Vrlo kratko.
Gospodine Tasovac, hvala vam na ovome. Ja bih zaista voleo da se to što pre reguliše, jer nema smisla, ovde imate domaće emitere koji plaćaju porez državi zato što puštaju određene reklame, a imate i neke koji imaju sedište u nekim drugim državama, a puštaju ovde reklame i ne plaćaju ništa. To nema nikakvog smisla.
Sa druge strane, malopre je uvažena koleginica rekla da nije ničim dokazano da je neko na taj način ucenjivao medije. Samo bih molio, a vi to, gospodine Bečiću, izvanredno znate, da su marketinške službe određenih medija u tom proteklom periodu potpuno uništene, nisu imale razloga da postoje. Zašto? Zato što kada dođete da se reklamirate u neki mediji, oni vam kažu - idite kod tog i tog, u njegovu firmu, jer smo mi njemu prodali sekunde i na taj način ste mogli jedino da se reklamirate.
To je zaista funkcionisalo na jedan bestidan način, gde su marketinške službe svih medija, od RTS-a do ne znam čega, potpuno uništene zato što su njihove sekunde imali dvojica npr. tajkuna koji su ovde držali kompletan reklamni prostor. Bar dvojica. Znači, govorim i o gospodinu Đilasu i o gospodinu Šaperu, na primer, koji su tako nešto apsolutno posedovali u svom posedu. Hvala vam.

Hvala.
Donekle mogu da se složiti sa gospodinom Bradićem, ali znate, sada odjednom se traži da imamo javne servise po regionima, a ovamo se kuka ako RTS uvede taksu. Sad ne mogu da razumem zašta su ljudi prekoputa? Ako uvodite javni servis na regionalnom nivou, pa taj javni servis mora da se finansira od nečega, neko mora da plati to. Platiće građani. Onda recite ljudima da ste za neku vrstu pretplate prema tom regionalnom javnom servisu, pa eventualno onda da razgovaramo, ako niste za to. Ja ne znam kako mislite da finansirate? Nećete valjda iz budžeta? Poenta je da se država povuče iz medija. Ne razumem uopšte šta je kritika.
Drugo, ako već govorimo o RTS, pa pretpostavljam da može da se otvori, a i ima čini mi se regionalni neki centar u Nišu. Na kraju krajeva u eri digitalne televizije, pa možete da napravite situaciju da potpuno drugačiji program i koncipirate za taj region. Naravno, potrebno je da osavremenite samu televiziju. Imate danas CNN, na primer, koji u različitim delovima sveta pušta potpuno različite programe. Možete RTS u eri digitalne televizije, digitalnog signala da osavremenite da, na primer, u Nišu tačno za taj region pušta određenu vrstu programa kako bi se građani mogli informisati, a recimo potpuno nešto različito da bude u Beogradu, a da imate jedinstveni program na primer informativni dnevnik itd. Znači, to sve može da se, ako hoćete da napredujete i da imate jedan kvalitetni javni servis, to može da se napravi.
Samo vam kažem, ako već apelujete da osnivamo regionalne javne servise, kažite ko će to da finansira. To je ključno pitanje zato što, ne mislite valjda da će ponovo iz budžeta neko da daje pare? Prema tome, razmislite o tome pre nego što iznesete takvu ideju. Nemam ništa protiv, ali mora da se obezbedi onda finansiranje takvog jednog javnog servisa na regionalnom nivou. Hvala.

Lično ako me pitate, znači govorim strogo u lično ime, ja nisam pristalica RT Vojvodine kao javnog servisa, pristalica sam samo RT Srbije kao javnog servisa.

A da ovo ostalo prosto bude na tržištu, ali tako je kako je, imamo sada javni servis, međutim, spomenuli ste finansiranje. Pa, RT Vojvodina traži taksu isto kao RTS. Znači, traži taksu da građani AP Vojvodina plate to. Prema tome, sada postavljam pitanje, recite nam da otvorimo 20 regionalnih javnih servisa kao što ima ideja ovde, kako to da se finansira. Ne postoji drugi način nego da građani finansiraju. Da li će to biti iz budžeta, lokalnog, opštinskog kako god ili će biti kroz pretplatu ili kroz taksu, ali to mora tako da opstane, ne postoji drugi vid, a bez para to ne može da živi.
Prema tome, samo sam o tome govorio i zato je malo bez veze da prosipamo raznorazne demagogije, ali u svakom slučaju poštujem ideju. Jesam pristalica da svaki region ima adekvatno informisanje, međutim tolike godine ste nam u nazad pričali ako je nešto najbolje da se sve privatizuje. E, sada kada smo došli do toga da se država povuče, da idemo u privatizaciju, sad odjednom to ne valja. Sad odjednom žalimo novinare, žalimo urednike, ne znam koga. Pa, čekajte ljudi vi ste nam sve vreme govorili da je nešto najbolje na svetu privatizovati. Otkud sada ta promena mišljenja i takav neverovatan marksistički pristup medijskom tržištu. Meni je to potpun neshvatljivo. Ili ste nas onda 12 godina žestoko lagali i obmanjivali, ili ste sada odjednom dobili napad marksizma, šta god da je, ali u svakom slučaju ovo više ne pije vodu, tržište određuje uslove u medijima i to je tako. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Ne razumem, a mislim da je kolega Rističević to jako lepo obrazložio, zašto neko želi da ugasi TANJUG?
Kad bismo stvarno prihvatili ovo „briše se“, TANJUG već od kad, od prekosutra, kad već, prestao bi da postoji, iako mogu da se složim jednim delom diskusije uvaženih kolega koji su rekli da je trebalo da se TANJUG pripremi, slažem se, ali očigledno nisu to uradili.
Međutim, gospodine Tasovac, stvarno bih voleo da nam kažete, radi se o jednoj veoma važnoj državnoj agenciji, najvažnijoj možda, kada dođe do same privatizacije nemoguće je da država ostane u potpunosti bez nekakve agencije makar koja će pratiti rad Vlade. Mislim da je to nešto što je sasvim normalno i što svuda u svetu postoji. Interesuje me da li će možda doći, eventualno do nekog prekomponovanja, naprimer da neki deo TANJUG ili kako god, ostane u tom nekom segmentu da se prati rad Vlade i da samo u tom nekom segmentu funkcioniše, jer to zaista svuda u svetu kao tako nešto i postoji? Hvala.

Hvala.
E pa ovde se gospodine Tasovac sa vama ne bih složio, sa ovim poslednjim što ste rekli, zato što ako je neko uništavao TANJUG, to su oni uradili tako što su favorizovali baš te dve privatne agencije i subvencijama i ne znam čime od strane države i tako što su apsolutno svuda njima davali ekskluzivitet, a TANJUG su stavljali i nipodaštavali, nemojte da oni pričaju o uništavanju TANJUG, jer ako ga je neko upropastio, upropastila ga je ta vlast u kojoj je između ostalog i uvaženi kolega koji podnosi ovaj amandman, predstavlja ovde u parlamentu.
Kada govorimo Tanjugu, nažalost, on je došao do ovde i do ovakve situacije upravo zahvaljujući njima. Nemoj oni sada da plaču nad Tanjugom zato što su ga temeljno upropastili, baš zato što su favorizovali najpre jednu od tih privatnih agencija, da ne spominjem sada ovde ime, svi znamo o kome se radi. Davali su joj ekskluzivitet apsolutno u svemu, u praćenju političara, u praćenju događaja, a Tanjug je stavljen onako po strani, čisto tu da bude, reda radi da isprati događaje zato što je državna agencija. Tako su se ophodili prema tom Tanjugu i, nažalost, zbog njih je došao gde jeste, ali nadam se u neke bolje dane za tu agenciju. Na kraju krajeva, to što će biti oglašen za privatizaciju ne znači i da će se prodati. Pitanje je da li neko ima interesa da kupi, možda ima, možda nema, videćemo. Kako god, meni je žao što je Novinska agencija Tanjug tako upropašćena, tako je propala.
Vidim da se ovde sada neki zalažu da mi neke državne medije uspostavimo na način kako je to u zemljama zapadne Evrope. Bojim se kada bismo to radili, da bi nas ovde neko optužio za špijunažu, za ne znam za šta, jer ne mali broj tih medija, a posebno velikih u zemljama zapadne Evrope su u određenom sistemu za koji verujem da vi ovde ne biste nikako voleli da se nađe neki naš državni mediji. Tako da, nemojte da se pozivate baš toliko na to iskustvo. Kažem vam, nadam se za bolje dane za Tanjug i žao mi je što ovako zahvaljujući njima propao. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, dete kada nacrta konja i kaže – ovo je konj, ne znači da to jeste konj. Tako i ovi kojima su odjednom puna usta demokratije i nose predznak demokratska, ne znači da su demokrate, jer su baš u medijima najgoru diktaturu sprovodili. Možete sto puta da upotrebite reč „demokratija“, ali onaj ko to preterano upotrebljava znači da unutar sebe nema apsolutno ništa demokratski, nego pokušava tako lažno da se predstavlja.
Što se tiče samog amandmana, ako već ovde govorimo o tome, prvo da demantujem nešto što je rečeno. Nisam se založio da TANJUG nekim delom bude deo Vlade. Samo sam pitao da li se o tome razmišlja, jer sve države na svetu imaju vladinu agenciju koja prati rad vlade. Da li će biti ili neće biti, nemam pojma. Voleo bih da znam.
Što se tiče samog TANJUG-a, tu je možda najbolji primer kako su mediji ovde funkcionisali. Imali smo državnu agenciju koja je 17 godina bila u minusu, uništavana, jer je tadašnja vlast favorizovala isključivo dve privatne agencije, a ovu državnu je uništavala. Danas kada imate potpuno nezavistan rad te agencije, a to su i svetski mediji preneli, čak i svetske agencije, vi imate danas profitabilan TANJUG, koji je u plusu i koji dobro radi, a to niko od njih neće da kaže. Kažite da je u vaše vreme TANJUG bio u minusu, da je bio propala firma, a državna je agencija. Sada ovde kukate za TANJUG-om koga ste inače uništavala. Danas je TANJUG u plusu, danas TANJUG radi jako lepo. Da li će eventualno biti privatizovan, to ne znamo, videćemo od javnog poziva.
U svakom slučaju, država se povlači iz medija, pa ćemo videti kako će se to dalje nastaviti, ali zaista nema nikakvog smisla da vi nekom spočitavate priču o tome da li koristi reč demokratija ili ne, jer ste vi na vašem primeru pokazali šta znači diktatura u medijima, i to su vlasnici medija videli. Hvala.

Nažalost, demagogija se nastavlja. Naravno, ide sada kukanje za Međunarodnim radijom Srbija. Samo postavljam jedno pitanje, gospodine Bečiću, i vi ste svedok, tolike godine ste u političkom životu, a i mnoge ovde kolege – znate li vi neku kampanju koju je RS povela preko tog Međunarodnog radija recimo da se afirmišu neki naši interesi u vreme npr. dok je Boris Tadić bio predsednik države? Ili uopšte tadašnja neka vlast koja je bila oličena u partiji gde je podnosilac amandmana bio šef poslaničke grupe – šta smo mi to uopšte uradili preko te radio stanice da bismo afirmisali negde RS?
Sada vas konkretno pitam, sve njih preko puta – ko je od njih uopšte čuo da postoji ta radio stanica? Ja tvrdim da pojma nisu imali dok nije se sad dogodilo da su ljudi izašli da štrajkuju, a ovde sada odjednom ide priča kako eto gasi se radio stanica koja je, ne znam, naše interese definisala.
Postavljam pitanje – koju smo to kampanju poveli preko te radio stanice? Zaista bih voleo da mi neko odgovori pošto sada odjednom su se naprasno setili tužne sudbine radnika koji su tamo, a na njih nisu mislili apsolutno nijednom tokom svoje vlasti i nisu ni marili za tu stanicu, nije ih ni interesovala, nisu ni znali da to postoji uopšte. To je možda sada preokret. Sada su se naprasno setili, ali znate šta, o tome je trebalo ranije misliti i ja iskreno se nadam, u zavisnosti da li će doći ili neće doći do privatizacije, ako ne dođe da će ipak RS imati mnogo više sluha pa preko te radio stanice zaista afirmisati neke naše interese. Hvala.

Hvala.
Drago mi je da smo na kraju rasprave čuli zahtev jednog poslanika, doduše, koji podnosi ovaj amandman, da bi država trebalo da se meša u uređivački program privatnih medija, što je, naravno, nešto u suprotnosti sa zdravom logikom i ja, naravno, pozdravljam što se ova država uopšte ne meša u rad medija, ali vidim da bi on to jako voleo.
Što se tiče pomenute emisije, pozivam ga da pita svoje kolege koji sede tu uz njega, s obzirom da su tog investitora koji je vlasnik dve televizije, što mi se čini da je malo konflikt, ali kako god, oni doveli i rekli nam da je to najbolji mogući investitor u našim medijima, pa pitajte njega zašto je tu emisiju skinuo sa svoje programske šeme. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući. Javljam se po članu 107. – dostojanstvo parlamenta. Morali ste da reagujete, jer mi smo ovde imali javni poziv od strane uvaženog kolege poslanika ministru. Znači, poziv od strane nekoga ko je predstavnik zakonodavne vlasti predstavniku izvršne vlasti da smenjuje direktore medija koji nisu krenuli u proces privatizacije. To je nešto što je potpuno skandalozno, zato što ministar nema pravo da smenjuje direktore medija i to je nešto zaista neprimereno. Možda se to u njihovo vreme tako radilo, ali danas se, bogu hvala, više ne radi.
Spomenuti su i ti rijaliti šou programi. Pa, to je u vaše vreme uvedeno, uvažena gospodo. U ingerenciji je tih nezavisnih tela koje ste nam takođe ovde uveli, koji ne znam zašto ne reaguju, a inače su uvedeni svi ti programi zbog interesa određenih kompanija koje su imale reklamni sadržaj, koje su obilato finansirale nekadašnju vašu partiju. Pa, tada je trebalo, recimo, da primenite baš sve to vezano za te programe, koji jesu zaista pomalo neukusni, ali to je vaš plod i onoga što ste vi sejali ovde, tako da danas ovo društvo to, nažalost, mora da žanje. Hvala vam.

Naravno, član 107, uvaženi predsedavajući, jer ovaj visoki dom ne može da trpi neistine i da se ovako grubo vređa dostojanstvo parlamenta posebno kada se iznese rečenica da je predsednik Vlade rekao Dunji Mijatović da laže ili OEBS da laže. Samo je postavio pitanje da nam kaže gde to ima cenzure, a ona nikada na to nije odgovorila, tako da ti termini ne mogu da se tako upotrebljavaju da se obmanjuje javnost iz ovog visokog doma, kao što ne može gospodine Bečiću, i tu ste bili dužni da reagujete zato što ste, vi dolazite sa prostora AP Vojvodina, kada neko priča o tome ko ima lokalne funkcionere u nekim medijima, trebalo je vi gospodine Bečiću da opomenete malopređašnju govornicu i da nam kažete možda i vi, pokrajinska Vlada, koliko je sredstava izdvojila za pojedine medije i koji su to mediji?
Trideset i četiri miliona dinara narodnih para su izdvojili za svoje medije da ih finansiraju za narednu kampanju koja predstoji u pokrajini Vojvodine, ali ja sam ubeđen da im ni to neće proći, izgubiće te izbore kao što su izgubili sve do sada. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Znate, ovo je sad sve jako zanimljivo. Neko se plaši da li će neko postavljati određene direktore iz određene partije, da li će ti direktori, ne znam, sprovoditi privatizaciju. Trebalo bi možda da se uplašite, malopre sam baš pominjao slučaj u AP Vojvodini gde vi imate izdvajanja iz pokrajinskog budžeta, znači, to su narodne pare, pare građana AP Vojvodine, gde Pokrajinska vlada tačno izdvaja, mislim da je negde oko 34 miliona dinara izdvojeno za tačno određene medije koji će služiti u kampanji za pokrajinske izbore i negde oko 20-ak skoro miliona dinara je izdvojeno za određene nevladine organizacije, tipski je određeno koje nevladine organizacije će dobiti taj novac kako bi, naravno, pomogle svakako pokrajinsku kampanju gospodina Pajtića.
Zašto sve ovo govorim? Pošto ovde neko sada, vidim, roni suze nad Studijom B. Meni je zaista žao i smešno je da se vi pozivate na Studio B zato što je to bila partijska televizija vaša, gde nijedan predstavnik SNS tokom vašeg mandata nijednom nije mogao da gostuje, ali slovima i brojem – nijednom, nula. Nula puta smo mogli da gostujemo kada ste bili tamo vlast. Ta televizija, čija je zaista danas cena takva kakva jeste, ali zašto je takva cena? Pa zato što ste napravili dug od tri miliona evra za tu televiziju. Što ne kažete građanima kako ste upropastili Studio B, doveli ga do finansijskog kolapsa? Naravno, znate, neko ko hoće danas da to kupi, nije lud da uzima toliki dug sebi na grbaču. Zaposlili ste svakog svog partijskog kadra u tu televiziju. I vi danas nešto nama pričate i stavljate nam kao primedbu da li će građani, ne znam, ostati bez Studija B. Ostali su dok ste vi bili vlast, zato što smo imali čistu partijsku televiziju. Znači, takav vid partijske televizije nije viđen ni u onim Staljinovim televizijskim programima.

Zaista, morao sam ovde da reagujem zato što ovo nema više apsolutno nikakvog smisla. Nažalost, Studio B je danas ušao u tu situaciju da mora da se privatizuje zato što ste ga, nažalost, upropastili. Hvala vam.

Znate, uvaženi kolega, tu televiziju koju ste spomenuli, odakle se navodno ispira mozak, je privatna televizija. Vlasnik te televizije može da ima program kakav on smatra da je najbolji i gde vaši čak partijski kadrovi gostuju. Ova televizija, govorim o Studiju B, je televizija koja je bila servis građana Beograda, odnosno koju smo mi plaćali, kao građani Beograda, a vi ste je pretvorili u partijsku televiziju. Njen program je bio pravo ispiranje mozga građana Beograda, i to na takav način je bio program, otprilike, da li gospodin Božović je ujutru doručkovao, da li je gospodin Đilas, recimo, popodne ručao itd. i služila je isključivo za medijsko praćenje DS, a mi smo to plaćali iz našeg džepa. E, to je problem. Vi ste upropastili upravo taj kultni sadržaj Studija B, vašom programskom šemom i vašim načinom informisanja. Ono što je najvažnije, a istraživanja pokazuju, danas je Studio B daleko gledaniji nego u vašem periodu. Hvala.

Slažem se, možemo uvek da pričamo o istoriji, tj. o prošlosti, ali ja zaista mnogo više volim da pričam o budućnosti, ali kada smo već kod medija, mislim da bi bilo zaista uputno da se prisetimo, recimo akcije „Sablja“, i 11 medija je ugašeno dekretom, izbrisano gumicom.
Dakle, 11 medija je nestalo, zato što je neko mimo bilo kakvog zakona i pravnog akta te ljude, odnosno medije izbrisao.
I tada niste imali pravo nikakve žalbe, što je skandal, a to su mnogi drugi, naravno, rekli, pa čak i nevladine organizacije, na koje se često danas pozivate, tako da, ta vrsta cenzure, koja je tada postojala, a i kasnije, samo što je tada bila manifestovana onako, u onom najgorem obliku, mislim da vama ne bi služila na čast. Znate, neko ko je čak i priznao, da jeste, taj zakon je bio jako loš, makar ima hrabrosti i dostojanstveno da tako nešto iznese, za razliku od vaših ljudi koji su medije brisali, gasili, uništavali tako što im nisu davali reklame, već samo povlašćenim medijima su davali reklame, i to zato što su držali kompletan monopol u reklamnom prostoru, govorim o vašim nekim liderima, bivšim i zaista nema smisla da se vi vraćate u prošlost, jer to je jedna zaista tamna, tamna i veoma ružna prošlost ove države. Hvala.