Potpredsedniče, meni je žao što prethodni govornik zloupotrebljava, izvrće moj rečenice. Pitao sam da li je tačno koji je predsednik države pre od Aleksandra Vučića, uzmite stenograf, to je pod broj jedan.

Gospodine kolega poslaniče, ja se nikada ne stidim svoje rečenice u životu. Vi mene jako slabo poznajete. Ja se ne stidim one knjige koje sam posvetio vašem, a mom bivšem predsedniku stranke, ovde se o predsedniku države govori. Nikada se nisam odrekao one posvete u istorijskoj geografiji, a dobio sam u trećinskom odnosu otkaz u Nišu i zakleo se da ću nakon šest meseci posvetiti knjigu Vojislavu Šešelju, Slobodanu Miloševiću, Ratku Mladiću i Milanu Martiću. Nakon šest meseci promovisana, prodavana je deset godina u Beogradu, nikada nijednu primedbu nisam dobio. Dakle, primedbu na to.

Voleo bih kad se razgovara da se činjenicama razgovara, jer pazite, mi u nauci nema proizvoljnosti, u nauci toga nema. Kada ste već o Vojislavu Šešelju o kome ja imam mišljenje bolje nego što vi imate svi, odmah da smo na čisto, mislim, povlačite me da vam kažem, baš vama da kažem istinu, imam mišljenje i nikad se neću odreću one posvete za razliku od mnogih koji su se odrekli. Ali, vam postavljam pitanje, zašto ovde ne ustanete kad svaki drugi dan, a ja sam juče ustao i rekao, a vas nije bilo u sali ovde gospodine, kada novinarka svaki drugi dan u novinama „Vreme“, kaže – osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj. Ja ustanem ovde juče, govorim, a vi sedite tu, jer vas nema u klupi. Da li je tačno ili nije?

Da li je tačno da sam juče govorio o Čogradi, a vi ćutite ovde, a ona ga svaki dan ovde pominje. Hoćete još da kažem, Filipa Davida nikada ovde niste progovorili, svaki dan ga kleveće, a ja sam juče govorio o tom čoveku ili juče o Vojislavu Šešelju ovde i nemam problema ovde. Ja sam išao u Hag braniti državu i Slobodana Miloševića i srpski narod, a ne blatiti, nego istinu govoriti. Samo još jednu rečenicu. Treba ponekad vreme u nauci, a ne uništavati dosije, kao što su prethodni uništavali, a ne čekali 30 godina, o tome ću posebno u svojoj diskusiji. Hvala vam.

Samo da kažem dve rečenice.

U mojoj biografiji i danas stoji u radnim organizacijama i preduzećima gde sam radio da sam bio član Srpske radikalne stranke i nikad to neću negirati, za razliku od mnogih drugih. To je jedno.

Drugo, nikad ja ne napuštam stranku, nego njen program napusti mene. To je prvo.

Drugo, program nije večit. On se menja u odnosu na promene, nove spoznaje i, ako hoćete, ekonomske, političke i svetske situacije. To je broj jedan.

Sad ću vam direktno reći. U mom jednom udžbeniku, koji su neki spominjali, stoji da je najstariji pečat u Raškoj bio Stefana Nemanje. To je u udžbeniku iz 1997. godine. Godine 2007, ona koja je posvećena onoj petorici, što sam rekao, nije više to pisalo, nego da je najstariji Strojimirov, jer je nauka pod udarom novih spoznaja menjala i svoj sadržaj.

Tako je i kod stranaka. Stranke se moraju osavremenjivati sve, menjati program, s obzirom na kretanja nacionalna, a i svetska. U datom momentu određeni program može biti genijalan, ali ne može večito. E, to je suština. I mi u nauci drugačije postupamo nego što politika postupa. Nažalost, ali to je tako.

Mi ne zatvaramo istinu večito. Ako je ja zatvorim, istinu, da je istina i ovo što sam rekao da je Strojimir, ostavio sam mogućnost da može još biti neko stariji, jer dok ovde sedimo, sada mi, pošto rade neki arhivi i posle podne, možda je neko našao arhivski dokument, a znamo svi šta znači arhivski dokument, da negira i Strojimira. E, to je suština.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam jutros rekao ispred SNS u uvodnom delu ova tri zakona. To je jedno.

Drugo, sada je prilika da neke stvari pojasnimo u toku današnje diskusije, a to da ne bih zaboravio, gospodine ministre, na početku da kažem da je u poslednjih sedam, osam godina, od kad je SNS na vlasti, više u kulturi učinjeno nego pre 40 godina, bar što se tiče materijalnog dela. Samo da spomenem ova dva narodna muzeja - Muzej savremene umetnosti i niz drugih stvari. To je pod broj jedan.

Pod broj dva, kada su arhivi u pitanju, insistiram, i stranka kojoj pripadam, pored materijalne strane i na stručnosti. Dakle, da kažemo, pošto sprovodimo unutrašnju, tzv. unutrašnju reformu u vaspitanju i obrazovanju, sada idemo na drugu fazu, vi to znate bolje od mene, pošto ste ministar i imate bolje informacije, drugu fazu unutrašnje reforme kulturnih ustanova. Šta to znači? Muzeja, arhiva i drugih kulturnih ustanova.

Da ne bih zaboravio Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, u izuzetno teškom stanju, to vi znate, informisani ste, hvala vam, a i stranci kojoj pripadam, koja je posvetila zadnjih sedam, osam godina toj ustanovi posebnu pažnju, jer je ranije dosovska vlast skinula sa finansiranja, to vi vrlo dobro znate, e sad ih finansiramo, da spasimo blago, Arhiv Srpske akademije nauka. Jutros smo govorili koliko su u opasnosti arhivska i bibliotečna građa, u celini. To je s jedne strane.

Drugo, kad kažem – kadar, mi danas zaista nemamo u arhivima stručnjake koji znaju bar osnovu. Samo ću nabrojiti, sad je šansa da kažemo, žao mi je što nema političkih protivnika da čuju sada, ljude, ali ne svojoj krivicom, arhivi, nego krivicom fakulteta, svih filozofskih, svih, što nismo nastavne programe osigurali arhivistima, muzeolozima, itd.

Nabrojaću samo izvore područja gde nijedan istoričar ne bi smeo da uđe u arhiv, onog u Dubrovniku, u srpsku kancelariju iz 13. veka do današnjeg dana, šta bi trebalo poznavati: muzeologiju, arhivistiku, zaštitu i konzervaciju arhivske građe, hronologiju, filigranologiju. Da pitate istoričare, 90% ne znaju šta je, ne srednjih škola i fakulteta, a kod nas se nalazi najveća zbirka filigrana na Balkanu, u Narodnoj biblioteci Srbije. Čuveni Vladimir Mošin sve je ostavio. Mi smo uništili ljude koji su se bavili, jer nisu imali doktorski, magistarski stepen, je li. Jedna je već umrla, mislim da je Radomir Stanković otišao u penziju, itd. Dakle, mladi kadar da to bogatstvo koristi. To je suština.

Dalje, hronologiju, svragistiku, latinsku paleografiju, ćirilsku paleografiju i staroslavensku ćirilicu i glagoljicu, itd. Istoriju države i prava, ne samo pravnici, svaki istoričar mora osnove da ima oko toga. Srednjovekovno društvo kod južnoslovenskih naroda, posebno kod Srba. Numizmatiku, toponomastiku, istorijsku meteorologiju, pitajte profesore fakultete, 90% ne znaju šta je. Kaže – merenje vremena, to proučava mere i vage u istorijskoj nauci. Pa, nije jedna oka ista u Leskovcu i ista u Vojvodini, to je suština.

Dakle, ovo se radi o izvorima istorijskim, a na bazi izvora izučavamo i ostavljamo istoriju, a i ostavljamo mlađim generacijama. Generalogiju, dalje da ne nabrajam, itd.

Danas je bilo diskusije ovde o patriotizmu i naučnicima, odnosno kulturnim delatnicima, da tako kažemo i njihov odnos prema patriotski osećajnim. Tu zaista imamo problema. Meni nije zaista jasno da može biti kulturi radnik, radnik koji se bavi kulturom, a da nije patriota. Imamo ih, nemam problem da ih imenujemo. Sada ću da ih imenujem.

Dozvolite da kažem samo da mi nije jasno da gospodin Trifunović Branislav, dakle, čovek s područja kulture, kada govori i zastavi da je to zastava kojom se klalo itd. Dakle, ne govori o dramskom tekstu, ne govori o filmu, nego na okruglom stolu koji je organizovan. Ja to ne mogu da pojmim. Ne samo što to nije istina.

Dalje, ne mogu da pojmim isto, evo jednog čoveka, a to je Filip David. Dozvolite da spomenem ovu listu, nemam problem da i sa njima polemišem kad god hoće i ko god hoće. Osamdeset osam intelektualaca iz regiona, a ovde iz Beograda. Dozvolite uvaženi narodni poslanici i poštovani građani Srbije, iza svake reči ću zaista stati i stojim sa argumentima i izvorima.

Pođimo redom, Latinka Perović, sedamdesete godine razvijala Srbiju i Jugoslavije s baze liberalizma. U nauci već je to obrađeno. Sa druge strane, bila je Savka Dabčević Kučar koja je tražila viška šovinizma u Hrvatskoj, pandan na ovoj strani.

Idemo dalje s potpisnicima, Stjepan Mesić, pa zamislite, njega vrlo dobro poznajem iz Sabora Hrvatske. Samo ću dve rečenice da citiram, u Saboru Hrvatske kada je bio predsednik predsedništva Jugoslavije je izrekao, ovo nisu novinarski članci, izvorno, u materijalu, citiram – gospodo zastupnici, ja sam svoj zadatak izvršio u predsedništvu SFRJ, Jugoslavije više nema, završeni navodni znakovi. Taj isti Stjepan Mesić, neću da idem u generalogiju Marka Mesića, devedesete godine na predizbornom skupu u Gospiću je bilo 10.000 Hrvata, 10.000 je držalo kišobrane, jer je kiša izuzetno padala, rekao je, citiram – kada mi Hrvati budemo imali državi, ne ako budemo, nego mi Hrvati kada stvorimo državu, svi Srbi u Krajini kupaće se u krvi, završen citat – i staće pod jedan kišobran.

Idemo dalje, on se danas predstavlja kao veliki antifašista, čuli ste ovih dana, o Jasenovcu neću da govorim šta je izgovorio, vrlo dobro znate, a to je ispod svakog minimuma ljudskog dostojanstva.

Idemo dalje na ove druge, Milan Kučar, devedesete godine sam ga prozivao, moram da kažem, na 14. Kongresu saveza komunista kao jednog od razbijača Jugoslavije, jer je u Mladini dozvolio da se kroz Mladinu, a vi se vrlo dobro sećate, jer znam da se dobro sećate, zbog razbijanja Jugoslavije i Šuklje koji je bio ambasador posle Slovenije ovde u Srbiji, ne znam da li je još, itd. Reći ću vam zašto ovo sve govorim.

Idemo dalje, Bogić Bogićević, član predsedništva bivše SFRJ, njegovim glasom je vojna uprava uvedena. Peru svoje biografije, ali čućemo ih dalje.

Idemo dalje, Azem Vlasi, nemam reči. Mislim da svi građani to dobro znaju.

Ivo Čerbo Rastoder, istoričar u Crnoj Gori, jedan od najvećih antisrba danas na području Balkana.

Nikola Samardžić, istoričar, Beograd, jedan od najvećih, hajde da kažem savremenih istoričara Srbo mrzaca. Čuli ste njegov stav o uticaju Srbije na događaje u Crnoj Gori. Znate li zašto on govori to, poštovani građani, kojeg poštujem kao kolegu istoričara, ali ne poštujem ovo što radi? Pa zato što predaje na jednom Đukanovićevom univerzitetu dole, dobio pare. Za pare, bre radi. Žao mi je njegovog oca koji je jedan od najvećih istoričara i najvećih Srba uopšte.

Idemo dalje, još jedan deo, Sonja Biserko, kako znate jedna od zaista najvećih antisrba, još ispod nje je trala samo Nataša Kandić. O Nataši Kandić neću da govorim. To ćete pročitati u jednom naučnom radu naša dva naučna radnika, pa ćete videti šta je ona radila na području bivše Jugoslavije.

Idemo dalje, Filip David, 28 godina satanizuje srpski narod. Dozvolite ipak da kažem nekoliko rečenica, jer i ovih dana radi isto što i 1990. godine. Šta to radi? Filip David je izjavio na Radio Sarajevo 7. marta gospodnje 2018. godine, citiram – politika Aleksandra Vučića je šizofrena, završen citat. A, 6. juna 2009. godine, za jedan dnevni list, citiram – Kosovo nije Srbija, niti će ikad biti, završen citat. Time se svrstao među izdajničke bitange naše zemlje. Žao mi je što blati narod njegov koji je teške muke proživljavao kroz istoriju, kao što je i moj narod i ovo mu ne služi na čast.

Dalje, izvređao dobitnika nobelove nagrade, zbog toga što je u toku agresije NATO alijanse bio na strani Srbije. Bio čovek na pravoj strani, Petar Hanke. Zato što je bio na sahrani Slobodana Miloševića, a Filip David svoju biografiju hoće kao svi ovi potpisnici da peru, ali istorija ne prašta ni meni, ni njima, ni vama, ni bilo kome ovde.

Da ne prašta najbolje pokazuje jedan podatak, da jedan aktuelni političar, koga nema u sali nikad ovde, koji vodi separatizam u Srbiji za područje Vojvodine, jer je pokušao da uništi jedan dokument kada su izručivali Miloševića, što jedan predsednik stranke nije potpisao, a puni arhivi toga, nisu mogli ni u arhivima uništiti.

Idemo dalje, kod Filipa Davida, rekao je ovako za dobitnika Nobelove nagrade, citiram – Handke je moralni lik, njegov moralni klik je nula, završen citat. Zato što se suprotstavljao NATO bombardovanju. Zamislite. Mogu vam govoriti pet sati čuvenih istoričara i političara sa zapada koji su odali priznanje srpskom narodu i osudili NATO agresiju, jedino naši domaći NATO prašinari nisu. E, to je problem.

Idemo dalje. Mogao bih navesti, ne samo Petara Handkea, nego četiri, evo sad da kažem, četiri akademika koji su podržali našu pravednu borbu protiv NATO alijanse i protiv bombardovanja, jedan je Englez, pošto nemam vremena, jedan Italijan, jedan Rus i jedan Portugalac. Svi nobelovci, da ne kažem o drugim naučnim radnicima itd.

Filip David je za dan obeležavanja pobede nad fašizmom, kad smo to uveli u Nišu sa generalom Vladimirom Lazarevićem na čelu, rekao da je to zloupotreba toga dana. Ova vlast je uvela da se salvi Dan pobede nad fašizmom. Ono što predsednika Srbije Aleksandra Vučića nisu pozvali na dan početka Drugog svetskog rata, odlična stvar. Valjda nećemo slaviti početak rata, nego dan pobede, nadam se u ovoj godini da ćemo to proslaviti zajedno da antifašistima, itd.

Dalje, 14. maja 2019. u jednom listu opet kaže, citiram – politika Aleksandra Vučića ne vodi nikuda. Gospodine David, i vaš narod i moj narod, teške dane je proživljavao, za pobedu nad fašizmom dao je vaš narod mnoge žrtve. Samo u Jasenovcu, negde, po meni, oko 40 hiljada, po meni, vašeg naroda, a mog naroda 700 hiljada minimum. Nije korektno da to radite. Pustimo to istoričarima, oni će to na bazi istorijske građe učiniti.

Što se tiče Aleksandra Vučića, on je srpski državnik, sprski reformator, iznad svega, srpski rodoljub. Ja, znam zašto vi, gospodine David to radite. Zbog šake para. To, ako je i od vas, mnogo je i žalosno je.

Idemo dalje. Tu su, videli ste, i novinari određeni. Evo, odmah ću da kažem, čini mi se da jedan, videli ste da sam pročitao jednog dela ne samo naučnih radnika, nego i novinara, i političara, od političara Nataša Mićić, poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koje nikad nema, ne od bojkota, nego nju od ranije to ne interesuje. Nju interesuju druge stvari, ona je jedan od krivaca razbijanja Srbije i Jugoslavije. Čedomir Jovanović, da ne pričam. Nenad Čanak, da ne pričam. Bojan Kostreš, da ne pričam.

Dakle, idemo dalje. Evo, ga Dinko Gruhonjić, novinar. Jedan od novinara, šarlatana. Bolje bi mu bilo da je politički aktivista nego novinar. Tomislav Marković, novinar. Sram neka bude lažova i hoštaplera. Gospodine Tomislave Markoviću, uzmite zapisnike ove Skupštine, pa kad citirate, vidite šta je ko kome rekao. I, da dalje ne nabrajam, ali još moram samo dva imena, Mijat Lakićević, sramota, i Snežana Čongradin, dno dna novinarske profesije.

Gospodo novinari, političari, ove koje sam prozvao i vas 88 osam, završiću sa ovim citatom koji je izrekao Džon Svington, bivši šef osoblja u „Njujork tajmsu“ u zdravici koja je održana ispred Njujork pres kluba 1953. godine. Citiram – posao novinara je da uništi istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb. Svi to znaju. Čemu onda svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi? Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa, mi smo marionete u rukama, a konce vodi neko iza nas. Naš talent, naše mogućnosti, naš život su vlasništvo drugih ljudi. Na kraju, mi smo intelektualne prostitutke, završen citat.

Gospodo, vas koje sam nabrojio i koje nisam, vi ste intelektualne prostitutke. Na kraju, da ih dalje ne nabrajam, gospodine ministre, budite sretni što pripadate jednoj Vladi i jednom vremenu koje podiže državu iz haosa, ne u kulturi, nego u finansijama, u vojsci, jer je bila u rasulu dovedena do bankrota.

Svi vi koji prozivate gospodina predsednika i vi gospodine sudija Majić, svaku veče na „N1“, pa vi niste sudija, vi ste političar, vi se bavite čistom politikom svako veče. Na, evo da kažem, „Utisku nedelje“, od šest onih upita, šest puta je predsednik države. On komentariše kao sudac i pita otkud mi znamo za narko-dilera? Ja ću da mu kažem, neka ode u Narodnu biblioteku Srbije, svaki student zna za njega i od nas istraživača, neka ide u biblioteku Srpske akademije nauka čuće, neka ide u kafanu, restoran svaki, u Beogradu znaju, a on pita otkud iz istrage. Pa nema ko to ne zna. Svaki student naš to zna, svaki učenik zna za narko-dilere. Na čiju se on to stranu stavlja? Znate ko je taj sudija, a neće da govori to su prethodnici moji govorili i danas i ovih dana, pa on je oslobodio onu gnjilansku grupu. Kako ga bre nije sramota. On nema pojma o suđenju, neka izvine, on nema pojma. Da ima, ne bi se pojavljivao tamo gde se pojavljuje. Čisti politički aktivista.

Dakle, u tom smislu, izvinite, malo je duže vremena, ali morali smo neke stvari da razjasnimo. Dajemo punu podršku ovim zakonima, dva zakona i jednom predlogu za dopune i izmene zakona, pogotovo Zakonu o arhivskoj i bibliotečnoj građi. To je prvi put da to postavljamo i smatram da smo sistem uljudili sad i u kulturi i na nama je da provodimo dublje reforme, Srpska napredna stranka će to činiti na čelu sa našim predsednikom. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre Šarčeviću sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je razmatranje seta zakona iz vaspitanja i obrazovanja jednog od stubova naše države.

Odmah na početku, gospodine ministre Šarčeviću da smo na čisto, vi ste došli kao ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja u jedan haos, valjda ne treba da obrazlažem šta to znači, ambis od prosvete i nauke. Samo da kažem da mi nismo imali ni tada ni cilj vaspitanja opštih definisanja. Da smo tranziciju izvršili, a uništili vaspitanje i obrazovanje. Poterali najbolji kadar iz vaspitno obrazovnih ustanova, a jedan od tih kadrova ste vi gospodine, imam hrabrosti da to kažem, ministre koji ste otišli i formirali privatne škole i postigli svetske rezultate. To je jedno.

Drugo, svako onaj ko misli da se reforma, pojedine reforme mogu završiti za godinu, dve ili tri, je zalutao u prosvetu, ako je u prosveti ili ako je u klupama poslanika onda, izvinite, onda smo zalutali kao narodni poslanici. Reforma je dugoročni proces, to je stalni proces. Dozvolite ipak da kažem, osnovno 2000. godine pogotovo, kada je bivša vlast došla na vlast, tzv. DOS osnovno je bilo uništavanje vaspitanja i obrazovanja. I to pod jedan, izbaciti iz svih vaspitano obrazovnih ustanova i svih faktora vaspitanja i obrazovanja, upravo vaspitanje. Mi od tada, gospodo, nastavnici koji slušate i profesori nemamo vaspitanja u nijednom, hajde da kažemo, nijednoj državnoj, pa i drugim ustanovama. Zašto? Jer smo sve faktore, po mom, hajde, nekakvoj mojoj evidenciji, 15 faktora uništili.

A pogotovo smo uništili one kadrove u školama koji su bili zaduženi za vaspitanje i obrazovanje, a to su školski pedagozi. Umesto njih, Soroš sa zapada ubacio je psihologe.

Gospodo, vama, profesori, se obraćam. Vi znate da pedagog u školi se bavi pedagoškim aspektom učenika, a psiholozi, oni dolaze na 500 učenika jedan, ili na hiljadu. Bivša vlast uvela je u svaku školu i najmanje psihologa, pa je proglasila, izvinite, nenormalnim sve đake, sve roditelje, sve radnike i sve stanovnike u državi. To je taj haos koji je uveden.

Nađite mi, molim vas, u poslednjih 15 godina, od 1990. godine do 2015. godine ijednog školskog pedagoga da je znao napraviti svoj plan rada i realizovati. Nađite mi ga, molim vas. Proterani su oni koji su bili iz škole. Vi ste, gospodine, moram da kažem, ministre, jer to je opozicija, bez obzira i ova koja je ovde i ona koja nije, vas optužuju, ne samo ona nego i određeni profesori, ne svi, većina ne, po pojedinim fakultetima, vi ste ušli u haos. Hvala vam gospodine ministre što ste zaokružili, nakon 20 godina, vaspitno-obrazovni sistem. Jel tako, gospodine ministre? Jel tako, gospodo prosvetni radnici?

Šta to znači? Znamo koliko osnovnih škola imamo, predškolskih ustanova. Broj nastavnika nismo znali u osnovnim školama kada je gospodin ministar za ministrom dolazio. Jel tako, gospodine ministre? Ni u osnovnoj školi, ni u srednjoj školi, ni na fakultetima. Našli smo u jednoj školi 20 nastavnika viška, nijedan čas nisu predavali. Haos je bio.

I koga vi danas optužujete? Pogotovo oni kojih danas nema. Dolaze vas optuživati oni koji su tada vršili funkciju ministra i pomoćnika ministara. Danas se javljaju oni. Ako imaju malo morala, a nemaju, bar neka ćute. Ali, nemaju, jer vidim šta rade ovih dana.

Ključno pitanje, modernizacije naše zemlje, koju smo na neki način ne samo propagirali nego planirali, i provodimo je, jeste i modernizacija vaspitanja i obrazovanja. I upravo ste vi to uveli.

I da ne zaboravim - vratili ste vaspitanje, pomalo, u vaspitno-obrazovni sistem. Hvala vam, gospodine ministre.

Mi smo imali muke dok niste vi došli, da u zakone o osnovnoj i srednjoj školi, da ga zovemo Zakon o obrazovanju i vaspitanju, kako ga sad nazivamo. Ranije je bio samo o obrazovanju, jer su isterali vaspitanje iz škole.

Ja vam preporučujem strategiju, neka se zove strategija vaspitanja i obrazovanja. Pre se vaspitava, a onda obrazuje, to zna svaki pedagog.

I drugo, da ne bi možda kod strategije prevazišli neke stvari, odnosno zanemarili, opšti cilj vaspitanja nismo definisali, još u državi, 25 godina. Opšti cilj. Koji je cilj vaspitno-obrazovnog sistema? Da bi na bazi opšteg cilja izvodili opšte ciljeve pojedinih nastavnih predmeta u školama ili studijskih grupa na fakultetima. Da ne idem dalje u širinu.

Vi ste sistem uljudili, znate broj kadrova, imate alate sada da direktore biramo, najkvalitetniji kadar. Znate ko su bili direktori? Pa, vi znate. Uličari, sa ulice su ih dovodili, bez visoke stručne spreme. Da ne kažem da je u Ministarstvu prosvete, ne znam da li je još, to ću da proverim, čovek bio sa srednjom spremom, radno mesto na projektima, šest godina pre dolaska ministra Šarčevića. Hoćete da vam ja, gospodo, govorim imena tih ljudi. Bilo ih je 90%.

Vi ste nasledili, gospodine ministre, zavode gde su vrlo sumnjivi ljudi sedeli. I teško vam je to menjati. Mnoge stvari zavod je sad pokrenuo. A on je bio katastrofa. Svi su bili. Dakle, pokrenuli ste i zavode. To je velika stvar. Sistem ste uljudili i idemo sad u realizaciju njega.

Tačno je da se moramo kretati na nivou tzv. unutrašnje reforme. I ona je počela. To, molim vas, gospodo narodni poslanici, da znate. To je najteži deo posla u modernizaciji, a to je odnos učenik-nastavnik i odnos nastavnik-nastavna građa i odnos učenik-nastavna građa. Mi smo didaktiku zanemarili, pedagošku struku smo totalno izbacili iz vaspitno-obrazovnih ustanova visokog obrazovanja. Mi tamo to ne radimo. Imamo profesora fakulteta, sačuvaj bože, metodiku nikad nisu čuli, a pogotovo pedagošku grupu predmeta.

Izvinite što sam pod emocijama, jer neću dozvoliti, dok sam u ovim klupama, da se baca na vas ljaga, kao što pojedinci pokušavaju ovih dana preko nekakvih televizija N1 i nekakvog "Vremena", inače, znate ko ga već finansira 15 godina, i lista "Danas". Dakle, bez obzira da li ste vi ili bilo ko, a pogotovo vas, koji ste osetili ruku one vlasti koja je uništavala vaspitanje i obrazovanje. Idemo dalje.

Mi moramo redefinisati nastavne planove i programe i to ste počeli. Gospodo narodni poslanici, danas je neko govorio, pa, ministar to radi. Da vam ja ne idem u detalje. Pratite vaspitanje i obrazovanje pa ćete videti.

Dalje - redefinisati obaveze učenika u odnosu na nastavu i u odnosu na nastavnika. I to ste počeli, radite vrlo dobro, video sam. I redefinisati obaveze nastavnika. Tu se dobija jedan deo otpora, zato što imaju obaveze, ali su im i plate veće i biće još veće svake godine, jer su obaveze veće. Idemo dalje.

Vratiti vaspitanje tamo gde mu je mesto, odakle su ga oni što vas prozivaju proterali, ima 15-20 godina. Tamo vratiti. Da ne bih išao u širinu.

Ključne ličnosti za organizaciju celokupnog posla - ministarstvo i vi. Vi ste tu organizaciju izvanredno napravili.

Kada je u pitanju dualno obrazovanje, ili praksa u stručnim školama, onda je tu Privredna komora koja se izuzetno dobro uključila. Onaj ko želi da prati to, i hvala vam što ste to učinili. Mnogi su ovde kritikovali vas. Gde su sada kad smo uvodili Zakon o dualnom obrazovanju? Da ne ponavljam, gospodin Orlić, doktor, je to izuzetno dobro obrazložio u uvodnom delu. Gde su sad ti ljudi?

Znate koliko mi imamo sada - sedam hiljada učenika. Sedam hiljada učenika u dualnom obrazovanju. Znate koliko programa imamo? Da ne govorim, ministar je skroman čovek, pa neće da kaže šta smo učinili, ali naša je dužnost, koji pratimo i koji radimo u vaspitanju i obrazovanju, da kažemo šta jesmo a šta nismo. Idemo dalje.

Zašto menjamo Zakon o osnovama sistema vaspitanja? Vi ste dobro naglasili, kao da nismo slušali. Ja se sa vama slažem. Prvo, zbog usklađivanja Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, i to se u prvom redu odnosi na evidenciju u vaspitanju i obrazovanju, posebno odredbe koje određuju jedinstveni informacioni sistem prosvete, tzv. JISP, jedinstveni obrazovni broj. Vi ste rekli, ne samo sada, i na prošlim sednicama, kad ste ovde dogovorili, čudi me da određeni poslanici to nisu slušali.

To se prati, od predškolskog vaspitanja, do visokog, drži se pod kontrolom. Idemo dalje.

I ovi drugi zakoni, dorađuju se neki članovi, gde se u praksi dokazalo da su prevaziđeni, ali bit stvari ostala je ista. Ovo je vrlo važno da kažemo.

Idemo na dualno obrazovanje. Stupio je na snagu tačno 2017. godine, a njegova primena 2019. i 2020. godine, jer su se morali doneti određeni podzakonski akti i određene pripreme o kojima je ministar i danas govorio, a mi nismo baš to dobro, čini mi se, neki, slušali, pogotovo kada je u pitanju Privredna komora i poslodavci.

U ovoj školskoj godini uključeno je 72 stručne škole u dinamiku dualnog obrazovanja koji se realizuje u jednu ili više obrazovnih profila. Imamo ih 35.

Dakle, u ovoj školskoj godini, prvi put, 2.600 učenika u prvi razred. Malo li je? Vidite da smo ušli u realizaciju i u reformu ovog dela, dualnog obrazovanja. Ukupno u svim razredima preko sedam hiljada učenika. Malo li je to, gospodo?

Poštovani roditelji, vama se obraćam, ovo su tačni podaci i šaljimo našu decu u dualno obrazovanje. Realizuje se u 104 škole, u 37 obrazovnih profila, sada ima dva manje, da ne obrazlažemo zbog čega. Ali je važno da imamo 400 kompanija koje su akreditovane ili su u procesu akreditacije. To je odgovor onima koji sumnjaju u, hajde da kažemo, preduzeća i kompanije.

Nema sumnje, do sada imamo, ministar to bolje zna od mene, 400 kompanija koje su akreditovane i 900 licenciranih instruktora. Malo li je, za početak?

Dalje, ključnu ulogu u sprovođenju ima Ministarstvo i, moram da kažem, Privredna komora Srbije koja se pokazala izuzetno dobra, po mom mišljenju, a verujem, gospodine ministre, da i vi imate to mišljenje koliko vidim ja iz mog praćenja.

E sad, dozvolite na kraju da kažem. Tačno je, gospodine ministre, da je ključni nastavnik broj jedan, bez obzira da li se radi o vaspitaču u predškolskoj ustanovi, u osnovnoj, srednjoj školi ili na univerzitetu. Tačno je da smo 2000. godine učinili pomor nastavnog kadra. Šta to znači? Oterali smo najbolji nastavni kadar, a dovukli ovo što danas imamo.

Samo ću jednog da spomenem, pošto moram ostaviti vremena i drugima. Vas ovih dana i meseci proziva jedan profesor, videćete o kome se radi, na „N1“ televiziji, pretplaćen tamo i u časopisu, odnosno onim novinama „Vreme“, kako se još i nedeljnik zove. Zove se prof. dr Ognjen Radonjić sa poniženjem, tobože, da ste vi tobože učitelj, a to je najlepše zvanje koje postaji u vaspitno-obrazovnom sistemu. Videćete o kome se radi. Moram, gospodine ministre, reći, da bi građani videli o kome se radi.

Profesor dr Ognjen Radonjić svakodnevno iznosi laži o predsedniku Republike, vama i o narodnim poslanicima. Po oceni studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, po pedagoškim osobinama to je jedan od najgorih profesora. Kako znate, mi se profesori ocenjujemo. Dobio je najgore pedagoške ocene.

Njegovi podaci o prolaznosti studenata na ispitu iz osnova ekonomije čuvaju se kao vojna tajna, navode studenti. Prolaznost mu je jako niska, ispod 15%, a minimum i po Bolonji je 33%. Čak mu ocenu nisu mogli doznati ni dekani, ni rektor. Jedino je pokušao Poverenik za informacije i nije uspeo. Studenti ga nazivaju – profesor tortura.

Reći ću vam zašto sam ovo izneo. Taj profesor, zvani „tortura“, sprovodi teror nad studentima. Citiram: „kada odgovoriš previše tačno, on kaže – naučio si napamet“, završen citat. Na pitanje koje glasi – geneza ekonomske misli, nikada nijedan studen nije položio ispit, jer on uvek izmisli nešto čega nema u pitanju, završen citat studenata. Za celu jednu grupu od 18 pitanja uopšte nema literaturu, a studentima kaže – snađite se.

Luka Šakić, bivši student kaže ovako: „Kada kod profesora Radonjića postoji patološka potreba da postoji studenta“, završen citat. Zato se, gospodo, zove „profesor tortura“.

Na kraju mu samo preporučujem da, za početak, iz pedagogije savlada tri lekcije. Prvo – lik nastavnika i glavne osobine nastavnika, odnos student – profesor i dokrimologija kao nauka o ocenjivanju. Za početak, toliko.

Gospodine ministre, ovakvi pojedinci vas kritikuju, a ne većina akademske zajednice. Akademska zajednica izuzetno dobro sa vama sarađuje i sa Ministarstvom, a ovi pojedinci će uvek biti ovakvi kakvi jesu, kao što je profesor Radonjić.

Na kraju, čudim se profesoru Zecu koga je nekada uzeo za asistenta. Taj profesor je mene prozvao, moju malenkost. Kaže da sam rekao na sednici Narodne skupštine da prof. dr Dubravku Stojanović treba u zatvor oterati i to je lagao. Ja sam ovde citirao šta je profesorka rekla, je li, da se trebamo odreći Kosova, a ja sam samo uputio na članove zakona od 305. do 321, pa da vidi. Normalno da bi u zatvoru završila zbog toga, to stoji u našem Krivičnom zakoniku i dodao sam za knjaza Miloša i ništa drugo. Pa, neka vidi. Nisam ja to rekao, nego ona. Umesto da njoj idu takve smicalice, je li…

Ta organizacija na fakultetu zove se „politička organizacija“, odmah da kažem. „Jedan od pet miliona“, to jedan mali deo profesora stoji.

Na karaju, još jedan put, gospodine ministre, imate punu podršku. Jedan deo profesora da ih dalje ne navodim, ovih od 88, samo da dvojicu navedem od njih. Potpuno ste u pravu, od toliko hiljada akademske zajednice, od ovih 88 i od onih 900 ima jedan mali broj profesora, to i nisu profesori, odmah da vam kažem, po svojim moralnim karakteristikama i naučnim. Samo ću jedan deo da prozovem.

Profesorka je bila Latinka Perović. Znate li ko je Latinka Perović? Sedamdesete godine razbijala je Jugoslaviju i Srbiju je razbijala. To radi i danas. Nemam ja problema, gospodine ministre, da im kažem istinu.

Dalje, Stjepan Mesić. Ja sam bio zastupnik u Saboru Hrvatske kada je rekao, citiram: „Gospodo zastupnici“, citiram njega, „Ja sam svoj zadatak izvršio u Predsedništvu SFRJ“, tačka. Druga rečenica: „Jugoslavije više nema“, završen citat. Taj isti čovek je devedesete godine, 1990. godine, u Gospiću, pre izbora, na predizbornom skupu gde je bilo 10.000 Hrvata, jedan deo zaista ustaški nastrojen, rekao, citiram: „Kada Hrvatska postane država, svi Srbi staće pod jedan kišobran“, 10.000 Hrvata bilo kišobrana. To je taj čovek. Jel vam čudo šta podržava ovih dana?

Moram još neke stvari da kažem, ove ekstreme. Milan Kučan. Pa tog na 14. Kongresu Saveza komunista Jugoslavije ja sam prozivao za mladinu i ono što su razbijali Jugoslaviju. Oni biografiju svoju… o tome se radi. Ovo moram radi građana koji dobro pamte da razjasnimo.

Idemo dalje, Azem Vlasi. Šta da vam kažem? Od one sednice CK Srbije sve se zna. Razbijač Srbije i Jugoslavije.

Šebo Rastoder, istoričar u Podgorici, jedan od najvećih srbomrzaca na prostoru bivše Jugoslavije, moj kolega istoričar.

Idemo dalje, Nikola Samardžić, moj kolega, to je antisrbin, bre. Pelcovan od osećaja patriotizma. Evo sa kim ja imam komunikaciju. Nemam problem da mu to kažem. Otac mu je jedan od najvećih istoričara i najveći patriota bio.

Idemo dalje, samo deo profesora i ovih političara. Sonja Biserko, pa ona je zagovarala, ljudi, bombardovanje Jugoslavije. Sećate se Sonje Biserko?

Idemo dalje - David Filip. O njemu ću sutra, jer on spada u kulturu, posebno sutra, ali samo da kažem da 28 godina razbija Srbiju i radi protiv Srba.

Meni je zaista žao tog naroda što ima takvog predstavnika, divnog naroda kojem on pripada.

Idemo dalje – Nataša Mićić. Pa, šta reći, građani? Neću ništa da govorim.

Čedomir Jovanović. Pa, on nam je predsednika svojevremeno izručio na prevaru, a da ne kažem dalje.

Nenad Čanak. Da li znate šta je taj radio? Ota fon Habzburga predložio je za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Memorandum je poslao jednom predstavniku za bivšu Jugoslaviju. Da li znate šta je pisalo u memorandumu? AP Vojvodina, republika, ako ne država. Evo ga i juče to govori i tako dalje.

Dozvolite još samo dvojicu. Ove novinare neću da govorim, pošto su oni sutra na dnevnom redu, ali tu se našla Snežana Čongradin. To je dno dna, izvinite, od novinarstva. Ona non-stop, da me krivo ne razumete, prof. dr Vojislava Šešelja proziva da je ratni zločinac, a svi znate da presuda nije takva. To nema ni „n“ od novinara.

Ja ću sada završiti sa dva, tri citata. Pošto je bilo reči o patriotizmu, dozvolite da kažem, jer se ovih dana po TV ekranima stalno priča o Nikoli Tesli, ono što Nikola Tesla nije bio.

Gospodo, nauka ne oprašta nikome, ni Srbima, ni Hrvatima, ni poslanicima, ni građanima. Nikola Tesla i je 1. i 2. juna 1892. godine, prilikom drugog dana posete Beogradu rekao studentima Velike škole, citiram: „Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, jer se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“.

Nije o tome ovih dana po štampi bilo reči, ali ću oterati sve one dezinformacije sa ovim citatom. Sledeći put Nikola Tesla je ovako rekao: „Podjednako sam ponosan na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu“. Odgovor na pismo 25. maja 1936. godine, koje mu je uputio dr Maček.

Onda njemu Maček odgovara, citiram – velikom sinu naroda srbskog, namerno ovo srbskog, a domovine Hrvatske.

Hvala vam lepo, uvaženi gospodine ministre, uvažene dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine ministre, drago mi je što imate toliko iskustva u vaspitanju i obrazovanju i što čvrsto stojite na temeljima i što će se, siguran sam, u sledećoj strategiji vaspitanja i obrazovanja, koju pripremate, gospodine ministre, za pet godina dovesti vaspitanje i obrazovanje na ono mesto odakle su ga naši prethodnici isterali. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, hvala vam što vi, kao ministar vojni, i vrhovni komandant Aleksandar Vučić vraćate ugled srpskoj vojsci onakav kakav je ona imala u svojoj tradiciji.

Poštovani ministre, ja ću postaviti jedno pitanje sada sebi i vama – koliko svakodnevni medijski napadi na Vojsku i na vrhovnog komandanta, posebno na njegove roditelje, utiču na slabljenje odbrambene uloge vrhovnog komandanta?

Kada to pitanje postavljam, onda dozvolite da ga obrazložim. Mi smo, gospodine ministre, iz dana u dan, iz časa u čas, iz minuta u minut, a i građani Republike Srbije, svedoci lažnih vesti, izmišljotina, uvreda, neviđenih brutalnih medijskih napada na vrhovnog komandanta, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, na njegovu porodicu i njegove roditelje.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, vrhunac lažnih vesti, izmišljotina, uvreda i medijskih napada na predsednika Aleksandra Vučića i vrhovnog komandanta i njegove roditelje predstavlja pismo upućeno njegovim roditeljima preko jednog dnevnog lista od 18. decembra 2019. godine. Takve uvrede, ispoljena neviđena drskost, laži, primitivizam najnižeg ranga prema predsedniku i njegovim roditeljima ne poznaje ljudski um. Radi se o pismu upućenom od novinara gospodin Kostića.

Znate li novinaru, gospodine Kostiću, da se roditelji vole svim srcem i da su oni Aleksandru Vučiću bili podrška u životu, saborac, kao i mnogi drugi roditelji svojoj deci? Upravo prisustvo predsednikovih roditelja u njegovom životu daju mu snagu i moć.

Vaše uvrede, gospodine Kostiću, spadaju u najveće uvrede u njihovim životima. Kada predsednik i vrhovni komandant Vučić i njegovi roditelji budu videli da ih vređa novinar, pa makar i šarlatan, najvećim mogućim lažima, izmišljotinama najnižeg ranga, ne mogu ostati ravnodušni, jer su upravo oni Aleksandru bili oslonac u njegovom životu i davali mu snagu i moć, a vi, gospodine Kostiću, svojim uvredama ostaćete izbuljeni i prazni.

Vama se, gospodine Kostiću, uzvraćati neće uvredama, jer ste vi sami sebi presudili i možemo vas samo žaliti. Zapamtite, normalni novinari ne vređaju druge. To rade samo sitne duše.

Vi ste, gospodine Kostiću, uvredama predsednika i njegovih roditelja pokazali koliko čovek može nisko pasti, koliko jadne i bedne stvari mogu izaći iz vaših prljavih usta i koliko nakaradno možete izgledati na tim vašim klimavim nogama.

Uzmite, gospodine Kostiću, to pismo puno laži, neizmerne mržnje i uokvirite ga i postavite ga na zid vaše dnevne sobe, kako bi se svakodnevno podsećali na najviši domet vašeg novinarskog šarlatanstva i visoki domet vašeg samoproglašenog drugosrbijanskog elitizma.

Vi, gospodine Kostiću, i ovi vaši iz Saveza za Srbiju zalažete se i dalje za nerad, za haos, za javašluk u državi, protiv rada i reda. Aleksandar Vučić će i dalje zajedno sa građanima Republike Srbije da modernizuje Srbiju.

Na kraju, zapamtite dobro, Aleksandar Vučić je veliki srpski pregalac, veliki srpski državnik, veliki srpski reformator, veliki srpski rodoljub i nadasve se veliki srpski patriota, koji nikada neće učiniti ništa protiv svog naroda i građana Republike Srbije i svoje otadžbine, jer takvog su ga vaspitavali njegovi roditelji koje vi, gospodine Kostiću, vređate. Zato oni mogu biti sretni roditelji, a Boga mi i država Srbija. A vi, gospodine Kostiću, sa vašom mržnjom ostaćete suha grana na drvetu čovečanstva.

Na kraju, gospodine ministre, hvala vam što i vi vrhovni komandant afirmišete srpsku državu i naciju, a srpskoj državi i naciji, a srpstvu su potrebni junaci i patriote i građanima Srbije, a državi vojnika i vrednih radnika i opštini čestitih i vrednih građana. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno ste u pravu, gospodine ministre vojni, kada ste rekli da o Balkanu treba da odlučuju balkanski narodi. To je najbolja deviza za rešavanje vitalnih interesa građana zapadnog Balkana.

Tačno je da to nije najnoviji izum, ali istorijske prilike su sada da je moguće da realizujemo tu ideju. Time će prestati postojati moneta za balkanske narode za potkusirivanje za interese velikih sila. Zato je ova inicijativa Aleksandra Vučića izuzetno važna i treba je apsolutno podržati. Ovo je još jedna inicijativa predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, za uspostavljanje pedagogije mira na Balkanu koja je alfa i omega ukupnog ekonomskog prosperiteta balkanskih zemalja.

Gospodine ministre, „mini Šengen“ nije neka nova Jugoslavija kao što žele neki proturiti. Ovde se radi o jačanju balkanske saradnje. To je novi projekat koji će podstaći iskorišćavanje potencijala koji imaju zemlje zapadnog Balkana, dok svaka od njih ispunjava u isto vreme uslove za ulazak u EU. Gospoda koja su danas diskutovala su to trebala imati na umu.

„Mini Šengen“ je u korist svih Srba, svih Albanaca i u korist svih Severno Makedonaca, tako da kažem. Tu se radi o slobodnom protoku roba, kapitala, ljudi i usluga na zapadnom Balkanu. Cilj je da građani ove tri zemlje do kraja 2012. godine stvore uslove da uz ličnu kartu mogu preći granicu svake od tri države, da se smanje milionski gubici i dugo čekanje kamiona na granici, te da se otvori tržište rada, što je jako bitno i u interesu sve tri države i građana ovih država.

Pozivamo i druge zemlje zapadnog Balkana da se pridruže ovoj inicijativi u korist svih građana zapadnog Balkana. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, roba iz Mostara do Skoplja putuje danas 25 dana. Pre stigne roba iz Kine nego iz Mostara do Skoplja. Odavno je trebalo ukinuti ove granice koje ne važe za obične ljude, ali su važile za kriminalce, dilere i švercere.

Poštovani ministre, vi ste danas ovde, a i juče ste rekli, da je Marinika Tepić, inače Čobanu, u narodu znana kao golub preletač, jer ona legne naveče u krevet u jednoj političkoj stranci, a ujutru se probudi u drugoj političkoj stranci, inače, električni zec Dragana Đilasa, jer ona radi na zvonce njegovo, inače zvanog "Điki mafija", optužila državu Srbiju da kupuje povlačenje tzv. nezavisnosti Kosova, odnosno priznavanje nezavisnosti Kosova. Time je, gospodine ministre, ne po prvi put pokazala da ima manjak patriotskog vaspitanja. I ne samo ona, nego i njen gazda.

Ovo nije prvi antidržavni istup Marinike Tepić. Ona je posle demanta Ministarstva, kako znate, inostranih poslova Ruske Federacije i Ukrajine, vezano za izmišljenu aferu oko predaje oružja, na neki način nastavila da i dalje blati svoju zemlju i institucije svoje zemlje. Ja sam o tome ovde više puta govorio i pozivao nadležne u Tužilaštvu da uzme posao u svoje ruke.

Ova žena, gospodine ministre, vrlo je opasna po osnovne ekonomsko-bezbednosne interese naše zemlje i zato još jedanput pozivam Tužilaštvo da se pozabavi njenom nečasnom rabotom.

To isto misli njen šef, Dragan Đilas, koji se, gle čuda, 13. avgusta 2009. godine sastao u američkoj ambasadi sa otpremnicom poslova američke ambasade Dženifer Braš, kada je rekao, citiram: "Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova", završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Kad to kažem, gospodine potpredsedniče, onda imam na umu da je gospodin Vuk Jeremić, inače vođa balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata, 29. marta 2018. godine u "Vašington postu" u autorskom članku rekao pred važan susret predsednika Republike Aleksandra Vučića sa potpredsednikom SAD, citiram: "Vučić je izdajnička bitanga", završen citat, da me ne bi možda vi zaustavljali kad to kažem, a sada će građani videti ko je izdajnička bitanga.

Uvaženi građani Republike Srbije, za razliku od njih, Aleksandar Vučić je veliki srpski neimar, veliki srpski državnik, veliki srpski reformator i veliki, iznad svega, srpski rodoljub i patriota koji nikada neće, gospodo radikali, raditi protiv interesa svoje zemlje.

A sada dozvolite, Vuk Jeremić, član balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom decembra 2008. godine rekao, citiram: "ulazak KiM u UN je najbolje čime Srbija treba da se nada", završen citat. I time je on postao izdajnička bitanga naše zemlje. Neću dalje o njemu da govorim, ima mnogo citata gde je zabio nož u leđa državi Srbiji.

Drugo, drugi iz Saveza za Srbiju, rekao bih da je to savez protiv Srbije, a čućete sada, je Zoran Živković, inače poljoprivrednik u pokušaju, bivši predsednik Vlade Republike Srbije je oktobra 2003. godine, na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao, citiram: "Meni je svejedno i potpuno mi je nebitno čije je KiM", završen citat i time se svrstao zajedno sa Vukom Jeremićem i Đilasom u izdajničke bitange naše zemlje.

Boris Tadić je 27.7.2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom, citiram: "pružio uveravanja da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost Kosova, završen citat, i poštovani građani, time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje".

Sergej Trifunović zvani "pišoje" je rekao, citiram: "da će pišati po grobu predsednika Vučića", završen citat, je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram: "Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima", završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Saša Janković, u narodu znani "Sale prangija", je 3. 08. 2017. godine izjavio, citiram: "Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol, a time i prizna nezavisnost Kosova", završen citat, i time se "Sale prangija" svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Nenad Čanak, u narodu zvani "Nešo gicoje", je 5. 3. gospodnje 2017, kao propali predsednički kandidat rekao, citiram: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova", završen citat, i time se, gospodo radikali, svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje, a Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik.

Čedomir Jovanović, u narodu znani kao "duvanović" je 29. 9. 2015. izjavio: "Država Kosovo je nepovratni čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari", završen citat, i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, u narodu znani i među kolegama profesorima kao "Rade jajara" je 21. 4. 2018. godine rekao: "Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u UN", završen citat, i time se profesor Rade Veljanovski, u narodu zvani "Rade jajara", svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, sada ste videli ko je prodao Kosovo i ko prodaje Kosovo. Aleksandar Vučić, ponavljam još jednom, je veliki srpski neimar, veliki srpski reformator, veliki srpski državnik i iznad svega veliki srpski rodoljub.

Na kraju, gospodine ministre, juče nisam imao vremena da govorim o onim zakonima, nadam se sutra, ali dozvolite da kažem šta je autor Mihajlo Jović 1882. godine, autor udžbenika za četvrti razred osnovne škole, stavio kao moto svom udžbeniku, obraćajući se učenicima, citiram: "Ja bih voleo da uvek budete junaci kao Obilić i Hajduk Veljko, pošteni kao Karađorđe, da se nikada ne otimate za vlast kao Jova Kursula, da ne grabite samo sebi, već da pomažete druge, kao što to radi Hajduk Veljko, kao što je radio, da činite dobro kao Knez Ivan, da praštate i neprijatelju kao Knez Mihajlo", i ja dodajem - da gradite i volite Srbiju kao što voli Aleksandar Vučić. Danas treba da bude u udžbenicima za četvrti razred osnovne škole.

I ono na kraju sasvim, gospodine ministre, potpuno ste u pravu kada ste rekli da se i Ministarstvo vaspitanja i obrazovanja treba da uključi u jučerašnje one programe - vraćanje nacionalnog dostojanstva, ne samo srpskom narodu, nego i srpskoj državi, da menjamo nastavne planove i programe. Jer, danas, kao i u 19. veku, srpstvu su potrebni junaci i patriote, državi Srbiji vojnici i vredni ratnici, opštinama čestiti građani i to bi trebalo da moto bude svim udžbenicima osnovnih škola.

Tačno je da manjka poštovanoj gospodi patriotskog osećanja.

Moram da kažem završnu rečenicu. Prvi svetski rat smo dobili zahvaljujući patriotskim osećanjima i programima u drugoj polovini 19. veka i upravo, krajem tog veka, naši mladići su bili vaspitavani u patriotskom duhu i učinili nadčovečanske napore, retko viđene u armijama čitavog sveta.

Hvala vam, gospodine ministre Vulin, što i vi i vrhovni komandant vraćate ugled našoj srpskoj vojsci koja će biti sigurno čestita, junačka, patriotska, kao i ona početkom 20. veka. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, vezano za amandman ja ću samo jedan primer da kažem u kontekstu onoga što je kolega govorio, a vezano i za ove afere čije akter Dragan Đilas i to ne samo on, nego određeni pre njega u dosluhu sa njim, inostrani centri moći.

Upozoravam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da nije tako bezazlena stvar. Dozvolite samo da kažem dve činjenice nepobitne, a to je da je u toku 2018. godine Dragan Đilas je dva puta posetio jednu prekomorsku zemlju, gde je dogovarao

rušenje vlasti u Republici Srbiji, ali ne na izborima nego ulicom i krvoprolićem. Odmah iza toga kada se vratio u zemlju jedan od njegovih pajtosa, a to je Janko Veselinović, zvani stanokradica, je 11.9.2019. godine rekao, da vidite koliko je to povezano sa inostranim faktorima, citat glasi ovako, Janka Veselinovića, zvanog stanokradica – posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora, direktno okretanje vojske i policije na stanu demonstranata i protivnika režima, završen citat.

Uvaženi građani, vama se obraćam Republike Srbije, posle prve posete od 2018. godine jednoj prekomorskoj zemlji sakupio je Dragan Đilas u narodu zvani Điki mafija, a u Evropi Dragan Đilaš. Ove iz Saveza za Srbiju i dogovorio da njihovi poslanici napuste parlament one koje je on kupio za novac u ovom visokom domu, kao i odbornici u lokalnim skupštinama.

Evo, poštovani građani, vama se obraćam, ne onima koji se smeju sad na ovo šta je rekao i za ove citate moralno odgovara. Citat – ako napustimo parlament i izbacimo dijalog iz parlamenta, onda kao društvo imamo problem. To je mesto gde se priča. Ako to zaustavimo, ako zaustavimo medije, pazite dobro, onda će oni eksplodirati, dajte malo pameti, završen citat.

Poštovani građani, vama se obraćam, vidite ko stvara afere ovih poslednjih šest meseci, godinu dana. I, na kraju pošto je Điki mafija video da su ga građani Republike Srbije prozreli i pročitali ga on i dalje napada svoju zemlju i parlament pišući pisma inostranim centrima moći, inostranim faktorima, tako je i juče jedno napisao u kome blati ovaj visoki parlament kao ustanovu i državu Srbiju.

Gospodine Đilas, u Evropi zvani Đilaš, pozovite ove svoje kupljene narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa odgovorite, jeste li vi gospodine Đilas u Evropi zvani Đilaš 2011. godine nezakonito političkim pritiskom preko Branka Radujka otuđili od „Telekoma Srbije“ 7,7 miliona evra u korist svoje firme „Arene sport“ na ime četiri kablovska kanala, ako niste recite. Ali, ja tvrdim da jeste i snosiću svaku odgovornost ako hoćete i moralnu i političku, ali vi nikada na to nećete da odgovorite, ali nažalost, neće ni javni tužilac.

I, na kraju u pravu ste poštovani kolege narodni poslanici iz SNS kada ste rekli da ste danima i mesecima kriminalizuje predsednik Republike i njegova porodica. To se radi kontinuirano. To se radi iz časa u čas i juče je to učinjeno, i dozvolite kao čovek istoričar, koji prati određene pojave, da kažem na završetku ovu rečenicu. Uvaženi građani, nikada u novom veku, a to znači od rođenja Hrista do danas, a to je prošlo 2.019 godina, nikada nije tako uvredio nečije roditelje kao jedan juče roditelje predsednika Aleksandra Vučića, jedan novina, zvani šarlatan. O tome ću posebno, nadam se ovih dana govoriti.

Povlačim još jedanput nikada i nikada u novijoj istoriji Srbija i u novom veku od rođenja Hrista do danas nije učinio ni jednom predsedniku bilo koje države na svetu, nego kao što je juče jedan novinar pisao pismo roditeljima predsednika Aleksandra Vučića.

To je, u pravu ste gospodine Arsiću i Vlado, dr Vlado Orliću, kada kažete da se satanizuju sada najuža familija Aleksandra Vučića, ali građani su to dobro pročitali i odbacuju te gnusne laži. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Marinkoviću, pitanje upućujem Tužilaštvu Republike Srbije. Zašto javni tužilac Republike Srbije nije pokrenuo krivični postupak protiv Dragana Đilasa, koji je 2011. godine nezakonito prisvojio 7,7 miliona evra od „Telekoma Srbije“.

Obrazloženje, Dragan Đilas u Evropi – Dragan Đilaš, u narodnu znani kao Điki mafija je kao gradonačelnik Beograda, nezakonito otuđio „Telekom Srbija“ 7,7 miliona evra 2011. godine. Kako? Tako što je iskoristio političku poziciju gradonačelnika Beograda, te izvršio politički pritisak na tadašnjeg direktora „Telekoma Srbije“, njegovog Branka Radulika, da kupi četiri kablovska kanala Đilasove Arene sport za 7,7 miliona evra. Napominjem, „Telekom Srbija“ po zakonu tada nije mogao biti vlasnik medija.

Ovakvih nezakonitih radnji Dragana Đilasa, u narodu znanog kao Điki mafija, ima više, na temelju kojih je opljačkao građane Republike Srbije i uvećao svoje bogatstvo. U politiku Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, ušao je kao najobičniji gologuzan, a rukovodeće položaje funkcionera napustio je svojim bogatstvom od 619 miliona evra prometa. Svojim nezakonitim mahinacijama Điki mafija je ugrozio ekonomsku i bezbednosnu sigurnost naše zemlje.

Kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić konsolidovao finansije naše zemlje, namirisao je to Điki mafija i, evo ga, pokušava da se vrati na političku scenu kako bi ponovo otuđivao finansije naših firmi i države Srbije. On ne namerava da se vrati u politiku izborima, da ga biraju građani, jer on ionako ne drži do njih, nego uz asistenciju nekih inostranih centara moći, ulicom i haosom, upravo onako kako je i ušao u politiku posle 5. oktobra.

Poštovani građani Republike Srbije, Điki mafija je tokom 2018. godine posetio SAD iz njemu znanih razloga. Điki mafija je posle prve njegove posete SAD-u, u čačanskoj kafani „Moravski alasi“, dana 4. jula 2018. godine, sazvao sastanak na kojem su bili Vuk Jeremić, Boško Obradović, Dušan Petrović, gospodin Stamatović, Nebojša Zelenović, Janko Veselinović i drugi, gde su dogovorili plan kako će ulicom i haosom, a ne izborima, da ruše Aleksandra Vučića na temu Kosova.

Poštovani građani, ove ogromne moralne gromade, umesto da ruše Vučića, trebali su se dogovoriti kako da vrate Kosovo tamo odakle su ga te moralne veličine oterale. Tako su nisko pale ove moralne veličine, da nesreću vlastitog naroda i otadžbine koriste za svoje vlastite interese.

Điki mafija je tokom drugog povratka iz SAD 2. decembra 2018. godine, posle konsultacije sa inostranim centrima moći, zapretio nasiljem na ulicama, porukom, citiram – da će nezadovoljstvo u državi negde morati da eksplodira ako izbacimo dijalog iz parlamenta, to mesto gde se priča, ako to zaustavimo, ako zatvorimo sve medije, oni će eksplodirati negde. Dajte malo pameti, završava Điki mafija.

Posle toga ređali su se incidenti upadima u RTS, predsedništvo Srbije, gradsku skupštinu i druge ustanove. Điki mafija je bio akter afere „đubretarska mafija“ u kojoj je otuđeno 319 miliona evra, a Điki mafija je bio povezan sa đubretarskom mafijom i apelacionim sudom, iako su na prvostepenom sudu bili optuženi na 73 godine zatvora.

Điki mafija danima napada policiju, posebno zamenika načelnika Gorana Papića, koji je uhapsio Đilasovog šuraka Milana Babovića sa 2,4 kilograma kokaina, a Điki mafija koristi svaku priliku da ga spomene, i njega i ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Điki mafija svakodnevno blati predsednika Vučića raznim izmišljotinama. Za razliku od njega, poštovani građani Republike Srbije, Aleksandar Vučić je veliki srpski neimar, veliki srpski reformator, veliki srpski državnik i iznad svega veliki srpski rodoljub i patriota, jednom rečju graditelj i branitelj naše otadžbine. Hvala

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, svakako da je ovaj Zakon o javnim nabavkama jako bitan. Bitan je i ovaj važeći koji je na snazi, ali ovim neke stvari poboljšavamo.

Ono što je vrlo bitno da naši politički protivnici, odnosno iz stranke bivšeg režima, vrlo često nisu ni raspisivali postupke javnih nabavki. Ja ću reći samo jedan primer da se vidi da građani Republike Srbije vide kako su oni oštetili budžet Republike Srbije, odnosno kako bi narod rekao prali pare iz džepova građana Republike Srbije. Evo, na primer Vuk Jeremić, zvani „potomak“, je oštetio budžet Republike Srbije za ogromna sredstva.

Pazite, uvaženi narodni poslanici, DRI je 2011. godine ukazivala na aferu "Aeroklub" Beograd, u kojoj je ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić, vršio plaćanje u iznosu od 42 miliona dinara, a to je protivvrednost 360 hiljada evra, na osnovu fakture, bez potpisanog ugovora i bez sprovedenih javnih nabavki, kupujući avio-karte za 2010. godinu u iznosu od 33 miliona dinara. Vlasnik firme je bio Ivan Novčić, blizak rođak Jeremićeve žene Nataše.

Uvaženi narodni poslanik Aleksandar Marković je danas govorio gde se nalazi Vuk potomak, na kojim destinacijama i otkud mu pare. Pa, evo otkud mu pare. Ovako su pljačkali budžet Republike Srbije i javne firme.

Isto tako, Jeremić je oprao 3,6 miliona evra, bez javnih nabavki. Vidite šta su radili - samo za jednu avio kartu potrošio je 220 prosečnih plata, a na ime dnevnica podigao za dve godine 55 hiljada evra.

Poštovani građani Republike Srbije, ovako su ovi iz Saveza za Srbiju otuđivali pare iz budžeta Republike Srbije.

Istina je, isto tako, da smo mi procesuirali neke od njih. Čuli smo ovih dana da nismo. Jesmo, pet bivših ministara, ne tri nego pet bivših ministara bivšeg režima - ministar Predrag Bubalo, ministar Slobodan Milosavljević, ministar Saša Dragin, ministarka Jasna Matić i ministar Dulić, to je pet, i dva pomoćnika ministra.

Dozvolite, ipak, da kažem da su ovi iz Saveza za Srbiju, kad im vidite radne biografije, obični lezijedović, džabalebaroši, secikese ili luftiguzi, odnosno u prevodu, da građani znaju, to znači neradnici.

To je najbolje okarakterisao njihov Svetislav, a i naš, ambasador Svetislav Basara, koji je rekao da je Demokratska stranka u raznim varijantama, citiram: "Samoupravna interesna zajednica prevaranata i lopuža, na čelu sa Đidom i Guzijanom". Guzijan je Vuk Jeremić. Ovo je citat.

Dozvolite, uvaženi potpredsedniče, da prenesem neizmernu zahvalnost građana predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, i to onih stare devizne štednje, "Jugobanke Split", uglavnom građana izbeglica srpske nacionalnosti, koji su nakon 29 godina izgona sa svojih vekovnih ognjišta konačno dobili rešenja te stare devizne štednje, a pokušavali su kod bivših predsednika, bivših vlada, oni su samo davali osmeh, a koji žive u veoma teškim materijalnim uslovima.

Ja ću preneti citat građana, jer su me zadužili, citiram: "Uvaženi predsedniče, naša deca, unučad i praunučad će reći - to je rešio Vučić, nakon 29 godina izgona i bićemo vam večno zahvalni", završen citat. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre Đorđeviću, drago mi je da vas vrlo često vidim u ovom visokom Domu, što govori o vašem odnosu prema ovom visokom domu i vašoj posvećenosti poslovima koje izvršavate.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije dobro je što su ovi izveštaji o realizaciji budžet na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, iako su neki trebali biti davno pre, još 2003. godine. Naši politički protivnici, oličeni u SZS nisu imali sluha. Nisu stavljali to na dnevni red zbog toga da se ne vidi pljačka budžeta Republike Srbije koji su oni tokom niza godina izvršili.

Ja ću pokušati sada, na neki način da kažem, jednog visokog funkcionera DOS-a, koji je pljačkao kontinuirano, ne samo budžet Republike Srbije, nego i budžete nekih balkanskih zemalja, a i svetskih zemalja. Reč je o bivšem ministru inostranih poslova, a sada lideru Saveza za Srbiju, Vuku Jeremiću, inače, članu balkanske i međunarodne grupe lopova i prevaranata.

Dok je bio ministar inostranih poslova Republike Srbije, gle čuda poslove pribavljanja avionskih karata ekskluzivno je poverio firmi „Aeroklub“ i to naglašavam, uvaženi građani Republike Srbije, bez zaključenog pisanog ugovora i bez sprovođenja postupka javne nabavke.

E, zbog toga oni nisu finansijske izveštaje stavljali godinama da se ne bi ovo otkrilo, ova pljačka koju su vršili iz budžeta Republike Srbije. Jeremić je tokom 2011. godine izvršio plaćanje prema firmi „Aeroklub“, u iznosu od 42 miliona 400 hiljada dinara, to u protivvrednosti iznosi negde 360 hiljada evra, na osnovu fakture i gle čuda, bez potpisanog ugovora ikakvog i bez procedure o javnim nabavkama. Tako je pljačkao budžet Srbije.

Državna revizorska institucija je kontrolišući budžet Republike Srbije, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, upozorila da je Vuk Jeremić, inače vođa i član balkanske i međunarodne grupe prevaranata i lopova, o realizaciji kada je vršila DRI, upozorila je da je prekršio dva zakona, Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije i Zakon o javnim nabavkama. I nikom ništa.

Za vreme pet godina na ime avio karata, „Aeroklubu“ je plaćeno 180 miliona dinara. I gle čuda vlasnik „Aerokluba“ je Ivan Novčić, kaže se blizak rođak Jeremićeve supruge, Nataše, međutim radi se o šuraku njegovom. Samo jedan Jeremićev put u Etiopiju, plaćen je sa 70 hiljada evra, a Jeremić je putovao tri puta, pa možete onda izračunati koliko ta tri puta su ga koštala, znači 70 puta tri, 210 hiljada evra.

Za 2010. godinu izvršeno je plaćanje, tom „Aeroklubu“, 33 miliona dinara. Tako su curile pare građana Republike Srbije iz budžeta, a bolje reći iz džepova građana Republike Srbije, preko ovog belosvetskog balkanskog i belosvetskog prevaranta i lopuže Vuka Jeremića.

Vuk Jeremić je bio član, kako rekoh i balkanskih mešetara i prevaranata, pre nego što je postao međunarodni prevarant i lopuža. Kako? Pa, upravo balkanskim, zajedno sa Damirom Fazlićem, inače njegovim prijateljem još od školskih dana.

Taj njegov prijatelj, Fazlić, dakle prijatelj Vuka Jeremića, gle čuda, on se u 2002. godini, u SAD predstavljao kao Đinđićev nećak, koji je prikupljao pomoć za demokratsku Vladu, u Beogradu. Vidite kontinuitet ovog balkanskog i međunarodnog lopova koji je narušavao budžet Republike Srbije. Fazlić je bio priveden od strane BIA, a na intervenciju američkog ambasadora, pušten je i proteran iz Republike Srbije.

Poštovani građani, ja ću dva, tri minuta još da kažem, da vidite kako je ova štetočina pljačkala budžet Republike Srbije, odnosno vas, poštovani građani.

Jeremić je sa Fazlićem delio i posebno interesovanje za oblast energetike, što će ga u Njujorku dovesti u kontakt sa moćnim i privatnim kompanijama. E, tu je on došao u kontakt, predsedavajući, Generalnoj skupštini, sa Patrikom Hoom i Tidijanom Gadijem.

Ja sam želeo u ovih šest minuta, poštovani građani, da vam prikažem ovog belosvetskog lopova i prevaranta, dakle od naše Srbije, preko Balkana, okruženja i do svetskih razmera, veze sa privatnim energetskim kompanijama iz Hong Konga kapitalizovao je i naplatio od nekoliko miliona evra, koji će se sliti na njegove organizacije dve, za onaj Centar za međunarodnu politiku i održivi razvoj i ovu drugu firmu, preko koje je prebacivao supruzi Nataši svoj lični dobit.

Samo od septembra 2013. godine do kraja januara 2017. godine na lični račun Vuka Jeremića, kao i na račun njegove firme, leglo je više od 7,5 miliona dolara.

Najznačajnije kompanije iz Hongkonga su mu uplatile 424.271.000 dolara. Među donatorima su i firme iz UAE u ukupnom iznosu 200.000 dolara, a od Monaka je dobio isti toliki iznos, znači 200.000 dolara.

Gle čuda, i sa Devičanskih ostrva legla mu je uplata od 600.000 dolara. Od Emirata Katar dobio je sledećih 120.000 dolara, a od ambasade te zemlje u Berlinu na njegov račun leglo je 200.000 dolara.

Iz švajcarskih kompanija tokom 2013. i 2014. godine legla mu je uplata od 180.000 evra, a u julu 2015. godine dodatnih 50.000 dolara. Od koga? Od Miloša Reljića, kojeg je Jeremić, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, postavio za člana Upravnog odbora Teniskog saveza Srbije i to mu je verovatno nabacio 50.000 dolara kao zahvalnost što je postao član Teniskog saveza Srbije.

Poštovani građani Srbije, vama se obraćam, Vuk Jeremić, zvani, kako reče kolega, član međunarodne bande lopova i prevaranata, je velika štetočina i za državu Srbiju. Ja sam govorio koliko je para pokrao iz budžeta Republike Srbije, ali ne samo štetočina u ekonomskom, nego iz bezbednosnom smislu, što je još teže, jer on stalno narušava celovitost Republike Srbije.

Ja ću samo jedan citat da vam dam, da vidite kako je pokušavao, odnosno i učinio narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Dovoljno je da se kaže da je 27.07.2010. godine jedan od najvećih datuma za takozvanu državnost Kosova. Toga dana je Priština dobila pravni argument da gurne svoju nezavisnost do kraja. Zato Priština, poštovani građani, slavi Vuka Jeremića. Na taj dan daje mu posebnu zahvalnost, jer ga albansko rukovodstvo smatra tvorcem najvažnijeg papira u rukama takozvanog nezavisnog Kosova.

Taj štetočina stalno u inostranstvu blati kako državu Srbiju, tako i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Tako je 17.07.2018. godine, kada je predsednik Vučić imao veoma važan susret sa predsednikom Francuske gospodinom Makronom, optužio državu Srbiju i predsednika, citiram, za širenje stabilokratije na Balkanu. Završen citat.

U autorskom tekstu u „Vašington postu“ najbrutalnije je izvređao državu Srbiju i njenog predsednika pred njegov susret sa predsednikom Pensom. To je uradio i pred susret sa ruskim predsednikom. Šta vam to govori? Da se radi o vrlo opasnom čoveku.

Ja apelujem na tužilaštvo i imam veliku primedbu na tužilaštvo da pokrene, da vrši istragu, a ne da kaže - niko nije podneo zahtev. Evo, ja sad iniciram. Dovoljno je da iniciram u ovom visokom domu. Dakle, apelujem na tužilaštvo da vidi ima li elemenata krivičnog dela u kontinuiranim radnjama Vuka Jeremića protiv države Srbije od 2000. godine, a posebno od 2008. godine do danas u vezi sa članom 309, 321. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Na kraju, ne može Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, postići ništa svojim lažima i podmetanjem, ne može ni ugled Srbije u inostranstvu učiniti, jedino momentalno može neko zlo učiniti, a ne može ni predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, za razliku od njega.

Uvaženi poslanici, građani Republike Srbije, predsednik naše države Aleksandar Vučić je veliki neimar, veliki srpski državnik, veliki srpski reformator, veliki srpski rodoljub i iznad svega veliki srpski patriota.

Na koncu, dajem punu podršku Nobelovcu Petru Handkeu, to jest njegovim idejama koje negiraju zločine Srbije, videći Srbiju kao žrtvu NATO pakta. Hvala mu što je negirao genocid u Srebrenici i bio na strani Slobodana Miloševića, kojeg su, nažalost, izdali neki njegovi najbliži saradnici, a članovi su SPS.

Napad na Handkea je napad na Srbe uvaženi građani Srbije, ali mene ne čudi Filip David što vodu hajku protiv velikog Handkea, jer Filip David zadnjih 20 godina stalno pljuje po Srbima, državi Srbiji, zajedno sa Natašom Kandić i na predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Gospodin Filip David, je rekao, citiram, da je Handke moralna nula. Završen citat.

Gospodine David, o vašem moralu neću ništa reći, jer ga vi, naprosto, i nemate. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, kako znate poštovani građani Srbije, a i vi narodni poslanici SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem već nekoliko godina sprovodi modernizaciju Republike Srbije.

Tako smo, pored ostalog, pokušali, a i donekle ostvarili jednim delom, jer taj proces će još nekoliko godina trajati modernizaciju u oblasti školstva, u oblasti zdravstva, pa u oblasti infrastrukture, gradnjom auto-puteva, cesta, regionalnih cesta i tako dalje, izvršili rekonstrukciju i nameravamo još i više, železničkih pruga izvršili finansijsku konsolidaciju i počeli modernizaciju državne uprave. Nema sumnje, dame i gospodo, da nećemo izvršiti tu modernizaciju državne uprave, pa na red će doći i Narodna skupština Republike Srbije, pa evo i Nadzorni odbor, iako ga prethodnici naši politički protivnici nisu formirali punih 19 godina, a mogli su, a zna se i zbog čega nisu.

Tu su određeni predlozi Nadzornog odbora. On je jako bitan, neki smatraju da nije, i te kako je bitan kod postupaka sprovođenja izbora. On vrši opštinski nadzor. Na čemu? Na postupcima, to je vrlo bitno, političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja.

Kako je uvaženi doktor Vlado Orlić rekao, 10 članova, jednu polovinu imenuje Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade Republike Srbije, a drugu polovinu predlažu poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kolega Orlić je naveo koje su to. Nažalost, oni koji su tražili Nadzorni odbor nisu predložili danas ovde.

Kada su u pitanju ovaj mali deo koji nisu, to je mali deo opozicije, ja ih tako nazivam. On zaista jeste, ovi iz Saveza za Srbiju, oni nemaju birače iza sebe, koji bojkotuju i nas ne treba, poštovani građani, mnogo zabrinjavati zato što oni bojkotuju izbore, niti nas toliko treba interesovati, jer njih zaista videli ste od početka ne interesuju izbori, ali ih interesuje vlast, bez izbora. Kako? Pa, ulicom. Pa, zašto ulicom? Pa zato što imaju iskustva iz 5. oktobra 2000. godine, isti ljudi potpuno isti, isti Dragan Đilas, isti Vuk Jeremić, dakle da ih dalje ne nabrajam i tako dalje.

Ono što je vrlo bitno kada smo kod 5. oktobra koji oni pripremaju sledeće godine, oni to pripremaju da to bude, 5. oktobar ušao je u istoriju Srbije.

Kako? Po dva osnova. Prvi osnov jeste što je to drugi najveći udarac parlamentarizmu u Srbiji uopšte. Zašto? Zato što prilikom prvog izbornog kruga 2000. godine Vojislav Koštunica nije dobio izbore, a Slobodan Milošević nije izgubio, a drugog kruga nije bilo. Pitanje je šta bi bilo? Već su zapalili Narodnu skupštinu, pretukli Dragoljuba Milanovića ispred RTS-a i to je drugi najveći udarac u istoriji parlamentarizma Republike Srbije.

Kada ih vidite pojedinačno, njihove radne biografije, Dragana Đilasa, zvanog u Evropi đikaš, zašto đikaš? Jer se za Evropu potpisuje kao đikaš, a u Srbiji je Đilas. A vi pamtite, poštovani građani, dok je bio gradonačelnik grada Beograda ušao je u politiku kao obični gologuzan, a napustio funkcije i evo ga sada sa 619 miliona evra. Njega to interesuje, njega izbori ne interesuju. On je kupio narodne poslanike i formirao sada stranku. O tome ću ja posebno nadam se sutra govoriti i datume gde se sa njima sastajao i pojedinim centrima moći iz inostranstva. I neka ga bude sramota. O tome ću ja drugi put.

Da vidimo ko je još tamo? Janko Veselinović. Neko reče, mislim da kolega Orlić danas – ko će za njega glasati? Pa taj stanokradica zvani, pa taj krade stanove. za njega neće ni porodica vlastita glasati. Osnovao je nekakvu udrugu za obrtaj.

Trebalo bi mu videti račune dok je vodio izbeglice na područje AP Vojvodine.

Dušan Petrović, znate po čemu je poznat? Građani Šapca znaju 10%, zovu ga, a inače zvani kravoubica. On je bio ministar poljoprivrede, 250.000 krava dao je da se pokolje za jednu godinu od ukupnog fonda od 500 hiljada. Jel tako, dame i gospodo narodni poslanici? I sada huška Zelenovića, onog nesretnog Zelenovića, koji optužuje svoju zemlju i državu stalno u inostranstvu. Da li to radi i jedan političar nemački, austrijski, francuski, SAD? To su oni, poštovani građani, koji rade protiv interesa naše zemlje i tu zaista nemam problem da im to kažem.

Dalje, Zoran Lutovac, zvani zalutovac. Građani su ga prepoznali da taj čovek nije za politiku, a ne samo građani već i njegovi unutar Demokratske stranke. Zaista, pošto je kolega profesor, ja mu zaista savetujem da se kani politike, to nije za njega. Dragan Đilas već sam rekao.

Boško Obradović, zvani lupeti, pa o njemu smo stalno govorili. Znate, kako je on ušao u ovu Narodnu skupštinu? Kroz odžak. I došao u potkrovlje i vršio pritisak na Republičku izbornu komisiju. Sećate se, poštovani građani, kada ste gledali prenos na RTS-u? E, tako je taj čovek došao. A, ovo je istina, neka mi kažu gospoda iz Dveri, razbijena mu, sam je razbio poslaničku grupu i stranka mu se razbila. Ne može skupiti glavne organe svoje stranke. I sada nema izlaza, i normalno nego da ruši državne organe i zgrade po Beogradu i Republici Srbiji. Idemo dalje.

Neko je danas spomenuo Mariniku Tepić, zvanu čobanuka, kako reče profesor Šešelj, ja je nazivam zaista golupreletač. Ona legne uveče u jednoj političkoj stranci, a sutradan se probudi u drugoj političkoj stranci, a inače je električni zec Dragana Đilasa, čim on prstom, ona skače, pljuje po državi Srbiji, po vojnoj industriji, po našoj vojsci, po našoj policiji, a zadatke su dobili iz inostranstva i Dragan Đilas, a ona kao njegova perijanica.

Ponovo se javio mudri akademik, Teodorović, zvani glavotres. Kaže on da ga nazivam glavotres zato što mrzi Aleksandra Vučića, pa se trese sav od mržnje i tako dalje. Kažemo moramo još žešće da se tresemo, to je neverovatno. Taj čovek je izgubio radno mesto na Saobraćajnom fakultetu, isteran za vreme bombardovanja, pobegao je u SAD, a šta je radio tamo? Neka se on zapita šta je radio. Vratio se ponovo i protivzakonito je došao na Saobraćajni fakultet. Ko ga je primio? Ko bi drugi nego Srbijanka Turajlić, iako posle nje svi dužni profesori ići na nastavno-naučna veća da im se zvanja potvrde. Prema tome, treba tu da mi vidimo šta je on radio, da li je on zvanja tada, u tom vremenu i da li su ona validna. Ja neću mnogo o njemu da trošim reči.

Tu se javio danas, videli ste da ponovo pljuje i čini mi se Ognjen Radonjić, onaj asistent zeca. Čudim se profesoru zecu koga je uzeo za asistenta. Pa, gospodine Radonjiću, zvani tortura. Zašto? Zato što je vršio torturu na studentima, to i danas radi. Nikad mu niko nije mogao znati od studenata koju ocenu ima, čak poverenik za informacije nije mogao, rektor da i ne govorim i dekan. E, taj danas psuje Republike Srbije, SNS i predsednika Vučića.

E, to je taj Ognjen Radonjić. Ko mu brani u politiku? Neka ide u političku stranku, ali vidite čuda, poštovani građani i vi kolege, profesori, pa to je profesor sociologije i predaje studentima sociologiju, a zuji mu u glavi komunizam. Nije član političke stranke, a politički deluje na Univerzitetu. To po zakonu ne može. To je bilo samo za vreme komunista. Dakle, to je taj kolega. Dalje da ne nabrajam.

Dozvolite da ipak kažem da ovaj nesretni Janko Veselinović, jer on provodi politiku i Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, šta je on izrekao 11. septembra 2019. godine. On smatra da će proći izbori, mi ih nećemo dobiti, a pozvaćemo policiju na ulice i vojsku.

On smatra - proći će izbori, mi ih nećemo dobiti, a pozvaćemo policiju na ulice i vojsku. Citiram, posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora, direktno okretanje vojske i policije na stranu demokrata i protivno režima. Završen citat.

Poštovani građani, taj isti Janko Veselinović to je radio 2000. godine na predlog obaveštajnih službi SAD i nekih evropskih država. Tako su nam predsednika Miloševića oterali u Hag, a danas sede u ovoj Narodnoj skupštini neki koji su to radili. Nažalost, ne sede danas, jer dođu godišnje jednom. Među njima su svi ovi iz Saveza za Srbiju, jer je to DS u raznim varijantama.

Na kraju, nećemo se mi, poštovani građani, mnogo da sekiramo, izići ćemo mi na izbore i rešiti problem. Problem je u tome što će predvoditi, za njih problem, listu SNS predsednik stranke Aleksandar Vučić, koji je, za razliku od njih, veliki srpski neimar. Da li je to tačno, dame i gospodo narodni poslanici? Dakle, veliki srpski reformator koji je reformisao srpsko društvo u zadnjih osam godina, Aleksandar Vučić i SNS. Srpski državnik, za razliku od njih. Oni su obični političari i politikanti, a on je pravi srpski državnik, veliki srpski rodoljub. Da li je tačno, poštovani građani? Nad svim tim, veliki patriota.

Narod bi to rekao kada sam ja bio mlađi - predsednik Vučić gradi i brani, u dve reči da to kažem, a ovo što oni nameravaju, taj film više neće gledati. Niko im ne brani izići na izbore, ali problem je što neće dobiti glasove.

Na koncu, poštovani potpredsedniče, SNS će glasati za Nadzorni odbor, kao i moja malenkost. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas, da tako kažemo, na kraju vrlo je teško govoriti o ovim sporazumima i moja malenkost nema nameru o tome da kažem, ali ću ipak reći nekoliko rečenica o dva sporazuma i to sporazum vezan za Rusiju i sporazum vezan za SAD na jedan specifičan način zato da ne bih došao u situaciju da se ponavljam, da kažem ono što su govorile moje uvažene koleginice i kolege.

Poštovani narodni poslanici, ja ću početi sa jednim citatom. Verujem da ćete ga prepoznati. Citiram: „Srbija nikada neće da odustane od prijateljstva sa Rusijom, jer to ne bi bilo normalno“. Završen citat. Šta mislite, čiji je ovo citat? Vidim da nećete da kažete, ja ću vas samo podsetiti, a vi ste ga svi čuli koji ste bili prisutni na sednici, rekao je predsednik Aleksandar Vučić 27. aprila 2014. godine u ekspozeu za predsednika Vlade, u ekspozeu stranica 14.

A iz ekspozea od 03.08.2016. godine, stoji na strani deset, citiram: „Vlada ostaje posvećena promovisanju dobrih bilateralnih odnosa saradnje i sa drugim uticajnim faktorima, jer se govorilo o evropskim zemljama u međunarodnoj zajednicim, poput SAD, kao i sa tradicionalnim prijateljima i partnerima poput Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, arapskih zemalja i drugih“.

Uvaženi narodni poslanici, da vas podsetim na ono što vi znate, jer je upravo danas vreme i mesto da kažemo neke stvari. Moje izlaganje će povezati malo politike, malo nauke, a voleo bih da mi neko suprotstavi drugačije mišljenje. Možda ću i polemisati sa nekim mišljenjima koja su iznesena ovih dana na pojedinim TV ekranima.

Ovo prijateljstvo o kojem je predsednik Republike govorio u dva ekspozea svoja između Srbije i Rusije građeno je u obostranom interesu dve bratske i prijateljske zemlje. Prijateljstvo dve bratske i prijateljske zemlje građeno je u istorijskom, kulturnom i duhovnom smislu i njihovim vezama.

Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte, umetnici, naučnici, bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetan trag, dajući veliki doprinos razvoju srpskog društva i srpske države, srpske nauke, univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, pa i stripa i drugih naučnih delatnosti.

Ja o tome pojedinačno neću govoriti, jer vi znate o čemu se radi, a dozvolite samo da kažem da je kralj Aleksandar Karađorđević, inače smatran prijateljem Rusa, upravo uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave, otvoren je 1933. godine Ruski dom, najstariji kulturni centar u Beogradu. Podvlačim ovo.

Uvaženi narodni poslanici, u svetu postoji 64 ruska doma, što je vrlo bitno. Ja molim narodne poslanike da obrate pažnju, da ne ometaju. Ali je samo beogradski Ruski dom namenjen druženju Srba i Rusa, nijedan drugi od 64. Šta vam to govori, sami procenite.

Isto tako, neke najlepše zgrade i kuće u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti, vama dobro poznato da ih ne nabrajam, ali, do 1925. godine u Kraljevini SHS funkcionisalo je 17 ruskih škola, malo li je. Srbi i Rusi kao dva naroda, ovo je vrlo važno poštovani građani da zapamtite, nikada nisu bili u ratnim sukobima.

I vi, uvaženi narodni poslanici nije loše da poslušate, a ne da ometate.

Mnogi Srbi prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja u carsku Rusiju gde su osnovali Novaju Serbiju i Slaveno Serbiju.

Nadalje, Rusija je bila jedini spoljno-politički saveznik Srbije u toku Prvog srpskog ustanka 1804-1813. godine. Uvaženi narodni poslanici, dobro je da zapamtite, naš srpski, a crnogorski Petar Petrović NJegoš upućen amanetom Petra Cetinjskog: „Moli se Bogu i drže se Rusije“, jer 6. marta 1833. godine, u Sankt Petersburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i brda, jel tako braćo Srbi u Crnoj Gori i vi koji smatrate da ste Crnogorci? U srpsko-turskom ratu, 1876. godine, učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije, od čega 1.000 oficira.

Prelazimo na balkanske ratove u jednoj rečicini - Rusi su bili u srpskim redovima. Samo dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 24. jula 1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević tražio je savet od ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova koji je 27. aprila 1914. godine, poslao svoj čuveni odgovor, citiram: „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“ završen citat.

Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu bila je nemerljiva. Preko 26 miliona života Rusi su dali za oslobođenje od fašizma i ugradili su svoje živote u temelje slobode, pa i oslobođenju jednim delom naše zemlje. Za slobodu Beograda dali su preko 1.000 života.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije prijateljstvo Srba i Rusa, pored ostaloga, zasniva se što su Srbi i Rusi narod istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma i jezika, slične kulture i to je ono što nas, pored ostalog, povezuje.

Dozvolite da spomenem našeg srpskog svetskog Dositeja Obradovića koji je bio izvor pokušaja da se pokrene duhovni život srpskog naroda u jednom srednjeevropskom prozapadnom pravcu. Ovo je bitno poštovani građani da zapamtite. On je zapadnjak bio. Govorio je nekoliko zapadnih jezika, divio se engleskoj kulturi, tvrdio da su engleskinje najbolje žene na svetu, ali čim je prešao u Srbiju nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je sklon Austriji, kazao je, citiram „Karađorđe okreći se Rusiji“ završen citat.

Dalje dozvolite na kraju oko ovog sporazuma da kažem, a vezano za prijateljsku Rusiju. Ako bi svetskog slikarstva uklonili rusko slikarstvo svet bi potamneo. Ako bi svetsku muziku iz svetske muzike uklonili rusku, svet bi ogluveo. Ako bi iz svetske književnosti uklonili rusku književnost, svet bi zanemeo poštovani građani. Ako bi iz svetske energetike izbacili srpskog Teslu, svet bi pomračio.

Uvaženi građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, Srbi su dali Rusima ogroman doprinos i udarali temelje savremenoj ruskoj državi. Sada ćete reći šta ovaj priča. Samo tri rečenice.

Prvo, grof Sava Vladislavić Raguzinski, Srbin iz Hercegovine bio je sekretar ruskog cara Petra velikog, ambasador Rusije u Kini, udarao, razgraničio Kinu i Rusiju. Da li je udarao temelje? Jeste. Idemo drugo.

General grof Mihajlo Miloradović, Srbin iz Hercegovine iz srpske Hercegovine, osnovao je, verovali ili ne rusku obaveštajnu službu i bio najzaslužniji u odbrani Moskve 1812. godine od Napoleona.

I usput da kažem, od trideset generala u odbrani Moskve deset generala bilo je Srba iz Beograda i drugih krajeva Srbije. Treće, grof Marko Vojinović je osnivač Ruske crnomorske flote.

Uvaženi narodni poslanici, evo to je veliki doprinos koji smo mi Srbi dali i udarali temelje zajedno sa bratskom Rusijom. Koristim priliku da se zahvalim bratskoj Rusiji koja je u Savetu bezbednosti UN onemogućila da se Srpski narod proglasi genocidnim, da se to uvažene dame i gospodo desilo nastavak bombardovanja i dalje bi trajao, on traje i danas.

Idemo na drugi sporazum. Drugi sporazum je vezan za SAD. U nas Srba, dozvolite dve rečenice da kažem, ima jedan veoma mali određeni broj naučnika, pa ako hoćete i istoričara, kako rekoh, doduše, malobrojnih kojima je naučna istina iznad svega i koji zasigurno neće pokleknuti pod udarom najvećih zemalja zapada kada su u pitanju naučne istine, kao što to rade pojedini političari danas na pojedinim televizijama i koji će po svaku cenu razobličiti ratne laži i podmetanja od strane SAD i zapadnih saveznika, pa i u slučaju „Račak“, čuli smo juče i prekjuče na nekim televizijama izmišljotine.

Predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, izneo je neoborivu istinu kada je rekao, citiram: „Voker je izmislio da su Srbi izvršili zločin u Račku, što je bio povod bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije.“ Završen citat i dodao je: „Voker je svetski hohštapler i prevarant“ završen citat. Tražili su mi, uvaženi građani, da to posebno naglasim danas.

Poštovani narodni poslanici, istorijska je nauka je već to dokazala ovo što je gospodin Vučić rekao, a to predsednik Vučić odlično zna, za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju. Zašto? Ovo je bitno da čujete poštovani građani, jer nema niti jedan istraživački rad, niti naučni rad, niti naučne knjige, a koju gospodin Aleksandar Vučić nije pročitao za razliku od njih. E, to je problem.

Zbog kratkoće vremena, ja ću citirati samo dva izvora i to inostrane provenijencije, namerno neću domaće, da ne bi naši politički protivnici rekli da smo subjektivni, koji potvrđuju reči predsednika Vučića. Jedan Nemački list, zove se „Berliner cajtung“ tvrdi, citiram, da je Račak bio izmišljen, odnosno namešten i da su ga namestile SAD i Voker.

Koristim ovde tu priliku da kažem, i Bugarske obaveštajne službe, vama vrlo malo poznate, nije li vam dame i gospodo poslanici, čudno što ovoj aferi, pod navodnike oko „Krušika“ je umešana novinarka baš iz Bugarske, o kojoj je govorio uvaženi poslanik Aleksandar Martinović. Šta vam to govori? Vi ste pametni ljudi, procenite o čemu se tu radi.

Ovaj nemački list uspeo je pronaći izveštaj autopsije Helene Ranta, koja je vodila finski tim stručnjaka. I gle čuda, za izveštajem autopsije tragalo se godinu dana. I danas je pod velom tajne, nije dostupan. Ali, ovom listu je bilo dostupno 60 stranica najvažnijih. Na kraju tog dela, bio mu je čitan, ali on je video ovaj list, odnosno njegovi novinari, o čemu se radi. Ranta nije uspela da objavi izveštaj autopsije, jer su na nju vršeni strahoviti politički pritisci da to ne uradi. Ona je to, kako znate, i potvrdila.

Nemački list "Berliner cajtung" tvrdi, pošto je on imao uviđaj u u njega, da je samo jedno telo imalo rane, obratite pažnju na ovo, koje su mogle biti, podvlačim, mogle biti, izazvane pucnjem iz blizine, tj. prilikom pogubljenja. Nisu tvrdili, ali su mogle biti.

Prema drugom izvoru, jednog francuskog novinara, citiram: "Istina je da sam bio u Račku na dan navodno pogubljenja i da sam pronašao svega četiri ranjene osobe". Podvlačim - svega četiri ranjene osobe. "Ali, ništa slično masovnom ubijanju", završen citat.

Poštovane dame i gospodo, šta se desilo u međuvremenu? Ovo je vrlo važno, da obratite pažnju. U međuvremenu Hašim Tači, vođa zločinačke OVK je izjavio tada, citiram: "Imamo mnogo stradalih, ali su imali i Srbi", završen citat, navodi ovaj nemački list. Dakle, nigde se ne govori o streljanim civilima. Ovaj list je to objavio 14. 03. 2000. godine.

Tači je priznao, u intervjuu Bi-Bi-Si-ju, 24. 3. 2000. godine da je, citiram: "Velika grupa OVK delovala u Račku i da je mnogo vojnika izgubilo živote u borbi sa jugoslovenskim snagama", završen citat. Dakle - mnogo vojnika izgubilo živote, a ne civila. A Bi-Bi-Si dodaje, citiram: "OVK je namerno ubijala albanske seljake, da bi pridobila simpatije zapada", završen citat.

Poštovani građani, vidite o kakvoj se podmetačini radi.

Zločinačka Medlin Olbrajt je priznala u Bi-Bi-Si programu da je, citiram: "Incident u Račku zahtevao pripremu i da je bio oživljen u nameri da se izvrši pritisak na evropske saveznike da bi vojno intervenisali", završen citat, tj. bombardovali našu zemlju, kaže doktor Peter Bein u jednom svom naučnom radu.

Ima li šta nejasno, gospodine Tači, ako slušaš ovo što ja govorim? Je li tačno da si dao ove izjave tada ili nije tačno? Citiram sada Dajanu DŽonston iz knjige "Suludi krstaši", 2005, strana 312. do 331: "Helena Ranta u junu 2000. je rekla da nije bilo nikakvih znakova pogubljenja i da su bila donesena tela iz drugih lokacija i da je NATO klasifikovao njenu konačnu verziju izveštaja", završen citat. A, gospodo narodni poslanici, priznala uvažena Ranta šta je bilo, ko joj je klasifikaciju njenog izveštaja izvršio i zato je pod velom tajne.

Ovo je u prilog onome što je predsednik države rekao - da je Voker svetski hohštapler. Ja bih dodao - i jedna belosvetska bitanga, o kojoj ja neću specijalno mnogo govoriti, jer ima i važnijih stvari nego što je ovaj Voker.

Ali, ipak da o njemu nešto kažemo, jer jedan naš uvaženi kolega, narodni poslanik, koji vrlo retko ovde dođe, on dođe kad treba iskritikovati Vladu i predsednika, na jednoj televiziji hvalio je Vokera, pre dva dana, ako ste slušali, a osim toga, izneo je i tezu o braći Bitići, onu koja Nataša Kandić iznela, i bugarska obaveštajna služba i SAD. O tome ću na kraju dve rečenice reći.

Ipak, dozvolite, zbog građana Republike Srbije, da kažemo ko je ovaj zlikovac Voker. Voker je zaista bio belosvetska bitanga i prevarant. Zašto? On nije samo namestio Račak zajedno sa njima, on je u Centralnoj Americi video prilično jezive strahote, u navodnike ovo kažem…

(Predsedavajući: Vreme, profesore, privedite kraju.)

… Jel ima vremena, recite mi?

(Predsedavajući: Nemate. Nažalost, potrošili ste. Imate još minut.)

Onda, poštovani građani Republike Srbije, samo na kraju da zaključim. Klinton je maja 2010. godine udao kćerku i rekao je, citiram: "Moja kćerka, srećna je i ja mogu da budem srećniji", završen citat, ponosno je izjavio Klinton. U svom zanosu neizmerne sreće trebao se setiti onih nesrećnih srpskih majki i očeva u Srbiji, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i širom sveta, čije kćerke nikada neće stati pred matičara, jer su ih njegovi fašistički projektili isekli na komade. Ako ništa, trebao se setiti majke Milice Rakić, čija kćerka nikada neće stati pred matičara, jer su je razneli njegovi projektili.

I poslednja rečenica, uvaženi potpredsedniče, siguran sam, ako su Klinton i Voker ljudska bića, a verovatno jesu, verovatno će ih proganjati savest čitavog života. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče, ovim Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, kako smo i rekli, mi unapređujemo izborne uslove i zato podržavam stav Vlade po pitanju amandmana, tako da oni budu jednaki za sve učesnike izbornog procesa, ali se ne menjaju izborna pravila, već ostaju ona iz 2008. i 2012. godine.

Poštovani predstavnici, poštovana ministarko, ovde je vrlo interesantno pitanje kako mi i građani Srbije da se zaštitimo od finansiranja političkih aktivnosti kada su u pitanju plasiranje svakodnevnih laži i veoma opasnih za narod i državu od strane lidera Saveza za Srbiju? To je jako bitna stvar, koliko finansiranjem političkih aktivnosti učestvuje se u tome i kako iznaći način da se to zaustavi.

Evo najnovijeg primera. Perjanica Dragana Đilasa, inače za Evropu Dragana Đilaša, tako se predstavlja, vi koji ne znate, u Evropi, a još mu jedino fali ispred imena i prezimena fon, plemić, barun, kako hoće, Marinika Tepić, inače u narodu znana kao „golub preletačević“, a inače električni zec Dragana Đilasa, jer na njegov mig ona odmah skače kao električni zec Dragana Đilasa, zvanog „điki mafija“, svakodnevno, bez imalo stida, ponavlja laži o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i o državi Srbiji i njenim državnim organima, a i o pojedinim članovima Vlade i narodnim poslanicima.

Tako je, pored ostalog, rekla, ja ću citirati sada da građani Srbije, i vi, uvaženi narodni poslanici, vidite brutalne laži. Kako je rekla, citiram – suva istina je šta sam govorila prethodnih mesec i po dana ukazujući na povezanost Slobodana Tešića, trgovca oružjem, sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Ona nudi, kaže, njezin tabloid „Danas“ blatoid, notu SAD, koja je tokom oktobra uručena ministru inostranih poslova Ivici Dačiću. Završen citat. I slavodobitno uzviknula, citiram – šta ćemo sad? Završen citat.

Poštovani građani, takvu gnusnu laž izgovorila je Marinika Tepić, u narodu znana „golub preletačević“, inače električni zec Dragana Đilasa.

Istina je da je Ministarstvo inostranih poslova povodom toga dalo službeno saopštenje koje glasi: "Neistina je da su SAD ikada uputile notu niti je uručile ministru Dačiću ili bilo kojem drugom u Ministarstvu inostranih poslova, Slobodanu Tešiću", završen citat.

Ja postavljam novo pitanje - šta ćemo sad, Marinika Tepić?

Posle ovoga, Marinika Tepić, električni zec Dragana Đilasa, da ima bar malo, mrvicu, što bi narod rekao, morala i građanskog i patriotskog vaspitanja, a nema ga, došla bi ovde u ovaj visoki dom, izvinila se građanima Srbije, predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, Ivici Dačiću, uvaženim narodnim poslanicima i Slobodanu Tešiću, za brutalne laži koje je izgovorila.

Naravno da ona to neće, jer radi kao električni zec Dragana Đilasa, jer i on tako misli.

Poštovana ministarko Dejanović, kako zaštitimo finansiranje odnosno nefinansiranje onih političkih aktivnosti koje su povezane sa narko dilerima pojedinih vođa opozicionih stranaka, kao što su Boško Obradović, zvani u narodu "lupetiv", čiji je kum Mladen Novaković zvani "tocilo", uhapšen sa 77 kg heroina, da na neki način ne finansiramo i da vidimo koliko udela imaju finansiranje političkih aktivnosti, kako bi zaštitili našu decu u budućnosti i obezbedili im zdravi život i ambijent.

Kako da se zaštitimo a da ne finansiramo kroz političke aktivnosti od povezanosti Dragana Đilasa, za Evropu Dragana Đilaša, od povezanosti sa njegovim šurakom, hapšenim sa dva kilograma kokaina? I vrlo je interesantno sad postaviti pitanje za određene državne organe - kakve veze političke ili možda trgovačke u navodnicima ima Dragan Đilas i Boško Obradović kada je u pitanju narko mafija i narko dileri?

Zato Boško Obradović i Dragan Đilas, za Evropu Dragan Đilaš, svakodnevno napadaju policiju, gospodina Zebića, ministra Stefanovića i pojedine narodne milicionere. Dobili su zadatak. Od koga? Pa, zna se - od zapada, da ruše državne institucije. Oni su to radili 1999. godine, isti ljudi, iste osobe, isti nalogodavci.

Juče, u Briselu, šta su izgovarali za svoju otadžbinu? Sram ih bilo. Ono ne bi izgovarao najveći neprijatelj države.

Obraćam se vama, poštovani građani Srbije - informišite se o tome šta su izgovarali za svoju otadžbinu. Njih to ne interesuje. Oni se svakodnevno, jedan ili drugi, javljaju iz inostranstva, juče, videli ste odakle, gde pljuju svoju zemlju nazivajući je najpogrdnijim imenima. Samo onaj koji ne voli svoju zemlju može da ide u inostranstvo i da je blati, a ja ću biti sada kao običan moj seljak iz mog rodnog mesta, to se zovu narodni izdajnici. To kaže nauka i to kaže politika. Ima svoje ime i prezime.

Ali, nije to njima prvi put, kako rekoh. Oni, upravo oni i njihovi politički saborci, za vreme bombardovanja naše otadžbine 1999. godine, išli su u inostranstvo nagovarati da se naša zemlja bombarduje. Neka pročitaju nemačku literaturu, izjavu Hulcigera, koji je bio savetnik Joška Fišera, pa neka kaže koga je vodio na TV duele da se nagovara da se naša otadžbina bombarduje. Isti ljudi, ista politička opcija.

Šta reći o Vuku Jeremiću, član, a kaže da nije, a utvrdili smo da jeste i svet je utvrdio, međunarodna banda lopova i prevaranata. Ona dvojica njegovih saboraca su uhapšeni i osuđeni u SAD, i njegov nalogodavac Ćosić ćuti, neće da kaže da je išao svedočiti njima u SAD. To radi Vuk Jeremić, inače nazvan od Svetislava Basare "guzijan". On hvali, videli ste prekjuče, Aljbina Kurtija, da je dobar, da je stabilan, da je pametan Aljbin Kurti. Mene to, poštovani narodni poslanici, uopšte ne čudi, a verujem i većinu građana Republike Srbije. Jer, i Vuk Jeremić i Aljbin Kurti rade na istom zadatku - razbijanju Srbije. O tome sam ja više puta govorio i citirao njegove izjave u ovom visokom domu.

Ali, vama, poštovani građani Srbije, preporučujem da zapamtite datum koji ću sada izgovoriti - 27. 7. 2010. godine, jedan je od najvećih datuma za tzv. državu Kosovo. Toga dana Šiptari su dobili pravni argument da guraju svoju tzv. nezavisnost do kraja. A znate ko im je to omogućio? Upravo Vuk Jeremić. Zato Priština slavi Vuka Jeremića na taj datum i posebno mu se toga dana zahvaljuje, kako ste videli, jer ga šiptarsko rukovodstvo smatra najvažnijim papirom u rukama tzv. nezavisnog Kosova.

Vi, gospodine Đilas, u narodu zvani "Điki mafija" a u Evropi Dragan Đilaš, ne možete ništa građanima Srbije, jer su vas davno oni pročitali. Vi ste u politiku, gospodine Đilas, u Evropi zvani Dragan Đilaš, ušli kao obični gologuzan, a sada ste građanin Republike Srbije sa 619 miliona evra.

Jer, građani najbolje znaju, ja znam da će ih ovo sad do ludila dovesti kad izgovorim, da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić veliki srpski neimar, veliki srpski patriota, veliki srpski državnik i veliki srpski reformator. Ja znam kako vi sad gledate ovaj prenos iz kancelarija i ludujete, pod navodnicima, a vi i dalje idite i blatite svoje zemlju, gazite njene simbole, najveću svetinju – zastavu, a ja sam profesor istorijskih nauka, posebno psihologiju izučavam, i nije mi poznato, možda se varam, da je to iko radio u ovoj državi od 6. veka do danas.

Mi ćemo i dalje i naš predsednik i dalje radi i gradi i pronosi ugled svoje zemlje širom sveta, kao što je juče u Grčkoj. Narod i otadžbina će ga sigurno nagraditi. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici su uglavnom iz moje poslaničke grupe rekle ono što su mislile oko kompletiranja institucija Zaštitnika građana. Naravno, da dam u jednoj rečenici moj lični stav, a to je da Zaštitnik građana personalno, ovaj koji je pred nama, obavlja svoje poslove u skladu sa zakonom i mislim da ih vrlo dobro obavlja.

Međutim, ono što mene interesuje, kako može Zaštitnik građana da zaštiti nas, građane Republike Srbije od lažnih vesti ili izmišljotina, pojedinih predstavnika SZS, koji svojim iskonstruisanim neistinama zadiru u ekonomsko-bezbednosne osnove naše zemlje? To je vrlo bitno, gospodine zaštitniče, jer oni svakodnevno, iz časa u čas, iznose laže preko svojih tabloida, bolje reći blatoida, pogotovo preko N1 CIA, svakojake vesti koje duboko zadiru u patologiju, a te lažne vesti su o predsedniku države, Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici, gospodinu Nebojši Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova i njegovoj porodici i drugim njegovim saradnicima, a i o narodnim poslanicima, dr Martinoviću i dr Orliću i drugim uvaženim narodnim poslanicima.

Samo kratko, gospodine zaštitniče, najnovije vesti, a to je, daću vam primer Marinike Tepić, u narodu zvana „golub preletačević“, jer ona legne navečer u krevet u jednoj političkoj stranci, a ujutru se probudi u drugoj političkoj stranci, ili kako je najnovije zovu „električni zec“ Dragana Đilasa. Ona je juče, u jednom tabloidu, „blatoidu“, a to je „Danas“, lagala, po ko zna koji put, o predsedniku države i njegovim saradnicima, a ja ću citirati, citiram - surova istina je da sve što sam govorili, prethodnih mesec i po dana, ukazujući na povezanost Slobodana Tešića, trgovca oružjem i predsednika države, Aleksandra Vučića. Ona nudi notu SAD, koja je tokom oktobra uručena ministru inostranih poslova Ivici Dačiću. Završen citat. To su laži, izmišljotine, podmetanja najniže vrste.

Zato ću ja, gospodine povereniče, uvaženi narodni poslanici vi koji slušate, a koji dobacuju, neka vam je za čast, citirati naše Ministarstvo inostranih poslova, koje je povodom toga reklo, citiram - neistina je da su SAD ikada uputile notu, niti je uručile ministru Dačiću i bilo kom drugom u Ministarstvu inostranih poslova, o Slobodanu Tešiću. Završen citat.

Dakle, poštovani građani Republike Srbije, Marinika Tepić, zvana „golub preletačević“, je lagala mesec i po dana, svaki dan na konferencijama za štampu i pojedinim tabloidima. Da ima malo časti, građanske, poslaničke i malo vaspitanja, došla bi, kao narodni poslanik u ovaj visoki dom, izvinila se građanima Republike Srbije, predsedniku Republike Srbije i njegovoj porodici, ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću i njegovoj porodici i uvaženim narodnim poslanicima, u ovom visokom domu.

Dozvolite, uvaženi povereniče, da samo kažem dve rečenice, te njene vesti, fabriciraju se u službama država bezbednosti jedne, prekomorske zemlje i država i službi bezbednosti nekih susednih država, kao što je bio slučaj i sa Račkom, o kojem sam ja juče opširno govorio, u ovom visokom domu.

Sledeće pitanje moje, jeste vama, a i službama bezbednosti, ima li ikakve narko-saradnje Boška Obradovića, sa njegovim kumom Mladenom Novakovićem, zvani Tocilom, koji je uhapšen sa 77 kilograma heroina, kako bi, poštovani građani i uvaženi poslanici, zaštitili našu decu i budućnost naše dece da budu ravnopravna, da se vaspitavaju i obrazuju u zdravoj sredini?

Drugo, kakve narko veze ima Dragan Đilas ili ti „Đilaš“, jer ima dva prezimena, jedno za EU, a drugo za Srbiju, sa saradnjom svoga šurjaka, koji je uhapšen sa dva kilograma kokaina, da bi zaštitili našu decu i učinili ih ravnopravno sa decom, koja se vaspitavaju i obrazuju, u zdravim sredinama?

I treće, kakve narko veze i ima li Boško Obradović i Dragan Đilas i mafije povezane oko njih?

Idemo dalje, uvaženi narodni poslanici, tu je gospodin Martinović izuzetno primetio dobro šta je ovaj Vuk Jeremić sinoć izgovorio inače, rekao je da nije član, sinoć, odnosno vođa međunarodne grupe lopuža i prevaranta ali je član međunarodne grupe lopuža i prevaranata tu nema dileme.

Dozvolite da ga pitam, njega i njegovog sinoćnog saradnika, direktora valjda N1 CIA, gospodina Đosića, a da vam kažem, zbog građana Republike Srbije, da Vuk Jeremić je direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Odakle je dobio 200 hiljada dolara, na ime tog centra i da li je tačno, neka izađe na tu N1 CIA televiziju i kaže da li je 200 hiljada dolara dobio iz Mongolije i na ime čega. Evo, ja ga prozivam neka kaže, neka dođe, da li je ili nije.

On nama i građanima Srbije neće nikako da objasni na ime kojih usluga je dobio te silne pare iz inostranstva. Samo da kažem da u vremenu od 2013. godine do 2017. godine je dobio čak 7,9 miliona dolara. Međutim, neka kaže javno građanima da li je tačno da je 4,5 miliona dolara, da su mu uplatile fantomske energetske kompanije o kojima su ovde govorili uvaženi narodni poslanici nekoliko puta i moja malenkost, koji posluju u Šangaju i Hongkongu, gde su operisali njegovi bliski saradnici, a sinoć neće da ih spomene, koji su uhapšenih u SAD zbog korupcije Patrik Ho i šeik Tidijan Gadio. Neka kaže građanima Srbije da li je tačno ili nije? Da li je tačno neka kaže, da je dobio 120 hiljada dolara od Katara u Nemačkoj i 200 hiljada dolara u Berlinu?

Poštovani građani Republike Srbije, tačno je gospodine Martinovću da oni spremaju, evo usudio bih se reći scenario kao i 2000. godine i tu nema dileme. Jedan od njihovih perjanica, Janko Veselinović inače zvani „stanokradica“ je 11.09.2019. godine rekao, citiram – posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora, ako ne, okretanje vojske i policije na stranu nas demonstranata i protivnika režima, završen citat. Poštovani građani, vidite šta vam se sprema.

I, da završim, da je to zaista tačno da isto rade kao što su radili 2000. godine, to dokazuje i Dajana Džonston koju sam juče citirao, a ponovo ću zbog građana Srbije sada citirati. Citiram, šta je rekla o petom oktobru, to se sprema nama u budućnosti, da li će tu uspeti, to je sada posebna priča, ali mislim da taj film neće gledati više. Citiram – na krilima narodnog slavlja, zbog pada Slobodana Miloševića koje se graničilo sa pijanstvom Srbija je u jagmi za vlašću samlelo je stampedo nestručnih gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibara i profila koji su sebe promovisali u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce. Dajana Džonston, Amerikanka.

Da je tačno ono, gospodine Martinoviću, da hvali Albina Kurtija, ali ću građane podsetiti da je 27. jul 2010. godine, jedan od najvećih datuma za takozvanu nezavisnu državu Kosovo. Zašto? Zato što je tog dana Priština dobila pravni argument da gura svoju nezavisnost do kraja. Zato Priština slavi Vuka Jeremića, a Vuk Jeremić Albina Kurtija, jer ga albansko rukovodstvo smatra tvorcem najvažnijeg papira u rukama nezavisnog Kosova.

Zbog vremena koje sam oduzeo svojim kolegama, na kraju ovu rečenicu. Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Aleksandar Vučić je veliki srpski pregalac, retko viđen na ovim prostorima, veliki patriota, veliki reformator i veliki državnik. Nikada mu to neće oprostiti ovi iz Saveza za Srbiju. A ovo što spremaju, da neće na izbore, to je njihov izbor. Oni u biračkom telu imaju jako malo. Pa, opozicija nisu oni. Oni su jedan mali deo opozicije, jedan deo opozicije sedi u ovom visokom Domu, jedan deo opozicije se sprema na izbore, hoće ili neće, a film više neće gledati kao što su ga gledali u prošlosti.

Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podržaću ova četiri zakona koja su danas na dnevnom redu. Oni imaju za cilj osiguranje jednakih uslova za sve učesnike izbornog procesa.

Međutim, izborna pravila ostaju ista kao 2008, 2012. godine, a unapređuju se uslovi izbornog procesa.

Ovim zakonima se, pored ostalog, osigurava i transparentnost finansiranja političkog procesa, što je veoma bitno. Nadalje, redefiniše se izborna kampanja u suštinskom smislu reči, ali uvodi se i zabrana političkih subjekata da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i budžeta lokalnih samouprava, kao i da koriste javne resurse za obavljanje svojih službenih dužnosti.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana okomili su se razni inostrani centri moći, potpomognuti sa domaćim podguznim muvama, koji kontinuirano blate predsednika Republika Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove najbliže saradnike, Nebojšu Stefanovića, Sinišu Malog, Aleksandra Vulina, Aleksandra Martinovića, Vladu Orlića, Maju Gojković i druge. Zajednički im je cilj - odvojiti ove saradnike od predsednika Republike i, normalno, srušiti predsednika Republike. Poštovani građani, ovaj film neće gledati.

Uvaženi narodni poslanici, u nas Srba ima jedan određeni broj naučnika i istoričara, doduše malobrojnih, kojima je naučna istina iznad svega i koji zasigurno neće pokleknuti pred udarom najvećih zemalja zapada i SAD kada je u pitanju naučna istina i koji će po svaku cenu razobličavati ratne laži i podmetanja od strane SAD i zapadnih saveznika, pa i u slučaju Račak koji je aktuelan ovih dana.

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić je izneo neoborivu istinu kada je kazao, citiram, da je Voker izmislio da su Srbi izvršili zločin u Račku, što je bio povod bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, završen citat, i da je Voker, citiram, svetski hohštapler i prevarant, završen citat.

Sinoć smo čuli na RTS-u i primedbe na ove tvrdnje. Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, istorijska nauka je to već dokazala, a to predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, odlično zna za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju i nema niti jedan istraživački nalaz o Račku da ga predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić nije pročitao za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju.

Zbog kratkoće vremena citiraću samo dva izvora, i to inostrane provenijencije, namerno, neću domaće, da ne bi rekli da sam subjektivan, koji potvrđuju reči predsednika Aleksandra Vučića.

Jedan nemački list „Berliner cajtung“ tvrdi da je Račak bio izmišljen, odnosno nameštaljka SAD i gospodina Vokera. Ovaj list je uspeo pronaći izveštaj autopsije Helene Ranta koja je vodila finski tim stručnjaka za kojim se tragalo godinu dana. Moram da kažem da i danas je tabu taj izveštaj i da je u javnosti bilo prisutno samo 60 stranica i to jednom delu novinara, između ostalog i ovom nemačkom novinaru.

Ranta nije uspela da objavi izveštaj autopsije u celini, ko god kaže da jeste, taj laže, jer su na nju vršeni strahoviti politički pritisci da to ne uradi i ona je to i priznala.

Nemački list „Berliner cajtung“ tvrdi, pošto je on imao uvid u ovaj izveštaj, posebno na onih 60 strana završnih, da je samo jedno telo imalo rane koje su mogle biti izazvane pucanjem iz blizine, tj. prilikom pogubljenja. To kaže ovaj uvaženi list.

Prema drugom izvoru, jednog francuskog novinara, a o tome nas obaveštava Dajana DŽonston, da gledaoci znaju o kome se radi, to je američki istraživač, inače, njen otac je bio savetnik u Pentagonu. Ona kaže - istina je da je bio u Račku na dan navodnog pogubljenja, taj novinar, i da je sam pronašao svega četiri ranjene osobe, ali ništa slično masovnom ubijanju. Završen citat.

Poštovani narodni poslanici, u međuvremenu Hašim Tači, koji je vodio zloglasni UČK, je rekao, prema Dajani DŽonston – ima mnogo stradalih, ali su imali i Srbi. Završen citat. Navodi ovaj nemački list. Gospodnje 2000. godine, 14. marta.

Tači je priznao intervju BBS-u 24. marta 2000. godine, da je, citiram – velika grupa OVK delovala u Račku i da je mnogo vojnika izgubilo živote u borbi sa Jugoslovenskim snagama. Završen citat. BBS dodaje, citiram – da je UČK namerno ubijala albanske seljake da bi pridobila simpatije zapada. Završen citat.

Uvaženi narodni poslanici, poštovane dame i gospodo građani Republike Srbije, i zloglasna Medlin Olbrajt je priznala u BBS programu da je, citiram – incident u Račku zahtevao pripremu i da je bio oživljen u nameri da se izvrši pritisak na evropske saveznike da vojno intervenišu. Završen citat. Kaže dr. Peter Bejn u jednom svom naučnom radu.

Dajana DŽonston kaže, citiram – Helena Ranta u junu 2000. godine je rekla, obratite pažnju, narodni poslanici, uvaženi građani, da nije bilo nikakvih znakova pogubljenja i da su bila donešena sa drugih lokacija i da je NATO klasifikovao njen konačni izveštaj. Završen citat. Dajana DŽonston, u knjizi „Suludi krstaši“, 2005. godine, stranica 310.

Uvaženi narodni poslanici, Voker je zaista, ne samo što reče predsednik Republike, belosvetski hohštapler i prevarant, nego i belosvetska bitanga i prevarant. Zašto? On nije samo namestio Račak. On je u centralnoj Americi video prilično jezive stvari koje je namestio u Račku, koje su počinile snage, zapravo snage koje je on pomagao u ime svoje Vlade.

Drugo, u Salvadoru i Hondurasu sedamdesetih i osamdesetih godina Voker je, između ostalog, organizovao lažne humanitarne operacije, koje su služile kao maska za isporuku oružja i municije i namirnica kontrašima, unajmljenim plaćenicima koji su upadali u Nikaragvu.

Poštovani potpredsedniče, Voker je radio za armiju Hondurasa koja je formirala tzv. desetine smrti, što su smakle oko 200 politički sumnjivih studenata i radničkih vođa.

Na kraju, kao ambasador SAD u Salvadoru, Voker je nalazio izgovore za Tlaktal bataljon te zemlje, obučen u SAD, sastavljen uglavnom od svršenih studenata po zlu poznate škole dveju Amerika, koje su u rane jutarnje sate 16. novembra gospodnje 1986. godine upale u jednu studentsku spavaonu na Univerzitetu Srednje Amerike i izvukle šest isusovačkih sveštenika iz njihovih kreveta i prosuli im mozak moćnim puškama iz neposredne blizine, kao što su radili i u Račku, pre nego što su na isti način ubili njihovu kuvaricu i njenu petnaestogodišnju ćerku. Tako je radio taj Voker i u Račku.

Voker je smesta izrazio saučešće, gle čuda, zapovedniku ubica, načelniku štaba salvadorske armije, gospodinu Renu Emiliju Ponsu. Podmetačine iliti izmišljotine u Račku direktno su vodile ka Rambujeu, ka ultimatumu Vašingtona Srbiji i ka bombardovanju naše zemlje od strane NATO zlikovaca.

Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, zlikovac Klinton je maja 2010. godine udao ćerku i rekao je, citiram – moja ćerka je srećna i ja ne mogu da budem srećniji. Završen citat. Ponosno je izjavio Klinton. U svom zanosu neizmerne sreće trebao se setiti i onih nesrećnih srpskih majki i očeva u Srbiji i Republici Srpskoj, u Hrvatskoj i širom sveta, čije ćerke nikada neće stati pred matičara, jer su ih njegovi fašistički projektili isekli na komade. Trebao je da se seti majke male Milice Rakić, čija ćerka nikad neće stati pred matičara.

Siguran sam da Klinton, kao i Voker ne mogu da spavaju ako su ljudska bića, jer su njihovi projektili zavili u crno mnoge porodice širom sveta.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Skupštine, ponovo su se javile perjanice Saveza za Srbiju, prof. dr Dubravka Stojanović, Marinika Tepić, poznata pod nazivom preletačica. Zašto? Naveče legne u krevet u jednoj stranci, a probudi se ujutru u drugoj stranci, inače električni zec Vuka Jeremića.

Dubravka Stojanović iznosi laži o predsedniku Vučiću, ponovo, i Republici Srbiji. Bajna profesorka je izjavila, citiram, da je poklon puška kralja Milana predsedniku Aleksandru Vučiću znak nepoverenja u Vučićeve izjave o srpsko – ruskim odnosima. Završen citat.

Istoričari i građani Republike Srbije su šokirani njenom izjavom. NJena izjava je odraz elementarnog nepoznavanja kako društvenih odnosa zadnjih osam godina, ali i muzeologije kao pomoćne istorijske nauke, pa joj preporučujem da pohađa predavanja iz muzeologije ili je to možda odraz mržnje prema Aleksandru Vučiću i Republici Srbiji.

Poštovana profesorka, kako tumačite dobijanje ordena Aleksandra Vučića od Vladimira Putina, ordena Aleksandra Nevskog? To nije jedini biser kojim ste „obradovali“ građane Srbije. Rekli ste da je, citiram, Putin čvrsto prekinuo Vučićevu nameru da ga izljubi, završen citat i dodali – a to govori o zategnutosti odnosa.

Da ste istoričar, a valjda tvrdite da jeste, ili bar da ste student istorije, primetili biste, uvažena profesorka, da se Vladimir Vladimirović Putin pozdravljao i ljubio na isti način sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom i mnogim drugim državnicima, ali vi to nećete da vidite ili ne vidite od mržnje koja vam je zasenila oči i um.

Nije to biser koji ste provalili, nego i da je, citiram, Rusija da nije svetska sila. Mene to ne čudi, jer, vi ste, uvažena profesorko 17. februara 2004. godine izjavili da je Srbija, citiram, izgubila 700 hiljada stanovnika u Prvom svetskom ratu, završen citat, time ste se uvrstili u red falsifikatora srpske istorije i broja srpskih žratava poput Franje Tuđmana i Stjepana Razuma.

Vi uvažena profesorko protivite se podizanju spomenika srpskim herojima Milanu Tepiću i Gavrilu Principu, koji je za vas terorista, uvažena profesorko, to piše samo u nemačkim i u austrijskim udžbenicima, da li vi to znate. Vi se uvažena profesorko zalažete, citiram – da se Srbija odrekne KiM i Republike Srpske, završen citat. I, ne samo to, nego kažete da je citiram, da je najveći problem Srbije što je pobeđivala u ratovima, završen citat, što znači da smo trebali biti fašistički gubitnici.

Da li uvažena profesorko znate da je slobodarski duh srpskog naroda i pobednički sastavni deo srpskog nacionalnog identiteta? Vi ste uvažena profesorko izjavili da su, citiram, danas na vlasti u Srbiji iste elite koje su napravile rat, pa je u njihovom interesu da zaborave odgovornost, završen citat. Uvažena profesorko, nema niti jednog učenika osmog razreda osnovne škole, ali Boga mi, niti jednog studenta koji ne zna ko je poveo ovaj rat.

Sa vama se ne slažu ni vaše gazde sa zapada, čije interese zastupate na štetu vlastitog naroda i države. Vi zvanično, uvažena profesorko niste u politici, ali zastupate nama tuđe interese i politiku onih koji su poveli rat i mimo Povelje UN, i ustava njihovih zemalja, bombardovali našu otadžbinu, a nadam se i vašu. Niste se oglasili, uvažena profesorko ni onda kada je vaš pulen iz SZS Branislav Trifunović izjavio 4. oktobra 2019. godine na „okruglom stolu“, podvlačim, citiram – da sa gađenjem odbacuje srpsku zastavu i da su pod njom činjeni razni zločini i da ona nije njegova, cepanje srpske zastave je patriotski čin. To nije bila, poštovani građani gluma, a to nije bio niti dramski tekst.

Na kraju, uvažena profesorko vaše izjave koje dajete o predsedniku države, gospodinu Aleksandru Vučiću i Republici Srbiji, nemaju nikakve veze ni sa politikom ni sa naukom. Umesto tih honorara za koje blatite predsednika Republike i državu Srbiju, ja vam preporučujem uvažena koleginice, da se latite posla i napišete neki udžbenik ili ti, naučni rad, jer ćemo od toga imati svi koristi. I zapamtite na kraju, predsednik države Aleksandar Vučić je veliki srpski patriota, reformator i državnik, na sreću građana Republike Srbije i države Srbije. Istorija je to već stavila na svoje mesto, nadam se i na vaše, uvažena profesorko, i da je vaš predsednik, i ako tvrdite da nije. Hvala.