Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.
LjILjANA MALUŠIĆ: Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, večeras ću govoriti o Predlogu zakona o stanovanju i održavanju zgrada, ovo je jedan kompleksan zakon koji u sebi sadrži i treći zakon, a to je stambena podrška.
Stalno nam večeras spočitavaše kako je ovo zakon po hitnom postupku, kako ništa ne valja, kako ima nameta. To naprosto nije tačno. Tačno je da nije zakon po hitnom postupku nego je bila javna rasprava i svi su mogli da se izjasne o tom zakonu, i nevladine organizacije, institucije, različite organizacije i 27 institucija se upravo oglasilo pozitivno. Ovo je jedan odličan zakon sa svim aspekata. Sadrži u sebi dosta ekonomije, socijalu, sadrži ono što je mene fasciniralo kao ženu, a to je uvođenje u ljudska prava. Znači, sada imamo nešto što nikada do tada nije bilo ni spomenuto, a kamo li uvedeno.
O čemu se radi? Radi se o tome da ranjiva grupa, marginalna grupa, kao i žene žrtve nasilja ili ne samo žene nego bilo ko u partnerskom odnosu nikada neće biti ostavljen na cedilu, nego šta se dešava? Desiće se da ukoliko je neko žrtva nasilja dobiće nužni smeštaj. Mi smo jedno humano društvo. Mi smo jedno društvo koje se približava polako EU i mi smo društvo koje će jednog dana živeti Švajcarska. A da bi se to desilo, pa moramo uvoditi neke nove i pojmove i bolja rešenja za ovu državu.
Naime, šta je cilj ovog zakona? Rešavanje pravno-imovinskih odnosa koja nisu rešavana od 2009. godine, a i ti zakoni 1992, 1995. pa 2009. godine ništa pametno ni pozitivno nisu dali. Sada ćemo rešiti problem zaštićenih stanara. Naime, rešavamo i zaštićene stanare i rešavamo vlasnike stanova, očajnike koji po 70 godina ne mogu da uđu u svoj stan. Vraćamo ih u svoje stanove, a lokalna samouprava ima tu ulogu da sve zaštićene stanare, da im obezbedi stanove u roku od 10 godina. Znači, em ćemo im obezbediti stanove iz javne svojine, em će ti ljudi moći da otkupe stanove koje nikada nisu mogli da otkupe, jer se nalaze u tuđim stanovima. Znači, bravo za Vladu i ministarstvo Republike Srbije.
Drugo, teško je bilo 19 godina, niko ništa prstom makao nije što se tiče stanovanja jer su urušeni fondovi stambeni, jer ima mnogo nedoumica, jer ima mnogo pitanja. Teško je bilo, a ne samo da nije bilo snage, nego nije ni bilo obrazovanih ljudi, nije bilo timova koji bi ovaj zakon mogli da donesu. Treba imati petlje za nešto ovako.
Spočitavaše nam danas da umesto profesionalnih upravnika, institut koji se uvodi kao nova kategorija, da pričamo o stečajnim upravnicima. Pa kakvi stečajni upravnici? I ovo je alternativa uvesti profesionalnog upravnika znači ako ne želite ili ako ne možete da imate u svom komšiluku kada rešavate problem svoje zgrade čoveka koji će raditi to za vas, onda će morati profesionalni upravnik, trebalo bi da radi to za vas. Ja prva nemam vremena da se bavim svojom zgradom iako se trudim onoliko koliko mogu, pa ću dati šansu nekome. Zatim, daćemo čoveku, skinućemo ga sa biroa, to je jedan dobar zakon, jer ćemo zaposliti ko zna koliko ljudi. U Beogradu ima enormno mnogo zgrada. Ovaj zakon je dobar i što se tiče svih nas i svako normalan će pomisliti da treba dati šansu ovom zakonu sa više aspekata. Hvala na pažnji, ja sam sigurna da ću u danu za glasanje, svi ljudi koji su danas diskutovali protiv ovoga reći da ovom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović.
Preostalo vreme poslaničke grupe SNS 11 minuta i 42 sekunde.
OLIVERA OGNjANOVIĆ: Predsedavajući, uvažena ministarka i pomoćnici, dame i gospodo poslanici, odmah na početku da kažem da ću u danu za glasanje glasati za predloženi set zakona, a u mom obraćanju osvrnuću se samo na neke od predloženih.
Već dugi niz godina slušamo i susrećemo se sa velikim problemima koje imaju komunalna preduzeća. Jedan od osnovnih uzroka tih problema jesu ne naplaćena potraživanja koja se kreću i do 30% ukupnih prihoda. Zbog toga ova preduzeća i lokalne samouprave koje su bile odgovorne za njihov rad nisu uspevali da obnavljaju i uvećavaju kapital, već se kapital koji se u najvećoj meri očitao u tehničkoj opremljenosti upravo smanjivao. Kao rezultat, ova preduzeća su gubila efikasnost za usluge koje obavljaju a zaposleni su ostajali bez zarade. Sada će sva ova odgovornost preći u ruke privrednika koji će na konkursu dobiti posao za servisiranje određenih komunalnih usluga.
Već godinama postoji neujednačena cena za komunalne usluge i sve je uglavnom prepušteno nadležnosti lokalne samouprave. Upravo zato je ovo veoma važan predlog zakona, jer će se postići veća kontrola cena, kao i kvaliteta komunalnih usluga.
Novina je dakle da će se postići veća transparentnost, ne samo u otvorenim konkursima i kontroli cena, već će se konstantno proveravati kvaliteti komunalnih usluga. Takođe, građani, odnosno korisnici komunalnih usluga će biti oni koji će davati svoj sud, a ukoliko se ukaže na nedostatak i propust lokalna samouprava biće obavezna da pokrene postupak preispitivanja rada, kao i da odredi rok do 90 dana pružaocu usluga za otklanjanje nedostataka i izjašnjavanje. Kao što već znamo, konkurentnost zahteva moderno opremljena preduzeća, što znači da će kao takva moći da se efikasno i značajno uključe u situacijama, kao kada smo imali poplave u našoj zemlji ili u slučajevima kada se zbog klizišta pojave odroni.
Ovaj predlog zakona će pravilno urediti komunalni servis u lokalnim samoupravama, tako što će označiti jednog pravnog subjekta, kao glavnog i odgovornog za određene komunalne usluge u lokalnoj samoupravi koji će pokazivati ozbiljnost, biti efikasan u servisiranju svojih usluga i što je od suštinske važnosti imati sluha za svoje korisnike.
Veoma je važno, kada je u pitanju budžet Republike Srbije, da ukinemo izdatke za ovu vrstu usluga i otvorimo prostor za slobodnu tržišnu utakmicu, kao što to nalažu i standardi EU. Zbog toga će, prema proračunima, biti potrebno povećati iznos cene ovih usluga za oko 15 do 20% što je minimum za ekonomsku održivost ovih preduzeća.
Ovo je još jedan od važnih koraka koji vodi ka stabilizaciji budžetskog sistema. Sa druge strane, sva druga preduzeća koja se bave komunalnim delatnostima moći će isplaćivati redovne zarade svojim zaposlenima.
Jedna od usluga komunalnog servisa, pogrebna usluga, sada će biti dostupnija i otvorenija za privatnike koji žele da konkurišu i međusobno se nadmeću, a razdvajanjem pogrebnih usluga na dve delatnosti, upravljanje grobljima i sahranjivanje i pogrebnu delatnost, dobijamo nova radna mesta i povećanje zaposlenosti.
Sledeće što bih spomenula u kratkim crtama je Zakon o transportu opasnih roba u kome se uvodi nekoliko novina koje će rešiti veći broj problema u praksi. Ovim predlog rešen je problem neujednačenog postupanja imenovanih dela u izdavanju ADR sertifikata za drumska vozila, zatim predviđena je primena instituta tzv. odstupanja od primena tehničkih propisa u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju koji koriste i same države članice EU, a koji štiti domaćeg prevoznika od visokih troškova, zatim ubrzava se postupak priznavanja isprava o usaglašenosti na osnovu inostrane isprave koje je izdalo imenovano telo u članici EU. Takođe, ukida se obavezno osiguranje propisano važećim Zakonom o transportu opasnog tereta zbog visoke odbitne franšize, a važna je i primena nadležnosti za Uprave za transport na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ovaj Predlog zakona nas približava EU i usklađivanju sa njenim standardima. Na ovaj način problemi koji očigledno postoje se rešavaju na najefikasniji mogući način i smanjuju se troškovi domaćim prevoznicima. Dakle, reći ću još da su upravo svi ovi argumenti dokaz da je Vlada Republike Srbije uložila ogroman napor i da ću zbog toga glasati za ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanika Dragana Kostić.
Preostalo vreme poslaničke grupe SNS dva minuta 58 sekundi. Izvolite.

Pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Zahvaljujem, kolega Nogo.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, pravo na repliku.

Pravo na repliku, narodni poslanik, Vladimir Orlić.

Nemate pravo, gospodine Nogo, ni u jednom trenutka vas nije spomenuo kolega.
(Srđan Nogo: Povreda Poslovnika!)
Izvolite.

Gospodine Nogo, ne znam odakle vi znate bolje parlamentarnu praksu od mene. Ja sam duže poslanik, više godina imam u ovom parlamentu nego vi meseci. Kolega Orlić nije spomenuo ni prethodnog govornika, ni prethodno izlaganje, ni poslaničku grupu, ni ime, ni prezime. Samo je rekao…
(Srđan Nogo: Znači nije se odnosilo na mene?)
Vi se prepoznajete, a građani nek zaključe na koga se odnosilo.
Znači, ne treba dalje da ga citiram.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Srđan Nogo: Može.)
Izjasniće se.
Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Pet minuta i 30 sekundi.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.