Možete. Znam, ali…

Možete. Ne, ja sam vrlo smirena.

Ima veze sa mnom. Normalno da ima veze sa mnom.

Poslaniče, da li možemo o amandmanu?

Ne bih rekla.

Znate, o amandmanima moramo da budemo jako konkretni. Zato se razlikuje rasprava o amandmanima od one u načelu.

Šta kažete?

Moram da vas se izvinim. Ne čujem dobro.

Dobro.

Ne mogu vreme da vratim.

Poslaniče, zahvaljujem se. Imate još amandmana, biće prilike. Šteta je da potrošite sve vreme jer nećete da pričate o amandmanu.

Želite da pričate o svemu osim o amandmanu i ja još jednom ponavljam odnosi….

Ne mogu sigurno.
Malopre sam rekla, nisu potrebni ni predsednik ni predsedavajući. Svako kako misli da treba i to je onda u redu.
(Balša Božović, s mesta: Vama ne odgovara što sam uopšte predložio ovaj amandman. Vi se ljutite na mene?)
Ne, ja nisam uopšte tu da raspravljam. Nisam u mogućnosti.
Hvala vam puno. Nastavićete. Šteta je da potrošite sve vreme, a ne pričate o amandmanu.
Ministre, da li ste odustali?(Ne.)
Reč ima ministar.

Moram redom, puna je lista.
(Balša Božović, sa mesta: Replika.)
Nema replike, ministarka je bila vrlo korektna u obraćanju. Samo je odgovorila. Možete po amandmanu, ali moram prvo da ispraznim listu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Izvinjavam se, nisam slušala, ne znam šta ste izgovorili.