Ništa, samo imajte u vidu, pre nego što opet bilo šta u vezi ove sednice, nazovemo nepoštovanjem. Samo to.
Marinika Tepić, izvolite.

Što se tiče saziva razume sam. Poruka kao Zoran Lutovac. Da, tražili smo sednicu i sada je nećemo.
Reč ima Milenko Jovanov.

Povreda Poslovnika, Ivana Parlić.

Ja vas da ucenim, prevarim?

Obraćate se meni.

Možda ne razumete? Kada to govorite, obraćate se meni.

Tako je.

Nisam ja pokušao ni da vas ucenim, ni da vas prevarim. Ja sam vam dao da ukažete u čemu je povreda Poslovnika.

Ali ne može niko da objasni ako se meni obraćate i tražite od mene obrazloženje. Znači, to moram da obrazložim ja.

Vidite sada šta radite. To nije ukazivanje na povredu Poslovnika.

To što sada radite nije ništa dobro.

(Ivana Parlić: A to što vi radite je dobro? To što vi radite nije dobro.)

Sigurno nisam povredio Poslovnik.

(Ivana Parlić: Jeste, više puta.)

Time što sam dozvolio da gospodin Jovanov postavi, ako me već pitate, vučete za jezik, jedno logično pitanje - ako imate neku zamerku na izbore, otkud to da ste tu i uživate u blagodetima tih izbora? To je čovek pitao i to je legitimno pitanje i vi niste zadovoljni tim pitanjem, ali za to ja nisam kriv i ne mogu da snosim odgovornost.

Da li želite da glasamo?

(Ivana Parlić: Želim još nešto da kažem. Nisam završila.)

Želite.

Hvala.

Glasaćemo.

Narodni poslanik Zoran Lutovac, Poslovnik.

Vi meni objašnjavate svoje reči, zato ste se javili.

Razumeo sam vas, ništa se ne brinite, ja sam gospođi Tepić rekao da je zvučala, eto, tako kao što ste vi sada rekli.

Dobro. Pošto, naravno, nisam ništa mogao da prekršim time što sam vaše reči ponovio, da li želite vi da se ipak izjasni Skupština? (Ne.) Hvala i na tome.
Sada, dva minuta, izvolite.

Gospodine Jovanov, izvolite.