Poštovane kolege poslanici, želim da vas informišem o nekim stvarima. Mislim da je dobro da to ide sa ove govornice i vama kao poslanicima.
Potpuno razumem potrebu da se malo i profitira i u političkom smislu u ovoj areni, ali od toga neće biti građanima pomoći u snabdevanju oko gasa. Kako sada stoje stvari? Mi smo jutros između tri i devet imali ponovo potpuni prekid isporuka gasa, što znači da mi celu ovu stvar vozimo na žiletu. Nije Tadić slagao, nego je pomogao. Isporuke se nastavljene posle devet sati i mi trenutno dobijemo svega 4,7 miliona kubnih metara gasa. Radimo na tome da dobijamo više i u ovom momentu to zadovoljava potrebe potrošača individualnih i daljinskih sistema grejanja koji ne mogu da pređu na mazut.
Molio bih da poslanici ozbiljno shvate to. Mi možemo da imamo ozbiljan problem sa održavanjem i elektroenergetskog sistema i sa nekim drugim stvarima.
Ono što hoću da vam kažem, kada već raspravljate o Banatskom Dvoru i o odgovornosti jeste - da li treba utvrditi odgovornost - da? Projekat Banatski Dvor postoji od 1976. godine. Dakle, možemo da optužimo i pokojnog Tita, ali nam to neće previše pomoći.
Jeste istina da u ovom momentu postoji 130 miliona kubnih metara gasa. Tačno je gospodo da su ministri iz DSS pokušali da u saradnji, preko Srbijagasa, utisnu neke količine, ali šta nam to vredi. To vam je kao rezervoar bez pumpe. Nema adekvatnog tehničkog postrojenja. Znači, kompletno tehničko postrojenje koje omogućuje utiskivanje tri miliona kubnih metara dole i vađenje pet miliona, sa cevovodom, čija izrada je u toku, dakle gasovodom, košta 20 miliona evra, odnosno 21.800.000 evra - tu treba tražiti odgovornost.
Da li je istina da Srbija sve ovo vreme nije imala 21.800.000 evra? Tvrdim da je imala. Sve ostalo može biti naše nadgornjavanje - da li smo mogli, kad smo mogli. Znači, prva opomena su bile sankcije koje su predugo trajale za jedno skladište. Slažem se da je to tada iscrpljeno mimo pravila vađenja gasa. Drugi žuti karton je bio kriza 2006. godine nakon koje nisu povučeni adekvatni potezi. Sve ostalo bi bila naša rasprava pred građanima, gde bismo mi hteli da opravdamo postupke svoje, svojih političkih stranaka ili svojih direktora koji su u tom momentu obavljali određene dužnosti u javnim preduzećima.
Apelujem na vas da ne pričamo građanima neistine u smislu da gas, bez obzira što će dolarski pojeftiniti zbog kursnih razlika i dalje će Srbija raditi sa gubitkom i dalje će potrošnja u Srbiji biti subvencionisana sa 1,5 do 2 miliona dolara dnevno. Prema tome, u ovom momentu neka vrsta socijalne odgovornosti prema građanima postoji. Ono što stvarno može da ugrozi, potrošiću još samo dve rečenice, ponovo snabdevanje gasom, kada se ova situacija završi - to će biti tekuća nelikvidnost Srbijagasa.
U ovom momentu lokalne samouprave nemaju para za subvenciju u grejanju.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se još samo dve rečenice. Naplata je pala ispod 50% i nama za januar mesec fali 6 miliona dinara. Toliko će faliti, a nije sve gubitak, da se plati gas. Nemojte da nam se desi, kada se ruski posmatrači rasporede, a neće biti isporuka gasa pre nego što se ruski posmatrači rasporede, kako su nam saopštili iz Gasproma - da mi obezbedimo dotok ruskog gasa i da on bude isključen zato što ga nismo platili.
Mislim da u tom smislu treba podići odgovornost svih nas - privrednih subjekata i građana, i daljinskih sistema grejanja, i lokalnih samouprava, a pre svega Vlade Republike Srbije, jer mi moramo da nađemo mogućnost da te količine gasa koje imamo zaista, ljudi, i plaćamo.
Nemojte da pričamo ljudima bajke da će gas biti besplatan - neće. Što se tiče diversifikacije izvora i napajanja, mi u ovom momentu imamo samo jednu cev, a to je iz Mađarske. Hoću da kažem istine radi da je 2 miliona kubnih metara zaista iz Mađarske, a 2,7 miliona zaista iz Nemačke, zato što postoje neki ljudi koji ne veruju ni u tu situaciju.
(Predsednik: Vreme.)
Bolje bi nam bilo da napravimo neke vanredne okolnosti i da što pre, recimo u narednih 90 dana, završimo skladište u Banatskom Dvoru, a odgovornost da izvedemo na osnovu činjenica. Izvinjavam se gospođo predsedavajući što sam prekršio vreme. Hvala.

Poštovane kolege, mogao bih u skladu sa ovim zahtevom da pričam i o tajkunima u ovoj priči, ali to nije cilj.
Smatram da je korisno, na osnovu člana 225. i 226, da podelim nekoliko informacija sa vama. Sutra u 12.00 časova je zakazan nastavak pregovora o svemu. Biće promenjen srpski tim, ukoliko imam dobre informacije, novih šef tima će biti Mirko Cvetković, što znači da podižemo priču uvis.
Biće, dakle, pošto su naše kolege iz G 17 povukle, da kažem, svoje pregovarače, znači biće i novi šefovi stručnog tima, sa ruske strane će biti takođe delom izmenjena delegacija. Očekujemo da i oni dobiju ljude sa širim ovlašćenjima i da u toku vikenda prosto pojačamo pregovore u dobroj nameri.
Želeo bih da kažem i nekoliko političkih kvalifikacija. Najpre treba razumeti da je ovo projektni zadatak Vlade Republike Srbije, koji je dobijen na osnovu mandata koji je ovde ogromnom većinom glasova, pa i glasovima naših kolega iz G17, usvojen u ovoj skupštini. Međudržavnim sporazumom je, doduše, dosta, da kažem, lapidarno definisano šta treba da se uradi, ali suština je jasna.
Realizacija naftno-gasnog aranžmana bi značila potpuno nove ekonomske mogućnosti, pa čak i spas u neku ruku, s obzirom da znamo kakva nam je industrijska proizvodnja, stanje budžeta, deficit, ugroženost radnih mesta i sve ono ostalo o čemu pričate.
S druge strane, realizacija ovog naftno-gasnog aranžmana bi značila i potpuno drugu geopolitičku, pa i bezbednosnu poziciju Republike Srbije, za koju smatram apsolutno da je korisna i da unapređuje naš položaj, ne samo kada je u pitanju KiM, već i održanje, dakle, Dejtonskog sporazuma i ukupna pozicija Republike Srbije na putu ka EU, da se i oko toga razumemo.
Što se tiče samog izlaska, dakle, kako se ovde kaže dela Vlade, to ne posmatram tako. Jednostavno u ovom momentu postoji ta jedna vrsta odnosa ili stepena solidarnosti od strane naših kolega iz G17 i potpuno sam siguran da to neće ugroziti opstanak Vlade Republike Srbije jer bi to generalno gledano bilo neodgovorno i izazvalo političku nestabilnost, i upravo dovelo do onoga što hoće oni koji su suštinski protivnici ovog naftno-gasnog aranžmana, a to je do političke nestabilnosti i socijalnih nemira u Srbiji.
A vi znate da se vlast menja ne samo kada imate organizaciju, nego i kada imate uslove za promenu te vlasti. U tom smislu, u cilju dobre volje i političke odgovornosti koju bi trebalo svi da imamo, izjasnili smo se u političkom smislu i u Skupštini, a evo sada i na Vladi Republike Srbije.
Pozivam sve vas da budemo odgovorni prema političko-ekonomskoj i socijalnoj situaciji koju imamo ovde u Srbiji i da se u skladu s tim svi ponašamo, i Vlada, i poslanici i svi oni drugi koji su učesnici na javnoj sceni. Hvala vam kolega.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, čekao sam ovo vreme pred pauzu, jer nisam hteo da remetim završetak ove tačke dnevnog reda. Žao mi je što nisam mogao da budem ovde pre podne.
Javljam se u vezi s čl. 225. i 226. i mislim da će informacije koje ću vam sada dati biti korisne za razumevanje, pre svega, ove priče koja je sada aktuelna, oko računa za gas koje su dobili individualni potrošači, odnosno domaćinstva. Nadam se da ćete mi odobriti da ovde govorim i u svojstvu direktora ''Srbijagasa'', jer znate da trenutno obavljam tu dužnost.
Znači, građani su se žalili kod nas, u Poslaničkoj grupi, a vidim i vama, upoznao sam se iz stenograma, da su dobili od strane distributera račune na ceo iznos, suprotno preporuci Vlade Republike Srbije. Nisu to uradili svi distributeri, ali većina jeste.
Želim da vas obavestim da je ''Srbijagas'' održala sastanak s predstavnicima svih distributera, da je naš upravni odbor u potpunosti prihvatio preporuku Vlade Republike Srbije, jer se, ipak, radi o pravnom subjektu i privrednom subjektu – da građani, praktično, plaćaju 62,5% od računa, što bi značilo da za individualne potrošače, odnosno za domaćinstva, u toku ove godine ne bi bilo povećanja cena, a da drugi valutni deo bude 15. maja, odnosno do 15. maja iduće godine svaki sledeći račun koji ide na mesečnom nivou – za sledećih šest meseci.
Svi distributeri treba da se jave, a moram da priznam da se većina nije javila, ''Srbijagasu'', da ispostave količine koje isporučuju domaćinstvima.
Pošto će za daljinske sisteme grejanja i za industriju biti primenjen tarifni sistem, molim sada građane i sve vas – svi oni koji se jave ''Srbijagasu'' s potrebnim količinama, imaće umanjene račune. Sada će platiti 62,5%, kako je to Vlada tražila, a za šest meseci ostatak.
Ukoliko dođe do drastičnijeg pada cene....
Ja vas molim, gospodine ministre, da saslušate, biće i vama interesantno. To je pitanje bezbednosti ove zemlje, zato molim gospodina ministra da to sasluša.
Ukoliko dođe do drastičnijeg pada cena gasa, s obzirom na to da to ne prelazi 20%, gledaćemo da pomognemo stanovništvu. Prema tome, molim i vas, kao kolege, i one distributere koji nemaju poverenje u preporučene mere Vlade Republike Srbije – da razumeju da je ovo odnos prema porodicama i prema individualnim potrošačima.
Dakle, sada kažem, svi potrošači koji su dobili račun u celini neka se jave ''Srbijagasu'', ako neće njihov distributer to da uradi – mi ćemo sve količine gasa i sve fakture umanjiti distributerima, onako kako je to rekla Vlada Republike Srbije.
Pošto je naš osnivač javnog preduzeća Vlada Republike Srbije...
(Predsedavajući: molim vas, završite i nemojte diskutovati )
Mislim da je veoma interesantno, ukoliko se kolege poslanici slažu, samo hoću da približim kakva je situacija. Naš osnivač je Vlada Republike Srbije. Ono što treba da znaju građani i vi, s obzirom na to da ovo jeste veliki udarac na standard građana, udar na industriju i na daljinske sisteme grejanja, po našem džepu, ova cena, koja je previsoka i koju ćemo teško plaćati, jeste na bazi dolara od 51 dinar, a dolar je danas 68 dinara. To znači da bi gas, po automatizmu, trebalo da poskupi 30%.
(Predsedavajući: molim vas, ceo minut )
Ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući, vidim da poslanici slušaju.
(Predsedavajući: ne mogu da vam dozvolim jer zloupotrebljavate Poslovnik.)
Vlada Republike Srbije neće dozvoliti dalje poskupljenje gasa. I to je malo, trebalo bi da bude još 30%, hoću da građani znaju. To znači da će Vlada Republike Srbije dovesti ''Srbijagas'' u poziciju da je čist gubitak na supstanci 50 miliona evra, sa toliko ćemo, po ovoj ceni gasa, subvencionisati potrošnju u domaćinstvima ove godine. Mislim da bi građani Srbije trebalo da znaju...

Poštovane kolege, zahvaljujem kolegi Buhi. Mogli smo da donesemo i drugu odluku, da odmah naplatimo sve od građana, ali ću ukazati na jedan paradoks. U ovom momentu, cena bez PDV-a, na granici Srbije je 38 dinara. Znači, nije logično da gas kupujete po jednoj ceni koja je viša od cene po kojoj mi ovde, u Srbiji, prodajemo.
Ove godine, u ovoj grejnoj sezoni do Nove godine, mi ćemo na račun ''Srbijagasa'', znači, na račun Vlade Republike Srbije, države Srbije, sa 50 miliona evra subvencionisati tu potrošnju. Hoću da to znate. Čak i ova cena je, po osnovu samo kursnih razlika, 30% niža, nećemo nikoga da lažemo.
Slažem se s vama, gospodine Buha, da smo uneli zabunu. Zato sada kažem, neka se jave ''Srbijagasu'', jer ne mogu da znam, molim vas, ne mogu da nateram distributera. Ljudi, on je pravni subjekat, hajde da se razumemo šta možemo. ''Srbijagas'', kao najveći distributer...

Pozivam se na član 101. Poslovnika, imam pravo i na repliku, gospodine predsedavajući.
Da se mi ovde sada ne bismo takmičili za glasove birača, nego za to da oni mogu da se greju i da koriste gas, molim vas da razumete sledeću situaciju. ''Srbijagas'' je podelio svoje račune u dva obroka. Ne mogu da utičem na onoga ko je distributer gasa za domaćinstvo, kako će on to uraditi. Većina njih se nije prijavila i, koliko je nama za sada obračunato, nije podelila račune u dva dela. Zato sam zamolio i zloupotrebio ovu govornicu – neka nam se jave, jer onda možemo, kao privredni partneri, da zamolimo ljude da nam jave o kojim se distributerima radi, jer bismo mogli da reagujemo.
Molim vas da shvatite jedno, radi se o berzanskoj robi. Neko je to kupio, ima licencu, prodaje građanima. Jedna je stvar borba za glasove, a druga stvar, koja je daleko opasnija, a koju vi ne shvatite, pitanje – da li iduću fakturu od 114 miliona dolara, koliko treba da bude idući obrok, Srbija ima da plati, i Javno preduzeće, po ovim cenama, s ovim gubitkom?
Hajde da budemo odgovorni. Ako ne bude gasa, najlakše je zavrnuti slavinu, napašće se elektroenergetski sistem. Kada se napadne elektroenergetski sistem, biće svašta, ljudi.
Pozivam vas s ove govornice, ukoliko budemo svi odgovorni, zajedno sa sredstvima javnog informisanja, uključujući tu i Vladu, i Ministarstvo za energetiku, i potrošače, ova zima će dobro proći, nećemo imati problema u snabdevanju električnom energijom i u snabdevanju gasom. To sam hteo da kažem.
Ono što je ovde bio predmet interesovanja, istraga UBPOK-a u ''Srbijagasu'' još uvek traje. Po obimu i dužini od kada se traži dokumentacija i koliko se dokumentacije traži, ne znam dokle su stigli inspektori, ali mogu da zaključim da se to radi veoma ozbiljno i dugoročno.
Samo hoću da kažem da ta istraga koja se tiče ''Srbijagasa'' još uvek traje. Molim vas za razumevanje u ovom smislu i za ovom govornicu. Hvala vam.

Poštovane kolege, javljam se na osnovu člana 104. stav 2. Zahvaljujem se predsednici parlamenta zbog toga što je u stvari pomogla za uvod u diskusiju kojom želim da vam se obratim i da apelujem na kolege, pre svega iz SRS. Sada gospodin Todorović kaže: "Ne po svaku cenu".
Znate šta, zbog takvog postupka, ja mogu da razumem da je opstrukcija legitimno sredstvo ukoliko ne želimo nešto da prihvatimo... Rekao sam da je to član 104. stav 2, nije ni bitno, ni oni ne govore. Ne želim da komuniciram, jednostavno želim da apelujem.
Dakle, možete vi, i vrlo vešto to radite, mnogi od vas sede godinama ovde u parlamentu, nikad na vlasti, znači, sedite i vrlo ste se izveštili u tome, da kažem, kakav ćete celofan, kakvu ćete oblandu da date onome što želite da politički poručite. Opstrukcija je legitimna stvar, i ako gospodin Todorović već priča "ne po svaku cenu", onda oni naslovi u novinama, gde se ne razgraničava koji su poslanici, osim kada dobijemo spisak sa blagajne koliko smo to naplatili, a tu među vama ima prvaka, onda nas ne izjednačavaju.
Ne želim da budem deo dobro zapakovane opstrukcije i ne želim da primam ovoliku platu objašnjavajući to visokomoralnim i visokoparnim političkim stavovima.
U ovom parlamentu i u ovom sazivu, gospodo, nikada vam u praksi, ne onoliko koliko biste vi to želeli, nije zabranjeno da onim što ja lično vidim kao opstrukciju – ne govorim čak ni u ime svoje poslaničke grupe, govorim kao poslanik, kao čovek koji se bavi politikom i koji učestvuje u javnom životu – nikada vam ovde nije...
Čak i u većoj meri nego što je to možda, da kažem, mera stvari, dakle više nego što možda zaslužujete, dozvoljeno vam je da se javljate, da koristite ovu govornicu, upotrebljavate, ponekad zloupotrebljavate, pa čak i da rešavate, to sad već nisu unutarstranački problemi, vaše odnose sa vašim dojučerašnjim kolegama.
Dozvolite i nama ostalim poslanicima, ako već ne želite, da i mi zadržimo malo časti, dostojanstva i obraza prema ovom narodu. Mi smo parlament ponekad izvrgli nepotrebnoj kritici javnosti, jer ovde ima mnogo zakona u parlamentu. Dozvolili smo čak i da izvršna vlast nije toliko interesantna koliko su interesantni poslanici i koliko smo mi krivi za sve.
Molim vas, nije mi bila namera da budem maliciozan. Ja sam pre svega poslanik, imam određene obaveze prema ovom narodu i prema onim ljudima koji su glasali za mene. Molim vas, nemam ništa protiv da, ukoliko možemo da nađemo meru stvari, uputimo čak i niz poruka koje želimo da uputimo javnosti, ali da sa merom trošimo vreme ovog parlamenta, i ako smo već ostali do 17 časova, možemo potrošiti vreme i do 18 časova, nije sporno, i do 19 i do 20 časova, a bez efekta. Verujte mi, ideja moje diskusije nije bila da ikoga vređam, ideja mi je bila da vas sve pozovem, da u meri, da jednostavno... Kažu ljudi da sa osećajem za meru počinje mudrost. Želim da apelujem na vas kao kolege da ovde, i zbog građana koji su glasali za nas i zbog potrebe da imamo efikasnost u radu parlamenta, nađemo meru, da potrošimo možda još neko vreme na sve ovo što želimo da kažemo, a da onda nastavimo da radimo. Hvala vam.

Poštovane kolege, imao sam ispočetka nameru da govorim o nekim članovima zakona, ali ako gledamo vreme koje trošimo i način na koji koristimo besplatan EPP marketing, gledaću da svoje izlaganje skratim, iz prostog razloga što se ovde radi o zakonima koje smo,  kako to rekoše uvažene kolege iz SRS, na svom evropskom putu trebalo ranije da usvojimo, barem tako sam shvatio gospodina Buhu, i da je u stvari osnovna kritika što ove zakone već nismo imali.
U pravno-tehničkom smislu, u smislu uporedne prakse sa drugim zemljama koje su imale potrebe da donesu ovaj zakon i uporednoj praksi sa zemljama koje na ovaj način imaju utemeljene zakone, ovim zakonima praktično nemamo šta mnogo da damo kao primedbe, koliko god se to trudili, to vidimo i po kvalitetu diskusija koje se ovde odvijaju. Tražimo neke male zareze, tražimo neke male uglove, gde ćemo dati neku primedbu, jer, bože moj, ministar je tu, a kamere su uključene.
Polemisaću samo sa dve stvari. Jedna nije pomenuta, a jednu su kao primedbu iznele kolege iz LDP-a. Čini mi se da je mnogo važnije kako ćemo implementirati, pre svega, ovaj zakon o kontroli državne granice.
Samo ću reći da vrlo često nedostaju ne samo tehnička sredstva, o nekima je govorila gospođa Pešić, nedostaje i kadrovska struktura adekvatna. Moram da kažem da u nedostatku drugih zakona, poput zakona o zaštiti potrošača, često imamo primere korupcije na granici, često imamo neadekvatnu kontrolu na graničnim prelazima, kako ljudi, tako i roba.
Sama činjenica da ovde razgovaramo i da menjamo zakone iz 80-tih godina govori o potrebi donošenja zakona koji, ne samo što će biti usklađeni, nego u praksi kada budu sprovođeni će morati da izgledaju drugačije.
Nije dovoljno da donesemo samo ovaj zakon da bismo ušli u EU, potrebno je da implementacija ovog zakona, sa svim onim što to znači na graničnom prelazu, bilo da je u pitanju roba ili ljudi, ali još više kriminal i sve ono što ide sa tim, da bude adekvatno tretirano.
Prema tome, ovaj zakon je dobar, uvek se sve može popraviti. Da li može bolje? Uvek može bolje, ali ponavljam, analizirajući uporednu praksu zemalja iz našeg okruženja, potrebu sinhronizacije sa EU i analizirajući praksu zemalja koje imaju slično utemeljene zakone, ovi zakoni su, po mom shvatanju, u stvari napredak i više su nego dobri. U krajnjoj liniji, omogućiće našim organima, i MUP i drugim organima državne uprave, da efikasno rade svoj posao.
Druga tema koja se ovde često spominje na ovaj ili onaj način, to su ovlašćenja pojedinih organa i službi. Uvek je moguće zloupotrebiti ovlašćenje, ali bojim se da može biti...
Naravno, gospodine Todoroviću, vi imate primere za sve, kao i komentar za sve. Nisam rekao da su u pitanju dobri komentari, gospodine ministre, imam svoje mišljenje o gospodinu Todoroviću. Vi imate dobro, ja možda nemam. Jeste predsednik, ali van sale, ovde je ministar, imam pravo da ga kritikujem, mi smo demokratska partija, ne moramo da slušamo kao vi, to je neka druga priča. Volim emisije sa radikalima, imamo celodnevni program SRS na Kanalu 2, od 10,00 do 18,00.
Ako bih mogao, gospođice Vjerice, da nastavim.
Dakle, isto tako je opasno da iskomplikujemo život našim službama i da ih ovde tretiramo kao neke strukture koje se bave svakim pojedincem. Čini mi se da je često u pitanju fetiš mogućnosti i postupaka od strane naših službi usmerene prema našim građanima ili možda prema strancima.
Srbija ima određene bezbednosne izazove, oni nisu samo teroristički. Imamo i unutrašnje probleme bezbednosti, imamo probleme bezbednosti koji su okruženi spolja, kriminal i sve ostalo što ide. Bojim se da smo pomalo, naročito od strane predstavnika nekih stranaka, prosto hipersenzitivni kada je u pitanju ono što treba da ograničimo kada su u pitanju službe i ono što treba da im damo kao nadležnosti.
Postoje određeni instituti, način na koji se odobrava prisluškivanje, način na koji se to može kontrolisati, unutrašnja kontrola u radu organa, a na ljudima koji rade u tim organima jeste da putem tih mehanizama i na nama poslanicima kroz odgovarajuće odbore, i kada je potrebno javno za ovom govornicom, ukažemo na eventualnu zloupotrebu onih ovlašćenja koja službe treba da imaju.
U tom smislu bih zamolio i kolege iz LDP i sve nas ostale da ostavimo proceni MUP, koje je predlagač ovog zakona, da u ovoj fazi i na ovom zakonu bude stvar onako kako u ovom momentu to profesionalci predlažu. Ne bih dalje polemisao.
Po shvatanju SPS i naših partnera JS, pretpostavljam da mogu da kažem i u ime PUPS, ovaj zakon je dovoljno dobar, popravlja stvari, otvara prostor nadležnim organima da se na dobar i zdrav način bave ovim poslovima. Ono što ću reći kao drugo, a ne kao prvo, jer Evropu shvatam kao sistem vrednosti, kao sistem mogućnosti, a ovo što pričam shvatam kao mehanizme kojima ćemo se služiti.
Ovo je potrebno i za sinhronizaciju sa evropskim procesima, ali i da dođemo do liberalizacije viznog režima i, po mom shvatanju stvari, ne plediram da bilo kome ukinem pravo, što manje se budemo bavili EPP-om, što pre pređemo na sledeću tačku dnevnog reda, čini mi se to je zakon o višem i viskom obrazovanju, tim pre ćemo i građanima pomoći. Hvala.

Poštovana gospođo predsedniče, javljam se povodom člana 103. stav 2, gde kaže da poslanici treba jedni prema drugima da se odnose s poštovanjem i stav 3. koji govori da se to odnosi na psovke, vređanje itd.
Mislim da je član 103. u stavu 2. nedovoljan jer ne obrađuje vređanje inteligencije, koje se ovde dešava prema ostalim poslanicima i prema građanima Srbije uopšte. Dakle, želim da objasnim šta je ovde na dnevnom redu. A na dnevnom redu nije dnevni red. Na dnevnom redu je ovde, ukoliko mi to gospođa predsednik dozvoli, 10 zapovesti.
(Predsednik: Zamolila bih vas da ne dobacujete govorniku.)
Zaista ću se potruditi, jer meni neke stvari nisu jasne, imam pravo da pitam gospodu iz SRS, a molim i vas, gospođo predsedniče, da mi odgovorite - da li je 10 zapovesti akt Skupštine Srbije? Možda je u našim zakonskim aktima opisan član 7. tih 10 zapovesti, koji kaže - ne ukradi i član 10 - ne poželi tuđe.
Sad pitam, arbitrirajući između prava i pravde, doduše, sad se radikali pozivaju na pravo, a ja bih da se pozovem na pravdu i da obrazložim još jednu tezu koja je ovde bila prisutna. Kažu - sede oni koji nisu bili u izborima. Je l' to Tomislav Nikolić nije bio u izborima? Kad toliko volite pravdu, što sad ne branite tu činjenicu.
(Predsednik: Gospodine Bajatoviću, držite se teme.)
Držim se i te kako teme, izvinjavam se, tako je tumačim, možda sam u zabludi, kao što mislim da su i gospoda iz SRS pod snagom zablude. Nije ovo uradio Boris Tadić.
Mi iz SPS, koju toliko ovde pozivate i prozivate, znamo šta znači lider u zatvoru. Znamo da oni ponekad umeju da traže i ono što se u realnosti ne može uraditi. Način na koji vi želite da iskažete lojalnost svom šefu u Haškom tribunalu u ovom momentu je duboko štetan po ugled ovog parlamenta.
Niko vam ništa nije oteo, 20 vaših kolega, od toga je Tomislav Nikolić bio nosilac liste, prešlo je, bio je na svim lokalnim izborima nosilac liste, i sad on ništa nije zaslužio. Ali, nisam advokat Tomislava Nikolića, samo hoću da vam kažem - mi smo isto imali Baneta Ivkovića. Znam čime se vi mučite i samo hoću da vam pomognem. Nemojte da nam vređate inteligenciju. Ovo jeste vaš problem.
Kako mi ostali poslanici, vaše kolege, da tumačimo izjave koje stižu iz vaših ili do juče vaših redova, da u stvari vaša namera nikad nije bila da dođete na vlast, ili barem ne u periodu posle 5. oktobra. Zar to nije najveća prevara birača u Srbiji? Imali ste 83 poslanika, dva miliona glasova i niste imali cilj da dođete na vlast. Kako ste onda mislili da pomognete onim biračima na koje se toliko rado pozivate.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, ne znam koliko je pametno s moje strane, mene je sramota, suprotno ovome što kaže Vjerica Radeta, kaže - javljate se kad je najgledanije, mene je ljudi sramota što ovo Srbija gleda. Ovo je urušavanje svakog autoriteta ovog parlamenta.
Ako ovaj parlament nema autoritet, kako mislite da imamo pravu kontrolnu funkciju u odnosu na izvršnu i sudsku vlast. Hajte malo da završimo danas ovu sednicu, u ponedeljak je nova sednica, vi ćete raditi po Poslovniku. Vi sada hoćete da ucenom poslaničke većine dođete do razrešenja ovih problema za koje postoje procedure.
E pa, gospodo i drugovi radikali, kako god hoćete, ako su vam procedure već toliko drage, onda ih se držite, dajte Administrativnom odboru, kao što je gospođa Kolundžija rekla, svoje predloge i dajte nam šansu da mi vidimo ukoliko mislite da mi to treba da rešimo, kako taj problem da rešimo.
Nemojte da ga rešavamo tri dana vašim ucenama, a onda nam kažete - to je vaš problem. Bojim se da je ovo problem i građana koji su glasali za vas, problem rada Skupštine i problem onoga što Srbija jednostavno...

Hvala, gospođo predsedavajuća, neću se više javljati.

Hvala, gospođo predsedniče. Javio sam se po Poslovniku, daj neko iz vlasti da govori po Poslovniku. Znam da je ovo najjeftinija reklama, ali nemam vremena više.
Pokušaću kratko, isto kao i vi, da polemišem, imao sam nameru da pričam malo šire, ali da probam da polemišem sa nekim argumentima ovde. Da, Rusija je danas sila i kapitalistička zemlja. O čemu mi pričamo, kakvo bratstvo i jedinstvo?
Mislim da je potpredsednik Vlade bio vrlo jasan. Imamo li mi neku drugu cevku od Nabuka, ili onog tamo što ide u Nemačku, pa će da prođe kroz Srbiju? Nemamo. Možemo da pričamo samo o ovom aranžmanu. Prvo je pitanje da li ga hoćemo ili ga nećemo. Da li će Rusija da štiti svoje interese? Naravno da hoće. Da li u ovome ima političkog aranžmana sa Rusijom. Da, ima i nije motivisan samo KiM. Probaću samo neke stvari da uvedem u priču.
Prvo, samo da kažem nekoliko stvari koje možda ne znate. Pripremam se za neke funkcije, što mi je drago, pa da vam kažem.
Znači, šta je suština? Nije tačno da je Banatski dvor najveći po kapacitetu za smeštaj gasa.
Recimo, postoji ležište u Mokrinu koje je pod pritiskom, tu su 40 godina bile najveće eksploatacije gasa u bivšoj Jugoslaviji, recimo, koje sada može da skladišti i pet puta veće količine nego Banatski dvor.
Kad je u pitanju nacionalni suverenitet, zar ne mislite da ovoliko dugovanje zapadnim, ne zemljama, nego fondovima i firmama, nije takođe ugrožavanje nacionalnog suvereniteta? Ja sam za konkurenciju kapitala. Sa ovim aranžmanom dolazi i ruski kapital i nadam se da ćemo ovde, uz gasni aranžman, gledati i neki Krup, i Dojče benk, i Siti benk i dve ruske banke, i neće više biti oligopola sitnog austrijskog kapitala, čiji lobisti ovde postoje, nego će biti relaksirani.
Da li je problem OMV-u, INI i recimo MOL-u što će ovde Rusi da dignu proizvodnju sa 4 miliona tona na 12 miliona tona i što će Srbija imati proizvođača? Da, jeste, jer će ih daviti. Za koga je to štetno? Za srpske posrednike, jer Rusi ne dozvoljavaju posrednike u poslu. Za koga je korisno? Za državu Srbiju. Da, neće više biti onih koji su uzimali 5%, jer nema kome da ide.
Dalje, da li će biti uz ovaj gasni aranžman mogućnost koju je pomenuo uvaženi profesor Škundrić, da Srbija postane izvoznik energenata? Da. Da li ćemo tako, recimo, smanjiti deficit? Da. Znači, nije samo politički pristup. Ako budemo izvozili struju, smanjićemo trgovinski deficit.
Ako smanjimo poreze ruskim firmama, zadržaćemo aranžman sa Rusijom i ako to bude 20% manje, kao što je govorio Velimir Ilić, možda će i naša privreda, koja nije osposobljena da konkuriše ni na ruskom tržištu, jer tamo sada konkurišu svi, možda ćemo sa tih 20% biti u konkurenciji da i naše poljoprivredne proizvode, koje smo doduše izložili jednoj konkurenciji koji oni ne mogu da izdrže, možda ipak prodamo u Moskvi, a cela Srbija ne može da proizvede hrane onoliko koliko Moskvi treba.
Da se razumemo, nisam nikakav rusofil, ali se bojim da ovde priče idu u pogrešnom smeru. Prepucavanja predstavnika opozicije, evo sad se uključujemo i mi iz vlasti. Znači, ovde moramo da budemo jasni pred građanima Srbije. Šta mi radimo? Između čega biramo.
Ovde pričamo o nekih bednih 1000 evra. Taman i da može da bude 1000 evra, a ne može, nikako ni sa četiri milijarde za NIS ne može, ni za dve milijarde za Telekom ne može. Šta je suština? Šta je najbolji socijalni program? Pa, posao. A kako će doći posao? Pa, neselektivnim prilivom investicija.
Mi u Inđiji, to zna prof. Škundrić, ne možemo da napravimo treću trafo stanicu jer se dve finansiraju iz sredstava Evropske razvojne banke, tzv. 110. Ne možemo da prikačimo dve fabrike jer nemamo struje. A dali smo ljudima dozvolu, dve svetske kompanije, da grade.
Mi da uključimo nekoliko značajnijih kapaciteta, morali bi da ukidamo struju stanovništvu. Je l' nam trebaju te dve elektrane, jedna u Novom Sadu, jedna u Nišu gasna?
Ako nam ovi izgrade onaj politički koridor 4 i pri tom nema da plaća putarinu i carine, ko što ovo što ide kroz Srbiju, ko će ići tim Koridorom 10? Neće se ni nama isplatiti da ga tako završavamo.

Još 2 - 3 minuta. Šta hoću da kažem? Moramo voditi računa o ekonomskoj dimenziji i brzini kojom možemo da dođemo do realizacije nekih projekata.
Nama trenutno, po podacima iz EPS-a, treba hitno skoro 5 milijardi grinfilda u elektroprivredu, 4,5 milijardi zahteva obnova tzv. sovjetskih tehnologija. Za gasni aranžman sa ovim elektranama ide skoro 5 milijardi. Saberite to, to je 15 milijardi u naredne 4 godine. Ponudite nešto bolje. Ja sabrao Jovanoviću. Ako ne znaš, da ti nacrtam. To je suština i taj gasni aranžman prati Ruska banka, koja ima 370 milijardi evra u portfoliu banke. To je suština stvari.
Slažem se sa nekim vašim primedbama, gospodine Jovanoviću, one su očite, ali je Srbija koja treba da bude Srbija koja ima politiku i na istoku i na zapadu, za nas treba partneri da budu i Moskva i Brisel i Vašington, a posebno EU koju moram da istaknem, jer nemamo gde drugo da idemo. Znači, ne bežimo mi od toga, ne bežimo od vaše politike, kao što vi nama zamerate da vam govorimo da bežite od Rusije. Drago mi je da čujem da prihvatate da Rusi budu partneri, ali da damo ruskim aranžmanima i njihovom kapitalu isti status kao što smo dali austrijskom kapitalu u Srbiji ili nekim osiguravajućim društvima.
Ovde sam imao dosta nekih stvari o kojima želim da govorim. Za mene nije toliko bitno, jeste za ove radnike NIS da li će biti 400 miliona, jeste bitno za akcije koje smo obećali, a očito je da ćemo to teško ispuniti, voleo bih da to bude tako, znači biće bitna ta cena.
Ali, efekti koje mi imamo u pogledu energetske stabilnosti, ne želim da kritikujem Vladu, da me pogrešno ne shvatite, efekti u oblasti energetske stabilnosti, bezbednosti, neće Rusija braniti isto interese, to je taj politički deo, ako ova cevka ide kroz Srbiju i ako ova cev, a ima varijanta ne ide kroz Srbiju, drugačije će braniti priču, drugačije će ići gasovod u Republiku Srpsku ili će ići varijanta kroz Mađarsku i Hrvatsku.
Ako već govorite o zaštiti nacionalnih interesa onda da uvažimo i tu komponentu nacionalnog interesa da je možda i Rusima, ali i nama sigurno stalo do toga da ventil bude u Srbiji, jer će nas onda te iste zemlje iz okruženja, nemojte misliti da ucenjujemo, niti pretimo, ali sigurno gledati drugačije, jer će njihovi interesi u odnosu na poziciju Srbije biti drugačiji.
Uz to, potpuno sam siguran da ako bude jasnog pristupa Srbija može vrlo brzo da izgradi energetske kapacitete i u domenu obnovljivih izvora energija, i prerade biomase i svega ostalog, da zaista postanemo lider u proizvodnji i plasmanu energije u regionu. To će platiti ne samo ova radna mesta, nego ponavljam, već sam kontaktirao sa nekim inostranim fondovima i ozbiljnim firmama. Nije isto da li ovde ulaže neka firma koja je osnovana na Sejšelskim ostrvima ili neki sitni fondovi ili kada vam dođe neki Krup koji hoće u okolini Niša da pravi određene kapacitete ili slične stvari.
Prema tome, ako govorimo oko bilansa NIS-a, možda je taj profit, gospodine Jovanoviću, bio 100 miliona, ali kada gledate strukturu tog profita, on je zasnovan na kursnim razlikama, zasnovan je na naftnoj renti koja se ne plaća jer je domaća nafta nekih 600-700 hiljada tona po 40 dolara, a trebalo bi da bude 100 i nešto, jer ste tako pomagali NIS-u da ostane ekonomski živ, pa ćemo videti šta ćemo s tim.
Imam i primedbe na to kao i moji omiljeni autonomaši. Slažem se kada bi to moglo da se izdvoji iz sporazuma, tih 600-700 hiljada tona, to je ovu državu održalo za vreme rata, ali o tome ćemo razgovarati. Ne piše u sporazumu, kaže gospodin Škundrić.
Moram da kažem da se ovde slažem sa gospođicom Jerkov i njenom poslaničkom grupom, iako njih zovem autonomašima, bilo bi dobro da se eksploatacija i nafte i gasa u Vojvodini, ali i ukupno u Srbiji zaista zaštiti.
Da se vratim na bilans NIS-a. Dakle, kada izbijete kursne razlike, kada izbijete naftnu rentu, kada oduzmete koliko je objektivno država oštećena i kada to obračunate i pridodate u bilans stanja rezervi NIS-a, količinu benzina od 86 oktana, koji ne znam da li možete da izvezete još u Albaniju, onda taj bilans NIS-a izgleda sasvim drugačije.
Ne kritikujem kolege iz NIS-a, oni dobrim delom rade pod prinudom države, tako je prosto bilo, ne dovodim u pitanje sposobnost menadžmenta i sve ostalo, nego jednostavno to je bilans NIS-a. Ako od svega toga pođemo i od potrebe da brzo razvijemo svoje kapacitete, da nas ne preteknu drugi, da nam možda ne grade nuklearke u susedstvu, obezbeđuju svoju energetsku nezavisnost, nego onda treba da se Srbija nametne u regionu recimo kao neko ko će da proizvodi struju, tranzitira gas, da pomognemo i Republici Srpskoj.
Jer patriotizam, kao što sam juče rekao, neće se meriti sada samo puškom, nego ekonomskom snagom naše države i time ćemo više vredeti na međunarodnom, političkom i svakom drugom tržištu, i ako budemo uspeli da privučemo određene tehnologije koje prate sve to, a koje su daleko bolje od tehnologija kojima mi raspolažemo.
I još jedna po meni netačnost, neću reči neistina, naša Vlada odobrava valjda ili naša ministarstva i naše agencije odobravaju sve to što će se graditi u Pančevu itd.
Mi imamo zakone koji će obavezivati onoga ko je ulagač da primenjuje ekološke standarde. Zašto sve mora biti u jednom sporazumu rečeno? Dajte mi pravni akt ili ugovor u kome je baš sve precizirano. Ne verujem da ga ima.
Prema tome, ovo je sporazum. Bilo bi mi drago da vidim ove ostale protokole i ugovore, bilo bi mi drago da je bivši ministar Velja Ilić u pravu. Možda će nas uskoro Vlada upoznati sa svim tim.
Dakle, po meni nije tačno da će ekološki standardi biti ugroženi. Naša Vlada i naše agencije su za tu stvar zaduženi.
Pošto sam obećao da neću oduzimati više vremena, molim vas da se vratimo razmatranju i pozitivnih aspekata ovog sporazuma, uvažavajući da je deo kolega iz opozicionih stranaka, čak i onih koje žele da glasaju za ovaj sporazum, i one koji to ne žele, izneo primedbe od kojih neke zaista možda na neki način i stoje, ali po meni nisu dovoljno validne da bi se ovaj sporazum negirao.
Uostalom, toliko vremena bismo izgubili da ne bismo mogli da uhvatimo razvojnu komponentu i dinamiku razvoja, dinamiku priliva stranih investicija koja nam se sa ovim sporazumom nudi, i zemlju bi doveli u jedno stanje energetske nebezbednosti, odnosno energetske oskudice, a mislim da nam to u ovom slučaju nije cilj.
U svakom slučaju, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija glasaće za ovaj sporazum, nadajući se svim srcem da će on doneti ne samo energetsku efikasnost, nego i ekonomsku efikasnost.
Dakle, da će ovaj sporazum doneti ne samo ekonomsku efikasnost, razvojne mogućnosti i novo zapošljavanje, već ono što je glavna zamerka SPS-a procesu privatizacije, biti ekonomski efikasan za razliku od onoga što se u prethodnom periodu dešavalo. Hvala na toleranciji.

Poštovane kolege, koliko god da mi je inspirativna ova polemika oko gasnog aranžmana, ne samo zbog činjenice da postoji jasna većina i jasna svest o potrebi usvajanja ovog aranžmana, nego i zbog nadmoći kontraargumenata nas koji kritikujemo ove što kritikuju gasni sporazum, ne uvažavajući sve aspekte koji su bili.
Hteo sam da kažem da sam primetio da je jedna od komponentni napada na usvajanje gasnog aranžmana tzv. socijalni status. Onoliko koliko ljudi budu mogli da dobiju od tih 400 miliona, daće se to ovim deonicama, to smanjuje mogućnost da to bude onih 1.000 evra koliko je obećano, ali mislim da je mnogo bolje da dobijemo što više posla za našu decu i za nas, umesto da se gađamo nekim fiktivnim kategorijama.
Šta mi rešavamo sa 1.000 evra? Dobro je da tih 1.000 evra dobijemo u deonicama. Po meni je veći problem šta će se desiti sa tim deonicama kada dođu do ranika, pa nekom kupovinom tih deonica poveća svoje učešće u procesu kapitala i sl.
Još jedna neistina je ovde izrečena od strane gospodina Maraša, kaže - ostaće 6.000 radnika bez posla. Toliko ima ukupno NIS i Srbijagas zajedno. Srbijagas ima šest puta manje zaposlenih. Bilo bi dobro da oni ljudi koji ovde iznose argumente to ne iznose paušalno, nego iznose zaista utemeljeno.
Još jedna stvar, ovde jedan broj poslanika, čini mi se, ne razumeju stvar. Kažu - mi imamo 49%, pa treba da damo još pare. Ako vi ovde dobijete praktično proizvođača i prerađivača, Rusi dolaze sa svojom naftom ovde, naftovodom. Prerađuju naftu ovde u ovoj količini od 12, 15 ili 20 miliona tona, koliko govori gospodin Popović. Gde će se to proizvoditi? Ovde u Srbiji. Je l' to visoko profitabilan posao? Jeste, gospodin Đelić to zna. Onda će i dividende za naše firme biti velike.
Bilo da ulažemo, biro da ubiramo profit, mi tu ne možemo da izgubimo.
Molim da se taj argument, kako bi sudije u američkim serijama rekle, da porota koja ovo sluša, a to je naše biračko telo, to prosto zanemari, jer nije ekonomski tačno, iznosi se paušalno.
Dakle, nama veoma odgovara da postanemo, a to piše u predlogu materijala, glavni distributer, glavni proizvođač energije na ovim prostorima. To jača i političku i svaku drugu pozicije Srbije. Obećavam, bar mene lično što se tiče, ne znam kako će ostale kolege koje su prijavljene za diskusiju, u ovom načelnom delu rasprave se više neću javljati, ali mislim da smo i kritike i argumente koji su kontra poprilično iscrpeli, i bilo bi dobro da mi koji smo dežurni za javljanje damo šansu i ostalim kolegama poslanicima da i oni kažu svoje mišljenje o ovom aranžmanu.

Javio sam se po članu 100. jer mislim da zaista nema smisla više ovo što slušamo od pojedinih kolega i nemojte da se ljutite, ali vi hoćete da zamaglite suštinu ovog sporazuma. Osećam ličnu obavezu i obavezu čoveka za koga je neko glasao. Da probamo da sagledamo celu ovu priču u suštini.
Znači, nema Nabuka, a i da ga ima, kada će? Da li Srbija ima vremena da čeka celu tu priču? Uporno vam predstavnici Vlade objašnjavaju da tek treba da se razgovara i sada čujem sumnju, ovo je odgovor na vaše pitanje, gospodine Korać, da li je ovo magistralni pravac? Da, jeste. Piše u kapacitetu, gospodine Jovanoviću, kada biste znali šta znači 10 milijardi, 20 milijardi, znali biste da se radi o magistralnom vodu, ne može biti ništa drugo.
Štampa vam piše, pogledajte te brojke, kapacitet, piše, matematika je egzaktna nauka. Ako je zbog neke druge matematike vaša sumnja izražena, onda je to neki drugi problem. Znači, nema rasprave ovde o tome, jedino ako hoćemo da dezavuišemo javnost. Magistralni gasovod, jedina velika cev u ovom regionu ide kroz Srbiju i ovde je ventil. Još jednom da razgraničimo da li ovde ima politike, da li ima srpskog političkog interesa i da li ima ruskog političkog interesa? Da, ima i šta je tu sporno? Šta je suština?
Šta je suština? Sve vreme ovde slušamo - preuzeli smo neke obaveze. Izađe uvaženi prof Petar Škundrić i kaže da preuzetih obaveza po tom osnovu nema. Mi i dalje pričamo i ponovo postavljam pitanje: ako pričate o Nabuku i kažete da je ugrožen ovim sporazumom suverenitet, onda pitam - da li je 30 milijardi duga ove zemlje zapadnom kapitalu? Pri tome sam skloniji tom kapitalu nego nekim drugim kapitalima, da me ne shvatite pogrešno, da li je to ugrožavanje suvereniteta, da li sve mora da bude oslonjeno na MMF i na Svetsku banku, ili možda možemo da relaksiramo pristup raznim vrstama kapitala i smanjimo politički i svaki drugi pritisak na našu zemlju.
U ovom momentu postoje samo dva ozbiljna projekta i to vas uveravaju i oni koji se preko biznisa bave sa tim i ljudi koji su upoznati sa celom situacijom, tu su i stručni saradnici iz Ministarstva - zašto zbunjujemo javnost? Postoje samo dva projekta koja su u fazi izrade.
Velja Ilić vam je danas rekao da je i trasa određena. Znači, u tehničkim priprema se odmaklo. Možemo da počnemo koliko iduće godine da radimo ceo projekat. Zašto to želimo da dezavuišemo?
(Predsednik: Vreme.)
Hvala. Još samo jednu rečenicu.
Molim vas da shvatite, u celini gledano, ovaj projekat ne samo što donosi dovoljno novca, ovo je razvojni projekat, za sebe vezuje masu drugih stvari. U prethodnom obraćanju sam pokušao da kažem da je to, zajedno sa stvarima koje su vezane za EPS, nekih 15 milijardi. U naredne četiri godine, možda pet. Je l' neko ne želi to? Jesmo mi dužni tamo nekom da poštujemo taj Nabuku i da ga čekamo 10 godina. U tom projektu Nabuko smo mi sporedna cev. Izvinjavam se što sam prekoračio vreme.
Dakle, apsolutno zalaganje za ovaj sporazum, a koliko je dobar, pokazaće vreme.

Poštovane kolege, izgleda da apeli da se uozbiljimo kada pričamo o ovome, bez obzira za koga navijamo i za koju ideologiju navijamo, nisu urodili plodom. Moram da polemišem ponovo sa nekim činjenicama.
Gospodine Jovanoviću, i ranije sam znao da Rusija ima naftu i gas, a to ste znali i vi, ali do pre dve godine nismo hteli to da konstatujemo. To prosto nije bila državna politika. Na koga da se ljutimo? Možemo da se ljutimo na sve nas. To je suština cele priče.
Ponovo govorim o nečem drugom. Ako ste već za to, ako shvatate prednosti, a kažete da shvatate, šta znači magistralni gasovod, po kapacitetu je sigurno magistralni, po onome što treba da snabdeva je sigurni magistralni, to što Bugari sada imaju 30 milijardi kubika ne znači da sutra neće biti 50.
(Zoran Ostojić, sa mesta: Naših 50.)
Nije, gospodine Ostojiću, ne bavite se onim što ne znate. To je suština. Ovde se radi o sledećem. Mi, hoću da vas vratim na ono što je i resorni ministar prof. dr Petar Škundrić rekao, u ovom momentu imamo jednu ponudu koja može brzo da se realizuje i to sa onim koji imaju gas, a to je Ruska Federacija, koja hoće da napravi sporazum sa nama, gde kapacitet gasovoda u tehničkom smislu će biti sigurno rađen tako da daleko premašuje tih deset milijardi kubika.
I u sporazumu lepo piše - najmanje deset milijardi kubika, što znači da ne može biti 20 i 30. Može. Da li ćemo plaćati to? Da. Rusija je kapitalistička zemlja, plaćaćemo.
Oko NIS-a se vraćam ponovo. Mi ovde dovodimo u vlasništvo onu zemlju ili onu firmu koja ima izvore nafte, koja će ovde dopremati isto nekim cevkama, nekim naftovodom, koja će proizvodnju zajedno sa Bosanskim brodom podići na 12, 15 ili 20 miliona tona. Tu imamo 49% vlasništva. Ko će ubirati profit od toga?
Da li nama odgovara da smanjimo upliv tuđih kompanija, tipa OMV-a, MOL-a, INE, jer šta smo mi uradili? NIS je kontrolisao 80% tržišta derivata u Srbiji. Danas kontroliše 30%. Kakva je to bila poslovna politika? Po meni loša. Sada imamo priliku da, sarađujući sa Ruskom Federacijom, obnovom NIS, Rafinerije pre svega u Pančevu, osposobimo našu naftnu industriju, jer mi tu imamo 49%, da konkuriše svemu onom trgovačkom u naftnoj industriji što preti nama ovde.
Ovde je bila polemika oko ekoloških standarda. Molim da razumete jednu stvar. Naša država propisuje ekološke standarde. Naša država ima agencije, komisije, inspekcije, koje će to kontrolisati. Ne može ovde da radi dimnjak u Pančevu, ako iz njega izlazi više sumpora nego što treba. Valjda će biti interes tim istim zlim Rusima da im taj dimnjak radi, da imaju ta isparenja kontrolisanja, ne ulažu valjda bez veze. To je suština stvari.
Nemojte da ovde zamagljujemo celu stvar. Naša država ima apsolutno dovoljno zakonskih okvira i mehanizama da sve ono što je sporno i za finansijski aranžman, pa sve zajedno do ekologije, drži pod kontrolom.
Kakva je to priča šta će raditi Rusi? Ta firma ima sedište ovde. Podleže, ako se ne varam, gospodo iz Vlade, pozitivnim zakonskim propisima pod kojim posluju i naše firme. Ići će naša finansijska inspekcija, naša Uprava za borbu protiv kriminala.
O čemu mi pričamo? Da će oni doći da rade šta god hoće? Ne, radiće ono što nalažu pozitivni zakonski propisi ove zemlje. Nemojte više da zamajavamo ljude koji gledaju ovo su nažalost dosta gledane emisije, jer boljeg humorističkog programa nemamo. Ta firma je faktički firma, većinsko vlasništvo će biti Gasproma, ali posle po našim propisima imamo mogućnost svake vrste kontrole. Ako bude trebalo, mi ćemo izlaziti, ali jednostavno ne želim da dođem u situaciju da promovišemo jedan dobar sporazum, koji ima razvojnu komponentu, koji sa sobom nosi mnogo novca, mnogo novih radnih mesta, da ga mi sada dezavuišemo tako što ćemo zamagljivati situaciju oko nekih zareza.

Poštovane kolege poslanici, moram da kažem da sam veoma zadovoljan popodnevnim delom sednice, iz prostog razloga što uz određene političke kompromise, neka ih shvati ko kako hoće, ponovo uspostavljamo jednu snagu srpskog parlamenta.
O jednom delu te snage govorio je kolega Tomislav Nikolić, koji je, možda iz jednog drugog ugla, ali sasvim ispravno, konstatovao da se ovom interpretativnom izjavom, za koju su se zalagali i poslanici SPS, ali i druge poslaničke grupe, jednostavno vraćamo, evo, radikalskim rečnikom rečeno – da ne sme da se nađe nijedna ruka koja će to da potpiše. I hvala, gospodo radikali ...
(Dobro, gospodine Todoroviću, ako bih baš hteo da dam neku reformu na to, ja bih se založio za uvođenje ministarstva za magiju, ali Vladu smo već izabrali. Ništa ružno. Naravno, vi imate pravo na sve to.)
Hoću da kažem, jedna od osnovnih primedbi koju sam imao kao učesnik na javnoj sceni i koja je loša poruka svetu jeste što je srpski parlament nejedinstven.
Ukoliko ovo zaista izglasamo, pomoći ćemo i Vladi (ako je ona dobronamerna, a ja se iskreno nadam da jeste i lično verujem u to) da brani tu poziciju da je KiM deo Republike Srbije i da će to tako i ostati. Time, naravno, obavezujemo ovu vladu, ne samo Ustavom, mada je po mom mišljenju Ustav uvek dovoljna garancija.
S druge strane, ne mogu da razumem svoje prijatelje iz DSS. Zar je trebalo da se desi da ostanete na političkoj ledini, pa da izađete da nam objašnjavate svoje stavove? Pričam o gospodinu Samardžiću. Ovaj sporazum ste vi radili, vi ste pregovarali i nemojte da se ljutite ni na kolege iz SPS ili kolege iz SRS što sada to spočitavaju. Učestvovale su i kolege iz DS.
Ono što je meni kao učesniku u ovoj debati interesantno, jeste da smo mi imali dva pristupa. Jedan kaže: ''ne'' saradnja sa EU ukoliko nam otimaju KiM, a sa druge strane: ''da'' saradnja, jer ćemo ga tako bolje braniti. Ja sam pristalica ovog drugog. Znate zašto? Zato što ono ''ne'' ne nudi alternativu ni u jednom smislu, ni u nacionalnom, ni u državnom, ni u političkom, a naročito ne u ekonomskom, ili je barem ja od vas nisam čuo.
Bilo bi lepo da ovaj naftni i gasni aranžman donese boljitak Srbiji. I doneće. Ruska banka doneće konkurenciju austrijskom kapitalu koji ovde neki zastupaju. Ali, to nije dovoljno. Srbija mora da ima neselektivan priliv investicija jer, očigledno, patriotizam više nije moguće svesti na pušku, mora sa svesti na kvalitet života, i na ćirilicu, i na kompjuter i na posao. Ja tako gledam ove probleme.
Uostalom, kad neko hoće da napadne vaš identitet, najlakše će vam oteti ako vi pristanete na to. I Kosovo će nam oteti ako mi pristanemo na to. Jedina mogućnost u ovom momentu da branimo KiM jeste da taj proces otimanja KiM - za nas to nije završeno pitanje i zato to zovem procesom - zaista pretvorimo u proces sa onom snagom, onim saveznicima i onim mogućnostima koje imamo.
Napašću svaku vladu Republike Srbije koja maksimalno ne koristi mogućnosti za odbranu KiM, ali isto tako bi bilo neozbiljno da ne shvatimo da kriza u našem društvu dugo traje, da bi nam se zbog jednog takvog ''ne'' ne samo zatvorila evropska vrata, nego otvorili drugi politički procesi - u Vojvodini, neki ovde vole da pominju rašku oblast i slične stvari.
Kao odgovorna politička elita, moramo da shvatimo da proces ulaska u EU ima svoje izazove, da već konstantno imamo neprijatelje u okviru međunarodne zajednice, dakle i dalje pričamo istu priču, ali da se način na koji ćemo braniti KiM više ne može svesti na pušku.
Mora se svesti na političko jedinstvo u Srbiji, na dobro razrađene mogućnosti, na dobro sagledavanje saveznika i da se cela priča, koliko god je to moguće, drži u Savetu bezbednosti, da probamo da (zaista verujem u to) ulaskom u EU ne samo rešimo ove naše ekonomske i socijalne probleme koje imamo, naravno, zajedno sa Rusijom, za koju i dalje mislim da će nam pomagati, ili možda sa zemljama Šangajske inicijative, nadam se da to nikome nije sporno.
U političkom smislu, da što pre uđemo u EU, a da pri tom ne uđe KiM, možda čak ni BiH, pitanje je šta nam odgovara i šta će biti naša državna strategija kada je u pitanju Republika Srpska, koju takođe treba da branimo, da iz te pozicije probamo da na bolji način zaštitimo svoje interese.
Delom sam govorio u svoje lično ime, delom znam da zastupam stavove SPS. Prema tome, biću veoma zadovoljan ukoliko i naše kolege i prijatelji radikali i sve ostale poslaničke grupe - DS, G17, pripadnici manjina, PUPS i sve ostale, izvinjavam se ako sam nekoga preskočio, glasaju za ovaj sporazum jer će on pokazati snagu i odgovornost srpske političke elite.