Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
(Miladin Ševarlić: Ne.)
Ne želi reč.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.
Ne želi reč.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku.

Kolega Martinoviću, smatram da nije bilo povrede člana 107. Ne mogu da utičem na diskusiju kolega poslanika.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Smatram da nisam prekršio Poslovnik po navedenom članu.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Reč ima gospođa Mandić. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa Vjerica Radeta, pa Vladimir Orlić.
Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Pa, narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Pravo na repliku. Izvolite.

Reč ima gospođa Maja Gojković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako zanimljiva diskusija mog uvaženog kolege Mirčića, samo mi ni u jednom trenutku nije rekao gde to Zakon o javnim nabavkama ne valja, koje to odredbe Zakona o javnim nabavkama ne valjaju i da mi kaže te finansijske institucije koje su osporavale valjanost Zakona o javnim nabavkama, koje su njihove reference i da li mi njih nešto moramo da poslušamo.

Koliko je meni poznato strukovna udruženja, međunarodna i evropska su rekle da Srbija ima jedan od najboljih Zakona o javnim nabavkama na svetu, a sigurno prvi u regionu.

Tačno je da je to zakon čedo SNS, predložili su ga narodni poslanici oktobra meseca 2012. ili novembra 2012. godine izglasan pa ušao u primenu 1. aprila 2013. godine. E sad, oko toga postavljanja pitanja kako radi komisija, da li treba da se ispituje ili ne, da li da nekome u napred verujemo na njegovo stručno znanje i njegovu biografiju, to neće moći. Znači, ako hoće da radi u Komisiji za zaštitu prava, podsticajima javnih nabavki mora da poznaje taj zakon u prste. Kriterijumi prilikom izbora prve komisije su bili, da kažem, smanjeni zato što je bio zakon izglasan, još uvek nije bio u primeni, pa su zato kriterijumi bili tada smanjeni, jer bi kroz primenu zakona mnogi doučili zakon u kasnijem periodu.

Kad se dotaknemo pitanja kolege, odnosno jednog od kandidata Borislava Galića, nema to nikakve veze što je on radio u službama državne bezbednosti. Meni to nije problem. Problem je drugi, što je vodio Komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i što su predmeti u toj komisiji stajali po dve, tri godine. Što nisu bile sednice komisije kada se odlučivalo po žalbama, što članovi komisije nisu bili upoznati sa materijalom, što članovi komisije nisu upoznati bili sa stavom i mišljenjem člana komisije izvestioca što se nije vodio zapisnik, što nije bilo ni tonskog, ni bilo kakvog snimanja rada komisije. E, zato nije izabran za člana komisije. Nije profesionalne uslove ispunjavao, bojkotovao je, i onako loš Zakon o javnim nabavkama, koji je važio do 2013. godine.

Prvo, opet, idemo po nelogičnostima. Ne postoje javne nabavke male, srednje i velike vrednosti, nego male vrednosti, javne nabavke za koje se ne sprovodi postupak i javne nabavke velike vrednosti, gde čak učestvuje predstavnik građana. Toliko to tome.

Javna nabavka, male vrednosti, ne podrazumeva da se ide u pregovarački postupak, nego je samo nešto kraća procedura u vezi samog postupka javne nabavke. Dužan je naručilac javnih radova da tu javnu nabavku male vrednosti stavi na portal Uprave za javne nabavke da bi svi mogli da budu informisani i svi učestvuju u postupku javne nabavke. O tome ću ja u svom izlaganju da govorim, to budite sigurni.

Znači, ne može čak ni tada, sprovodi se i maltene identičan postupak kao i za svaku drugu javnu nabavku. Zaboravite tu priču, jer pregovarački postupak koji je bio do 2012. godine kada smo imali 75% javnih nabavki u pregovaračkom postupku. Sedamdesetpet procenata a sada se kreće oko 3%. To je velika razlika i bile su zloupotrebe baš u postupcima javnih nabavki koje su se radile, pregovaračkim postupkom bez obzira da li su velike, da li su male, da li su, kako vi kažete, srednje. Tako danas nešto više ne može, ne postoji, ne ide.

Što se tiče drugih kandidata, znači, rekli smo da ta komisija koja je radila u sastavu do 2012. godine uopšte nije sprovodila postupke po žalbama, naručilaca, odnosno ponuđača u postupcima javnih nabavki. Uopšte nije sprovodila postupak i tamo gde je sprovela često je bilo materijalno kršenje Zakona o javnim nabavkama, na šta je ta komisija samo okretala glavu na drugu stranu. Nemojte da branite one ljude koji nisu zaslužili. Zašto nisu procesuirani? Šta su radili? To nije moj problem, niti problem narodnih poslanika.

I još nešto? U zakonu piše, da članove komisije predlaže nadležni Odbor za poslove finansija, ne predlaže komisija koja sprovodi testiranje i testiranje nije jedino koje odlučuje ko će biti predložen Narodnoj skupštini. Testiranje jedino one koji nemaju dovoljan stepen znanja eliminiše iz daljeg postupka. Niša više.