Molim vas, ne radi se o tome, vi mene ne razumete.

Tema dnevnog reda je član 11. I ne možete sada o celom zakonu da govorite. Ne mogu to da vam dozvolim.

Bili vi u pravu ili ne, ja u to ne ulazim.

Zloupotrebljavate jedan član da bi sada govorili da ceo zakon ne valja, molim vas.

Neću vam jednostavno dozvoliti, Kariću, koliko god ja bio tolerantan čovek.
(Ivan Karić, s mesta: Ja znam da se vama istina ne sviđa i da ne želite da čujete. Molim vas, onda po Poslovniku.)

Gospodine Kariću, ovaj zakon se ne dotiče mene kao ličnosti, kao čoveka, ja sam ovde ličnost koja predsedava ovom Skupštinom. Uopšte se više ne govori da li se on meni dopada ili ne dopada. Otkud vi znate, možda se i meni ne dopada, ali ja moram da poštujem, zbog čega ste vi ovde izabrali i da poštujem Poslovnik.
Dozvolite onda, ako sam zbog toga ovde, onda da ja zastupam interese odnosno stavove Poslovnika ove Skupštine i ništa drugo. Vi možete biti u pravu, ja ne tvrdim da ste vi u pravu ili niste u pravu. Prema tome, molim vas, ako imate još nešto o amandmanu da kažete izvolite.

Aman čoveče božiji, ovde se ne traži po ovom amandmanu, se ne traži povlačenje zakona, molim vas.

Molim vas, gospodine Kariću. Nemojte me provocirati i dovoditi u situaciju da preuzmem neke druge mere koje jednostavno ne želim.

Znam ja šta meni dozvoljeno, nisam ja od juče, ja vam poručujem da sednete.

Molim?

Jesam i ne stidim se ja toga, ne stidim se da priznam, jer sigurno sam u nekim stvarima i ograničen.

Hvala gospodine Kariću. Hvala sedite, molim vas.

Kariću, daću vam ako ćete govoriti o amandmanu.

Gospodine Kariću, dobro, hajde tako. Samo molim vas sačekajte, daću vam reč. Prva reč koja bude mimo amandmana daću vam opomenu. Izvolite.
(Ivan Karić, s mesta: Da li treba da sačekam da mi date podsetnik da bi znao šta da kažem.)

Izvolite, prijavite se. Moram obrisati listu da bi se vi prijavili.