Sećate se onog čuvenog dvorca Heterlend koji je trebao da bude dom za decu ometenu u razvoju, a koji je jedna ruševina gde nema krova, prozora, samo što se nije srušilo.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću se osvrtati na ove lične uvrede gospodina Šešelja, neka nastavi tako i dalje, ali sam dužan da kažem nekoliko stvari, odnosno da se osvrnem na nekoliko stvari koje vređaju dostojanstvo Narodne skupštine. Prvo, gospodine Šešelj, nije mi jasno kako možete da kažete da ste progonjeni u državi čija Vlada je trpela ogromne pritiske i trpi i dan-danas zato što neće vas, Vjericu Radetu, Jovu Ostojića i Petra Jojića da izruči Haškom tribunalu? Vi kažete danas kako je opozicija u Srbiji progonjena. To jednostavno nije tačno.
Druga stvar, nemojte da iznosite neistine i da obmanjujete građane Srbije oko toga da nije bilo nikakvih konsultacija. To što vi lično niste hteli da dođete na konsultacije jer mislite da ste neko veličanstvo koje ne treba da razgovara sa Veroljubom Arsićem i sa mnom, to je vaš problem. Vi ste poslali Vjericu Radetu. Evo Vjerice žive i zdrave. Jesam li pitao Vjericu da li ste zainteresovani, kao poslanička grupa, da Milorad Mirčić bude predsednik delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja? Na to je gospođa Vjerica Radeta rekla – to je neka bezvezna delegacija. Ja sam je pitao – pa kako potpredsednika stranke stavljate u bezveznu delegaciju? Kaže – šta je to vas briga, to je naš problem, nećemo mi to.
Dakle, konsultacija je bilo, ali ne možete vi unapred da kažete – mene zanima ta, ta i ta delegacija i ako mi to ne date onda ste vi diktatori, zlikovci, autokrate, u Srbiji nema demokratije itd. Kao što sam rekao i za odbore, tako kažem i za delegacije. Kažite mi u kom članu Poslovnika postoji to vaše bodovanje, ti vaši kriterijumi – ovaj odbor je najvažniji, ovaj je srednje važan, ovaj je nevažan, ovaj je bezvezan, isto tako i za delegacije. Svi odbori su podjednako važni, sve delegacije su podjednako važne. Svako ko radi u bilo kom odboru, svako ko ide u bilo koju delegaciju radi u korist građana Srbije.

Jako je teško razgovarati sa ljudima koji neće da prihvate istinu.
Dakle, gospođu Vjericu Radetu, je očigledno neko poslao na sastanak sa gospodinom Arsićem, jer su bili pozvani predsednici poslaničkih grupa. Ja sam na taj sastanak došao, kao predsednik poslaničke grupe. Na taj sastanak nije došao ni predsednik, ni zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, što je njihovo pravo, ja protiv toga nemam ništa, došla je gospođa Vjerica Radeta, sa ultimatumom – mi tražimo da imamo šefa delegacije u ODKB-u.
Kada smo došli do te delegacije, kojoj gospođa Radeta ne zna ni naziv, Interparlamentarna skupština pravoslavlja, ja sam imao dogovor, evo ga živog, Aleksandra Čotrića, sa izborne liste Aleksandar Vučića – Srbija pobeđuje, znači imao sam dogovor sa čovekom, pošto je već bio prethodno šef te delegacije, da i dalje bude šef te delegacije i njegovo ime sam imao napisano ispred sebe, Aleksandar Čotrić, šef delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja.
Pošto sam video, da kolege iz SRS ne žele ništa drugo sem ODKB-a ponudio sam im, evo pošto ODKB ne možete da dobijete, jer ga je formirala poslanička grupa SNS, mislim tu našu parlamentarnu delegaciju pri ODKB, da li želite da gospodin Milorad Mirčić bude predsednik te delegacije?
Dobro gospodine Mirčiću hajde, Šešelj se danas žali šta je rečeno na sednici Odbora, a vi ste pre dva dana meni ovde rekli, jedi, da ne kažem šta, nije bitno.
(Vojislav Šešelj, s mesta: On nije vlast.)
Ma nije bitno, poslanike, nije bitno, na šta je gospođa Vjerica Radeta, rekla - ma to je neka bezvezna delegacija, nećemo mi tu; a ja sam pitao – pa kako bezvezna delegacija, kada predsednika stranke šaljete u tu delegaciju?
Dakle, konsultacija je bilo.

Moram da reagujem zato što me je gospođa Nataša Jovanović spomenula.
Prvo, gospođo Jovanović, ja ne znam da li se vi sećate pisma vašeg predsednika iz 2008. godine. Ja sam ga već citirao: „Mi želimo da budemo ravnopravan partner u EU, bez uslovljavanja sa Kosovom i Metohijom u sastavu Republike Srbije“.
Kažite mi kakva je druga politika koju vodi sad Vlada Republike Srbije, sem ove politike da hoćemo da budemo u EU sa KiM, kao našim sastavnim delom.
Što se tiče tog bacanja kletvi?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Jesi li ti pisao?)
Vi ste ga pisali gospodine Šešelj. Evo piše…

… septembra 2008. godine prof. dr Vojislav Šešelj. Jeste li to vi?

Dakle, bacali su kletve i gospođa Nataša Jovanović je bacala kletve – da Bog da, proklet bio ko sarađuje sa DS, ko sarađuje sa Tomislavom Nikolićem, itd. Jeste na vlasti i sa SNS u pojedinim opštinama i sa DS, itd. Gde se dedoše te kletve, ta prokletstva, zatrlo mu se seme, itd? Kako to da sad odjedanput SNS vam valja u pojedinim opštinama kada treba da dovedete određene ljude na određene pozicije, a 2008. godine ste bacali kletve, itd?
Verujem, gospođo Jovanović, da generali NATO pakta ne mogu da spavaju od straha od vas, ali nemojte vi da branite Srbiju ni od NATO pakta, niti od bilo koje velike sile. Mi smo juče bez vas i bez vaših glasova izabrali Vladu Republike Srbije koja po Ustavu utvrđuje i vodi politiku ove zemlje, za koju sam ubeđen da će na najbolji mogući način da zaštiti interese Republike Srbije i njenih građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, sećam se gospođo Jovanović tog vremena kada ste bacali kletve. Sada vas samo pitam, da li te kletve važe i danas 2016. godine, jer ako je DS bila zlikovačka i zločinačka 2008. godine, da li je to i danas, pošto ste u pojedinim opštinama na vlasti i sa DS i sa SNS? Proklinjali ste tada i Tomislava Nikolića, zatrlo mu se i seme i pleme itd, pa vidim da ste npr. u Zemunu na vlasti sa tom istom SNS, ali nema veze.
Gospođo Jovanović, nemojte vi da branite Srbiju od NATO pakta. Vi niste bili u stanju da branite svoju rođenu stranku u svom gradu u kome živite gde ste osvojili 3% glasova, a branićete Srbiju i NATO pakt. Nemojte molim vas. Odbranite vašu stranku, omogućite joj da pređe makar cenzus za Skupštinu grada Kragujevca, a onda branite Srbiju od NATO pakta i od Amerike i od američkih generala itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da vodim raspravu sa ljudima koji u politici ne znače ništa, ali zbog građana Srbije. Želim da kažem sledeće – dakle, nije bilo nikakvih, navodno telefonskih, kafanskih ili ne znam ja kakvih konsultacija, nego se radi o tri dopisa koja je potpredsednik Narodne skupštine, identičan dopisa koji je potpredsednik Narodne skupštine, a po ovlašćenju gospođe Gojković, kao predsednice Narodne skupštine, uputio svim poslaničkim grupama i svaki od tih dopisa je identičan.
Dakle - Poštovani, obaveštavamo vas da će se konsultacije sa vašom poslaničkom grupom u vezi konstituisanja stalnih parlamentarnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama održati u ponedeljak 25. jula 2016 u sali I, doma Narodne skupštine.
Identičan dopis je, dakle, i od 25. jula i od 28. jula. Ovo sam rekao zbog građana Srbije, da nikakvih tajnih razgovora nije bilo, a pogotovo nije tačno da nije bilo nikakvih razgovora, bilo je razgovora, zvaničnih razgovora, a druga je stvar što pojedine poslaničke grupe nisu htele, iz ovih ili onih razloga u koje ja uopšte ne želim da ulazim, na kraju krajeva, to je njihovo pravo, da pošalju ni predsednika, ni zamenika, nego su neke slale neke druge članove svojih poslaničkih grupa.
Ovo sam rekao zbog građana Srbije da znaju da Narodna skupština radi u potpunosti i javno, da su svi bili konsultovani, da je svako mogao da da svoje mišljenje, ali da smo na kraju krajeva morali da uvažimo činjenicu da su izbori održani 24. aprila, da je na tim izborima narod rekao svoje i da je rekao ko treba da bude vlast, a ko treba da bude opozicija i shodno Poslovniku, ta proporcija vlasti, opozicija je do kraja sprovedena i u ovim stalnim parlamentarnim delegacijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik povreda člana 107, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.
Gospodin Saša Radulović koji trenutno nije u sali verovatno tvituje, napisao je da Narodna skupština Republike Srbije podseća na farmu i umesto da sedi u Narodnoj skupštini i da učestvuje u njenom radu on na najgrublji mogući način vređa Narodnu skupštinu.
Naravno, ne tražim da se o tome glasa, niste za to odgovorni vi gospođo predsednice, ali prosto hoću da građani Srbije i narodni poslanici znaju čime se bavi čovek koji je u isto vreme bio ako se ne varam stečajni upravnik u 13 kompanija, koji je svojoj ženi nameštao poslove i koji nam danas drži lekcije o tome kako treba da se vodi srpska ekonomija.
Po njemu, srpsku privredu treba kompletno poslati u stečaj i onda je prodati kilo po kilo, ali taj eksperiment neka proba da izvede u nekoj drugoj državi tamo gde duguje porez u Srbiji mu to neće poći za rukom, ali u svakom slučaju molim vas da ukažete gospodinu Saši Raduloviću da više Narodnu skupštinu ne naziva životinjskom farmom.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 107.
Ne znam kako vas nije sramota, gospodine Raduloviću, da zloupotrebljavate fizički hendikep vaše koleginice tako što pravite performans u Narodnoj skupštini? Kada je 5. oktobra 2000. godine zapaljena Savezne Skupštine, projekat rekonstrukcije ove zgrade, odnosno projektom je rukovodio Dragoljub Mićunović, nije ni Aleksandar Vučić, nije ni Maja Gojković. I to što imaju četiri mesta za osobe sa hendikepom nije odgovornost gospođe Maje Gojković. Vaša koleginica Ljupka Mihajlovska ima obezbeđeno mesto sa koga može da govori i sa koga može da glasa. A vas treba da bude sramota što na najbrutalniji mogući način, to ste činili i na sednici Administrativnog odbora, zloupotrebljavate fizički hendikep jedne žene. Sram vas bilo.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.
Ne znam, gospodine Obradoviću, da li vam je taj govor, pošto vidim da gotovo niste podigli glavu, pisala Jasmina Vujić, koja radi kao stručni saradnik, ako se ne varam, u nuklearnom programu američke vojske.
Ne znam odakle vam hrabrost da nekome spočitavate kako radi u javnom sektoru. Pa, prva stvar koju sam ja uradio kao predsednik Administrativnog odbora, to je da vam potpišem rešenje o zasnivanju radnog odnosa kao narodnom poslaniku sa danom 3. jun 2016. godine. Kažite mi, gde ste vi pokazali tu vašu kreativnost? Gde vi radite? Koje je vaše radno iskustvo? Odakle vama znanje o svim tim oblastima koje ste pominjali? Juče je čovek lepo rekao da je demografija, da nam je negativan prirodni priraštaj veliki problem. Lepo je rekao da će gospođa Slavica Đukić Dejanović u novoj Vladi Republike Srbije kao ministar bez portfelja, biti zadužena za bavljenje demografijom i rešavanje ovog velikog društvenog problema.
Vi ste taj koji ste izašli na izbore u koaliciji sa strankom koja je sprovela najgoru moguću pljačkašku privatizaciju u periodu prve i druge vlade Vojislava Koštunice. Od 24 sporne privatizacije, na koje nam je ukazala Evropska komisija, ako se ne varam, 23 su sprovedene u vreme kada ste Republikom Srbijom vladali vi i vaši koalicioni partneri iz DSS. Vi ste kao vrhunac političke genijalnosti došli na ideju da se dan nakon što je premijer Vučić otvorio pogon jedne turske kompanije u Vladičinom Hanu, slikate i fotografišete ispred te hale i da kažete – ovu halu treba srušiti i treba vratiti na stanje kada je tu stajalo zarđalo gvožđe i kada nijedan radnik nije radio.
Kamo lepe sreće da vi ne vladate Srbijom. Pa, za 24 sata ova država je propala. Pa, mi bi menjali spoljnu politiku iz dana u dan.

Ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika zato što to nije korektno prema vama, gospođo predsednice, niste vi za to krivi, ali sam bio dužan da reagujem na laži i neistine koje građani Srbije nisu dužni da trpe.

Poštovani gospodine Vučiću, poslanička grupa SNS glasaće za program koji ste predstavili Narodnoj skupštini i za kandidate za ministre u novoj Vladi Republike Srbije.
Zbog građana Republike Srbije, a i zbog kolega narodnih poslanika, želim da istaknem da je ekspoze mandatara Vučića, mogu slobodno da kažem, jedan svojevrstan naučni rad, zato što se Aleksandar Vučić u svom ekspozeu dotakao apsolutno nadležnosti svakog ministarstva, odnosno svakog ministra u novoj Vladi Republike Srbije i nijedna nadležnost nijednog ministarstva nije promakla u ovom ekspozeu.
Zbog toga ovaj ekspoze ima više stranica od svih ekspozea koji su čitani ili saopštavani u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2001. do 2008. godine. Zato što su uglavnom svi premijeri, odnosno svi mandatari za sastavljanje Vlade taj posao shvatali čisto formalno, da se pojave u Narodnoj skupštini, znaju da imaju skupštinsku većinu i onda su čitali po nekoliko stranica nečega što su oni smatrali da je program i politika buduće Vlade.
Zoran Đinđić je 2001. godine imao ekspoze na trinaest i po stranica, Zoran Živković 2003. godine na šest i po stranica, Koštunica prvi put kada je sastavljao Vladu na devet stranica, drugi put kada je sastavljao Vladu 2007. godine na deset i po stranica, a Mirko Cvetković na osam i po stranica. Ekspoze gospodina Aleksandra Vučića je, i to u skraćenoj verziji, podeljen narodnim poslanicima na 67 stranica. To je najbolji mogući program za napredovanje Republike Srbije u naredne četiri godine.
Poslanička grupa SNS glasaće za program i sastav Vlade kako je to saopštio gospodin Vučić, iz najmanje dva razloga. Pre svega, Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić i nova Vlada koju će takođe da vodi postigla je najmanje dva krupna cilja. Prvi je da se uspostavi makroekonomska stabilnost u zemlji i da se uspostavi red u sistemu javnih finansija. Gospodinu Vučiću i njegovoj Vladi pošlo je za rukom nešto što je malo kome pošlo u srpskoj ekonomskoj istoriji. Ne kažem da znam sve o srpskoj istoriji, ali ponešto znam.
Ono što je pošlo za rukom Aleksandru Vučiću i njegovom timu, to je pošlo za rukom negde krajem 19. veka Čedomilju Mijatoviću, koji je bio ministar finansija u vreme Milana i Aleksandra Obrenovića, koje smo mi Srbi nepravedno prokazali kao loše vladare, a bili su među najuspešnijim vladarima u srpskoj istoriji, zato što je tada srpski dinar vredeo isto koliko i francuski franak i zato što smo u vreme Obrenovića doživeli to da je čak i rumunski kralj Karol I rekao - ja želim da od Rumunije napravim Srbiju.
Na tom putu se Srbija nalazi i danas. Nekada smo bili parija Evrope i svi su od nas okretali glavu. Danas bi mnoge zemlje u Evropi, čak i one koje su u EU, želele da budu kao Srbija, zato što znaju da je Srbija država reda, zakona, ekonomske i političke stabilnosti. To je prvi razlog zbog koga će poslanička grupa SNS da podrži program i sastav Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, a drugi razlog je taj što je gospodin Vučić uspeo da ovaj naš maleni srpski brod provede kroz Scile i Haribde modernog sveta bez bilo kakvih oštećenja. To nama Srbima u istoriji retko kad da je polazilo za rukom.
Mi Srbi imamo jednu iskrivljenu svest koja se vekovima gradila, da sudbina sveta zavisi od nas i da sudbina velikih sila zavisi od nas i da samo mi Srbi možemo da spasimo čovečanstvo i da niko drugi na svetu to ne može da uradi. Mi smo to mislili i 1914, mi smo to mislili i 1941, mi smo to mislili i 1991. godine i kad god smo mislili da od nas zavisi sudbina sveta i da od te malene srpske barke zavisi stabilnost u međunarodnim odnosima, mi smo to plaćali stotinama hiljada i milionima srpskih glava. Ovoga puta se to ne dešava.
U situaciji kada se potpuno promenila politička geografija modernog sveta, u situaciji kada imate, nažalost, terorističke napade u samom srcu Evrope, Srbija je stabilna, Srbija je mirna, naša deca mirno spavaju. To je malo kome pošlo za rukom u današnjoj Evropi. Pošlo je za rukom Aleksandru Vučiću i njegovoj Vladi i verujem da će im to poći za rukom i sutra kada Narodna skupština Republike Srbije bude izglasala novu vladu Republike Srbije, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem.
Zbog toga što verujemo u jednu bolju, naprednu, bezbedniju Srbiju, zato što želimo…
Ne znam zašto dobacujte, gospodine Mirčiću, žalili ste se da nemate nalepnicu za auto, dobićete je koliko već sutra. Hvala, gospodine Mirčiću, na lepim rečima.
Dakle, zato što naša deca mirno spavaju i zato što ja hoću da moja deca i dalje mirno spavaju i sva deca u Srbiji, vi ćete, gospodine Vučiću, vi i vaš kabinet, sutra dobiti bezrezervnu podršku poslaničke grupe SNS i u nama, poslanicima SNS, imaćete vernog i pouzdanog saveznika za sprovođenje svih onih mera koje ste predvideli u vašem ekspozeu, da bi Srbija u naredne četiri godine bila još bolja, još uspešnija nego što je sada.

Moram da se javim po Poslovniku gospođo Gojković, dostojanstvo Narodne skupštine. Ja mislim da je uobičajena parlamentarna praksa da se ne komentarišu personalna rešenja koja su dale poslaničke grupe kada je reč o radnim telima Narodne skupštine i poslanička grupa SNS to nije imala nameru da čini, a ne znam zašto je gospodin Šešelj krenuo da komentariše koga je predložila poslanička grupa SNS u Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Pri tome se krajnje ne primereno i na jedan ružan način ophodio i izražavao, na kraju krajeva o svom kolegi ovde u Narodnoj skupštini.
Ako bismo krenuli u tu vrstu rasprave, ja bih kao predsednik poslaničke grupe mogao da postavim pitanje da li sam gospodin Šešelj ima kredibilitet da bude član Odbora za kontrolu službi bezbednosti zato što sam čitao neke dokumente da je svojevremeno bio saradnik Centra državne bezbednosti u Sarajevu, pod kodnim imenom „magistar“, sada ako krenemo tako i ako počnemo da vršimo političku anatomiju svakog člana odbora od odbora do odbora, onda mislim da ova rasprava može da ode u nekom potpuno drugačijem smeru.
Dakle, svaka poslanička grupa je imala pravo da predloži svoje poslanike za članove, odnosno zamenike članova odbora. To je uradila svaka poslanička grupa. Nijedna poslanička grupa i tu želim da iskažem posebnu zahvalnost gospođi Gojković, evo završavam gospođo Gojković, želim da vam uputim jednu zahvalnost zato što ste zaista do kraja poštovali Poslovnik kada je u pitanju pravo poslaničkih grupa da predlažu članove, odnosno zamenike članova odbora. Nijedna poslanička grupa ne može da se požali da joj je bilo koje pravo uskraćeno onoliko koliko im mesta pripada, toliko mesta su i dobili.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Šešelj može da mi kaže šta god želi, ne može apsolutno da me uvredi, niti može da me iznervira. Priznajem i da se klempav i da sam glupav, i da sam debeo i može da mi kaže šta god želi. Ja se na to neću osvrtati i što se mene tiče neka nastavi do mile volje da me vređa. Mene da iznervira ne može.
Hoću samo da kažem dve stvari. Gospodine Šešelj, ne znam šta su radili Franjevci na Širokom Bregu, ali znam da je ovo vaša fotografija, članska karta UDBA. Pošto vi volite da kažete kako vašu argumentaciju potkrepljujete nekim dokumentima, evo ja sam našao jedan dokument, članska karta, vaša fotografija i mislim, gospodine Šešelj, da to što ste bili saradnik Centra državne bezbednosti u Sarajevu vas u stvari kvalifikuje da budete član Odbora za kontrolu službe bezbednosti. Ko bolje od vas zna kako funkcionišu službe bezbednosti od vas špijuna?
Zaboravio sam da kažem, ako zaista ne želimo da ovu Skupštinu pretvorimo u nešto što ona ne bi trebala da bude, prosto zbog javnosti, gospodin Igor Bečić poseduje sertifikat za pristup tajnim podacima, stepena „državna tajna“ koji je izdat od strane Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka 23. aprila 2015. godine. Poslanička grupa SNS je smatrala da gospodin Igor Bečić apsolutno ispunjava sve poslovničke uslove, sve političke, sve pravne uslove da bude član Odbora za kontrolu službe bezbednosti, sviđalo se to nekome ili ne.
Dakle, dokument postoji. Gospodin Igor Bečić ima sertifikat da može da pristupa tajnim podacima i to sa stepenom „državna tajna“ i mi smatramo da u kandidaturi gospodina Igora Bečića za člana ovog odbora ne postoji apsolutno ništa sporno. Hvala.