Izvolite. Po dnevnom redu.

Ja ne želim, gospodine Stefanoviću, nikoga da izbacujem, želim samo da poštujem Poslovnik i da vi govorite o dnevnom redu. Ništa više i ništa manje od toga.

Imate pravo da pitate sve što je u interesu građana Republike Srbije, ali ne želim da ljude koji herojskim naporima žele da ponovo povrate energetski sistem u oblastima koje su pogođene elementarnom nepogodom i ti ljudi koji se na visokim…

Pa evo vi. Vašim govorom blatite to preduzeće, blatite te ljude i ostalo.

Gospodine Stefanoviću…

Sad vam opet kažem, znači, sve vreme pričate meni, ja nemam zadovoljstvo da sedim ovde u toploj sali dok ljudi tamo bore se da osposobe ljudima mogućnost dostojnu čoveka i ja ne želim da na ovakav način sa vama repliciram. Molim vas, ovog trenutka ili ćete se vratiti na dnevni red ili ću dati pauzu, pa, odlučite kako želite.

Ja ću dati pauzu, ako ne pređete na dnevni red, ja ću istog trenutka dati pauzu.

Ja vas molim da se vratite na dnevni red.

Ja ne želim da ovde sedim u toploj sali, kao vi, i da blatim te ljude tamo koji se u neljudskim naporima bore da osposobe energetski sistem.

Vreme, gospodine Stefanoviću.

Pa rečeno mi je 17 minuta, isteklo je 17 minuta.

Dobili ste tri minuta više, pa imate ovde…

Sve ste iskoristili gospodine Stefanoviću.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Za reč se, gospodine ministre, moramo prvo po Poslovniku, javio gospodin Đukanović, po Poslovniku.

Zahvaljujem se, gospodine Đukanoviću.
Sam izraz lica i osmeh dok je govorio neke rečenice govori građanima Srbije više nego što bih ja mogao da govorim. Mislim na osmeh gospodina Stefanovića.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)
Hvala.
Po Poslovniku, reč ima gospodin Srđan Kružević. Izvolite.