Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, danas je pred narodnim poslanicima, pored ostalih zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i kreditnim aranžmanima, takođe i jedan ugovor o garanciji EPS-a o revitalizaciji Vlasinskih hidroelektrana između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a o kome želim da kažem par stvari i ukažem na značaj istog, jer je ovaj sistem bitan za opštine Surdulica, Vladičin Han i Bosilegrad. To su opštine koje spadaju u red izrazito nedovoljno razvijenih opština, a koje su u nadležnosti rada Kabineta za koji sam preduzeo odgovornost. Takođe, dolazim iz jedne takve opštine, iz opštine Surdulica.
Vlasinske hidroelektrane pripadaju grupi najstarijih hidroelektrana, a njenu osnovu čine akumulacija Vlasinsko jezero, četiri hidroelektrane, pumpna stanica „Lisina“ sa svojom akumulacijom na reci Božica.
Imajući u vidu proteklo vreme eksploatacije sistema Vlasinskih hidroelektrana revitalizacijom postojeće i ugradnjom nove opreme, obezbedilo bi se povećanje godišnje proizvodnje električne energije, ali i dalja proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije, a samim tim bi se smanjila proizvodnja električne energije iz termoelektrana na ugalj. Takođe, revitalizacijom će biti izvršena i modernizacija proizvodnih postrojenja i omogućen nastavak vodosnabdevanja opštine Surdulica i Vladičin Han.
Pored ovog zakona Vlada Republike Srbije je podržala i niz drugih mera od značaja za bolji položaj nerazvijenih opština.
Između ostalog, osvrnuću se na rad Kabineta za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština i samim formiranjem 2020. godine ovog Kabineta Vlada je pokazala dobre namere u tome. Imam obavezu, pre nego što pred građanima i poslanicima obrazložim dosadašnji rad Kabineta i predstavim planove za naredni period, da ukratko kažem par reči koje se odnose i na moju profesionalnu karijeru koja me kvalifikuje da o nekim temama danas iznesem i svoje mišljenje. Takođe, mislim da je uvek dobro čuti i drugu stranu, jer pojedini mediji u poslednjih par godina iznose samo svoje netačne percepcije i viđenje moje karijere i mene.
Po zanimanju sam diplomirani građevinski inženjer, preko 30 godina sam na čelu porodične firme „Tončev gradnja“ u kojoj su zaposleni i moja deca i moja supruga i svi smo u porodici diplomirani građevinski inženjeri. Mogu da vam kažem da firma zapošljava preko 200 radnika i da nikad nije bilo kašnjenja plata, poreza ili dažbina državi.
Posebno sam ponosan na projekat izgradnje podzemne stanice Vukov spomenik koja je rađena u periodu od 1992. do 1995. godine i možete na fotografijama da vidite, ovde je moja firma, „Tončev gradnja“, bila podizvođač, glavni izvođač je bio „Energoprojekat“, kako je urađena podzemna železnička stanica.
Odmah nakon događaja u Novom Sadu na sednici Vlade ponudio sam pomoć u vidu stručnih mišljenja, s obzirom da me time kvalifikuje ne samo mnogo objekata koje sam gradio po Srbiji, već i lično licence koje imam za odgovornog izvođača građevinskih konstrukcija, odgovornog projektanta građevinskih konstrukcija, a ovom prilikom moram da napomenem i mog kolegu inženjera Milutina Mrkonjića od koga sam dosta naučio.
Ovo pričam iz razloga što na čelu Ministarstva insistiram da se nalaze ljudi koji se bave ili koji su stručni u oblasti koja je predmet nadležnosti ministarstva, jer samo na taj način dobićemo profesionalnost. Primer, na čelu Ministarstva građevine trebalo bi da bude, po meni, građevinski inženjer.
Pre 15 dana pojavili su se tekstovi o zlonamernim insinuacijama o navodnom upadu nadležnih službi u prostorije moje firme. Službe koje odgovorno rade svoj posao tu su da proveravaju zakonitost poslovanja svih privrednih subjekata, pa tako i moje firme. Apsolutno podržavam svaki vid kontrole i provere, jer tako svi učimo i proveravamo svoj rad. Ako se utvrde greške, treba da se isprave, jer kako se kaže u narodu – ko radi, taj i greši.
Ja ću da pitam građane – da li ste nekad videli da oštra olovka može da piše? Ako se takođe utvrde protivzakonite radnje i kriminalna delatnost bilo kog preduzeća, pa i mog, smatram da počinioci treba da se kazne i u toj borbi protiv korupcije nema zaštićenih.
Mogu da vam kažem da sam i sam bio na čelu opštine Surdulica koja spada u red izuzetno nerazvijenih opština. Cilj programa Kabineta je odobravanje sredstava za infrastrukturne projekte i opremanje lokalnih samouprava. Kabinet za koji sam preuzeo odgovornost ima najmanji budžet – 437 miliona dinara i od toga na program ide 70% istog. Moraću ovom prilikom da pohvalim sve nerazvijene opštine jer su uvek bile odgovorne i sredstva koristile namenski i imale dobre projekte.
Izneću vam i podatke. U 2021. godini je bilo ukupno 76 odobrenih projekata sa 319 miliona, u 2022. godini 42 sa 320 miliona, 2023. godine 42 projekta, 245 miliona, 2024. godine 35 sa 220 miliona i 2025. godine 169 miliona. Ukupno, milijarda i 273 miliona je potrošeno za razvoj nedovoljno razvijenih opština.
Šta je sve urađeno u ovom periodu? Urađeno je šest sportskih terena, sedam pumpi za vodosnabdevanje i rekonstrukcija objekta za tu svrhu, četiri mosta, 33 rekonstrukcije objekata u vlasništvu, što vrtića, škola, kulturnih i turističkih centara, rekonstrukcija vodovodne mreže – preko 8.000 metara, vozila za obavljanje komunalne delatnosti – 62, kontejneri i oprema, kanalizaciona mreža, medicinska oprema, lokalni putevi i trotoari, urađena su dva trga, uređenje parka, kupljena su dva minibusa, osvetljenje, bezbednosna zona škole, takođe su angažovane geronto-domaćice, odnosno za pomoć u kući, za 27 lica, lični pratioci, opremanje senzorske sobe za decu sa smetnjama u razvoju, jedan od velikih projekata je takođe izgradnja gradske pijace u Surdulici.
Šta je plan rada Kabineta? Do sada sam na sednicama Vlade u cilju poboljšanja položaja lokalnih samouprava predložio nekoliko mera. Jedan je bio otpis kamata. Godine 2024, 21. novembra, podneo sam predsedniku Vlade inicijativu da se jedinicama lokalne samouprave omogući da svojom odlukom urede drugačije uslove i način odlaganja plaćanja i otpisa kamata na poreski dug od javnih prihoda.
U praksi bi ova izmena dala mogućnost opštinama da donesu odluku o uplati celokupnog duga jednokratno uz otpis pripadajuće kamate kroz izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ili donošenjem novog zakona poput onog iz 2012. godine. Na ovaj način pomoglo bi se jedinicama lokalne samouprave da naplate prihode od građana, a građani ne bi oštetili ili doveli jedne u nepovoljni položaj od drugih.
Takođe sam dao rešenje problema troškova za faktičko zauzeće zemljišta. Na osnovu trenutnih podataka, u 44 nerazvijene, izrazito nerazvijene opštine do sada je isplaćeno 637 miliona dinara, a koliko sada imam podatke da su tužbe podnete, da se očekuje još milijardu i po dinara da se isplate za faktičko zauzeće.
Rešenje treba građanima da omogući da zaštite svoja imovinska prava, a da pri tome funkcionisanje opštine ne bude ugroženo. Tu sam dao nekoliko mogućnosti i zakonskih rešenja. Nadam se da će buduća Vlada da to reši.
Imali smo u ovom periodu i bujične vode i poplave. Kao inženjer dao sam rešenja za rešavanje problema bujičnih voda i poplava. U junu 2023. godine govorio sam o problemima bujičnih poplava i istakao sledeće - bujične poplave nisu posledica klimatskih promena, već višegodišnjeg nečinjenja, tj. izostanka investicionog ciklusa u protiverozivnoj zaštiti, odsustvo zakonske regulative koja ne sagledava probleme bujičnih poplava, kao što su Zakon o vodama, Zakon o šumama, Zakon o zaštiti prirode i drugo, odsustvo sistemskog preventivnog finansiranja i bavljenja finansiranje saniranja posledica, što je mnogo skuplje.
Zakon o vodama definiše vodotokove drugog reda koji su u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, ali lokalne samouprave nemaju kapacitete, niti kadrovske, niti finansijske da se time bave.
Republika Srbija sada angažuje, evo jedan primer, Republika Srbija angažuje sada ledolomca npr. iz Mađarske, ali ne smemo da zaboravimo da ih je imala, a oni su nekada nezakonito prodati. Iz tog razloga insistiram da sledeća Vlada poradi malo i na ovom problemu.
Takođe je veliki problem nekontrolisanih seča šuma i odsustva inspekcijskog nadzora.
Takođe, imamo jedan problem u lokalnim samoupravama posle izglasavanja Zakona o izdavanju građevinskih dozvola, gde su rokovi kratki, a gde lokalne samouprave nemaju kapacitete. Evo šta se dešava. Jedan državni organ se kažnjava zato što nije podneo prijavu protiv drugog državnog organa, a po nalogu treće državne institucije. Da objasnim. Agencija za privredne registre koja je ovlašćena da administrira objedinjenom procedurom je uradila po nalogu DRI. Na ovaj način oni se rukovode odsecima i odeljenjima za poslove urbanizma u opštinama i to čak u drugostepenom delu kaznom zatvora. Svi znamo da je sve manje inženjera i pravnika u opštinama koji hoće to da rade, a i zbog manjih plata opštine nemaju te kadrove i kapacitete.
Takođe, propisani rokovi su suviše kratki da bi se pregledala obimna dokumentacija i obradili svi podneti zahtevi sa ovim brojem zaposlenih i zato dolazi do kašnjenja izdavanja građevinskih i upotrebnih dozvola. Sledeća Vlada bi trebala da poradi malo i na toj stvari.
Takođe sam predložio na sednici Vlade u junu 2023. godine i podneo inicijativu za obezbeđivanje sredstava za besplatne udžbenike za učenike osnovnih škola sa teritorija bar izrazito nedovoljno razvijenih opština. Očekujem da će sledeća Vlada da se pozabavi i time.
Imamo dobar zakon, i mogu da pohvalim i ministra finansija i celu Vladu, o izgradnji stanova, ali potenciram da se stanovi takođe grade i u malim sredinama. Ja kao građevinac podržavam svaku izgradnju, ali smatram da stanove ne treba graditi samo i jedino u Beogradu i u većim gradovima, već i u manjim sredinama, kako bi mladi i školovani ljudi ostajali.
Takođe, možda će ministar finansija da mi zameri, to je povećanje transfera i to sam tražio. Ako imamo u vidu, transferi nisu povećavani od 2014. godine i da su troškovi porasli, onda ne čudi da lokalne samouprave ne mogu da pruže ni minimum usluga građanima, za koje su nadležne.
Posebni, tu je i ministarka za lokalnu samoupravu, i veliki problem jesu male plate visokoobrazovanih lica koja rade na poslovima u opštinskim upravama, a vi ne možete da nađete dobro elektronskog, građevinskog ili bilo kog inženjera, pravnika ili ekonomistu koji hoće da radi za ovakvu platu.
Takođe, imamo i situaciju da firma koja radi na teritoriji opštine koristi resurse, odnosno prirodna bogatstva te lokalne samouprave, ali doprinosi i porezi ne ostaju tu, već idu za Beograd i zbog toga je Beograd i dobio besplatne udžbenike, a male opštine i male sredine nisu, a i budžet Beograda se puni iz naših opština.
Cilj svih ovih predloga je da se prestane sa iseljavanjem malih sredina i neplanskim naseljavanjem velikih gradova. Srbija nije samo Beograd i krug dvojke, već su to imale nerazvijene opštine koje su odane svojoj zemlji kada je najteže.
Takođe sam predložio i nekoliko zakona, koje se nadam da će sledeća Vlada da prihvati, a to bi bio zakon o razvoju izrazito nedovoljno razvijenih opština. Ovim zakonom sistematski bi se uredila ulaganja u izrazito nedovoljno razvijene opštine, prvenstveno ulaganje republičkih javnih preduzeća, kao što su javno preduzeće „Putevi Srbije“, javno preduzeće „Srbijavode“, „Srbijašume“ i ista bi imala obavezu da shodno propisanih kriterijumima ulažu deo budžeta u ove opštine.
Takođe sam predložio da se donese zakon o fondu za razvoj izrazito nedovoljno razvijenih opština. Zatim, osnivanje fonda za finansiranje nedostajućih sredstava za potrebe za učešće lokalnih samouprava u programima prekogranične saradnje i takođe izmeniti postojeća zakonska rešenja, tako da se najveći deo naknade za korišćenje prirodnih dobara budu prihodi tih lokalnih samouprava.
Zahvaljujem vam se što ste me saslušali. Želim vam uspešan rad. Živela Srbija.
S obzirom da sam dugo u fudbalu, da sam bio predsednik jednog fudbalskog kluba koji je igrao deset godina Superligu, da sam vodio region istočne Srbije u fudbalu, da sam bio potpredsednik Fudbalskog saveza, mogu da pozdravim svaku izgradnju sportske infrastrukture, a posebno Nacionalni stadion.
Slažem se sa kolegom Mitrovićem da nam je fudbal loše organizovan, da nemamo rezultate, ali zato ne treba kriviti Vladu Srbije, već treba kriviti za lošu organizaciju Fudbalski savez i za to sam da se to menja i da treba što više ulagati u sportsku infrastrukturu, a ne u plate pojedinih funkcionera. Ne slažem se sa selektorom koji kaže da je dovoljno da se samo plasiramo na neko evropsko ili svetsko takmičenje, već da treba i tamo da pravimo rezultate, a treba da vidimo kolike plate imaju ljudi, i tu se slažem sa vama, ali treba ulagati u infrastrukturu. S obzirom da dolazim i sa juga Srbije, mogu da vam kažem da se trenutno rade stadioni i u Surdulici, Nišu i Kruševcu i takođe i tamo se igra fudbal, ne igra se fudbal samo u Beogradu. I druga stvar, svuda gde su izgrađeni stadioni, već ima rezultata, ali treba tražiti i uprave u granskim savezima.
A što se tiče takođe juga Srbije, mogu da kažem da svi građani uvek glasaju većinom za vladajuću koaliciju. Tako su glasali, ja sam dugo godina u SPS-u, dok je SPS bio, većina je glasala 90-ih godina za SPS, kada je bio DOS, građani juga Srbije su takođe glasali za vladajuću koaliciju, sada isto glasaju za vladajuću koaliciju. I ja i u Vladi Srbije, evo, pred vama kažem, s obzirom da sam zadužen za razvoj nerazvijenih opština, takođe tražim, ako glasamo uvek i podržavamo državu, ako u ratovima najviše se zovu ljudi iz tih krajeva da treba i kada se deli budžet da se sagleda malo i jug Srbije više.
Što se tiče stadiona, pozdravljam i neka se gradi samo infrastruktura, a ne da se troše pare na besmislene plate i ljude koji ne znaju ništa o sportu. Hvala.
Evo, tu sam da odgovorim narodnoj poslanici sa juga Srbije.
Ja sam bio šest godina predsednik fudbalskog regiona istočne Srbije i za to vreme nijedan klub nije ugašen, ali mogu da vam kažem da smo nekoliko klubova novoformirali.
Slažem se sa vama da treba ulagati u bazični sport i da treba ulagati u školski sport, ali sam i srećan što imamo predsednika koji voli sport i koji ulaže u infrastrukturu. To se slažem sa tim.
Nije on kriv i treba napraviti novu organizaciju u svim sportovima, posebno u fudbalu. Kao što sam i malopre rekao, loša organizacija Fudbalskog saveza, u kojem sam bio već tri godine, isto sam ukazivao i na sednici Izvršnog odbora i na sednici Odbora za hitna pitanja da su tamo prevelike plate i sada kažem pred celom javnosti Srbije da nam je selektor, koji je iz Niša, moj zemljak i koga volim i poštujem kao fudbalera, preplaćen za svoj posao, a rezultate koje ima su nikakvi i da treba možda mi kao Vlada Srbije da se pobrinemo da se napravi bolja organizacija u Fudbalskom savezu Srbije, bez obzira na to što je udruženje i ne zavisi od Vlade Srbije.
Slažem se sa vama da je loša organizacija trenutno i u fudbalskom regionu istočne Srbije, da je tu čovek na čelu koji nikad se nije bavio fudbalom, da treba uključiti ljude koji su se bavili sportom i koji znaju nešto o sportu, ali podržavam svaku izradu infrastrukture.
Što se tiče kolege Mitrovića, mogu da vam kažem za moju firmu da je ona gradila jedan fudbalski stadion, a to je stadion TSC-a u Bačkoj Topoli. To je finansirala mađarska Vlada, a gde finansira srpska Vlada ja kao ministar ne učestvujem na te tendere.
Hvala.
Poštovane kolege.
Želim da iskoristim ovu priliku, da po treći put postavim isto pitanje i pokušam da ubedim nadležne organe da mi, kao narodnom poslaniku, dostave tačan i potpun odgovor, u vezi sa štetom koju trpi budžet države zbog lošeg rada sadašnje više
i javne tužiteljke, u Vranju, Danijele Trajković.
Do sada sam dva puta postavljao pitanje Republičkom javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca i poslednji odgovor koji sam dobio od republičkog tužioca, glasi ovako, obaveštavamo vas da je Republičko javno tužilaštvo već dostavilo odgovor na postavljen zahtev za obaveštenje broj taj i taj.
Ovo, prosto, nije tačno. Moje konkretno pitanje je glasilo i danas glasi, koliko ljudi je pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo, koliko je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države, sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju?
Dobio sam podatke koji se odnose na statistiku, statistika mene ne interesuje i dobio sam podatke da se to isplaćuje po nekom zakonu, dva, šest, pet zakona o krivičnom postupku. Prema tome, ja nisam dobio odgovor koliki su troškovi angažovanja advokata, veštaka i sudski paušal na ime 147 predmeta u kojima su ljudi oslobođeni optužbe, kojim je na teret stavila Danijela Trajković, kao osnovni javni tužilac?
Ovo pitam jer je ovo novac svih poreskih obveznika, ovo je novac od poreza koji se odbijao od plate poslanika, od računa koji plaćaju svi građani Srbije i pravo mene, kao narodnog poslanika je da mi se saopšti podatak koliko nestručan rad jednog javnog tužioca, kao što je u ovom slučaju Danijela Trajković, košta budžet ove države, ako je tačan podatak da je 147 ljudi, koje je optužila oslobođeno?
Ne mogu Republičko tužilaštvo i Državno veće tužioca da ignorišu svoje dužnosti prema Narodnoj skupštini i da se ovako namerno odnose prema konkretnom poslaničkom pitanju.
Koliko je ovo moje pitanje ozbiljno i važno, pokazuje slučaj profesora Ace Milanova, iz Surdulice. Da Milanov ne bi mogao da bude protiv kandidat, tadašnjem odborniku DS, kandidatu za direktora Tehničke škole, u Surdulici, Nebojši Dojčinoviću, inače potpredsedniku DS u Surdulici, uhapšen je po nalogu Danijele Trajković, zbog neosnovanog progona i optužnice, oslobađajućom presudom Aci Milanovu je dosuđena šteta po osnovu sudskih troškova i izgubljene zarade oko sedam i po miliona dinara. Zbog naplate štete po toj presudi, bio je blokiran račun Tehničke škole, a sudski troškovi po krivičnom predmetu Višeg suda, u Vranju, broj 72/13, iznosili su 639 hiljada dinara i isplaćeni su takođe na teret budžeta.
Zato postavljam pitanje nadležnim organima, da li su i ovi podaci tačni i koliko je ukupno budžet po svim sudskim presudama isplatio zbog progona i terora koji je Danijela Trajković vodila protiv profesora Ace Milanova?
Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću da napomenem sada njih desetak, ali imam spisak od najmanje njih 50.
Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću sada da napomenem njih desetak, ali imam spisak od najmanje 50, to je Ađemović Dragiša, bivši predsednik suda sada pokojni Janković Stamenko, Milan Veličković, Miroslav Stojiljković, Snežana Vrbanac, Stanislav Jović, Natalija Radovanović, Slobodan Stojanović, Goran Vukašinović, Dragan Micić, Stojanović Vladimir, Mile Sinadinović i još neki i zbog toga tražimo državno veće tužilaca i Javnog tužilaštva da nam da svako ime i svaki iznos štete koja je napravila Danijela Trajković.
Moje poslaničko pitanje je veoma ozbiljno i zato još jedanput zahtevam da mi se dostavi spisak ljudi sa imenima i prezimenima, brojevima predmeta, klasifikacijom krivičnog dela i iznos troškova koji su im iz budžeta ispaćeni pred tužilaštvom i sudovima, a za period kad je Danijela Trajković bila na čelu Osnovnog tužilaštva u Surdulici, osnovnog tužilaštva u Vladičinom hanu, kasnije Višeg tužilaštva u Vranju, i ovo ću zahtevati sve, dok ne dobijem kompletan odgovor.
Poštovane kolege, nedavno sam ovde ukazao na ozbiljan problem u funkcionisanju pravosuđa u Pčinjskom regionu i postavio sam nekoliko konkretnih poslaničkih pitanja koja se odnose na rad Višeg javnog tužioca u Vranju Danijelu Trajković.
Svi mi znamo da po Ustavu Srbije i svim zakonima koje regulišu rada pravosudnih institucija tužioci i sudije u svom radu ne smeju da imaju nikakve veze sa politikom i političkim strankama.
Međutim, u slučaju tužiteljke Danijele Trajković to pravilo ne važi, jer ona je pre 2000. godine karijeru počela kao kadar JUL-a tako što je ažurno vodila zapisnike na sastanku Opštinskog odbora JUL-a u Surdulici, ali je stalni radni odnos u tužilaštvu u Surdulici zasnovala kao radikal, da bi posle 5. oktobra utočište pronašla u stranci Vladana Batića, a potom je bila bliska DS, da bi danas promenila političku opciju zbog izbora na višu tužilačku funkciju.
Davne, 1996. godine Danijela Trajković je kršila zakon punih pet godina, tako što se kao radnik tužilaštva bespravno uselila u stan Fonda solidarnosti u Surdulici. Nije plaćala troškove kirije i fond PIO Vranje je podneo zahtev za prinudno iseljenje koje je tada i sprovedeno. Nakon toga se bespravno uselila i u vojni stan i odatle je izbačena, a sudski spor koji je vodila je pravosnažno izgubila. Gospođa Trajković je 2010. godine rešava stambeno pitanje tako što kupuje stan u Beogradu, koji nije želela da uknjiži na svoje ime, već je kao kupac i vlasnik formalno u ugovoru o kupoprodaji naveden njen svekar. Ovo pouzdano znam jer je stan kupila od mog preduzeća, i procedura kupoprodaje prolongirana po njenom zahtevu dok ne smisli na koga će formalno stan da uknjiži. Samo mogu da pretpostavim da je želela da prikrije poreklo novca, jer stan od plate zamenika javnog tužioca sigurno nije mogla da kupi.
O tome kako je urađena fasada na njenoj porodičnoj kući u Surdulici, koji radnici su radili i da li je nešto platila najbolje da ona sama to objasni javnosti. U periodu od 2009 – 2013. godine obavljala je dužnost člana Crkvenog odbora, crkvene opštine Surdulica i sa te pozicije aktivno je učestvovala u usvajanju finansijskih planova i završnih računa crkvene opštine Surdulica, što uključuje i praćenje i verifikaciju sredstava dobijenih od donatora, a donatori su bili stanke u predmetima koje ona zastupala kao javni tužilac.
U februaru 2011. godine Danijela Trajković je registrovala i osnovala kao član Nadzornog odbora Udruženje građana koje se zvalo "Sigurna kuća" u Surdulici, koje je osnovala zajedno sa prijateljicama. Ona je 14. septembra 2011. godine u predmetu KT 25/11 Višeg tužilaštva u Vranju, donela rešenje koje se jednom osumnjičenom građaninu naložila da po osnovu oportuniteta uplati 100.000 dinara na račun "Sigurne kuće". Osumnjičeni je postupio po nalogu tužiteljke, uplatio je novac, doneo uplatnicu tužilaštvu, pa je gospođa Trajković donela rešenje kojim je odbacila krivičnu prijavu MUP Vranje.
Ovo su samo neki pokazatelji iz biografije Danijele Trajković koja je kao osnovni javni tužilac u Vladičinom Hanu neosnovano proganjala ljude po političkoj osnovi.
Zbog svega ovoga, postavio sam određena poslanička pitanja, ali od Državnog veća tužilaca nisam dobio kompletne odgovore. Dobio sam neke statističke podatke koji pokazuju da je Danijela Trajković 2016. godine optužila 55 lica, da je oslobođeno 18. Zatim, 2017. godine 41 lice, oslobođeno 11 i da ne navodim i ne zamaram ovaj dom. Dakle, ovo je izuzetno loša statistika rezultata rada Danijele Trajković kao tužioca. I to sa punim pravom mogu da vam kažem jer sam ja ovde glasao kao poslanik da ona bude izabrana za višeg javnog tužioca u Vranju. Iako sam tadašnjem ministru Selakoviću rekao da ću glasati sa velikom rezervom, evo, pokazalo se da sam bio u pravu.
Takođe postavio sam pitanje koliko je novca iz budžeta Srbije isplaćeno ljudima koji su oslobođeni od optužnica koje je podizala Danijela Trajković i dobio sam od Državnog veća tužioca odgovor da se troškovi isplaćuju u skladu sa članom 265. Zakona o krivičnom postupku. Umem da čitam zakon i meni je poznato kako je ta stvar zakonom regulisana, ali je moje poslaničko pitanje, koliko je bilo precizno i jasno, i ponoviću ga još jedanput, koliko budžet Srbije godišnje koštaju sve oslobađajuće presude i neosnovane optužnice pravosnažno donete za vreme mandata Trajkovićeve u Hanu i Vranju pojedinačno za svaki predmet je ukupno godišnje.
Poštovana predsednice, poštovane kolege, želim ovu priliku da iskoristim i da na konkretnim primerima ukažem na teško stanje u pravosuđu Pčinjskog regiona, koje tišti sve građane i da sa tim u vezi postavim nekoliko konkretnih pitanja nadležnom Ministarstvu pravde.
Opština Surdulica je kao tužena strana prošle godine, dobila izvršnu presudu Osnovnog suda u Surdulici, koji se opštini nalaže da u radni odnos vrati jednog građanina, neću mu sada navoditi ime, a kome je radni odnos prestao još 2011. godine. Ništa ovde ne bi bilo sporno i čudno da taj isti građanin, u međuvremenu, nije stekao pravo na invalidsku penziju jer mu je u februaru 2017. godine utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti.
Zbog čega je stekao pravo na invalidsku penziju? Opština je od fonda PIO pribavila dokaz o penzionisanju i dokument dostavila Izvršnom sudu, ali taj dokument nije uvažen, zbog čega smo izjavili žalbu Višem sudu u Vranju. Drugostepeni sud je žalbu odbio i lokalna samouprava je dužna da postupi po rešenju o izvršenju i izvršnoj presudi i da to lice se vrati u radni odnos. Ukoliko to ne uradimo i ne izvršimo presudu, mi smo u krivičnom delu, a logički se postavlja pitanje – kako to da sprovedemo?
Zato ovom prilikom hoću da postavim pitanje Ministarstvu pravde, da posavetuje opštinu Surdulica na koji način da vrati u radni odnos čoveka kome je lekarska komisija utvrdila gubitak radne sposobnosti, sto posto, i koji je trenutno invalidski penzioner, čak i da nije penzioner, ovaj građanin je prema lekarskom izveštaju sto posto invalid, pa se postavlja pitanje – koji on posao može da radi?
Nijedan zakon nije regulisao ovakav slučaj. Mislim da je ovo jedinstvena presuda u Srbiji koja je doneta na štetu opštine Surdulica.
Isto pitanje postavljam i svim kolegama narodnim poslanicima koji su pravnici, a broj pravnika u ovoj sali ima puno i to u svim poslaničkim grupama - da li su kolege poslanici ikada čuli za ovakav slučaj?
Želim ovom prilikom da objasnim kakva je opština Surdulica uopšte došla u ovakvu apsurdnu situaciju da treba da izvrši jednu sudsku presudu, koja se ne može izvršiti i koja se kosi i sa pravom i sa zdravim razumom.
Ministarka pravde, gospođa Kuburović, i prethodni ministar Selaković su upoznati koliko sam puta ukazivao na slučaj tužiteljke Danijele Trajković, koja je sa funkcije Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom hanu i zabrana funkcije višeg javnog tužioca u Vranju.
Javnost je upoznata da je gospođa Trajković vrhunac svoje tužilačke karijere u Osnovnom javnom tužilaštvu u hanu doživela kada je bez provođenja istrage i bez mog saslušanja protiv mene podigla optužnicu zbog navodnog nanošenja telesne povrede jednog građanina. Moje pitanje je – iz kojih razloga ja kao građanin, nisam imao pravo na tužilačku istragu i šta je sa mojoj krivičnom prijavom o vređanju na nacionalnoj osnovi tog istog građanina, ovo je isto pitanje za Državno veće tužioca.
Na ovakvu presudu sam se žalio ja, žalio se oštećeni, žalio se javni tužilac, ali je Drugostepeni sud sve žalbe odbio i presudu potvrdio, iako građani čekaju duge presude, ja sam presudu Kasacionog suda dobio za petnaest dana.
Svi pravnici i profesori prava, kao i moje kolege ovde u skupštini, kojima sam dao predmet da se upoznaju, u šali kažu da je jedino falilo još da se svedoci žale na presudu da bi je sud ukinuo i vratio na ponovno suđenje.
Nemam vremena da čitam sve grehe i sve nezakonite radnje naše tužiteljke, ali bih hteo da postavim konkretno pitanje – koliko je ljudi pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo i koliki je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države za sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju? Da li troškove oslobađajućih optužnica snosi Danijela Trajković ili to plaćaju građani Srbije preko budžeta? Da li će biti pokrenut postupak da se država regresira od tužiteljke, s obzirom da je to šteta što ona pravi nezakonitim radom?
Imao bih još dosta pitanja i dosta pritužbi građana koji me kontaktiraju, ali biće vremena u narednom periodu da nastavim da ukazujem na probleme.
(Surdulica, 06.05.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Skupštine opštine | Skupština opštine Surdulica | Opština | Godišnje | 0.00 | RSD | 25.05.2016 - 10.08.2020. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Paušal | 0.00 | RSD | 03.06.2016 - 28.10.2020. |
| Potpredsednik | Fudbalski savez Srbije | Republika | Naknada putnih troškova | 16000.00 | RSD | 20.05.2016 - |
| Predsednik | Fudbalski savez Srbije - Regioni Istočne Srbije | Republika | Godišnje | 999999.99 | RSD | 26.04.2016 - |
| Odbornik | Skupština opštine Surdulica | Opština | Naknada za rad na sednicama odborničke grupe i Skupštine | 0.00 | RSD | 08.07.2020 - 18.11.2020. |
| Ministar bez portfelja | Vlada Republike Srbije | Republika | Godišnje | 999999.99 | RSD | 28.10.2020 - |