Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih pitanje uputio Vladi Republike Srbije.

Naime, jedno od najznačajnijih spoljno-političkih pitanja u poslednjih 20 godina za Srbiju je proces pristupanja EU. Pristupni pregovori otvoreni su još 21. januara 2014. godine. Pregovaračkih poglavlja je ukupno 35. Do danas je otvoreno 18 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Uprkos svim našim naporima da ispunimo sve obaveze koje proizilaze iz zahteva EU na koje smo se obavezali, reakcije nekih evropskih zvaničnika su često izostajale ili su bile neprimerene ili su bile neohrabrujuće rekao bih sa sigurnošću.

Poslednja u nizu takvih izjava je jučerašnja izjava gospodina Bilčika, koji je, kako sam razumeo, ima onlajn debatu sa evropskim pokretom u Srbiji, kada je rekao pored ostalog, da bi Srbija sa svojih reči, da je okrenuta ka članstvu EU, trebala da pređe na opipljiva dela. Iskreno mi nije jasno na kakva se opipljiva dela misli, ali jasna je opredeljenost i odlučnost Srbije kada je reč o putu evropskih integracija. Tu opredeljenost i odlučnost potvrdila je i Narodna skupština Republike Srbije raspravljajući o izveštaju Evropske komisije upravo ovde u plenumu.

Podsetio bih da je Srbija bila ta koja je uvek pristajala na ustupke i dogovore u celom procesu. Posebno bih istakao međustranački dijalog u kojem smo bili spremni, kao što smo i sada, da sednemo i da sa svim političkim strankama, ponavljam, sa svim političkim strankama, uključujući i opozicione, čujemo zahteve i kroz ozbiljan politički dijalog dođemo, između ostalog, do kompromisnih i pravičnih rešenja i da prihvatimo predloge, ukoliko uopšte neke sugestije i predlozi i postoje, jer izborni uslovi, to je vama jako dobro poznato, nisu menjani od 2008. godine.

Taj dijalog bojkotovao je jedan deo opozicije, a ne politički predstavnici vladajućih stranaka, a to se tada pripisuje kao neuspeh nama koji smo vodili dijalog, a ne onima koji su ga bojkotovali.

Kada govorimo o dijalogu Beograda i Prištine, takođe, bilo je raznih ustupaka sa naše strane, uprkos svim pritiscima i blokadama koje dolaze sa prištinske strane, a na kraju su evropski zvaničnici često ostajali nemi. Ni ovaj napredak nije do danas odmakao, jer nijedan dijalog ne podrazumeva ucenu, već kompromis.

Ovih dana je takođe ponovo pokrenuta tema o principima nove metodologije pristupanja EU, koja znači da će osim Evropske komisije biti uključene, između ostalog, i sve članice EU u praćenju kandidata za pristupanje i podrazumevaju ubrzavanje pristupnih pregovora koje Srbija vodi sa EU, što bi trebalo da se postigne kroz otvaranje više poglavlja obuhvaćenih u šest klastera, kako je definisano.

Pre nego što postavim pitanje, želeo bih da pohvalim veliku posvećenost Vlade Republike Srbije evropskom putu i sve napore koje čini Srbija da što pre postane punopravna članica EU. Tu i parlament, kao što sam rekao, ima značajnu ulogu u usklađivanju relevantnih zakonskih okvira. Iskreno mislim da smo mnogo više toga učinili od onoga što se od drugih kandidata traži, uvereni da je za Srbiju članstvo u EU važno zbog opšteg napretka našeg društva.

Pitanje za Vladu Republike Srbije bi glasilo – kako je Srbija prihvatila novu metodologiju EU za kandidaturu i za kandidate, kakvo je mišljenje Vlade o tome na koji način se može ta nova metodologija odraziti na dinamiku našeg evropskog puta, odnosno na dinamiku otvaranja novih poglavlja?

Takođe, postavio bih još jedno, ovih dana aktuelno, pitanje. Evropska unija koja se temelji na četiri osnovne slobode, a to su sloboda kretanja lica, usluga, kapitala i robe, ukoliko se pozivamo na ove slobode, kako je moguće da EU uspostavlja i uslovljava svoje države članice kao i treće države u pogledu vakcinacije, govori o izdavanju određenih digitalnih zelenih sertifikata koji bi predstavljali dokaz o vakcinaciji građana, a pri tome se navodi da će se za treće zemlje odrediti neki punktovi gde će oni moći da prilažu potvrde o vakcinaciji iz svojih zemalja. S obzirom na to da nigde nije precizirano o kojim proizvođačima vakcina je reč, postavlja se pitanje da li će naši građani koji su vakcinisani vakcinama različitih proizvođača, ali i oni koji nisu vakcinisani ili se zbog različitih razloga ne mogu vakcinisati, moći da uđu u neku od država članica EU?

Na samom kraju, iskoristio bih priliku da pozovem naše građane da se zbog zaštite svog zdravlja, ali i zdravlja svojih porodica, vakcinišu. Država je pokazala ozbiljan i odgovoran odnos, Srbija je jedina država koja u Evropi ima sve četiri vakcine i važno je da građani Srbije isto tako pokažu jedan visok stepen lične odgovornosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ne, pet. Imam sasvim dovoljno vremena. Koristiću vreme poslaničke grupe, mislim da je to 15, a imam i vreme poslaničke grupe. Polako, ne žurimo nigde, a tema je jako značajna i važna da bi skraćivali.

Dakle, najpre uvažena gospođo ministar, mislim da je jako dobro što ste prihvatili amandmane koje su podneli narodni poslanici, jer to je pokazatelj da zapravo parlament jeste mesto gde mi razgovaramo o alternativama kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih rešenja, a na ovaj način vi pokazujete da vam je stalo da dođemo do kvalitetnih zakonskih rešenja kako bi realizovali ciljeve koje ste definisali ovim izuzetno važnim i značajnim zakonom.

Sa druge strane, samim predlogom, samim zakonskim predlogom vi pokazujete da i normativno, praktično radite na realizaciji tih ciljeva. Normativno kroz upravo ovakav zakonski okvir koji ćemo nadam se danas tokom dana usvojiti, a praktično kroz delovanje konkretno ono što ste uradili pre nekoliko dana u opštini Kosjerić, obilazeći opštinu Kosjerić i realizujući jedan izuzetno važan i značajan projekat.

Sada, najpre, nekoliko reči o samom zakonu, a onda ću se kratko osvrnuti na ono o čemu su kolege maločas govorile o jednoj temi koja, smatram da je jako važna za građane Srbije.

Dakle, sam Zakon o klimatskim promenama predstavlja pravni okvir za dalje delovanje sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Ljudske aktivnosti povećale su emisiju ugljen-dioksida koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva kada se seku šume koje apsorbuju ugljenik. Taj ugljenik se oslobađa i doprinosi globalnom zagrevanju.

Klimatske promene se dešavaju na globalnom nivou. Dokazano je da globalno zagrevanje se ne dešava samo od sebe, već je posledica antropogenog faktora, posledice decenijama je najtoplija unazad recimo 150 godina. U našoj zemlji primetan je porast ekstremnih vremenskih prilika i pogubnih efekata do kojih dovode.

Danas je prosečna temperatura na zemlji za skoro stepen viša u odnosu na onu pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi počeli masovno da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.

Dvadeset najtoplijih godina desilo se upravo u poslednjih 22 godine, a godina 2015. do 2018. čine četiri najtoplije godine. Ovakav trend mogao bi da poveća prosečnu temperaturu na našoj planeti za 1,4 do 6,4 stepena do kraja ovog veka. Prema Agenciji za zaštitu životne sredine temperature rastu u Srbiji, posebno u poslednjih 15 godina. To su podaci koje smo mogli da sagledamo.

Rizik i pretnje mogu da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, pristup čistoj vodi i da izazovu nestašicu pijaće vode, predviđa se izumiranje brojnih biljnih i životinjskih vrsta, jer se staništa menjaju brže nego što vrste mogu da se prilagode. Sve je više oluja, sve je više poplava, suša, požara, zemljotresa u svetu koje su posledica klimatskih promena.

Povećanje temperatura je glavni razlog otapanja leda što dovodi do rasta nivoa mora i opadanja glečera. Milioni ljudi u svetu mogli bu da budu ugroženi upravo učestalošću malarije, bolesti koja se prenosi preko vode i neuhranjenošću. Suočeni sa svim negativnim scenarijima koji su posledica klimatskih promena, nameće se pitanje kako sprečiti i kako usporiti globalno zagrevanje i uopšteno klimatske promene u celini. S obzirom na to da veliki udeo ima ljudski faktor, važno je da svako od nas pojedinačno da svoj doprinos u očuvanju naše planete, jer drugo mesto za život mi nemamo.

Pitanje očuvanja i zaštite životne sredine bave se mnoge međunarodne i nacionalne organizacije i agencije. Postoji veliki broj sporazuma, ali nije dovoljno da oni samo postoje na papiru, već ih je potrebno i u praski primenjivati. Oblast klimatskih promena je ogromna oblast u pregovaračkom procesu za Poglavlje 27 – „Životna sredina i klimatske promene“.

Za zaštitu životne sredine od različitih negativnih efekata klimatskih promena veoma je važno smanjenje emisije štetnih gasova, koji su jedan od najznačajnijih faktora rizika po zdravlje ljudi i naše planete. Mi, ljudi, smo, nažalost, skloni tome da posmatramo stvari samo sa svog aspekta, nekako kao da prirodu stavljamo po strani, na suprotnu stranu. Kada vidimo rezultate neodgovornog ponašanja, a to su posečene šume i mnogo otpada oko nas, zagađen vazduh, kisele kiše, onda dođemo do zaključka da još nismo izgradili svest o tome da je naša odgovornost najveća za stanje na planeti.

Ne moramo mi svakoga dana da mislimo globalno, dovoljno je da u svakoj lokalnoj sredini budemo odgovorni. U suprotnom, ne mogu ni ministarstvo, ni inspekcije, ni bilo ko drugi da saniraju štetu koju nanosimo i prirodi i sebi.

Dobro je da Srbija, koja je imala prvo Ministarstvo zaštite životne sredine još 1991. godine, i danas veoma odgovorno postupa po pitanju zaštite životne sredine, ali je činjenica da su u pitanju projekti i procesi koji su dugoročnog karaktera. Ekologija je veoma skupa, zato je preventivno delovanje najvažnije. Tu pre svega mislimo na edukaciju dece od najmanjeg uzrasta, da shvate koliko je postupak svakog od nas važan za opšte stanje. Zato imamo i onu ekološku izreku – misli globalno, deluj lokalno. To je suština našeg odgovora na izazove koje nosi industrijalizacija, potrošačko društvo i kapital, a to je zagađivanje i uništavanje prirode, neodgovorno korišćenje pre svega prirodnih resursa.

U kontekstu zaštite od klimatskih promena i prilagođavanja čitavog sveta tim promenama, važno je imati na umu da neće moći ni sve žive vrste a ni sama priroda da se prilagodi svemu, već cenu plaća živi svet.

Jedan primer koji nama danas koristi kao ponos, to je čuvena „Pančićeva omorika“, koja je svojevrsni živi fosil, jer potiče iz doba tercijara, a preživela je i kataklizmično ledeno doba i mi je danas čuvamo kao planetarni relikt. Ali se pitam da li će danas, zbog neodgovornosti nas kao ljudi, nešto ostati i preživeti posle nas ukoliko ne shvatimo da smo mi ti upravo koji su doprineli poremećaju ekološke ravnoteže i klimatskih promena i da smo mi ti koji treba da spasemo upravo planetu. Dakle, treba da krenemo da menjamo sami sebe, pa tek onda to da očekujemo i od drugih.

Imamo podršku ministarstva, imamo jedan odgovoran, ozbiljan, posvećen pristup ministarke, ali sve to nije dovoljno ako sami nešto ne preduzmemo u periodu koji je pred nama, da bi realizovali ciljeve koje definišemo i ovim zakonskim predlogom i svakim narednim zakonskim predlogom.

Danas je više puta i u više navrata govoreno o, moram na to da se osvrnem, odlučnoj borbi protiv kriminala i korupcije koji su započeli predsednik Republike i Vlada Republike Srbije i mi smo više puta do sada rekli da u potpunosti podržavamo kao poslanička grupa odlučnu, neselektivnu, kontinuiranu borbu protiv kriminala i korupcije.

Ovde u parlamentu smo usvojili jedan zakon koji je izuzetno važan i koji daje doprinos toj borbi, a to je Zakon o poreklu imovine. Onog trenutka kada smo usvojili taj zakon, primetna je bila nervoza pojedinaca, jer su oni smatrali i govorili, kritičari tog zakona, da je to pogodno tle kako bi se mi zapravo obračunali sa političkim neistomišljenicima. Mi smo više puta rekli – nema tu selektivnog pristupa ako je neko kršio zakon. Ako se neko obogatio i stekao na nezakonit način imovinu, to će država morati da sankcioniše.

Više puta je rečeno – ako je predsednik Srbije prihvatio da prvi bude predmet provere, ako je svako od nas prihvatio da prvi bude predmet provere, da nakon toga bude predmet provere, čemu onda strah od toga kada je reč o kritičarima tog zakonskog predloga i kada je reč o kritičarima koji uvek imaju nešto da kažu na ovu odlučnu, neselektivnu i ozbiljnu borbu protiv kriminala i korupcije. Kažem – ozbiljnu, jer ovo je bio ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Mi verujemo da će ta borba svakako biti nastavljena.

Nakon otvaranja određenih tema, značajnih tema, kako su se pojedini političari obogatili u Srbiji, vidim da su ti političari pokušali danas da se odbrane na konferencijama za novinare. Ali, znate šta, ako već želite da kažete nešto u prilog svoje odbrane ili da demantujete bilo koga, onda nemojte da držite monolog ili kako to u sportskom žargonu kažu – kata sa zamišljenim protivnikom, vi održite konferenciju za štampu, pokupite se i odete i ne dozvolite novinarima da vam postave i jedno pitanje. Dakle, ako smatrate da ste u pravu, čemu onda bežanje od pitanja koja će vam postaviti novinari? Dozvolite novinarima da vam postave pitanje, odgovorite činjenično, ukoliko možete da odgovorite činjenično, kao što svakoga dana ovde u parlamentu vrlo često nam spočitavaju, kaže – nemamo političku kulturu. Ima ovaj parlament dovoljno političke kulture i zna šta je politička kultura, svako od nas zna šta je politička kultura i najmanje ima govora mržnje, jer oni i ne znaju šta je prava definicija govora mržnje, ali, ovde govorimo o činjenicama. Ako možete, izvolite, osporite te činjenice. Ako ne možete, time će se, mi smo potpuno ubeđeni, u periodu koji je pred nama, baviti nadležni organi, nadležne institucije i u tome će imati punu podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Veoma kratko. Veoma cenim, poštujem i uvažavam kolegu Stojmirovića i moram da mu kažem da nije moja namera bilo koga ni da edukujem, ni da obrazujem, samo da kroz vokabular koji koristim u Narodnoj skupštini Republike Srbije pokušavam da kroz svaku rečenicu ne provlačim Narodna skupština Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, već ako u jednoj rečenici kažem Narodna skupština Republike Srbije onda se trudim da u narednoj kažem parlament, jer onda to deluje kao nekakav pleonazam. Znate, suvišno je da u svakoj rečenici kažete Narodna skupština Republike Srbije.

Dakle, nije mi cilj, ni namera da uvodim strane reči kako ste rekli, jedino što sam učinio u svom izlaganju, a konkretno se ne tiče i ne dotiče teme i to sam rekao na samom kraju, jeste to što sam se osvrnuo na kriminal i korupciju i govorio o tome da ukoliko neko želi da nešto demantuje, onda to treba da konkretno uradi sa činjenicama, kao što je recimo, koleginica Sandra Božić ovde u parlamentu govorila konkretno o činjenicama. Ako je neko želeo da ospori i da demantuje te činjenice onda je to trebao da uradi na taj način na konferenciji za štampu i da dozvoli novinarima da mu postave pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Na samom početku neću govoriti o temi, odmah da kažem, izraziću žaljenje što današnjoj sednici republičkog parlamenta ne prisustvuje jedan broj poslanika kako je navedeno u Izveštaju Evropskog parlamenta, koji treba da se usvoji krajem marta meseca, na koji se vrši pritisak od strane vladajuće koalicije.

Izraziću nezadovoljstvo i žaljenje što ne prisustvuju upravo na današnji dan, koleginica Paunović je govorila o tome, jer na današnji dan pre 17 godina dogodio se jedan od najbrutalnijih napada albanskih ekstremista na Srbe na Kosovu, nasilje i etničko čišćenje u kome je 2004. godine ubijeno 10 pripadnika srpske zajednice, a sa teritorije Kosova proterano više od 4.000, porušeno oko 935 srpskih kuća, oštećeno 10 opštinskih objekata, stotinu verskih objekata, od kojih je spaljeno 35, uključujući i 18 spomenika kulture.

Voleo bih da čujem šta danas imaju da kažu na tu temu i da li će makar uputiti izvinjenje na osnovu svega onoga što smo mogli da čujemo i što su govorili u parlamentu proteklih dana, pa i ono što su govorili sramno na njihovom jeziku, iako im to niko nije osporio.

Kada je reč o onome što je današnja tema dnevnog reda, dakle, Program zvanične statistike sa Strategijom za period od 2021. do 2025. godine, po Zakonu o zvaničnoj statistici aktivnosti zvanične statistike zasnivaju se na petogodišnjem statističkom programu i godišnjim primenjivim planovima. Program zvanične statistike donosi Narodna skupština te je iz istih razloga i današnji dokument pred narodnim poslanicima.

Cilj donošenja Programa zvanične statistike jeste obezbeđivanje kvalitetnih i međunarodno uporedivih rezultata zvanične statistike, ostvarivanje potpune harmonizacije sa međunarodnim statističkim standardima, pre svega Evropskim statističkim savezom, tako i sa UN, predstavljaju osnovna strateška opredeljenja sistema zvanične statistike Republike Srbije.

Ovaj dokument, rekao bih, je višestruko značajan. On predstavlja usaglašavanje zvanične statistike Srbije sa međunarodnim statističkim standardima i sastavni deo intenzivnih aktivnosti Republike Srbije u okviru procesa pristupanja Srbije EU. Na statistiku se odnosi konkretno pregovaračko Poglavlje 18. Sa druge strane, Program koji je pred nama predstavlja skup strateških i operativnih aktivnosti svih proizvođača zvaničnih statističkih podataka, kako se to definiše u zakonu.

Statistika je, može se reći rendgen snimak svakog društva jer najpreciznije brojkama i vrlo precizno utvrđuje na godišnjem ili mesečnom nivou stanje u svim sektorima, ti podaci upoređivanjem daju sliku napretka ili stagnacije.

Po definiciji, statistika je oblast matematike koja se bavi prikupljanjem, analizom, interpretacijom, objašnjenjem i prezentacijom podataka koji se odnose na širok spektar delatnosti svakog društva od nauke do pokazatelja privrede i društvenih kretanja.

Zakonom o zvaničnoj statistici, ali i ovom programu definisan je krug zvaničnih proizvođača statistike i ono što je najvažnije definisana je i krovna organizacija zvanične statistike u Srbiji, a to je Republički zavod za statistiku koji je glavni stručni oslonac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u zemlji.

Republički zavod za statistiku ima i koordinaciju i ulogu u statističkoj saradnji domaćih proizvođača ekonomske statistike sa međunarodnim organizacijama, što smatramo takođe da je od izuzetne važnosti i značaja.

Ciljeve koje treba da sprovodi Republički zavod za statistiku smo već čuli, tako da zbog vremena neću o tome govoriti.

Zvanična statistika nije samo, kako narod kaže, suvi podatak. Statistika je u svakom društvu osnova za kreiranje sektorskih politika i strateški razvojnih dokumenata, statističke činjenice i njihovo upoređivanje su najegzaktniji pokazatelj svih promena, bile one pozitivne ili negativne, dopale se one nekome ili ne.

Upravo u tom kontekstu, želim da govorim o nečem drugom, a to su ekonomski pokazatelji, jer ekonomski pokazatelji su brojke i cifre, a vezane su za statistiku. Opet kažem, svidelo se to nekome ili ne.

Svidelo se to nekome ili ne, znate, kada govorite, vi možete da ne govorite istinu, možete da pokušate da prevarite, ali kada su brojke i cifre u pitanju, tu nema laži i tu nema prevare. Zašto ovo kažem? Ne možete da prevarite činjenicu da je država Srbija, Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije u periodu od marta meseca, govorim o prvom paketu pomoći državi i građanima, izdvojili 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% BDP. Ne možete da osporite da je sistem funkcionisao onda kada je bilo najteže i ne samo da je funkcionisao, nego je ostvarivao izvanredne rezultate, a tu mislim, pre svega, na ekonomske pokazatelje. Ne možete da osporite da je izbegnut onaj najcrnji scenario i da mere koje su sprovedene upravo idu ka onim ciljanim grupama koje su potpuno opravdane. Tu mislim na egzistenciju, životni standard građana, mislim na privredu, pre svega na privatni sektor, ali ovim trećim paketom obuhvaćena su i velika preduzeća. Dakle, vodi se računa o javnom interesu, vodi se računa o interesu građana, ali vodi se računa o tome da se sačuvaju teško stečena fiskalna dostignuća i da se prihvate svi oni podsticaji i inicijative koje vode ka rastu i razvoju.

Podsetiću vas, Srbija je prva država po privrednoj stopi rasta, odnosno pada u Evropi u ovom trenutku. Postavlja se pitanje – da li je jedna država u Evropi prihvatila ovoliki teret krize na sebe u periodu od početka pandemije do danas?

Sada imamo treći paket mera koji obuhvata 1.505.093 preduzetnika, novčana pomoć građanima od 250 milijardi dinara, 1,7 miliona penzionera dobiće dodatnu pomoć, gradski hoteli takođe, sektor, prvi put, prevoznih putnika i drumskog saobraćaj i autobuskih stanica. Dakle, kada sve to saberemo, to je ukupno negde oko osam milijardi evra.

Znate li koja su danas suštinska pitanja u Srbiji? Kada razgovarate sa građanima, suštinska pitanja su da li će biti zatvaranja fabrika, da li je bilo otpuštanja radnika i da li su odustali strani investitori od ulaganja u Srbiju. Niti je bilo otpuštanja radnika, niti je bilo zatvaranja fabrika, niti su strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju. To što su pomerili svoje programe za jedan određeni vremenski period, to ne znači da su odustali, ali činjenice, cifre govore nešto drugačije. Strane direktne investicije u protekloj godini su bile 2,9 milijardi evra.

Kada sagledamo Balkan, celokupan iznos stranih direktnih investicija koje pristignu na Balkan 60% je upravo u Srbiji. Nije slučajno što Fajnenšl Tajms već godinama unazad Srbiju svrstava kao lidera u privlačenju stranih direktnih investicija.

Dakle, u 2021. godini Srbija ulazi ekonomski jaka, sigurna i stabilna, sa po ko zna koji put ponoviću, potpunim uverenjem da će realizovati onu projektovanu stopu rasta BDP od 6% i to sa potpunim optimizmom, jer ima razloga za to.

Slušamo kritičare svaki dan, ali ovo je ekonomska politika koja je socijalno odgovorna, a ta socijalna odgovornost, ta ekonomska politika koja je socijalno odgovorna u svoje središte stavlja čoveka, životni standard i egzistenciju, pre svega građana. Ona će uvek imati podršku SPS.

Sa druge strane, slušamo kritičare koji su i manje stručni i stručni. Hajde da se osvrnemo na one koji su stručni. Ta usko stručna politika nije čarobni štapić i oni ne razumeju šta znači živa politika. Živa politika je kada vi razgovarate sa građanima, pa sagledate da li su građani zadovoljni ili ne. Kakav je životni standard građana? E, ta živa politika je donela uspeh Srbiji u borbi protiv Korone što je svakako prioritet, donela kovid ambulante, bolnicu u Batajnici. Ta živa politika je definisala dva ključna stuba.

Prvi stub je životni standard građana kroz povećanje penzija 5,9%, kroz povećanje plata u javnom sektoru, najpre 3,5%, pa u aprilu mesecu za još 1,5%, minimalna cena rada 6,6%, zdravstveni radnici 5%, Vojska 10%.

Drugi stub jesu kapitalne investicije, infrastrukturni projekti i nikada više izdvojeno, 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP i što treba da podstakne realizaciju projektovane stope raste BDP od 6%.

Imali smo situaciju da nas kritikuju kada je reč o platama u javnom sektoru. Mi smo bili isključivi protivnici takve vrste kritike. Smatramo da se Vlada ponašala odgovorno i racionalno i da je sa velikim razumevanjem pravljen budžet za 2021. godinu, da prioritet, pre svega jeste bio, ponavljam, životni standard građana. Dakle, nije se Vlada zaduživala da bi isplaćivale plate i penzije, već je to činila iz realnih izvora prihoda. I uvek ćemo podržati stav Vlade da svaki uloženi dinar ide ka povećanju plata i penzija, jer govorimo o mladim ljudima, pa kako ćemo da zadržimo mlade ljude u Srbije nećemo povećavati plate, naročito u javnom sektoru, ako govorimo o profesionalnosti i o stručnosti.

Kapitalne investicije, pokazalo se da kada država investira u kapitalne investicije da to podiže nivo stranih i domaćih investicija. To je takođe potpuno opravdano. Kako se radilo? Hajde da uzmemo period pandemije i prošlu godinu. Od januara do novembra meseca 146 milijardi dinara. To je 14,7% više nego u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, nemamo uopšte dilemo, nemamo dilemu da će i u ovoj godini biti realizovano tih 330 milijardi dinara.

Što se tiče kritika zbog emisija obveznica, moram i to da kažem. Refinansiran je dug koji je dospeo na naplatu u septembru 2021. godine, pošto je povoljna situacija sa dolarom. Skup kredit sa kamatnom stopom od 7,25% redefinisali smo sa stopom od 1%. U apsolutnom iznosu javni dug ostaje isti, ali u narednih deset godina platićemo 40 milijardi dinara manje kamate i to je odgovorno upravljanje javnim dugom.

Kritike na račun privrede. Kažu, predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije ne razumeju dobro privredu. Dobro je da privredu razumeju na drugačiji način od ove kvazi elite, opozicije, jer i predsednik i Vlada Republike Srbije gledaju kako privredu da očuvaju i da stave na stabilne noge, a ne da otvaraju račune, ne znam na Mauricijusu, u Švajcarskoj i da iznose novac iz Srbije. Dakle, ovde je cilj srpska privreda i ovde je cilj životni standard građana.

Budžetski deficit. Tačno je. Imamo deficit, ali deficit nije skup i taj deficit nije nastao zato što je vođena loša fiskalna politika. Taj deficit je nastao zbog korone, ali imamo kontrolisan deficit, javni dug u odnosu na BDP ispod 60% i krećemo se u parametrima koji će omogućiti realizaciju ciljeva. Cilj, upravo jeste Srbija 2020-2025. Povećanje plata u Srbiji do 900%, a prosečna penzija 450 evra.

Kako očuvati politiku očuvanja radnih mesta? Ozbiljnoj i odgovornoj politici zapošljavanja države govore sledeći podaci. Uprkos pandemiji stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu od 9%. Rekao sam maločas minimalna cena rada 6,6%, govorio sam o povećanju plata i penzija.

Dakle, u poslednjih sedam godina prosečna plata u Srbiji porasla je sa 180 na danas 511 evra. Sve ovo doprinosi povećanju javne potrošnje, a time i ukupnom standardu građana.

Sledeća stvar, stabilnost ranih investicija o kojima sam takođe govorio, investicioni ciklus u sektoru kapitalnih investicija u infrastrukturu pre svega, što jeste drugi stub koji je definisala Vlada Republike Srbije i u poslednjih nekoliko godina otvoreno je 200 fabrika i komercijalnih objekata i zaposleno 60.000 radnika.

Dakle, ma šta govorili, ma kakvu kritiku uputili ta kritika treba da bude kompliment ovoj Vladi, jer u periodu pandemije ova Vlada je uspela najpre da svakom punoletnom građaninu isplati 100 evra, potom 10.000 dinara za svakog zdravstvenog radnika, potom 5.000 dinara za penzionere, pa 4.000 dinara za penzionere, govorim o prva dva paketa mera, a sledi tek treći paket mera. Postavljam pitanje da li je jedna država u Evropi i u svetu učinila nešto ovako?

Kako finansirati politiku ekonomskog oporavka? Reformski kurs Vlade omogućio je, to je sledeće pitanje, omogućio je da u poslednjih nekoliko godina imamo suficit u budžetu i nizak deo udela javnog duga u BDP, omogućili su da na početku pandemije imamo dovoljno novca u državnoj kasi za pomoć građanima i za pomoć privredi. Ta pomoć privredi je omogućila da se održi proizvodnja, kao i puna zaposlenost, te i dalje imamo principe da raste privredna aktivnost. Mere Vlade kao što sam rekao usmerene su ka prioritetima, Srbija ima stabilnu stopu inflacije, stabilan kurs dinara, trenutno na računu u jednom trenutku je bilo 125 milijardi dinara, što je ogroman novac, domaće strane investicije i verujemo da možemo da računamo na predpristupne fondove EU.

Saobraćajna infrastruktura je strateški važna, jer je Srbija tranzitna zemlja koja povezuje istok i zapad i taj tranzit će povećati prihode. Trenutno se u Srbiji grade četiri autoputa, inače ukupno je urađeno 350 kilometara novih autoputeva, a Srbija danas ima 924 kilometra autoputa. Sve su to činjenice i pokazatelji.

Sada samo još nekoliko pokazatelja na samom kraju. Dakle, rekao sam, minimalna cena rada, sada govorim o egzaktnim podacima, to je statistika, cifre i brojke. Minimalna cena rada 2012. godine je bila 102 dinara u martu, 115 u aprilu, a 2021. godine 183,93 dinara. Godine 2012. prosečna plata je bila 41.377 dinara, 2020. godine 60.073 dinara.

Idemo dalje, prosečna penzija 23.024 dinara 2012. godine, 2020. godine 27.759 dinara. Prosečan ček koji je iznosio 27.700, sada je veći za oko 1.700 dinara. Dakle, ukupno povećanje penzije u periodu od 2012. do 2021. godine je iznosilo 30,9%

Što se tiče nezaposlenosti, rekao sam - 2012. godine rekordne nezaposlenosti 23,9% došli smo do stope nezaposlenosti od 9%. To su, takođe, egzaktni podaci.

Javni dug 2012. godine 52,9%, danas 57,4%, što manje od nivoa mastrikta od 60%, 60% BDP-a je kriterijum iz mastrikta koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje evropske zajednice. Odnosi se na to koliko je nivo duga koji države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evro zoni, odnosno valutnoj uniji. Od tada figurira se podatak od tih 60%.

Ovo su podaci i pokazatelji i ovo apsolutno niko ne može da ospori. To je ono što sam želeo da govorim povezujući ekonomski aspekt činjenice, rezultate koje su ostarili predsednik i Vlada sa onim što jesu statistički podaci, jer mi konstantno slušamo nekakve aferaške, neka fabrikovanja afera, nekakve izmišljene cifre. Ovo su činjenice, i ovo je istina.

Na samom kraju još jednu stvar želim da napomenem, nije vezana za ovu temu.

Uvažena predsedavajuća, to ću reći predsedniku parlamenta, čini mi se, na žalost, da parlamentarci koji su glas naroda, koji su dobili legitimitet i poverenje građana i imaju potpuno pravo da zastupaju to poverenje građana ovde u parlamentu, postaju polako glineni golubovi i da moraju da vode računa na koji način i kako će izneti svoj stav. Ne iznose oni ovde svoj stav, oni ovde iznose stav građana, jer parlament je, ponavljam, glas naroda. Mislim i na gospodina Bakareca koji je govorio o tome pre nekoliko nedelja, ali mislim i na najnovija dešavanja vezana za gospodina Martinovića. O tome sam tokom jučerašnjeg dana govorio sa predstavnicima medija vrlo rado.

Vidim da su ga optužile neke nevladine organizacije. Malo je, možda je neprirodno što ja iz poslaničke grupe branim nekog drugog, ali mi smo kolege, radimo na istom, imamo isti cilj, imamo isti zadatak i naš stav je potpuno jasan . To što se neko bavi insinuacijama i što neko ne zna da protumači šta je gospodin Martinović želeo da kaže, pa to je njihov problem, to nije naš problem. Što se pozivaju na etički kodeks dobro je da su konačno shvatili – usvojili smo etički kodeks i da smo prihvatili taj etički kodeks koji su toliko kritikovali i za koji su rekli da je loš, a danas se pozivaju na taj isti etički kodeks.

Dakle, gospodin Martinović je pogrešno interpretiran, ali to je bio i cilj nekih nevladinih organizacija i nekog nevladinog sektora. Ja sam postavio pitanje tim nevladinim organizacijama i nevladinim sektorima, samo jedno, a to sam im postavio n Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog – hajde više opredelite se. Pošto ovde nema jednog dela opozicije koji razgovara sa nama, opredelite se. Zastupate li vi taj deo opozicije ili to čini neko drugi? Jer, ako predstavnike pojedinih nevladinih organizacija vidimo na skupovima tih političkih opcija, oni kažu – mi smo tamo nastupali kao novinari. Dobro, ali naša percepcija je da ste vi pristalica tih političkih stranaka i da ste zapravo vi u ovom dijalogu njihovi predstavnici.

Hajde samo opredelite se, jer ste pred parlamentarne izbore negativnu kampanju krenuli mnogo pre nego što je započela kampanja za parlamentarne izbore. Zahvaljujem, predsedavajuća.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Na samom početku, pre nego što postavim pitanje, samo jedna digresija. Interesantno je da se pojedini narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije zalažu za navodnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a čine sve suprotno.

Sa druge strane, takve tragedije koje su se desile u Peći, u kafiću „Panda“ ne smeju se koristiti u političke svrhe. Ja želim, u ime poslaničke grupe SPS, da se izvinim pre svega porodicama žrtava što je na ovakav način zloupotrebljena ova tragedija zarad političkog populizma i političkog marketinga.

Ne želim o tome danas da govorim, ovo je samo digresija.

Poštovani kolege narodni poslanici, pre izvesnog vremena zatražio sam, u ime poslaničke grupe SPS, od predsednika parlamenta da nam dostavi nacrt, da pokuša preko sekretarijata da nam dostavi nacrt i predlog izveštaja Evropskog parlamenta, imajući na umu činjenicu da je tokom protekle nedelje održana sednica Odbora za spoljne poslove kojim predsedava gospodin Dejvid Mekalister, gde su trebali da budu između ostalog i amandmani, jer sam smatrao da je mnogo otvorenih pitanja kada je reč o amandmanima koji bi, ja sam tada bio uveren da će biti usvojeni, tako se na žalost i desilo.

Zahvaljujem vama, gospodine predsedniče, što smo, čini mi se da su sve poslaničke grupe dobile izveštaj Evropskog parlamenta i taj dokument Evropskog parlamenta koji je sastavljen na osnovu izveštaja Vladimira Bilčika je pre nekoliko dana dostavljen Vladi, dostavljen je i Narodnoj skupštini. U vezi sa tim dokumentom želeo bih da prokomentarišem najpre nekoliko stvari.

Pre svega, rezolucija se na dosta oštar i reko bih neprimeren način iznose se stavovi o Srbiji u velikom broju oblasti, pre svega izražava se sumnja u legitimitet novog parlamenta, jer nema opozicije iako smo mi na Odboru za stabilizaciju i pridruživanje, gospodin Orlić je tu, od gospođe Tanje Fajon vrlo jasno čuli da parlament, jel tako gospodine Orliću, ima legitimitet i legalitet i razgovarali kao predstavnici parlamenta, što znači da prihvataju parlament i saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, zatim kritikuju i to što smo izborni prag snizili pred same izbore, a mi smo to upravo učinili kao rezultat međustranačkog dijaloga i to nije jedini. Znate, kritikuju nas što smo u izbornoj godini menjali zakone koji se tiču izbornog zakonodavstva, a oni su nas primorali kroz međustranački dijalog da izmenimo određeni broj zakona koji se direktno tiču izbornog zakonodavstva.

Govore da parlament ne kontroliše dovoljno izvršnu vlast što apsolutno nije tačno. Prosto je neverovatno čime se evropski parlamentarci u ovom izveštaju bave i ja sam iz tog razloga tražio da dobijemo nacrt, imajući na umu da će krajem meseca biti tek usvojen izveštaj Evropskog parlamenta i da će definitivno usvojen biti u ovakvom obliku kako je to učinjeno, zapravo na osnovu amandmana koji su usvojeni na sednici Odbora za stabilizaciju, odnosno Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

Ono što je takođe gruba ocena, a to je da u Narodnoj skupštini imamo govor mržnje prema poslanicima Evropskog parlamenta.

Nikada u ovoj Narodnoj skupštini niko nije izrazio i govorio… Prvo, oni ne znaju šta je govor mržnje, moraju da vide pravnu formulaciju, tu je gospodin Fila, ako im nije jasno, tu je i gospodin Martinović, neka dostave pitanje, pa će im oni obrazložiti šta znači govor mržnje. To što poslanici iznose činjenice koje njih vređaju, to je nešto drugo.

Gospodine predsedniče, za vas jedno pitanje. Kako ste, gospodine predsedniče, pre nekoliko dana izjavili da bi Narodna skupština mogla da donese svoju rezoluciju kao pandam rezolucije Evropskom parlamentu u Srbiji, da li možemo očekivati raspravo o dokumentu koji je podneo izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik, kako bi i mi kao narodni predstavnici izneli svoje stavove, a možda i argumentovano demantovali više stavova iznetih u izveštaju u Predlogu rezolucije?

Još jedno kratko pitanje, koje mislim da je važno ovih dana, jeste pitanje vakcina, odnosno najava EU o uvođenju kovid pasoša, što je izazvalo veliku paniku među građanima. Donošenje ove odluke bi bilo suprotno najvišim evropskim standardima za koje se EU upravo zalaže i traži poštovanje takvih standarda od svojih članica, ali i od nas koji apliciramo za članstvo u EU. Upravo najviši zvaničnici jedne države članice EU primio je kinesku vakcinu, pa se pitam šta će u tom slučaju preduzeti EU? Sutra ćemo znati kakav će biti ishod.

Ukoliko se zaista donese ovakva odluka, ne želim da verujem da hoće, ali ukoliko se donese ovakva odluka, ona bi najblaže rečeno bila skandalozna i to u međunarodnim razmerama. Pitanje je za Vladu Republike Srbije - kakav će na osnovu toga biti odgovor Vlade Republike Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih uputio svoje pitanje Vladi Republike Srbije.

Naime, ovih dana suočavamo se sa brojnim nedopustivim izjavama zvaničnika određenih država našeg regiona i napadima na teritorijalni integritet i suverenitet naše države. Pre par dana imali smo i izjave jednog od nekadašnjih ministara u Vladi Republike Srbije i poslanika nekada u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji je pozivao na otvoreni ustanak u Raškoj oblasti i time postupio i protivustavno i protivzakonito. Njegovi postupci usmereni su na lobiranje za separatističke interese Albanaca sa Kosova i Metohije i projekat albanizacije ovog dela teritorije, sa željom da se pripoji lažnoj državi Kosovo.

O ovome sam već govorio u ovoj sali, ali je važno da se podsetimo na ove događaje, iz razloga što se nažalost nastavlja kontinuitet ovih napada na Srbiju. Juče smo se suočili sa novim napadima i aspiracijama prema određenim delovima naše teritoriji, čini nam se, nama iz poslaničke grupe SPS, gotovo orkestrirano i danas o tome pišu gotovo svi mediji. U pitanju su neprihvatljive izjave najpre crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, ali i zamenika premijera Bugarske i ministra odbrane Bugarske Krasimira Karakačanova.

Milo Đukanović ne prestaje da provocira Srbiju svojim izjavama. Poslednja u nizu je ona u kojoj optužuje Beograd da radi na projektu velike Srbije u čijem sedištu se, prema njegovim rečima, nalazi Crna Gora. Đukanović ide i dalje u svojim izjavama i optužbama i ne odustaje od napada na SPC. Đukanović govori o navodnom, povampirenju politike devedesetih i da se u središtu velikodržavnih planova Srbije nalazi Crna Gora. Čini nam se da on svoje unutrašnje političke konflikte i neuspehe leči upravo napadajući Srbiju, napadajući srpski narod, ne bi li tako pridobio naklonost još nekih političkih krugova, koji nisu naklonjeni Srbiji, da ne pominjemo njegovo lažno priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, odnosno lažno priznanje samoproklamovane države Kosovo.

S druge strane, napadi dolaze iz nama susedne Bugarske, i to od zamenika premijera Karakačanova, koji ide još dalje tako što na svom Fejsbuk profilu kao čestitku za osmi mart, je podelio mapu velike Bugarske, tako što je predstavio Niš i Vranje kao sastavne delove bugarske teritoriji. Koncept velike Bugarske nije nov, naproti, čini mi se, da on datira još od 19. veka. Ovo nije privi put da visoki zvaničnik nama susedne Bugarske daje skandalozne izjave, budući da je pre mesec dana Srbiju i Srbe nazvao, podsetiću vas, okupatorima Severne Makedonije.

U kontekstu niza političkih napada na Srbiju i njen teritorijalni integritet i suverenitet naše pitanje danas bih uputio predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić - da li Vlada Republike Srbije analizira ovakve nastupe predstavnika susednih zemalja i da li planira da preduzme određene diplomatske aktivnosti u odnosu na ovakve diplomatske presedane, rekao bih, zvaničnika susednih zemalja koji duboko vređaju Republiku Srbiju, narušavaju dobrosusedske odnose, diplomatske odnose i regionalnu saradnju, što nikada nije bio interes Republike Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Zahvaljujem pre svega na razumevanju.

Poštovani predstavnici Agencije, kao što je već rečeno Agencija je regulatorno telo u oblasti energetike koje je potpuno nezavisno od drugih organa izvršne vlasti, a osnovana je upravo radi usmeravanja razvoja tržišta u oblasti električne energije i prirodnog gasa.

Zakonska ovlašćenja Agencije podrazumevaju usklađenost njenog rada sa energetskom politikom Srbije i Strategijom razvoja energetike, o čemu je već bilo reči. Sada je na snazi Strategija energetike za period do 2025. godine. Ključni ciljevi su pouzdano, sigurno i kvalitetno snabdevanje građana i privrede energijom i energentima, unapređenje proizvodnje u skladu sa standardima zaštite životne sredine i stvaranje održivog energetskog sistema uz povećanje korišćenja obnovljivih vidova energije. Dakle, potpuno jasno i precizno definisani ciljevi kroz Strategiju, ciljevi koji se žele postići kroz Strategiju do 2025. godine.

Konkretna zakonska ovlašćenja i aktivnosti Agencije jesu razvoj tržišta električne energije i praćenje stanja na domaćem tržištu i praćenje stanja u energetskom sektoru i podsticanje efikasnog funkcionisanja energetskog sistema, kao i obezbeđivanje visokih standarda usluge u snabdevanju potrošača električnom energijom i privrednim gasom sa posebnom brigom za zaštitu energetski ugroženih kupaca.

Agencija izdaje i licence za obavljanje energetske delatnosti, stvara stabilni pravni okvir za korisnike, kupce, investitore u energetskom sektoru, a ono što je za građane veoma važno je da Agencija formira metodologije za utvrđivanje cena, odnosno cene energenata. Moramo se složiti da cena energije u Srbiji nije ekonomska cena, to je cena koja izražava brigu o platežnoj moći naših potrošača. Slobodno možemo reći da je u pitanju, da je naš energetski sektor socijalno odgovorna komponenta državi i to je ono što posebno podržava poslanička grupa SPS.

Izveštaj o kome raspravljamo danas je po mišljenju poslaničke grupe SPS veoma obiman, sveobuhvatan, sadrži podatke o radu Agencije i finansijskom poslovanju i o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije. Energetski sektor je izuzetno važan za svaku državu, jer je energetska bezbednost usko povezana sa uvoznom zavisnošću, a na taj način i sa ukupnom pozicijom države u odnosu pre svega na spoljne faktore.

Samo država koja svojom proizvodnjom obezbeđuje visok nivo energenata može se smatrati stabilnom i može se smatrati bezbednom, jer ne može biti ni života ni razvoja bez energenata. Kako bismo živeli bez struje, to prosto ne možemo ni da zamislimo.

Na svetskom nivou posmatrano, energetika i energenti su jedan od značajnih uslova globalne bezbednosti. Znamo, nažalost, da su se zbog nafte vodili i ratovi. Danas, kada su sve države međusobno povezane i uslovljene, energetski međuzavisne, veoma je važno sa jedne strane razvijati domaće izvore energije, a sa druge strane imati pouzdane partnere u svetu od kojih se može obezbeđivati nedostajuća energija.

Ovo tržište je višeslojno i složeno i zato je često na meti velikih političkih interesa. Zato se i kaže da je energetska bezbednost uslov bezbednosti svake države. Srbija je na sreću značajan proizvođač energenata, jer ima dosta prirodnih resursa. Čistu energiju dobijamo koristeći hidro potencijale, a imamo i dosta rezerva uglja koji još uvek dominantni energetski izvor u Srbiji omogućava relativnu energetsku samostalnost. Istovremeno su zbog korišćenja ovog resursa sve veći zahtevi za uvođenje ekoloških standarda i zaštitu životne sredine što mi kao država poslednjih godina i činimo.

Ima nekoliko aktuelnih projekata kojima će se sanirati ekološke posledice korišćenja uglja. Znamo da je aktuelan projekat za otpepeljavanje u termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu. Novi ekološki oblici proizvodnje energije su naš novi izazov, ali i jedan, rekao bih, perspektivan zadatak. To je uvođenje obnovljivih izvora energije u naš energetski sektor i na tome svakako treba da i dalje radimo. Početak je veoma dobar što se tiče našeg mišljenja i našeg stava.

Prema podacima Agencije koje smo imali prilike da sagledamo, u 2019. godini uvozna zavisnost Srbije bila je oko 36,8%, što je manje od proseka Evropske unije, koja uvozi čak 55% energenata. Dakle, energetske potrebe Srbije su pokrivene domaćim izvorima sa preko 63%.

Dobar put Srbije u energetskom sektoru i smanjena izvozna zavisnost rezultat su povećanja domaće proizvodnje nafte i prirodnog gasa, kao i završetka jedne od najvećih investicija u oblasti energetike, završetak gasovoda Balkanski tok kojim se obezbeđuje stabilno snabdevanje Srbije ruskim gasom, što će svakako doprinositi daljem jačanju naše ukupne energetske bezbednosti. Dakle, Srbija jeste zemlja koja ima bogate resurse, aktivan odnos prema tim resursima u skladu sa državnom energetskom politikom, ali je obezbedila stabilno snabdevanje energijom i po osnovu uvozne komponente.

Istina je da je potrebno dalje raditi na energetskoj efikasnosti u svim sektorima, kako bi se obezbedilo održivo korišćenje energetskih resursa i omogućio održiv razvoj energije u skladu sa globalnim potrebama usklađivanja ekonomskog razvoja sa pre svega zaštitom životne sredine. Ovakav pristup razvoju energetskog sektora je neophodan i može se obezbediti pre svega interresornim pristupom, a to je zadatak čitavog sektora, ali i nadležnih ministarstava.

Dakle, ključnom cilju, a to je povećanje domaće proizvodnje i smanjenje energetske zavisnosti, mora se pristupiti racionalnim korišćenjem prirodnih resursa, posebno racionalnim korišćenjem prirodnih resursa, mislim na one neobnovljive prirodne resurse.

Ono što posebno želim da pohvalim u Izveštaju Agencije jeste upravo ta sveobuhvatna i nepristrasna, rekao bih, analiza stanja u našem energetskom sektoru koja nam pomaže da dalje profilišemo i strateške, ali i operativne ciljeve u energetici.

Na kraju, kada je u pitanju rad Agencije za energetiku kao regulatora, pohvalio bih aktivnost i posvećenost Saveta Agencije i svih zaposlenih kako u izveštajnoj godini, tako uopšte u celini.

Naravno, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće Izveštaj o radu Agencije za energetiku sa Izveštajem o finansijskom poslovanju u 2019. godini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što, dakle danas vodimo raspravu o dva važna regulatorna tela. Reč je o izbornim funkcijama koje se tiču i RATEL i Agencije za borbu protiv korupcije i to jeste naravno i obaveza i odgovornost Narodne skupštine Republike Srbije, kao što jednu odgovornost o svemu ovome kada je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije imate i vi kao ministarka pravde.

Ja ću najpre iskoristiti priliku i reći nekoliko reči o RATEL, o onome što je vezano za deo koji se tiče RATEL. Dakle, treba da izaberemo članove upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, odnosno RATEL i članove Veća Agencije za suzbijanje, kao što sam rekao, korupcije.

Diskusija o regulatornim telima u parlamentu je i deo naše kontrolne funkcije kakva postoji u svim demokratskim društvima u kojima je rad svih institucija sistema, javne vlasti transparentan i dostupan javnosti, što je u našem parlamentu postala veoma dobra praksa.

Mislim da je veoma dobra praksa i to da osim toga što razgovaramo o onome što jesu tačke dnevnog reda, uvek možemo da razmenimo mišljenje, da diskutujemo o temama koje su aktuelne, a tiču se i vašeg ministarstva i ministarstva ministarke koja je maločas bila ovde. Smatram prosto da to samo može biti korisno i biti doprinos ne samo današnjoj raspravi, nego i budućnosti Srbije, budućnosti svakog građana Srbije, a naravno i efikasnijem radu i Vlade i vaših ministarstava pojedinačno.

Takođe, i izbor rukovodećih organa regulatornih tela predstavlja transparentnu proceduru i potvrđuje da se i zakonodavnim okvirom i parlamentarnom praksom približavamo evropskim standardima, što i jeste naš cilj.

Govoriti o značaju rada ovih nezavisnih organa sada kada treba birati odgovorne ljude koji će rukovoditi njima samo potvrđuje značaj njihove društvene uloge, ali o tome da Narodna skupština ima veoma odgovoran pristup u ovom izboru u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima.

U krajnjoj liniji, i parlament, kao što sam rekao, deli odgovornost za ovaj izbor i važno je da se na ne samo procesno već i suštinski bavimo odabirom kandidata koji će u narednom periodu obavljati ove odgovorne i ozbiljne funkcije, nadamo se na posvećen način.

Upravljački tim RATEL-a, dakle, čine: predsednik, zamenik predsednika RATEL-a, tri člana Upravnog odbora. Mandatni period na koji se biraju je pet godina i njihov mandat je upravo istekao 3. marta ove godine, dakle pre šest do sedam dana. Neophodno je da izborom novog rukovodstva RATEL-a omogućimo njegov nesmetan rad, što ćemo i učiniti, nadam se, narednih dana, po završetku ove rasprave.

U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama organe RATEL-a bira Narodna skupština na predlog Vlade na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Prema zakonskoj proceduri nadležno ministarstvo je Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma. Sprovelo je konkurs, a Vlada je utvrdila predlog kandidata za ove značajne dužnosti. Ovaj predlog je danas pred nama.

Uz Predlog vladine odluke dostavljene su nam i biografije predloženih kandidata iz kojih, po mišljenu poslaničke grupe SPS, se vidi njihovo radno iskustvo i karijerna dostignuća. Biografije jesu zavidne, vidi se iskustvo u struci svih kandidata, govorim o kandidatima RATEL-a, i zato verujem da će, ako budu izabrani, opravdati poverenje koje će im parlament, nadam se, ukazati u Danu za glasanje, a time i naši građani ukazuju poverenje. Svojevrsno ogledalo funkcionisanja je i RATEL u veoma osetljivom sektoru elektronskih medija.

Drugi dokument o kojem danas razgovaramo, dakle druga tema o kojoj danas govorimo, a vezana je za vaše ministarstvo, gospođo Popović, treba da odlučujemo o izboru članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Naime, prema novom Zakonu o sprečavanju korupcije, koji smo usvojili 2019. godine, a primenjuje se od septembra 2020. godine, organi Agencije za suzbijanje korupcije su: direktor i Veće Agencije.

Veće Agencije je drugostepeni organ Agencije. Njegova ovlašćenja su da odlučuje o žalbama na odluke koje donosi direktor, da nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje. Dakle, svojevrsna je i interna kontrola rada direktora. Veće zauzima i načelne stavove za primenu zakona, što je takođe od velike važnosti i značaja.

Mi danas, dakle, govorimo, a narednih dana kada završimo raspravu treba da izaberemo pet članova Veća Agencije.

Prema zakonskoj proceduri članovi Veća Agencije biraju se na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo pravde. Sprovodi ga Pravosudna akademija, kao što je maločas koleginica govorila, koja vrši selekciju kandidata na osnovu ispunjenih uslova i testiranja.

Predlog kandidata koji su ispunili uslove ministarstva u formi predloga dostavlja Narodnoj skupštini, što je takođe ispoštovano u smislu procedure.

Dakle, u Predlogu koji je pred nama vidimo više kandidata od broja koji se bira. U međuvremenu, na žalost, neko je preminuo. Jedan od kandidata, kao što ste rekli, je odustao. Važno je da kandidati koji se biraju budu stručni, to je mišljenje SPS, da poseduju posebna znanja, profesionalni integritet, da budu visokomoralni, da budu pošteni. Dakle, moraju biti dostojni funkcije i vršiti je na moralan, odgovora i, pre svega, zakonit način.

Prema biografijama koje su predložene, mi smo sagledali biografije svih kandidata, vidi se da su u pitanju ozbiljni kandidati. Među njima su i oni sa dosta iskustva. Neki su poznati, neki manje poznati javnosti. Ne treba zanemariti nikoga, ni one kandidate koji su manje poznati javnosti, jer i oni imaju svakako svoje kandidate, raspolažu određenim kvalitetima i verujemo da mogu, takođe, uspešno da obavljaju ove funkcije.

Među njima su, kažem, mlađi kandidati kojima takođe treba dati šansu, jer sistem se gradi i čuva prenošenjem znanja i iskustva. Tako se omogućava kontinuitet u radu, što je za Agenciju koja je nezavistan državni antikoruptivni organ od izuzetnog značaja i važnosti. Zato je spoj onih koji već imaju iskustvo u radu Agencije i nekih novih kadrova koje ćemo izabrati kroz nekoliko dana, ja se nadam već u četvrtak, najbolji.

Naravno, prioritet svih prioriteta je moralni integritet kandidata o kojima danas govorimo.

Koleginica Mihajlović je maločas govorila, i mislim da je u potpunosti u pravu, slažem se sa njom, deo odgovornosti, veći deo odgovornosti imate vi kao ministar pravde, ali jedan deo odgovornosti ima i Narodna skupština koja treba da bira kandidate. Pravosudna akademija je odradila svoj deo posla i prosledila spisak kandidata sa rezultatima testova koje su polagali.

Ne bi bilo loše, možda, da u narednom vremenskom periodu razmislite o predlogu koleginice Nataše da i Narodna skupština preko resornih odbora ima priliku da porazgovara sa kandidatima, obzirom ipak da ima jedan deo odgovornosti u čitavom procesu, iako, ponavljam, proces koji je definisan, zapravo proces koji je učinjen u prethodnom periodu za nas tu nema apsolutno ništa sporno. Ali, prosto u periodu koji je pred nama ne bi bilo loše da razmislite o ovom predlogu.

Iskoristio bih ovu priliku, ovu raspravu o kadrovima Agencije za to da ponovo skrenem pažnju na značaj borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a time i na značaj funkcije koju ima Agencija za suzbijanje korupcije, jer je u njenoj nadležnosti jedan važan segment, a to je evidencija i kontrola imovine javnih funkcionera, sprečavanje akumulacije javnih funkcija i sprečavanje sukoba interesa vršenje više javnih funkcija. Dakle, sve informacije o javnim funkcionerima su potpuno transparentne, pa i podaci o imovini i načinu na koji je ta imovina stečena.

Ovih dana počinje da se primenjuje Zakon o poreklu imovine koji smo usvojili pre nekoliko dana. Na jednoj od prethodnih sednica smo razgovarali o ovom zakonu. Takođe, na snazi je i Zakon za borbu protiv organizovanog kriminala. I ne samo da imamo pravne osnove da se sučimo sa najtežim oblicima organizovanog kriminala i korupcije, već postoji čvrsto opredeljenje i politička volja rukovodstva Srbije da se obračuna sa svim oblicima organizovanog kriminala.

Najnovija dešavanja i krimogeno ponašanje organizovanih kriminalnih grupa koje su našle uporište u mnogim sferama društva, a ponajviše su se da tako kažem, ugnezdile u nekim sportskim organizacijama uzrokovali su odlučnu, beskompromisnu i efikasnu akciju nadležnih organa, pri čemu niko nije bio niti će biti pošteđen odgovornosti, na kojoj god funkciji se nalazio i na kojoj god funkciji bio.

Savet za nacionalnu bezbednost, ostali organi bezbednosti, a time i Agencija za sprečavanje korupcije imaće još veće obaveze i odgovornost u otkrivanju i privođenju zakonu svih koruptivnih oblika ponašanja i krivičnih dela. Koliko daleko organizovani kriminal ide zavisi naravno od odlučnosti države da mu se organizovano suprotstavi. Naša država je pokazala, a ovih dana konkretno dokazala da nema povlašćenih, da neće biti ustupaka, nema selektivnih akcija i pokazala je odlučnost da zaštiti i državu i građane.

Mi smo više puta do sada govorili, ja ću iskoristiti vaše prisustvo i ponoviti jasan stav poslaničke grupe SPS, dakle, predsednik republike, Vlada Republike Srbije, nadležni organi, nadležne institucije delima, a ne rečima pokazuju da je jedan od šest ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije upravo borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. To devalvira pokušajem svih onih predstavnika tzv. elitne opozicije koji su kada je predsednik republike govorio o ključnim zadacima, ciljevima kojima će se baviti Vlada Republike Srbije rekli da je to sezonska predstava, da je za to potrebno nezavisno sudstvo, evo dela govore da nije sezonska predstava, a o nezavisnom sudsku znate, govore oni koji su birali sudije i tužioce preko svojih lokalnih partijskih odbora. Oni daju sebi za pravo da govore o nezavisnom sudsku u Srbiji.

Mi još jednom želimo da ponovimo i posebno da istaknemo da je ovo jedan ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji, i da je MUP, da je BIA, da je Tužilaštvo za organizovani kriminal odradilo odlično svoj deo posla. Nadamo se da će, i ubeđeni smo, da i u periodu koji je pred nama nastaviti da rade svoj posao kao i do sada. Na ovaj način Srbija pokazuje i spremnost i sposobnost da, pre svega, se građani Srbije osećaju sigurno.

Niko nije jači od države. Ovo je dakle, definitivno, obračun po svaku cenu i taj obračun samo potvrđuje hrabrost i predsednika Srbije, celokupne Vlade Republike Srbije i naravno, nadležnih organa i nadležnih institucija.

Dakle, ovde su stvari potpuno jasne. Kada sublimiramo i sagledamo sve, ja naravno ne insistiram, i nemoguće je da nam vi saopštite detalje, i naravno, ne insistiramo na tome, to je na nadležnim organima i nadležnim institucijama, Srbija je uređena pravna država u kojoj funkcionišu nadležni organi i nadležne institucije. Verujemo u rad nadležnih organa i nadležnih institucija. Mi o tome možemo govoriti tek kada nadležni organi, nadležne institucije daju konačnu reč, konačan stav. Ali, želim da iznesem određene kvalifikacije za koje mislim da su potpuno vidljive.

Dakle, ovde je jedna stvar potpuno jasna, narušen je ustavni poredak. Vi me ispravite ako sam u nečemu pogrešio. Narušen je ustavni poredak, nezamislivo je da se u jednoj državi 1.572 puta prisluškuje predsednik Republike, koji je legitimno izabran na neposrednim izborima i da se prati njegova porodica, i to samo sa jednim jasnim ciljem, zato ovo ističem, zbog cilja koji se želeo postići. Šta je cilj? Cilj je pre svega, destabilizacija Srbije i cilj je da se naruši stabilnost Srbije, jer predsednik je faktor političke stabilnosti Srbije.

Dakle, jaka, ekonomski stabilna Srbija koja misli svojom glavom, ima svoj stav, Srbija koja vodi odlučnu i odgovornu borbu u odbrani nacionalnih i državnih interesa, Srbija koja je danas simbol novih vrednosti u regionu i faktor stabilnosti u regionu, Srbija koja vodi samostalnu spoljnu politiku i koja naravno, neće ulaziti u sukob i neće kvariti odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama, jer, izvinite, u periodu kovida, mogu predstavnici EU da se ljute, ali to su činjenice, u periodu kovida, onda kada je bilo najteže, u martu mesecu, Srbija je mogla da se osloni na dve stvari. Prva stvar su sopstveni resursi, a druga stvar je upravo odnos sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

Nemamo ni jedan razlog da kvarimo odnose ni sa Kinom, ni sa Rusijom, ali želimo dobre odnose i sa SAD. Čini mi se da su pred nama u tom pogledu, kada govorim o SAD i EU, čini mi se, da su pred nama veliki izazovi i velika iskušenja. Lepo je kada dobijete čestitku, ali nije lepo kada uporedite novogodišnju čestitku predsednika SAD sa čestitkom koju je predsednik Srbije dobio prethodne godine. Prethodne godine se govori o normalizaciji odnosa, za šta se Srbija zalaže, za dijalog, da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja, a ove godine dobijamo čestitku o međusobnom priznanju. Što nijednog trenutka nije bila tema. Dakle, ovo pričam iz jednog prostog razloga da bi još jednom ukazao na izazove i na iskušenja pred kojima će Srbija nalaziti u narednom vremenskom periodu.

U ovoj kontinuiranoj, odlučnoj, neselektivnoj borbi protiv kriminala i korupcije naravno da ćete uvek imati podršku poslaničke grupe SPS, naravno da je i celokupan parlament pokazao podršku u ovoj borbi. Mi smo pre nekoliko dana razgovarali o jednom veoma važnom zakonu, a to je Zakon o poreklu imovine i time, ponoviću, je napravljena jedna jasna potvrda političke volje. Uvek naglašavam političke volje, jer nas Evropejci stalno opominju da nema političke volje u Srbiji da se Srbija obračuna sa organizovanim kriminalom. Evo, jasna politička volja da Srbija želi i da se Srbija obračunava kontinuirano i odlučno i neselektivno, beskompromisno sa organizovanim kriminalom.

Dakle, ono što je suštinski važno za Srbiju na jednoj strani cilj nulti stepen tolerancije kada govorimo o korupciji, a na drugo strani imamo jednu jaku sinergiju normativnu i praktičnu u borbi protiv korupcije.

Ne znam odakle nervoza pojedinaca kada smo usvojili Zakon o poreklu imovine. Pretpostavljam da postoji opravdan razlog za to. Ja ne želim da prejudiciram, tu su nadležni organi, tu ste vi, tu su nadležne institucije, ali neće ovde biti, ne treba da se plaše oni, neće ovde biti selektivnih meta i nije tema zakona o kojem smo govorili da na pravimo prostor kako bi politički proganjali političke neistomišljenike. Ne, ovde je stvar da se oni plaše uređene i pravne države u kojoj će funkcionisati institucije sistema.

Ako predsednik Srbije kaže – želim da budem prvi predmet provere, i ako mi svi u ovoj sali kažemo da želimo da budemo predmet provere, danas dnevna štampa kaže da je tamo neki vlasnik "Krika", jel se tako zove koleginice, vi ste u medijima, "Krik" jel tako? Taj "Krik" je nas prošle godine, ja sam obavljao funkciju potpredsednika zajedno sa gospodinom Arsićem, Marinkovićem, gospođa Maja Gojković je bila predsednik parlamenta, pa ispitali su nas uzduž i popreko. Šta su dobili sa time? Jesmo se mi plašili? Ne, rekli smo im – izvolite, nemamo ništa protiv. Odakle strah kod njih? Osim ukoliko postoji nešto što mi u ovom trenutku ne znamo.

Takođe, Narodna skupština daje doprinos time što smo pre nekoliko dana izabrali sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i pred njima je veoma važan posao. Znate, prilikom izbora sudija koje smo prvi put birali na sudijsku funkciju, ja sam rekao da ja nisam pravnik i tada sam rekao da bi prof. dr Aleksandar Martinović kao vrstan pravnik, sigurno to bolje govorio od mene i moj uvaženi kolega Toma Fila. Ali, znate, kada neko kaže da je pravda spora, ali dostižna, ja to sagledavam pre svega kao krajnju ideju. Suštinski je najvažnije da pravda bude efikasna i da bude brza. To je ono što mi očekujemo od Ministarstva pravde, od nadležnih organa i nadležnih institucija.

Već sam rekao na koji način su birane funkcije, na koji način su oni koji danas govore o nezavisnom sudstvu birali sudije, birali tužioce uz pečate na jednoj strani predsednika partije, pa pečat partije, na drugoj strani potpis predsednika opštine, pa pečat predsednika opštine i to je bilo nezavisno sudstvo.

Dakle, nezvanično izneću samo jedan podatak, neću da govorim danas o prošlosti, jer smatram da iz te prošlosti, od prošlosti iz prošlosti mnogo puta do sada sam rekao da se ne živi, ali treba da izvučemo pouke, da afirmišemo ono što je dobro, da gledamo sadašnjost i gradimo temelje nove budućnosti.

Ali, iz prošlosti samo jedan podatak. Nezvanično, pre 2000. godine, a i 2000. godine, bile su poznate informacije i ocene instituta SAD i Velike Britanije da je do 2000. godine država bila jača i u situaciji da kontroliše podzemlje, a 2000. godine podzemlje kontroliše država. E, onda, nakon svega toga što se dešavalo posle 2000. godine sledi ta uspešna nazovite reforma pravosuđa, gde od 3.000 sudija 900 sudija ostaje bez posla.

Završavam, gospodine Orliću, zahvaljujem.

Što se tiče konkretno predloga koji se odnosi na vaše ministarstvo, mi ćemo kao poslanički klub, naravno, još jednom sagledati sve kandidate koje ste prosledili i glasati za one koji zavređuju pažnju i za koje smatramo da će na najbolji način obavljati ovaj posao. Zahvaljujem još jednom.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iako smo poslednjih 30-ak godina Sulejmana Ugljanina mogli da vidimo u različitim ulogama, od toga da je 90-ih godina napadao državu Srbiju, jasno izražavajući separatističke težnje kada je u pitanju Raška oblast, nazivajući Srbiju tada maćehom, do učešća u vlasti posle 2000. godine, kada je imao ministarsko mesto, kada je Srbija postala majka, sve do njegovih postupaka ovih dana kojima otvoreno izražava svoje težnje, po našem mišljenju, da Rašku oblast, deo ove oblasti nazivaju Bošnjaci Sandžak, otvoreno, zajedno sa Albinom Kurtijem, pripoji lažnoj državi Kosovo. O tome je otvoreno bilo reči prilikom susreta Ugljanina i Kurtija nakon izbora na Kosovu i Metohiji za privremene institucije.

Ugljanin ide još dalje. On faktički lobira za interese Albanaca, to je takođe naše mišljenje, sa Kosova i Metohije, čiji je projekat albanizacija Raške oblasti, Raškog upravnog okruga, uveliko u toku, a taj projekat predvodi Ismet Azizi. Ugljanin na taj način radi protiv svog bošnjačkog naroda, koji svakako ne pripada istim nacionalnim korenima, u želji da postane lider nečega ili vođa nečega, pri čemu ne bira sredstva.

Njegova otvorena separatistička politika kojom želi da odvoji Raški upravni okrug i pripoji ga nekoj nepostojećoj državi ili čak velikoj Albaniji otvoreni je poziv na rušenje državnog poretka i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, a takva delatnost, prema našem krivičnom zakonodavstvu, smatra se protivustavnom i protivzakonitom i to je krivično delo. Dobro zna to, siguran sam, i gospodin Ugljanin.

I pored svega, on u provociranju države Srbije nastavlja i dalje. Pre dva dana je zajedno, kako mediji izveštavaju, sa poslanikom Narodne skupštine Republike Srbije otišao da obiđe grob Adema Jašarija, osnivača i pripadnika UČK, koja je proglašena terorističkom organizacijom i koja je krajem 90-ih godina, tokom i posle bombardovanja Srbije, vršila zločine nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, sa glavnim ciljem - stvaranje još jedne albanske države na teritoriji Republike Srbije.

Ugljanin, ne samo da se divio Ademu Jašariju i veličao njegovu ličnost, nego je otvoreno pozivao, opet kažem, kako mediji prenose, na oružani ustanak u Sandžaku po ugledu na pobune UČK na Kosovu i Metohiji, koje je Jašari predvodio.

Sramno je da jedan političar, nazovite političar, koji poziva na rušenje ustavnog poretka Srbije po ugledu na oružane pobune kakve je organizovao Jašari, vređajući time i svoj bošnjački narod koji poštuje svoju državu i uživala sva građanska i ljudska prava, ovako ponašanje bilo kog građanina, a ne jednog, nazovite lidera, političke stranke i do jučerašnjeg učesnika u vlasti je plod njegovih nerealnih ambicija da se kao lider nametne Bošnjacima, što, naravno, ne može da postigne bez nečije podrške.

On se opredelio definitivno za podršku od strane nekih albanskih lidera sa Kosova, po svaku cenu, pa i po cenu da Bošnjake na predstojećem popisu koji će se u Republici Srbiji održati u oktobru mesecu, ja mislim, natera da se izjašnjavaju kao Albanci, ne bi li tako Albanci postali uticajniji u Raškoj oblasti i to sve nas podseća na „zelenu transverzalu“.

U vezi sa ovim, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Imajući u vidu i oblike protivustavnog i protivzakonitog političkog delovanja Sulejmana Ugljanina, a opet kažem, tako prenose mediji i to treba proveriti, to treba da provere nadležni organi i nadležne institucije, posebno njegov poziv na oružani ustanak u Sandžaku, kako bi se silom obezbedio specijalni status Sandžaka, čemu su prisustvovali i njegovi narodni poslanici u Narodnoj skupštini, koji su pred Narodnom skupštinom položili zakletvu, a vrlo je jasan tekst zakletve koju smo svi položili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Da li ima osnova za preduzimanje zakonskih mera prema ovim političarima koji otvoreno učestvuju u aktivnostima protiv ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti Republike Srbije?

S druge strane, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, završavam, usvojili smo etički kodeks. Taj etički kodeks podrazumeva jasna pravila ponašanja poslanika i u parlamentu i u van parlamenta. I van parlamenta, mi smo poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije položili smo, ponavljam, zakletvu koja je vrlo jasna i koja je vrlo precizna. Usvojili smo etički kodeks i ja vas molim da, ukoliko je ovo sve tačno, primenite etički kodeks. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Elvira Kovač.

Uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, ja nisam pravnik i verovatno da je danas tu moj uvaženi kolega Toma Fila, koji je odsutan iz opravdanih razloga, on bi kvalifikovanije i stručnije govorio na ovu temu. Siguran sam da će i moj kolega uvaženi kolega prof. dr Aleksandar Martinović, koji je vrstan pravnik, govoriti o ovoj temi, ali ja ću pokušati da govorim iz jednog drugog ugla i sa jednog drugog aspekta, kao neko ko je narodni poslanik, ko je legitimno izabran predstavnik građana, znate, parlament je glas naroda, a mi smo predstavnici građana i šta je to što građani očekuju od srpskog pravosuđa, šta je to što građani u Srbiji očekuju od sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i šta je to što uopšte očekuju od celokupnog pravosuđa. Naravno, kada kažem – celokupno pravosuđe, mislim i na Visoki savet sudstva.

Moje izlaganje će biti nešto drugačije naspram ostalih, jer želim da napravim jednu retrospektivu urušavanja pravosuđa u Srbiji u periodu od 2000. do 2012. godine. Mislim da je to jako važno i da svi treba da se toga podsetimo iz jednog prostog razloga, da napravimo jednu paralelu kako danas biramo sudije prvi put na sudijsku funkciju, a kako su sudije birane nekada.

Dakle, najpre želim da kažem da je jasna procedura za izbor sudija. Dakle, procedura izbora sudija utvrđena je Zakonom o sudijama, a u skladu sa Ustavom, Zakonom o sudijama donet je 2008. godine. Dve godine nakon donošenja Ustava menjan je više puta. Ustavom iz 2006. godine utvrđeno je da je sudijska funkcija stalna, ukinut je reizbor sudija, osim kod sudija koji se prvi put biraju, čiji mandat traje tri godine.

Narodna skupština vrši izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Visoki savet sudstva bira sudije na stalnu sudijsku funkciju, ukoliko po isteku od tri godine pokažu tražene rezultate. Narodna skupština vrši izbor i predsednika sudova, uključujući i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva. Predsednici se biraju iz redova sudija koji su na stalnoj sudijskog funkciji.

Takođe, u skladu sa Zakonom o sudijama, broj sudija za svaki sud, osnovni, prekršajni, viši, utvrđuje Visoki savet sudstva. Na osnovu iskazane potrebe za popunom mesta, sudija Visokog saveta sudstva, oba objavljuju oglas sa uslovima i rokovima za prijavu, ovo naglašavam posebno, obzirom da ću ono govoriti kasnije, dakle, sa uslovima i rokovima za prijavu, vrlo precizno i jasno definisano. Oglas se objavljuje u „Službenom glasniku“ i drugim sredstvima oglašavanja, na osnovu prijava pre predlaganja, sa svim kandidatima koji ispunjavaju uslove Visoki savet obavlja razgovor. Opet naglašavam, Visoki savet sudstva obavlja razgovor. Reći ću vam zašto je to važno. Nakon toga Visoki savet formira predlog kandidata za svaki sud za koji je raspisan oglas.

Kada su pitanju sudije koje se prvi put biraju, Visoki savet sudstva svoj predlog upućuje Narodnoj skupštini u formi predloga odluke, Narodna skupština, kao danas, vrši izbor sudija koji se prvi put biraju, pri čemu predlog Visokog saveta sudstva razmatra, naravno, nadležni skupštinski odbor, Odbor za pravosuđe i on upućuje Narodnoj skupštini predlog odluke o izboru sudija. I nadležni odbor i nadležna skupština mogu da ospore nekog kandidata ukoliko ocene da on ne ispunjava sve uslove, posebno u pogledu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata. Dakle, vrlo jasno i precizno definisana procedura.

Nisam pravnik, pa sam iščitao. Dakle, jedan sistemski pristup, koji omogućava samo onima koji znaju, koji umeju i koji žele da budu izabrani. Danas govorimo o onima koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju.

Znate, kada neko kaže da je pravda spora, ali dostižna, to sagledavam kao građanin, pre svega, kao narodni poslanik, kao predstavnik građana, da kažem, kao krajnju ideju. Ali, suštinski, mišljenje poslaničke grupe SPS je da pravda mora da bude brza i efikasna.

Dakle, danas govorimo o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i želim samo da kažem da je najvažnije da ovo nije partijsko biranje, u partijskoj državi, kao što se nekada činilo.

To su nekada, podsetiću vas, činili lokalni odbori za pravosuđe određenih stranaka van uobičajenih proveravanja. Da bih vam to ilustrovao kako je izgledalo, ukazaću vam na jedan primer. Evo, imam ga pred sobom, dokument, nisam ga izmislio, niti sam ga falsifikovao, tu su potpisi. Vrlo interesantno kako se predlažu sudije i kako se predlažu tužioci. Potpis i pečat predstavnika jedne političke stranke sa jedne strane, a potpis predsednika opštine i pečat opštine sa druge strane.

Neću govoriti o ljudima, ne bi imalo smisla, ali ću vam reći, recimo, šta stoji u tom dopisu. Između ostalog, za jednog kandidata kažu ovako – predsednik suda od 2000. godine, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem, u principu, pošten, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv, zaslužuje šansu.

Za sledećeg kandidata se kaže – simpatizer, supruga član DS, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS-u, verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju, nesporan.

Za sledećeg kandidata kažu – povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan, simpatizer, nezainteresovan za politiku, bivši socijalista, sarađivao bez pogovora, nesporan opet. Kažu za sledećeg – neukaljan, nekompromitovan, verovatno pošten, druželjubiv, uvek spreman na saradnju, apolitičan, simpatizer, nesporan.

Onda kažu za sledećeg kandidata – mirna, pravedna, povučena, poštena, apolitična, jedina mana suprug bivši predsednik JUL-a, sada apolitičan, direktor elektrodistribucije u toj opštini, nespornih sudskih kvaliteta.

Sledeći kandidat – trenutno izvršni sudija, ne brani interese društva, korumpirana, gramziva supruga advokat, rade tu i tu, zlo za sudstvo. To su kvalifikacije na osnovu kojih su birane sudije.

Sledeći – nestručan, osoba bez ugleda, verovatno korumpiran i to i za sitnije poslove, zalutao među sudije, radikalno raspoložen. Pa kažu za sledećeg – predsednik suda do 2000. godine, okoreli neprijatelj DS, zbog smene, neprincipijelan, koruptivan, usiljen, danas radi tu i tu, presuđivao od 1996. godine kao predsednik Veća izbornu krađu u toj opštini, pred penzijom, nesporno negativan.

Onda na kraju za jednog kažu - izvršni sudija bez autoriteta, pošten, ali neupotrebljiv zbog alkohola, i sam se nada penziji.

E, tako su predlagali sudije na sudijske funkcije.

Ima ovde i dva tužioca koje su predlagali. Za tužioce kažu - pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS iz te opštine, sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika apelacionog tužioca ili starešine Višeg tužilaštva.

Sledeći – zamenik opštinskog javnog tužioca, simpatizer stranke, sigurni glas, pošten, nekorumpiran, nedovoljno preduzimljiv, u senci tužioca, upotrebljiv, nesporan za zamenika osnovnog tužioca u Leskovcu.

To su preporuke na osnovu kojih je neko biran za sudiju, a neko biran za tužioca, a te preporuke daju predsednici lokalnih odbora zajedno sa potpisom predsednika opština.

Zato kažem da je važno da danas kada govorimo o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, da se ne biraju u partijskoj državi po partijskoj pripadnosti.

Međutim, sunovrat srpskog pravosuđa, ja sam o tome već govorio i ponoviću to i danas, kreće najpre proglašavanjem pobede na predsedničkim izborima 2000. godine, koja nije ostvarena u prvom krugu, jer politički proces nije završen. Jel neko za to odgovarao?

Sledeće, nastavlja se 5. oktobra i paljenjem Skupštine, iz Gradskog sekretarijata unutrašnjih poslova Stari grad, tada nestaje 200 komada oružja. Da li je neko odgovarao? Pa, upad sa dugim cevima u NBS. Bez krajnje odluke državne saglasnosti istražnog sudije otet, nema ni saglasnosti odluke ministra pravde i Haškom tribunalu isporučen predsednik države Slobodan Milošević. Da li je i na osnovu čega predsednik izveden iz pritvorske jedinice?

Sada taj koji je bio zadužen da vodi računa o toj pritvorskoj jedinici, a to je tamo neki gospodin Blanuša, piše neke knjige. Ne treba on da piše knjige, nego da snosi odgovornost, kako je mogao da dopusti da izađe neko iz pritvorske jedinice bez dokumentacije koju sam pomenuo.

Država koja je dozvolila da premijer bude ne ubijen nego streljan i nikada nije došlo do političke pozadine niti do svih učesnika u ubistvu, potom vanredno stanje, protivustavno, lišena su slobode lica koja su se ne samo bavila kriminalom već su bili i politički nepodobni, korišćeni podaci iz „Bele knjige“, čak su postojali razrezi – ko više uhapsi, taj je uspešniji, postavlja se pitanje da li je ova akcija plod odluke države ili je ova akcija plod odluke jedne druge akcije koja nosi naziv – „Mač“?

Nezvanično, tada su bile dobro poznate informacije i ocene instituta SAD i Velike Britanije da je do 2000. godine država bila jača i u situaciji da kontroliše podzemlje, a od 2000. godine podzemlje kontroliše državu. Onda sledi ta „uspešna“, nazovite reforma srpskog pravosuđa, u kojoj od 3.000 sudija 900 ostaje bez posla.

Sve ovo govorim iz jednog prostog razloga, da bih ukazao da je pred vama, da je pred srpskim pravosuđem, kad kažem srpskim pravosuđem mislim na Visoki savet sudstva, mislim na one koje danas biramo prvi put na sudijsku funkciju, ozbiljan i važan posao. Mreža sudova je bila totalno pogrešna, nije bila prilagođena pravnom sistemu i u potpunosti devalvirala prethodnu mrežu sudova koja se u organizacionom smislu pokazala kao dobra.

Neposredno pre reforme, uložena su velika sredstva u zgrade sudova, u prethodnu mrežu, a onda te opštine ostaju bez sudova.

Sistem Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda, po našem mišljenju, nije konzistentan. Vrhovni kasacioni sud koji je najviši ne sudi, izuzetno postupa, dođe nekako kao savetodavni sud. Sa druge strane, Apelacioni, koji nije rangiran, koji meritorno postupa, a svaki od tih sudova formira sudsku praksu i naravno da postoje posledice – nesklad u nadležnostima i funkcijama, sistemski loša mreža sudova, prekinut kontinuitet napredovanja kroz prethodnu karijeru, kroz čudne reforme – mnogi koji nisu zaslužili su napredovali, devalvirano je ono što je suštinski najvažnije ne samo za pravosuđe već za svaku oblast društva u Srbiji, a to je znanje i iskustvo, razoren sistem, pravna tradicija, veoma dobri sudovi. Nakon mreže i kadrova, lako je bilo i kreirati sudske postupke, nažalost.

Krenulo se sa izmenama i dopunama zakona i to je bilo, po našem mišljenju, jedna puka imitacija modela anglosaksonskog prava, koji nisu mogli biti primenjivi u našoj zemlji. Napravljen zakonski surogat koji su imali mnoge manjkavosti – nema objektivnosti i nema neutralnosti u postupcima.

Sve ovo sam naveo iz jednog prostog razloga, jer želimo kao poslanička grupa da ukažemo da je pred vama zaista ozbiljan, odgovoran, važan i značajan posao za čitavo društvo, da bi se građani Srbije, pre svega, osećali sigurno.

Mi ćemo, naravno, podržati predlog o kome danas govorimo, to apsolutno nije sporno, jer je taj predlog prošao jedan sistem, jednu proceduru koja je jasno i precizno definisana. Takođe očekujemo da u periodu koji je pred nama otklonimo sve one nedostatke i manjkavosti koje su učinjene tokom prethodnog vremenskog perioda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje, predsedniče, je upućeno vama. Mi smo danas na Kolegijumu razgovarali o tome, ali mislim da je važno da na ovo pitanje odgovorite i ovde u plenumu, pre svega zarad javnosti, da se, znate, ne bi pojavljivali komentari od jednog dela kvazi opozicije kako se ništa ne čini i ne radi po tom pitanju.

Obzirom da ste tokom jučerašnjeg dana na neki način i formalno započeli drugu fazu međustranačkog dijaloga razgovorom sa predsednikom Odbora za spoljnu politiku, Dejvidom Mekalisterom, pitanje je – šta je konkretno i da li postoji konkretan rezultat i nekakav dogovor za nastavak međustranačkog dijaloga?

Drugo pitanje je takođe veoma važno. Naime, vi ste uveli nešto što je praksa i što će biti praksa u Narodnoj skupštini Republike Srbije u narednom periodu. Mi iz SPS smatramo da je to jako dobro, a to je da u periodu kada nema zasedanja Kolegijumi Narodne skupštine Republike Srbije se održavaju van sedišta parlamenta, dakle van Beograda.

Na moje lično zadovoljstvo prva sednica je bila u Valjevu, u mom rodnom gradu i ja želim da zahvalim i vama i rukovodstvu Skupštine i svim kolegama i koleginicama koji su prisustvovali Kolegijumu.

Mislim da je to jako važno iz jednog prostog razloga jer na taj način stvaramo jedan partnerski odnosi između zakonodavne vlasti i organa lokalne samouprave. Upravo pitanje koje ću postaviti je rezultat tog razgovora koji smo imali sa gradonačelnikom i sa predsednicima opština.

Dakle, Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu članom 74. kao naknade za korišćenje voda, izvađeni rečni nanos, odvodnjavanje, korišćenje vodnih objekata i sistema, kao i naknade za ispuštanje vode. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP.

Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture, poput habanja lokalnih puteva, koja se često mora sanirati iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Kao primer navodim opštinu Mionicu, jer je to bilo, između ostalog, i pitanje predsednika opštine Mionica na čijoj teritoriji se nalaze tri fabrike za flaširanje vode koje godišnje flaširaju preko 200 miliona litara vode, što republici donosi oko 240 milion dinara prihoda. Sa druge strane, usled velikog prometa teretnih kamiona za potrebe rada fabrika opština Mionica morala je da sanira puteve koji prolaze pored fabrika svega nekoliko godina nakon njihove izgradnje.

Konkretno pitanje za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li u cilju rešavanja ovog problema, koji nije samo problem Mionice, se razmišlja o izmeni člana 98. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara tako da se omogući da deo prihoda od naplate naknade za vodu pripada budžetima jedinica lokalnih samouprava na čijim teritorijama se i vrši eksploatacija vode?

Pre izmene zakona takođe potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškovi koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda sa ciljem predlaganja tačne raspodele naplaćenih prihoda.

Dodatno, potrebno je razmotriti da prihodi koje jedinice lokalnih samouprava dobiju na ovaj način treba da budu namenski za izgradnju ili neophodnu obnovu infrastrukture. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, poslanička grupa SPS u danu za glasanje, naravno, podržaće predloženi sporazum, jer, podržavajući ovaj sporazum, mi želimo da podržimo cilj koji se postiže ovim sporazumom, a to je revitalizacija infrastrukture u oblasti kulture.

Pre nego što budem govorio o samom zajmu, želeo bih da se osvrnem na ukupni značaj kulture za kulturni identitet našeg naroda. Pri tome ističem činjenicu da je Srbija multikulturalno društvo u kome sve nacionalne manjine koje žive sa srpskim narodom imaju pravo da neguju svoj kulturni identitet i da razvijaju raznolikosti kulturnih sadržaja. To preplitanje sa druge strane potvrđuje univerzalnu vrednost kulture i njen značaj za opštini napredak svakog društva.

Kultura naše zemlje je upravo određena tim bogatstvom kulturne raznolikosti današnjice, ali i bogatim kulturnim nasleđem koje potvrđuje da su se na ovim prostorima ukrštale i smenjivale različite civilizacije.

Ono što Srbiju čini značajnom na kulturnoj mapi sveta jeste istorijska činjenica da se na teritoriji Srbije nalaze ostaci najstarije ljudske civilizacije u Evropi. To je doba još od pre, ispravite me ako grešim, 9.500 godina. Svedok toga je arheološko nalazište „Lepenski vir“, koje treba da posmatramo kao izuzetno vredno nasleđe i da ga predstavljamo svetu, jer zavređuje da bude uvršteno u Svetsku kulturnu baštinu UNESKO.

Znate, država koja na pravi način ne vodi računa i na pravi način ne neguje svoju prošlost ne može imati sadašnjost i budućnost, ali isto tako ta prošlost ne može i ne sme da nam bude jedina sadašnjost i budućnost. Ako se oko te prošlosti i politički razilazimo po nekim pitanjima, mi to danas ne možemo da promenimo, ali treba da izvlačimo pouke i treba da afirmišemo ono što je dobro, a posebno u oblasti kulture i da to gradimo danas i da na osnovu toga gradimo temelje neke nove budućnosti, jer istorija je satkana od činjenica koje apsolutno niko ne može promeniti, ma koliko se to drugi trudili i mi na tome treba da istrajemo i u tom kontekstu vidimo i ono što čini i radi, vi ste ministar omladine i sporta, ali ono što čini i radi ministar kulture Maja Gojković. Biću subjektivan, imao sam prilike sa njom jako dugo da sarađujem, verujem u njen entuzijazam, energiju i verujem da će u tome i uspeti.

Deo bogatog i vrednog kulturnog nasleđa Srbije vredno je i za čitavo čovečanstvo, što potvrđuje upravo naša baština koja se već nalazi na listi Svetske kulturne baštine UNESKO.

Sa druge strane, upravo je ta bogata i vredna srpska kulturna baština koja svedoči o kontinuitetu i istoriji našeg trajanja na ovom prostoru, o prvim srpskim državama, njihovim tvorcima, danas je, nažalost, predmet čestih pokušaja falsifikata, a o pokušajima prisvajanja naših najvrednijih srednjovekovnih spomenika kulture od strane nekih koji bi da od naše istorije prave svoju, ja danas ne bih govorio.

Upravo je ta tema aktuelna ovih dana i ovih meseci kada je u pitanju srednjovekovna baština na Kosovu i Metohiji, koju su gradili najveći srpski vladari. Zašto govorim o ovome u kontekstu zajma za revitalizaciju u najvažnijim institucijama kulture? Upravo zato što institucije kulture moraju čuvati našu kulturnu i istorijsku baštinu, materijalno i ne materijalno nasleđe koje svedoče o nama kroz vekove.

Srbija danas ima mrežu kulturnih institucija širom zemlje, ali moramo priznati da je u jednom periodu odnos prema kulturi, prema institucijama kulture i prema kulturnim stvaraocima, poslenicima bio prilično nezavidan. Kultura je nekako bila na repu drugih dešavanja koja su sasvim poremetila sistem vrednosti. Otuda danas ovolika poplava nekulture ili antikulture, a za kulturu, i onu modernu i onu koja predstavlja čuvanje kulturnog nasleđa, potreban je uvek novac.

Kada smo tražili kao poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 1% budžeta za kulturu, znali smo da se kulturno stvaralaštvo u zaštitu kulturne baštine i revitalizaciju infrastrukture mora uložiti daleko više novca. To više od 1% ovoga puta predstavlja i ovaj projektni zajam od 20 miliona evra koji ima jasno definisane finansijske elemente i definisane ustanove i objekte kojima je zajam i namenjen. Vi ste, gospodine ministre, o tome govorili u uvodnom izlaganju.

Kulturna politika Vlade i samog Ministarstva kulture upravo je zasnovana na Strategiji razvoja kulture u Republici Srbiji za period od 2020. do 2029. godine, u kojoj se prioriteti strateškog razvoja kulture sagledavaju kroz dva područja. Prvo područje je kulturno nasleđe i drugo područje je savremeno stvaralaštvo.

U tom smislu vidim i zajam o kojem govorimo, da prati upravo realizaciju tih strateških ciljeva, da tako definišem, jer ako nema investicija koje mogu da očuvaju kulturno nasleđe, a to su muzeji i galerije, ako nema institucija savremenog stvaralaštva, a to su pozorište i kulturni centri, onda o kulturnom razvoju jednog društva ne može, nažalost, biti ni govora.

Ova i prethodna Vlada od 2013. godine se vraćaju kulturi koja je, uz očuvanje jezika i pisma, temelj identiteta jednog naroda. Da podsetim da je Narodni muzej, recimo, doživeo svoj puni sjaj rekonstrukcijom koja je završena u vreme prethodne Vlade. To se desilo i sa Muzejom savremene umetnosti, a sada je red da se istinski posvetimo i drugim institucijama kulture od nacionalnog značaja, ali i onim koji su od regionalnog, a ono što mene posebno raduje, i lokalnog značaja, jer sve te institucije čuvaju nasleđe ili stvaraju nove kulturne sadržaje.

Tako oko stotine muzeja u kojima se čuva bogato kulturno nasleđe, najveći broj njih smešten je u veoma starim zgradama koje i same predstavljaju kulturno nasleđe, ali višedecenijska jako skromna ulaganja, starost građevina su ove zgrade dovele u veoma loše stanje i vi to jako dobro znate.

Ovaj zajam je upravo usmeren na nekoliko ključnih, rekao bih, institucija koje je neophodno obnoviti kako bi bile istinski u funkciji kulture. Pomenuću neke koje su obuhvaćene ovim sporazumom, iako ste vi o tome govorili. Dakle, Narodno pozorište u Beogradu, nacionalna ustanova kulture koja je osnovana još davne 1868. godine, a u današnjoj zgradi koju je sagradio knez Mihajlo, nalazi se od 1869. godine. Zatim, Muzej Jugoslavije u Beogradu, Narodno pozorište u Nišu, obnova zgrade i izrada male scene, Umetnički paviljon „Cvete Zuzorić“. Posebno me raduje što će deo zajma biti usmeren i na obnovu i na pretvaranje stare Železničke stanice u istorijski muzej, tako da će na prostoru Savskog trga postati jedna kulturno-istorijska celina koju će činiti spomenik Stefanu Nemanji i upravo ovaj muzej.

Sama zgrada je kulturno dobro pod zaštitom države, izgrađena još 1884. godine, što će muzeju dati poseban značaj i posebnu lepotu. Drugi objekat na prostoru stare Železničke stanice, koji će se rekonstruisati, jeste zgrada ložionice stare Železničke stanice u Beogradu, koja će biti pretvorena u atraktivan prostor namenjen različitim kulturnim i različitim sadržajima. Iz zajma će se graditi i Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu u Beogradu, čime će se ova kulturno-istorijska celina upotpuniti i svedočiti o prošlosti i istorijskom značaju ovog prostora.

Nisu zaboravljeni ni centri kulture širom Srbije, kao što sam rekao. Ovim zajmom planirana je digitalizacija 11 centara kulture u čitavoj Srbiji. Moramo priznati da su u pitanju sveobuhvatni infrastrukturni objekti kojima bi ove ustanove kulture dobile novi sjaj, primereno ulozi i značaju koji imaju za kulturnu politiku Srbije.

Sve ovo govori da se Srbija vraća svojim kulturnim korenima, a to je kulturna politika koju sprovodi ova Vlada i, naravno, Ministarstvo kulture, na čelu sa gospođom Majom Gojković, koja je od početka svog mandata odmah počela da pokreće važna pitanja srpske kulture i da otvara vrata kulturi i poslanicima kulture. Na tome želim da joj zahvalim u ime poslaničke grupe, kao što želim da zahvalim svim našim umetnicima koji su u godini Kovida na neki način svima nama bili lek.

Da ne zaboravimo međunarodnu ulogu kulture, koja povezuje i toleriše različitosti, koja kroz svedočenje o istoriji jednog naroda o kulturnom identitetu i nasleđu predaka može da nas predstavi u svetu na način na koji nas svetska politika ne vidi i ne želi videti.

Ne može se zanemariti jedna istorijska činjenica. Recimo, nakon 75 godina neko se setio da uradi jedno umetničko delo od velike važnosti i značaja, a to je film "Dara iz Jasenovca". Istinita priča, kažem, umetničko delo koje je veoma važno i značajno, pre svega za mlađe generacije, jer čini mi se da mlađe generacije veoma malo znaju, nažalost, o dešavanjima iz Drugog svetskog rata, a mislim da čak i ne znaju da je u Jasenovcu postojao logor za decu.

Sve kritike koje su se mogle čuti na račun ovog filma su bile neutemeljene, neistinite, neprimerene, političke i nisu one usmerene bile na račun filma. Ove kritike su zapravo usmerene i imale su za cilj da ospore pravo Srba da govore i da prikažu istinu o stradanju Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu nakon 75 godina. Svet mora da sazna istinu o ovim monstruoznim zločinima.

Znate, ima jedna izreka koja kaže, ja ću je citirati: "Istina je najuzvišenija stvar koju čovek može imati, da bismo došli do istine, ne treba da poželimo nikakve muke, niti da ih drugima pričinimo. Svađa nikada ne donosi napredak, a gonjenjem se niko ne da ubediti. Čini drugima ono što želiš da drugi tebi čini. Prekor, zapravo, ubija, a duh daje život." Ovo je samo jedna priča. "Dara iz Jasenovca" je jedna priča. Postoji mnogo drugih priča.

Na naše veliko zadovoljstvo u poslaničkoj grupi SPS je takođe jedna žena koja danas ima 94 godine, Smilja Tišma. Preživela je Jasenovac, tada je imala 12 godina, izgubila roditelje i svoje najbliže. Nadam se da će Srbija i svet biti u prilici da čuju i njenu priču, jer ona to svakako zaslužuje.

Dakle, ne može se zanemariti jedna istorijska činjenica, niti prevideti ko je gde i kada postojao, ko je gde i šta gradio i stvarao. To je uloga kulture, a možemo je definisati kao kulturnu diplomatiju koja može otvoriti mnoga zatvorena vrata.

Verujem da će srpski kulturni centri, koji postoje ili će biti formirani u svetu, ovu svoju ulogu shvatiti ozbiljno.

Na kraju da kažem da svima nama želim više kulture, više tradicije, više očuvane baštine, više brige za naše kulturno nasleđe, više brige za naš nacionalni identitet. Bez toga mi nismo mi. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, zahvaljujem.

Imao sam nameru da postavim drugo pitanje, zapravo da uputim vama molbu i da izrazim određeni niz konstatacija lično vama, ali počeću sa onim što je malopre rečeno – genocid u Srebrenici.

Ja želim da podsetim da je ovo jedini parlament u regionu koji je izrazio jasan stav po pitanju Srebrenice i usvojio Rezoluciju o Srebrenici. Donošenjem Deklaracije o Srebrenici mi smo izvršili i moralnu i međunarodnu obavezu. Da li je to učinio bilo koji parlament u regionu?

Da li znate šta je genocid u Srebrenici? To kada predsednik države ode da se pokloni žrtvama, a za uzvrat pokušaju ubistvo predsednika države.

Kada već postavljate pitanje tužilaštvu, onda postavite pitanje da li je neko to osudio, da li je neko bilo šta uradio po tom pitanju? Ali, da se vratim na ono što sam želeo da pitam danas.

Uvaženi predsedniče, film „Dara iz Jasenovca“ poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je veoma važan za naš narod, jer govori o mestu najvećeg stradanja našeg naroda. To nije propaganda, to je glas žene koja priča o stradanju i logoru koji je bio jedinstven po tome što je u svom sistemu imao logor smrti, nažalost, za decu. Ne postoji nijedno više i veće stratište i stradanje srpskog, romskog i jevrejskog naroda.

Nakon 75 godina, država, predsednik i Vlada su se setili da bi trebalo da se učini nešto što će da govori o našim žrtvama u Drugom svetskom ratu. Kritike koje su upućene na račun ovog filma su neutemeljene, neistinite, neprimerene i političke.

Kritike nisu upućene konkretno na račun filma. Ove kritike su upućene kako bi se osporilo pravo Srbiji da priča o žrtvama i o stradanjima Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu.

Sada želim da napravim jednu paralelu. Predsednik i Vlada su učinili svoje. Poslanički klub Socijalističke partije Srbije je razmatrao, analizirao, razmišljao na koji način mi kao najviši organ zakonodavne vlasti možemo da pomognemo u svemu tome da se žrtve Drugog svetskog rata ne zaborave i ja želim da vas podsetim, predsedniče, da mi imamo Komisiju za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije sa Državnom dumom i sa Kinom i da je to najviši oblik bilateralne saradnje koji ima Narodna skupština Republike Srbije.

Na poslednjem zasedanju Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Državne dume povodom 75. godišnjice obeležavanja Drugog svetskog rata i pobede nad fašizmom, na inicijativu upravo predsednika Državne dume, usvojena je, zapravo prihvaćena je inicijativa za stvaranje jednog instituta za očuvanje istorijskog sećanja.

Mi smatramo da je to od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja. Mislim da je ovo predlog od ogromnog značaja za Srbiju i za srpski narod, jer svi smo svedoci pokušaja revizije istorije i pokušaja da se minimiziraju žrtve.

Naš zajednički zadatak, zadatak svih nas je da sačuvamo naše zajedničko nasleđe, jer važno je i da se nauka uključi sa ciljem da se sačuva prava istina o kreiranju slobodne Evrope.

Gospodine predsedniče, ja znam da vi imate komunikaciju sa predsednikom Državne Dume, gospodinom Vjačeslavom Volodinom i moja molba, nije pitanje, moja molba upućena vama je da u narednom razgovoru sa predsednikom Državne Dume postavite pitanje dokle se stiglo sa realizacijom ove inicijative, jer znam da je ova inicijativa prihvaćena i od srpske strane, učestvovao sam u tom sastanku, smatram da je od velike važnosti i značaja za Srbiju i za srpski narod. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, poštovani predsedniče resornog Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, pokušaću da budem relativno kratak obzirom da smo ograničeni sa vremenom, kako bi ostale kolege mogle da govore.

Dakle, politika konkurencije, kako je danas poznajemo, relativno je nova pojava, mada su njeni elementi poznati još od antičkih vremena. Razvoj moderne politike konkurencije započeo je na severno američkom kontinentu dok je u Evropi moderna antimonopolska politika počela da se primenjuje između Drugog svetskog rata.

Politika konkurencije oslanja se na sledeća četiri postulata - zabrana dogovora o cenama, kontrola spajanja firmi, ograničavanje dominantnog položaja i na državnu pomoć.

Politika konkurencije je veoma značajna za građane i ima određene pozitivne efekte - obara cene, poboljšava kvalitet cena i usluga i povećava, pre svega, slobodu izbora, što je od velike važnosti i značaja. Naša vizija je da se uspostavi tržište na kome će svi učesnici pod ravnopravnim uslovima boriti se za naklonost i lojalnost potrošača i kvalitetom i cena, poštujući pri tome obaveze koje su utvrđene, pre svega, zakonom, koje su definisane zakonom.

Naša zemlja je prešla dug puta u pogledu razvoja politike konkurencije. Prvi propisi, podsetiću su u ovoj oblasti doneti su pre nepunih stotinu godina, tačnije mislim 1922. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, zatim za vreme Jugoslavije, SFRJ, Savezne Republike Jugoslavije.

Komisije za zaštitu konkurencije osnovana Zakonom o zaštiti konkurencije. Taj zakon je usvojen 2005. godine. Počela je sa radom 2006. godine kao nezavisna i samostalna organizacija i ima status pravnog lica. Za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu o kojem mi danas i govorimo.

Komisija takođe ima finansijsku nezavisnost. Finansira se, to je veoma važno istaći, iz sopstvenih prihoda i donosi godišnji finansijski plan na koji saglasnost daje Vlada Republike Srbije. Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Komisije veći od ostvarenih rashoda, razlika se nakon izdvajanja sredstava za rezerve uplaćuje u budžet Republike Srbije.

Oblast zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije u cilju ekonomskog napretka društva i potrošača, zatim osnivanje položaja i ovlašćenja Komisije utvrđena je Zakonom o zaštiti konkurencije. Poslednje izmene i dopune mislim da su donete 2013. godine, nizom vladinih uredbi. Komisija, takođe, ima obavezu da na odgovarajući način primeni kriterijume koji proizilaze iz pravila kojima se reguliše konkurencija na tržištu EU.

Zakon definiše povrede konkurencije, kao akte ili radnje učesnika na tržištu koji za cilj ili posledicu ili mogu imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Oblici povreda konkurencije su restriktivni sporazum definisani članom 10. Zakona i zloupotrebe dominantnog položaja, definisane članom 16. Zakona.

Komisija u svom radu sarađuje sa regulatornim telima, državnim organima, organizacijama, civilnim sektorom, fakultetima i sa njima ima zaključene sporazume.

Danas razgovaramo i razmatramo Izveštaj o radu Komisije konkurencije za 2019. godinu. Komisija je shodno Izveštaju koji smo imali prilike da sagledamo sprovela brojne aktivnosti u vezi sa harmonizacijom propisa i usklađivanja prakse sa EU, dala je mišljenje na predloge propisa i važeće propise koji imaju uticaj na konkurenciju na tržištu, sarađivala sa međunarodnim institucijama i drugim telima za zaštitu konkurencije.

Komisija je u 2019. godini ostvarila pozitivan finansijski rezultat, što posebno pohvaljujemo. Ostvareni prihodi u 2019. godini, kao i prethodnih godina bili su dovoljni za finansiranje rada Komisije, ali i za prenos viška prihoda, ono o čemu sam maločas govorio, u budžet Republike Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije ima značajnu ulogu u pogledu harmonizacije našeg zakonodavstva sa pravom EU, pre svega za Poglavlje osam – politika konkurencije, ali je bila aktivan učesnik i za niz drugih poglavlja, ona koja se odnose na politiku transporta, energetike, javne nabavke, pravosuđe i osnovna prava.

U Izveštaju Evropske komisije stoji da su preporuke za 2019. godinu delimično sprovedene i da postoji izvestan nivo primenjivosti. U toku 2019. godine radilo se na izradi Nacrta zakona o zaštiti konkurencije, kojim bi se uveli novi instituti, prava konkurencije u naše zakonodavstvo, da se otklone upravo nejasnoće i teškoće koje postoje u primeni postojećeg zakona i nastavio proces harmonizacije našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Zadatak Komisije za zaštitu konkurencije je da štiti konkurenciju, odnosno omogući da se stvore jednaki uslovi za sve na tržištu i mi smo u potpunosti sigurni da će Komisija ovaj cilj i realizovati kao i do sada, tako i u narednom vremenskom periodu. Poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati ovaj Izveštaj. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Uvažena premijerko, dame i gospodo ministri, pokušaću da budem relativno kratak i da omogućim i najvećoj poslaničkoj grupi da postavi pitanje i zato vas samo molim da produžite ovaj prvi deo, jer neću se drugi i treći put javljati, da bi i kolege imale priliku …