji bili krivi nacistima samo zbog toga što postoje.

Sad, još jedna tema. Bilo bi korisno da ovakav sporazum kakav ćemo potpisati sa Rusijom potpišemo i sa Crnom Gorom, koja, nažalost, to još uvek ne želi. Nasilje na Cetinju, to je i te kako u vezi sa ovim, koje je organizovao Milo Đukanović, je ovde u Srbiji izazvalo zebnju i zabrinutost. Tu se pokazuje pogubnost politike koja Srbiju i Rusiju doživljava kao neprijatelje.

Šta je uzrok onog ludila i histerije koje smo videli? Mržnja prema Srbiji, mržnja prema Srbima, mržnja prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a možda i sve zajedno. Mislim sprski, da se podsetimo, patrijarsi su oduvek bez problema posećivali Crnu Goru i prisustvovali ustoličenjima crnogorskih mitropolita i to baš na Cetinju. I prvi put u istoriji SPC to je postao problem. Zbog čega? Zbog toga što se propali diktator, Milo Đukanović, osetio ugroženo, a Milovo nasilje na Cetinju je pokazalo da je cela njegova višegodišnja priča i mantra o građanskoj državi i multietničkom i multikonfesionalnom skladu, sve je to čista laž i da počiva na potpunoj diskriminaciji i segregaciji srpskog naroda i srpske crkve u Crnoj Gori.

Podsetiću samo kratko na neke naučne činjenice, jer to je potrebno i to je potrebno da mi i Rusija zajedno probamo da objasnimo ovoj trećoj državi, Crnoj Gori. Dakle, naučne činjenice o Crnoj Gori kažu da stanovnici Crne Gore govore srpskim jezikom. Inače, crnogorski jezik je subdijalekt srpskog jezika. I svi govori srpskog jezika na području Crne Gore pripadaju štokavskom narečju i ijekavskom izgovoru srpskog jezika, a pravoslavni Crnogorci su etnički Srbi, a pravoslavna crkva u Crnoj Gori je oduvek bila srpska, a državnost Crne Gore je postojala samo od 1878. do 1918, četrdeset godina i to je bila državnost Srba u Crnoj Gori.

Istorijska i etnološka nauka određuju Crnogorce kao etničke Srbe. I to potvrđuju svi popisi stanovništva, do, nažalost, onog komunističkog 1948. kada je nastala nova nacija.

Pomenuo sam ovde i izbore i kratko ću samo da se osvrnem na to, jer danas imamo ekskluzivne vesti. Juče sam, inače, u tekstu u „Informeru“ tačno potpuno predvideo šta će uraditi Dragan Đilas. I danas smo povodom predloga izbornih evroparlamentaraca, tiče se i ovog parlamenta to, naravno, i danas je upravo Đilas saopštio da su predlozi evroparlamentaraca, koji su inače uravnoteženi, njemu neprihvatljivi. Znate šta će on da uradi? On će najverovatnije da bojkotuje predsedničke i republičke izbore, za lokalne još uvek nije odlučio, a učestvovaće potpuno licemerno i šizofreno na beogradskim izborima najverovatnije.

Kako će on da ovu šizofreniju objasni svojim biračima, iskreno, mene baš briga i nas treba da je briga. Ono što nas je briga, Đilas je još na prolećnom svom glavnom odboru najavio da ako mu izbori ne budu po volji, a nisu mu već po volji, najavio je da će organizovati novo nasilje slično onom iz jula 2020. godine.

Kao što vidimo, sada dolazi na naplatu Đilasova ekstremna politika, lišena svake realnosti i veze sa stvarnošću. Taj Đilasov ekstremizam je dosegao toliki nivo da oni njemu naklonjene evroparlamentarce doživljava kao neprijatelje. Danas je očigledno to da je kada su ovi predlozi evroparlamentaraca ugledali svetlo dana i objavljeni su u medijama da je danas Đilas veoma bolno tresnuo na teren stvarnosti.

Međutim, kao što vidimo po njegovim saopštenjima, on nastavlja da živi u svojim halucinacijama. To je očigledno njegov kraj karijere. Šta znači njegova kuknjava ova od juče i od danas? On unapred kuka da je već izgubio izbore, a oni još nisu ni raspisani.

Sad da se vratim na ovaj sporazum. Dakle, nasilje na Cetinju je još pokazalo jednu stvar koja se tiče Mila i Đilasa. Pokazalo je da su oni isti. Znači, obojica su pokušavali da ruše državu. Postoji zapanjujuća sličnost između njih dvojice – izgovaraju iste laži, pravdaju nasilje, izazivaju krvoproliće, Milo dva dana četvrtog i petog, a Đilas početkom jula. Obojica rade i protiv Srbije i protiv Crne Gore, a jedina razlika je ta što Đilasa podržava oko 4% građana, a Mila Đukanovića do sada 30%. Obojica su izrazito anti-srpski nastrojeni, dok Đilas to krije a Milo ne mora.

Postoji frapantna sličnost između događaja na Cetinju 4. i 5. septembra i Đilasovskih demonstracija od 7. jula pa narednih šest-sedam dana. Ista matrica, ista opravdanja, isti pokušaj državnog udara, isti mehanizam izazivanja krvoprolića.

Znamo da su nekada DS i DPS bile sestrinske stranke. Danas DS, praktično, više ne postoji, ali vidimo da su danas SSP i DPS sestrinske stranke. Postoji još jedna sličnost ove dvojice – obojica su se silno obogatili, tj. opljačkali su državu i poseduju stotine miliona evra i završavam ovim – obojica imaju braću koja su im saučesnici, a Petar Petrović Njegoš je u „Gorskom vjencu“ lepo rekao: „NE bojim se od vražijeg kota, neka ga je kana gore lista, no se bojim od zla domaćega“.

Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Gojković, sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, prosto, podsetiću da menjamo i Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti i naglasiću ovo informacionoj delatnosti, pošto je to deo, takođe ovog zakona.

Podsetiću vas na jednu važnu stvar i o javnom interesu javnosti da sazna određene važne činjenice. Dakle, fašizam je takođe nekultura. Nasilje je nekultura. Kriminal je nekultura. Upravo ste i vi pre jedno 20 minuta, cenjena gospođo ministarka, govorili i sami o kriminalu, tako da bih se naslonio na to i to je važno.

Dakle, jednostavno ću govoriti o obimnim i invazivnim nezakonitostima u informacionim delatnostima i informativnim delatnostima, pošto je na kraju u nadležnosti vašeg ministarstva i informisanje.

Dakle, prvi jedan primer ove nezakonite informacione saradnje i informativne, to je primer saradnje KRIK-a i klana Belivuk iz 10. marta 2021. Tada je KRIK pratio sina predsednika Republike i objavio je, zamislite, senzaciju sledeće sadržine da sin predsednika Republike sedi u kafiću, pije sok i gleda utakmicu.

Baš tada je slučajno tih dana prodrlo u javnost da KRIK sarađuje sa klanom Belivuka. To je sad već nešto drugo, to je u ovoj delatnosti. Inače, jedni te isti, i to je utvrđeno istragom, jedni te isti korumpirani policajci su KRIK-u dojavljivali lokaciju sina predsednika Republike i dojavljivali su druge podatke informacione o samom klanu Belivuk. Veza je jasna.

O ovoj neobičnoj vezi, informativnoj vezi KRIK-a i klana Belivuk je opet u martu 2021. godine svedočio Nenad Marković, otac Strahinje Markovića, jedne od žrtava klana Belivuk. Nenad Marković, otac žrtva klana Belivuk kaže: „Jedno veče mi je zazvonio telefon, nepoznat broj.“ Kaže: „Čovek se predstavio kao Veljko Belivuk. Nisam znao ko je, on je rekao da su proverili sve živo i da za Strahinju niko ništa ne zna. Pitao me je …“ znači Belivuk „… da objavimo sve u medijima, uputio nas je na KRIK, dakle, razmenimo informacije, gde smo mi i dali izjave.“

Na pitanje novinara – da li je Veljko Belivuk u KRIK imao poverenje, otac žrtve Nenad Marković odgovara – Da.

Marinika Tepić u tom svetlu, tada, već u martu, 9. povodom postupaka KRIK-a to su te informacione veze, iznosi neistine i ona staje na stranu klana Belivuk i povezuje nepovezivo i kaže: „Saznali smo kako je režim pravio Belivuk klan. Podrška za KRIK i Stvana Dojčinovića.“ A vlast je, podsetiću, par nedelja pre te njene izjave na Tviteru pohapsila klan Belivuk. Mislim i toliko od suvislosti njenih izjava.

Sad vidimo, dakle, informacione veze Đilasove stranke, KRIK-a i klana Belivuk. Klan Belivuk je vojno krilo mafije koja opet ima svoje političko i medijsko krilo, i sva tri krila mafije informaciono, informativno i vrlo nekulturno sarađuju, a imaju i slične metode i veze. Navešću koje su veze ova tri krila mafije: prvo, u ubijanju, drugo, u ideologiji i treće, u zagovaranju nasilja u politici, dakle, oni zagovaraju lustraciju, fašizam, odmazdu, pretnje nasilnom promenom vlasti.

Setimo se pretnje vešanjima, silovanjima i nasiljima u praksi upravo napad na instituciju, to je institucija kulture na RTS, pre dve godina i prošle godine smo imali napad na Skupštinu Srbije.

Marinika Tepić, to je takođe iz oblasti kulture i to je strašno jer to je spot koji je pre neki dan predstavljen javnosti. Ona govori jasno o snoplju koje se ujedinjuje i to stalno ponavlja u tom svom spotu.

Podsetiću vas da snoplje sa sekirom predstavlja simbol italijanskog fašizma. Setimo se opet da su na tim protestima nošena vešala u januaru 2019. godine i to upravo na Terazijama gde su nemački nacisti vešali srpske rodoljube. Oni najavljuju udruživanje snoplja. Oni kažu – to ujedinjeno snoplje se ujedinjuju protiv Aleksandra Vučića.

Prosto, reći ću vam, na italijanskom i latinskom reč snoplje je „fascio“, odnosno“fasces“ i tu terminologiju snoplja je svojevremeno pre drugog svetskog rada preuzeo Benito Musolini, osnovao je fašistički pokret, a rumunski fašisti su takođe imali istu ideologiju. E, sada Marinika ciubanus hivcu nastavlja tu tradiciju snoplja.

Povodom ovih informacionih nezakonitosti i transkripta KRIK-a se 23. jula oglasio UMS koji je rekao u svom saopštenju da se protivi odluci uredništva KRIK-a, da se izjave iz istrage osumnjičenih za teška ubistva i mučenja predstave čitaocima kao neuputne, što je kaže UMS činio i list „Nova“ na svojoj naslovnoj strani.

E, sad takođe iz ove informativne delatnosti. Ima ovde dvoznačnih stvari. Analiziraću intervju Jovane Gligorijević kratko, koja je veliko ime u Đilasovom novinarstvu, koja je iznela par šokantnih stvari, informaciono-informativnih u tom svom intervjuu.

Ona je rekla – licemerje je kada se napada KRIK, kada objavi iskav Veljka Belivuka ili to što se urednik KRIK-a Stefan Dojčinović sastajao sa advokatom Belivukom, kaže Jovana Gligorijević.

Šta je tu šokantno? Šokantno je što Jovana Gligorijević, novinarka „Vremena“, praktično glavna novinarka u toj sferi i u listu „Vreme“ potvrđuje da se Stefan Dojčinović KRIK-a sastajao sa klanom Belivuka, i to ovih dana.

Iz toga proizilazi da su Belivukovi advokati KRIK-u nezakonito dali transkripte sa saslušanja, odnosno to je opet deo ovih informacionih nezakonitosti.

Pri tome je KRIK dodatno polirao te laži iz transkripta Belivuka i Miljkovića, a uz to novinarka Gligorijević kaže i to je vrlo značajno njeno svedočenje, kaže – novinari imaju legitimno pravo da sednu i sa crnim đavolom ako će da dobiju informaciju koja je u javnom interesu. Ja ću vam takođe nešto govoriti o tom javnom interesu.

Zamislite sada da su novinari intervjuisali optužene naciste i koljače u Nirmbergu 1945, 1946. godine i njihove advokate i da su onda te laži plasirali kao istinite?

Niko normalan ne bi očekivao da će od crnog đavola, dakle, koljača, ubica i kanibala, da dobije informaciju koja je u javnom interesu. Dakle, Jovana Gligorijević bespogovorno veruje klanu Belivuk. Zbog čega?

S druge strane, što se tiče tog interesa javnosti da sazna sve, zbog čega svi ti Đilasovski novinari i mediji nisu nikada za sedam godina pitali Đilasa, dakle, to su stotine novinara i jedno 30 Đilasovskih medija koji Đilasa nikada nisu pitali tokom ovih sedam godina zbog čega je mučio i mlatio bivšu suprugu i njene roditelje i zbog čega je pretio smrću bivšoj supruzi? To je u interesu javnosti da ona to sazna. Ako neko kaže da nije, voleo bih da čujem i jedno obrazloženje.

Dakle, Jovana Gligorijević na pitanje da li treba objavljivati iskaze u medijima, ona kaže: „Da, ako prevagne javni interes“. Opet, ni ona ni njen list „Vreme“, niti i jedan od 30 Đilasovskih medija nije video javni interes u tome da se objave iskazi iz policije Đilasove bivše supruge i njenih roditelja, niti su ikada pitali Đilasa zbog čega je mučio i tukao bivšu suprugu i pretio joj da će joj odrubiti glavu.

Da li je to u javnom interesu da se borimo protiv nasilnika koji imaju ozbiljno porodično nasilje? Pa, naravno da jeste. A zašto to nije nikada urađeno u ovih sedam godina?

Opet, što se tiče onih strašnih snimaka iz Srebrenice, Jovana Gligorijević kaže da je prikazivanje toga nalagao opet javni interes. E onda sledi pitanje – a zbog čega je javni interes ne nalaže da se prikažu slike žrtava klana Belivuk-Zicer? Nalaže, pa su i prikazani. To je niz primera licemerja.

Sada Gligorijević kaže još – sve te stvari vezano za klan Belivuk treba ispitati, ali da je problem što ovde to nema ko da ispita. Prvo, to nije tačno. A, drugo, to isto pitanje važi i za Đilasovo porodično nasilje. Znači, neko mora da se pita. Neko se pita zašto Đilas nije procesuiran zbog onih 619 miliona evra. Evo odgovora – nije procesuiran ni zbog svog porodičnog nasilja. Znači, sve tri žrtve su dale iskaze u policiji. Šta je preduzeto za ovih sedam godina? Ništa i onda nemojte da se čudite što ništa nije preduzeto u vezi pljačke ovih 619 miliona evra.

Jovana Gligorijević, takođe, na kraju svog intervjua izjednačuje, što je šokantno, i ovu Skupštinu, dakle, državu i mafiju. Dakle, i policiju i Skupštinu i tužilaštvo i sud izjednačava sa kriminalcima i kaže sledeće: kada je reč o političarima i kriminalcima, apsolutno treba da budemo skeptični. Odgovara na pitanje kome treba verovati. Dakle, izjednačila je političare i kriminalce. Dakle, zaista bih se ozbiljno suprotstavio tome, jer to niko normalan neće izjednačiti, mafiju i političare.

Znam da zanimanje političara možda nije popularno, ali niko normalan ne bi trebao da tvrdi da smo mi mafijaši.

Kako izgleda priprema, to je takođe primer nezakonitosti u informacionoj i informativnoj sferi. Dakle, transkript koji je objavljen kao kontra transkriptu KRIK-a, imamo dva transkripta. Dakle, to je transkript koji govori o pripremi za laganje konsiljerea, kasapina i koljača i koji svedoči da je transkript koji je KRIK objavio neistinit. Dakle, jednostavno radi se o transkriptu razgovora Belivukovog i Miljkovićevog advokata, Dejana Lazarevića sa tom dvojicom koljača, pa kako je informaciono široko predstavljen onaj prvi transkript, koji je dodatno i dorađivan, a koji sadrži sve stopostotne laži, treba da čujemo i ovo.

Dakle, Marko Miljković kaže svom advokatu konsiljereu: „Treba da pustimo to u javnost, da slažemo, da izazovemo reakciju javnosti, a za tom pričom, što ću ciljano da plasiram, za tim KRIK plače. Jedva čeka da sve to objave“.

Advokat kaže: „Tako baš treba, da ste bili u vezi, da je sve to sistem, država, i da ste radili u dogovoru, a Miljković kaže: „Izmisliću da smo se sastajali sa Vučićem. Pa, sa njim smo se sastajali redovno. Ko kaže da se nismo sastajali“. Taj deo ću da skratim.

Onda advokat razgovara sa Belivukom i kaže: „Konsiljere, sve je dogovoreno. Reći ćemo – znaš da ste se viđali sa žvalavim redovno.“, a Belivuk kaže: „Jeste, brate. Tako ćemo. Reći ćemo i da smo imali snimljeno, ali da su mi uzeli risiver, pa su snimci, kao, obrisani, pa sada nemam snimke, a imao sam ih. Advokat kaže: „Da, da. A da bi se dodatno zamutilo, reći ćemo da možda ipak imamo snimke, da smo neki deo presnimili“. Belivuk kaže: „Super. Tako ćemo i u KRIK sve to obavezno“.

Mi danas 28.07. imamo apsolutnu potvrdu da je ovaj razgovor koji je snimljen, ovaj drugi transkript, istinit zbog toga što sve Đilasovske stranke, mediji i advokati traže da se utvrdi da li su transkripti koje sam naveo konsiljera, kasapina i koljača snimljeni protivzakonito. Pa, možda jesu, možda nisu, ne znamo, a možda su i oni prvi transkripti snimljeni i izneti protivzakonito. Ko to zna?

Međutim, ono što je vidno iz ovoga je da niko ne dovodi u pitanje istinitost ovoga što sam upravo naveo, ovog razgovora. Ovaj transkript, to jest ovaj razgovor jasno dokazuje da je sadržaj izjava Belivuka i Miljkovića datih u toku, dakle, to je bilo 5. jula, apsolutan lažan, a time je lažan i KRIK-ov transkript koji je KRIK, rekao sam, dodatno dorađivao, pa objavio.

Đilasovski mediji već sedmi dan, i to traje neprekidno od prošlog četvrtka, vrše promociju koljača i ubica i to informaciono-informativna sfera je potpuno zatrpana time i kao po komandi od prošlog četvrtka, svi, jedno 30 medija je objavilo ove Belivukove halucionogene laži kao da su Sveto pismo, kao da su istinite.

Interes javnosti je da zna da klan Belivuk – Zvicer ima i dva portparola. Jedan je onaj Vladimir Vuletić, koji je za njihove potrebe osnovao i stranku Crno na belo, a drugi je portparolka Marinika Tepića.

Postoje najmanje tri stranke koje zastupaju klan Belivuku. Dakle, to su Crno na belo, SSP i Narodna stranka, a pre šest dana, i to je još jedan dokaz o vezama svih ovih, svoju podršku klanu Belivuk su u vidu saopštenja izneli Marinika i Đilas u saopštenju SSP-a pod nazivom - Sada je jasno zašto država godinama nije reagovala na, kako ga oni predstavljaju, Velju nevolju, pa mu tako i tepaju.

Đilasova stranka, koja upravo zastupa klan Belivuk - Zvicer, uzima zdravo za gotovo Belivukove halucinogene izmišljotine.

Đilas i Marinika, kao što vidimo, su iskusni političari i ipak bezrezervno veruju i Belivuku i Miljkoviću i to je dokaz onoga što već mesecima tvrdim – SSP je političko krilo oružanog krila, to jest mafijaškog klana Belivuk – Zvicer.

Da završim sa Jovanom Gligorijević. Nešto je imala ona i ispravno u tom svom intervjuu. Znači, kada je na pitanje da prokomentariše svojevremeno objavljivanje slika ubijenih pripadnika Zemunskog klana, Jovana Gligorijević je rekla – mislim da smo civilizacijski napredovali. Tačno, tako je. Za razliku od 2003. godine, koja nije bila ni civilizovana, ni pravedna, ni pristojna u doba DOS-a i DS-a, danas je Srbija i civilizovano i pravedno društvo, a time je i pristojno društvo i to društvo mafijašima sudi, a ne ubija ih. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala vam, poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, uputiću apel REM-u, pitanje REM-u, da li će oni danas da reaguju na medijski napad na državu.

Upravo danas, kada su svi Đilasovski mediji za istinu proglasili bezumne laži jednog krvnika, koljača i ubice. Mislim da imamo, podsetiću vas pritužbe REM-u, od strane Đilasovskih medija i stranaka, vezano za nasilje u rijalitijima.

Ovo je milion puta gore, što se danas događa. Ovo je promocija koljača i ubica, promocija kriminala i mafije, od stane svih Đilasovskih medija.

Da li će sada da se sami na sebe žale REM-u? Da li će novinarka udruženja da reaguju na ovo drastično kršenje novinarskih i medijskih normi?

Dakle, ti mediji i KRIK i SSP, znači stranka Đilasova, zastupaju iz svega što smo danas videli, a i ranije, koljača Belivuka, a o kredibilitetu KRIK-a, svedoče i sledeće činjenice, prosto, kao iz policijskih izveštaja, ali i iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde je Stevan Dojčinović, glodor KRIK-a 2019. godine, deportovan iz ove zemlje, iz UAE, zbog toga što su ga vlasti te zemlje označile, kao osobu opasnu po nacionalnu bezbednost.

Takođe, da ovo nije usamljen slučaj, isti taj Dojčinović, glodor KRIK-a je 2015. godine uhapšen na aerodromu, u Moskvi i odmah je posle jednog dana provedenog u zatvoru, deportovan u Srbiju i trajno mu je zabranjen ulazak u Rusiju, na ne znam koliko decenija. Ruska tajna služba je zvanično označila Dojčinovića, citiram – „pretnja pod nacionalnu bezbednost i javno zdravlje“. Ja tvrdim da je to i u Srbiji slučaj, samo neko mora da ga proglasi.

Pre godinu dana, u junu 2020. godine, podsetiću, prošle godine, KRIK je dobio zadatak da odstreli mladog Danila Vučića i prionuli su, KRIK odavno radi za Đilasa, koji ih redovno finansira.

Tada, tokom predizborne kampanje, prošle godine, KRIK je više puta targetirao sina predsednika Srbije Danila Vučića, ugrožavajući mu bezbednost, tako što su ga neistinito predstavljali, kao lice koje je član jednog kriminalnog klana.

E, to će sada pokušati i to danas ponovo pokušavaju i Vuletić i svi oni u medijima.

A, novinari KRIK-a su istom prilikom, prošle godine, pratili, osim Danila Vučića i brata ministra finansija Predraga Malog i to na adresi stanovanja i na kućnoj adresi, a KRIK je čak pratio i o tome postoje novinski izveštaji, i maltretirao suprugu i dvogodišnje dete Predraga Malog.

Sada je KRIK dobio novi zadatak, da se uključi u kampanju odbrane mafijaškog klana Belivuk, KRIK tvrdi da je Belivuk došao u posed transkripta saslušanja Belivuka, iz tužilaštva 5. jula. Pazite, to je bilo pre skoro tri nedelje.

Taj transkript su advokati odmah, da kažem, dobili i sam Belivuk, istog tog dana i radi se, i radi se, odnosno da svima bude jasno, o jednom bezvrednom papiru do koga, maltene svako može da dođe, ali je logično da su u ovom slučaju sada, posle tri nedelje, iz nekog razloga advokati i sam Belivuk, odlučili da medijima proslede transkript, pri tome ne znamo da li je on autentičan. Naravno, da su to laži, nego da li su nešto dodavali, menjali, to nikako ne znamo.

Dakle, sam transkript možda nije falsifikat, ali u svakom slučaju su gomile laži, dakle izjava jednog koljača, ubice, koja je data 5. jula. Međutim, ne znamo da li je KRIK, ovaj transkript pribavio na zakoniti način. Ne znamo od koga ga je dobio, oni će reći, štitiće svoje izvore. Šta će štititi? Bezakonje?

Znači, kao po komandi, tvrdnje KRIK-a, tj. Belivuka danas i Belivukove halucinogene laži, su preneli svi Đilasovski mediji, znači jedno 20 medija, trenutno već sedmi sat bruji o tome.

I ni jedan od tih medija ne objašnjava ovaj bezvredni karakter traskripta. Svi ovi Đilasovski mediji, ovaj transkript, izjave jednog dokazanog ubice i koljača, plus mega dilera drogom, predstavljaju, kao veliku istinu.

Sa druge strane, evo kako je poznati opozicioni novinar koji nikako nije naklonjen vlasti, Dušan Mašić, danas reagovao na ove Belivukove laži i KRIK-ove.

Kaže - vreme je da se ponovo podsetimo, kaže Dušan Mašić, da optuženi mogu da se brane na sve moguće načine, uključujući i laganje. Tako taj sistem funkcioniše svuda. To što verujem KRIK-u, kaže Mašić, ne znači da verujem i Belivuku. Pa, naravno.

Setimo se, samo za šta je optužen mafijaško-teroristički klan Belivuk-Zvicer? Nije optužen za trgovinu cigaretama, slatkišima, nego Tužilaštvo za organizovani kriminal je zvanično 13. jula, objavilo da je ponovo proširena istraga, protiv pripadnika organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, zbog ukupno pet teških ubistava.

Međutim, Belivukov klan se tereti i za zločinačko udruživanje i za trgovinu drogom, nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija, što o svemu svedoči ona ogromna količina vojnog oružja koje je pronađeno u njihovim skladištima.

Dakle, Veljko Belivuk, šef Zvicerove kriminalne grupe je danas, tj. 5. jula i danas je odlučio, juče verovatno plasira to Đilasu, i odlučio da se brani iznošenjem raznih fatamorgana i halucinacija, o svom, nećete verovati, navodnom prijateljstvu i saradnji sa predsednikom Srbije. To je uradio znajući da će ove gnusne laži da prenesu svi Đilasovski mediji, jer su se tako i dogovorili.

I Belivuk je onda saopštio fantastične izmišljotine, slušajte ovo, da je bio zadužen za kontrolu opozicionih protesta, za mir na Paradi ponosa, mislim, ovde možemo verovatno grohotom da se smejemo, za smirivanje protesta taksista i Kargo, za opšti mir na fudbalskim tribinama, i verovatno je bio zadužen za svetski mir, veliki mirotvorac, krvnik Belivuk.

I da podsetim da sam Belivuk tvrdi da negira sve ove zločine koji mu se stavljaju na teret, da tvrdi da je nevin i da nije kriminalac, da je vođa samo navijača i da nije počinio nijedno krivično delo i to onda najbolje govori, o istinitosti njegovih ovih izjava u transkriptu sa saslušanja.

Međutim, kada govorim o ovom saslušanju indikativno je da sam Belivuk na tom saslušanju, nije želeo da odgovori ni na jedno pitanje tužioca o svojim zločinima za koje je optužen, nego je govorio, nego je halucinirao o stvarima koje sam pomenuo.

Naravno, i Belivuk i KRIK, po dobro oprobanom receptu u sve opet uvlače Danila Vučića. KRIK je dobio nalog da poveruje i da iznese Belivukove laži, znajući da će to onda da sto megafona Đilasovih, ponovi.

Javnost treba da zna, da nadležni organi odlično postupaju u borbi protiv kriminala, što se upravo vidi u slučaju procesuiranja kriminalnog klana Belivuk, a opet javnost treba da zna da se danas opet javio jedan od portparola kriminalnog klana Belivuk, upravo ovaj čovek koji je optužen za pedofiliju, redovan pedofil, a vanredni profesor Pravnog fakulteta, i on se javio, a inače je on osnovao stranku za potrebe Veljka Belivuka, koja se zove „ crno na belo“.

A danas se i ona javila, jer je klan Belivuka dobio još jednu portparolku Mariniku, koja se danas takođe javila preko saopštenja, ona i Đilas, preko saopštenja njihove stranke.

Podsetiću da je pre neki dan Marinika napala i to je upravo razlog zašto su danas lansirali ove Belivukove laži iz tranksripta, Marinika je pre neki dan napala i najoštrije ministra Vulina, zato što je država pokazala kakve su razmere zločina klana Belivuk, pokazala je čuvene već ove zasenčene fotografije ubistava, gde se krvnici poput ustaša smeju, kada kolju, kada noževima prosto masakriraju svoje žrtve.

Sve su to oni sami snimili i sačuvali u svojim kriptovanim telefonima, za koje nisu verovali da će iko da otkrije. To je onda uzrokovalo ovo što danas vidimo.

Marinika je inače u tom svom saopštenju stala na stranu, naravno klana Veljka Belivuka, krvnika, ona mu stalno tepa Velja, moj Velja, a koljače naziva navijačima i hvali skandiranje koljača protiv predsednika.

Da još jednom objasnim zbog čega je potez ministra Vulina nesporan. Nesporan je zbog toga što je to deo borbe protiv mafijaškog klana Belivuk, koji naravno vodi propagandni rat protiv države, jer neki ljudi ne veruju, kao što ne veruju u vakcine, ne veruju da je klan kasapio i klao ljude.

Sada kada je prikazan samo mali i ublaženi deo stravičnih dokaza, sada verovatno mnogi ljudi veruju. Prosto, deo borbe protiv mafije je propagandna borba. Koljački klan Belivuk ima svoje političko i medijsko krilo i to se danas najjasnije vidi. Ima veliku podršku u medijima.

Kada država pokaže o kakvim se zločincima radi, onda usledi ovaj napad poput ovog danas. Postoje, još jednom ću reći, najmanje dve stranke, verovatno i Jeremićeva, a najmanje dve stranke koje zastupaju klan Belivuk, to su ova stranka, Vuletićeva – crno na belo i Đilasova stranka SSP.

Kao kontra reakciju na ove fotografije i na dokaze o zločinima klana Belivuk, đilasovski mediji su lansirali ovaj danas transkript, bezvredne laži jednog koljača i ubice. I odmah su na đilasovskim medijima, kao pečurke na osnovu tog jednog teksta nikle stotine danas tekstova u 20 raznih medija, što televizijskih portala itd. gde su različite tekstove objavili.

Tako se javio portparol klana Vuletić koji je u mnogo medija lansiran tekst, njegov intervju pod naslovom, citiram – Vuletić, najbolji Danilov drug bio veza Vučića i Belivuka.

Portparol klana Belivuk, Vuletić u tom tekstu otvoreno kaže i to je jedna od najvažnijih stvari, šta je cilj objavljivanja Belivukovih laži. On kaže, znači portparol klana, osumnjičen za pedofiliju, traži ostavku predsednika Srbije. I, to je njihov cilj. A, zbog čega traži ostavku predsednika? Zbog svedočenja jednog dokazanog koljača u nekim bezvrednim transkriptima. To im je cilj.

Neoprezno u onom svom intervju, ovaj pedofil Vuletić potvrđuje da je imao mnogobrojne kontakte sa Belivukom, kao potpredsednik Partizana. I još neopreznije, Vuleltić u intervju potvrđuje da je bio čest gost u stanovima Belivuka, upravo u tom stanu koji se pominje u transkriptu na Zvezdari, a u jednom od Belivukovih stanova na Zvezdari koji je kupio stanuje i sam Vuletić.

Svoj stav su izneli, naravno i ljubitelji klana Belivuk– Marinika–Đilas, u saopštenju SSP-a, samo ću pročitati njegov naslov – sad je jasno zašto država godinama nije reagovala, pa sad tepaju na Velju nevolju.

Đilasova stranka koja zastupa ubilački klan, Belivuk– Zvicer uzima zdravo za gotovo Belivukove izmišljotine.

I za kraj, Đilas i Marinika kao što vidimo, bezrezervno veruju Belivuku. I to je dokaz onoga što ja već mesecima govorim, ovde u parlamentu tvrdim, Đilasova stranka slobodne pljačke je političko krilo oružanog krila, tj. mafijaškog klana Belivuk – Zvicer.

Ne pada sneg da pokrije breg, već da zveri pokažu tragove.

Hvala vam.