Evo, neka mi kaže gospodin Obradović. Nema čega da se plaši. Ovo je otvorena debata. On kaže da se mi iz SNS plašimo, da bežimo kad se on pojavi. Evo ja ne bežim nigde. Pitam gospodina Obradovića, da mi kaže koliko naučnih radova posvećeno Haškom tribunalu, hrvatskim poternicama protiv Srba ili NATO bombardovanju Srbije, je napisao on, svi njegovi poslanici i Jasmina Vujić zajedno? Evo neka nam kaže.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik je, kada je ovde bio predsednik Vlade, spominjao između ostalog i reč srpstvo.
Ima jedna knjiga Jovana Dučića „Verujem u Boga i u srpstvo“. Jovan Dučić je između ostalog u toj knjizi opisao kako su se ponašali hrvatski poslanici u Skupštini Kraljevine Jugoslavije. Oni su mislili da se nalaze i dalje u parlamentu austrijskom ili mađarskom, a tamo su imali običaj da pošto se nalaze u tuđinskoj državi, viču, galame, udaraju u klupe i na svaki mogući način da onemogućavaju rad sednice. Onda su taj mentalitet preneli i u Skupštinu Kraljevine Jugoslavije, ne shvatajući da je Jugoslavija i njihova država.
Na isti način se danas ponašaju i pojedini poslanici udružene opozicije koji ne shvataju da je Srbija između ostalog i njihova država i da nema potrebe da se ponašaju na krajnje necivilizovan način.
Što se tiče sednice Administrativnog odbora, ponašali su se svi ti iz te tzv. udružene opozicije onako kako je pisao Jovan Dučić, vikali, pretili, psovali, unosili se u lice, bukvalno tražili fizički incident.
NJima nije trebala rasprava o skupštinskom budžetu, niti je njih skupštinski budžet interesovao, niti je njih interesovala tačka dnevnog reda. NJih je interesovalo da naprave problem meni kao predsedniku Administrativnog odbora, da naprave incident i da kažu kako Narodna skupština ne može normalno funkcioniše, a da odgovornost za to ima najveća parlamentarna stranka SNS.
Što se tiče skupštinskog budžeta, skupštinski budžet je pripreman minuciozno, detaljno u stalnim konsultacijama sa Ministarstvom finansija. Predlog skupštinskog budžeta, koji je razmatran na sednici Administrativnog odbora, je urađen u limitima koje nam je dalo Ministarstvo finansija.
Nakon toga, gospođa Maja Gojković, gospođa Svetislava Bulajić, gospođa Saška Tomić kao predsednik Odbora za finansije i ja seli smo i dogovorili da možemo dodatno da smanjimo skupštinski budžet za 400 miliona dinara, a da ne dovedemo u pitanje normalan rad Narodne skupštine.
Šta smo predvideli za tih 400 miliona dinara, da bi građani Srbije znali? Kada je između ostalog 5. oktobra 2000. godine paljena zgrada Narodne skupštine, ona je nakon toga jednim delom renovirana, ali još uvek postoje podrumske prostorije, ovde u ovoj zgradi u kojoj mi vodimo sednice, koje su ne renovirane, koje su i dalje spaljene, neupotrebljive.
Konferencijski sistem, koji ovde imamo i koristimo, vi se sećate te afere koju je vodio jedan poslanik iz stranke bivšeg režima. On je napravio ovaj konferencijski sistem koji imamo. Ko je tu, koliko para uzeo, ko se s kim, što bi rekao narod utalio, ja o tome uopšte neću da govorim.
Činjenica je da konferencijski sistem ovde u sali Narodne skupštine ne funkcioniše na najbolji mogući način, ali mi smo rekli, budući da država štedi, sve ono što nije najneophodnije, a što će i dalje omogućiti normalan rad Narodne skupštine, to da uđe u skupštinski budžet i Odbor za finansije je predložio amandman da se budžet Narodne skupštine smanji za dodatnih 400 miliona dinara. To će omogućiti poslanicima, koji su na platnom spisku Narodne skupštine da primaju plate, zaposlenima u Narodnoj skupštini da primaju plate, sednice da mogu da se odvijaju i da ne bude nikakvih problema u normalnom funkcionisanju parlamenta.
Da li bi bilo bolje da nam je ostalo tih 400 miliona dinara, pa da završimo renoviranje i onih zgrada, odnosno delova zgrade koji nisu renovirane? Pa, bilo bi bolje, imajući u vidu činjenicu da je Dom Narodne skupštine od 1984. godine spomenik kulture od nacionalnog značaja. Planirano je bilo da se izvedu i određeni arhitektonski, odnosno građevinski radovi, koji nisu ni malo jednostavni i koji mnogo koštaju i toga smo se odrekli. Ali, sve to ne dovodi u pitanje normalan rad Narodne skupštine.
Ja uopšte ne razumem gospodina Boška Obradovića zašto je toliko zabrinut za budžet Narodne skupštine. Gospodine Obradoviću, sve dok ste narodni poslanik vi ćete imati redovnu platu, vaša plata neće biti manja, imaćete sve moguće privilegije koje imaju i drugi narodni poslanici i nemojte da se brinete oko toga da će vam biti umanjena plata ili da će vam plata biti ukinuta. To što je skupštinski budžet smanjen za 400 miliona dinara to ni na koji način neće ugroziti funkcionisanje narodnih poslanika, niti će ugroziti funkcionisanje službe Narodne skupštine koja pomaže svima nama da bi smo se što kvalitetnije pripremili za rad Narodne skupštine. I evo time da završim. Pošto je o tome bilo mnogo reči.
Što se tiče sednice Administrativnog odbora, na kojoj se traži moja smena, pre neki dan udružena opozicija Srbije je održala zajedničku konferenciju za novinare i ponovo izrekla niz neistina o tome kako ja navodno neću da zakažem sednicu Administrativnog odbora. Hoću i nije mi nikakav problem. Odmah ću je zakazati u roku od 10 minuta, samo tražim po članu 71. Poslovnika da zahtev za sazivanje sednice potpiše šest članova Odbora, zato što zamenik člana Odbora člana menja samo na sednici, ne menja ga u drugim njegovim aktivnostima. Ako mi pronađete član Poslovnika u kome piše da zamenik člana menja člana u svim njegovim pravima i obavezama, ja vas samo molim da mi kažete koji je to član Poslovnika i da prestane više sa tim licemerjem - kada se pozivate na Poslovnik onda je kriv onaj koji vam ne da reč po Poslovniku, kada nemate neko pravo po Poslovniku onda ne valja Poslovnik.
Znači, ili tražite da se primenjuje Poslovnik ili tražite da se Poslovnik ne primenjuje.

Kada mi date šest potpisa članova Odbora SNS će vam omogućiti kvorum, jer vi sami nemate kvorum. Dakle, mi ćemo vam omogućiti kvorum pet sati, deset sati, 15 sati. Pričajte o predsedniku Administrativnog odbora tj. o meni sa kvorumom koji će vam dati SNS sve najgore, slobodno pričajte, nemam nikakav problem sa tim, samo tražim da se primenjuje Poslovnik, ništa drugo.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Rizikujući da dobijem opomenu, gospođo Gojković, ja ću da kažem, da se Boško Obradović izražava rečnikom jedne polupismene bitange.

Svestan sam. Ako mogu samo da kažem, dakle, ako je neko novi DOS, onda je to Boško Obradović koji je bio na listi DSS, koja je bila predvodnik DOS-a 5. oktobra 2000. godine. I koja je zapalila ovu Narodnu skupštinu i dan danas postoje tragovi paljenja i kao što vam jer rekla predsednica Narodne skupštine, kažite mi gospodo iz DOS-a i novog i starog, gde je na desetine umetničkih slika iz Narodne skupštine, fotelja, knjiga i drugog nameštaja koji su odneti 5. oktobra 2000. godine.
A vi ste gospodine Obradoviću, toliki ekspert za budžet da ne umete da napravite razliku između para koje država daje za subvencije za zapošljavanje novih radnika od para koje smo namenili za zdravstvo. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, koga spominjete u svakoj rečenici, jer ništa drugo ne umete da kažete, naučili ste dvadeset rečenica napamet u koje se na 150 mesta pominje Aleksandar Vučić. Vi ne umete da čitate brojeve. Vi ne umete da napravite razliku koja je evidentna, da više para država izdvaja za zdravstvo nego za subvencije. To vam je predsednik Vlade jasno pokazao.
Nemojte da se brinite za svoju platu, biće para za vašu platu. Nisu vaše plate u pitanju. Imaćete plate i za skupštinski restoran. Imaćete sve i kafu i vodu, ništa vam neće biti uskraćeno. Nemojte da iznosite nikakve neistine i da vređate poslaničku grupu SNS, da vređate stranku koja je dobila više od polovine podršku na izborima kada su u pitanju građani Republike Srbije.
I, šta vam to znači budžet Vlade? Hajde, molim vas, to mi objasnite. Prvi put čujem za tu kategoriju, budžet Vlade. Taj budžet Vlade ne znam ni ja koliki. Nemate pojma o čemu pričate. Jedino što krijete kao zmija noge, to je da ste vi taj DOS, a sa tim DOS-om ste okupljali i kad ste trebali da uđete u Narodnu skupštinu, tad se niste gadili ni na Bojana Pajtića, ni na Čedomira Jovanovića, ni na Sašu Radulovića, ni na Sandu Rašković Ivić i tako dalje.
Onda vam je DOS bio dobar. Onda su vam bili dobri strani ambasadori koji su vas uvodili ovde u Narodnu skupštinu. Sada ste vi najveći Srbin na svetu, najveći junak. Ako možete da pljunete Aleksandra Vučića, ako možete 100 puta da izgovorite neistinu i ako možete meni da psujete mrtvog oca na konferenciji za novinare, gde objašnjavam šta se desilo na sednici Administrativnog odbora. I sada mislite svi ćemo mi da se uplašimo od straha zato što se pojavio novi DOS.
Baš me briga što se pojavio novi DOS. Nećemo da ćutimo na vaše neistine i na vaše laži, i na vaše uvrede. Ovo je dobar budžet. Ovo je budžet koji je u korist građana Srbije. Kada budemo čuli od vas nešto bolje, ja ću s tim da se složim. Sa budalaštinama, sa neistinama, sa neznanjem neću nikada da se složim i protiv toga ćemo uvek da se borimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da kažem da sam i ja dobio jedno pismo bivše direktorice Agencije za privatizaciju, inače velike prijateljice gospodina Saše Radulovića, koja me pita – da li je moguće da gospodin Saša Radulović, kao narodni poslanik, ne zna da je protiv Miroslava Miškovića izrečena presuda i da je ta presuda izrečena u vreme kada je odgovornost za vođenje države preuzela SNS? Ta gospođa se čudi i ne može da dođe sebi da je neko ko je bivši ministar i ko je sadašnji narodni poslanik toliko neobavešten da ne zna da je upravo u vreme Aleksandra Vučića doneta presuda protiv najmoćnijeg srpskog tajkuna koji je ojadio srpska putarska preduzeća u periodu od 2001. do 2012. godine.
Imam još jedno pitanje za Vladu Republike Srbije, za Ministarstvo odbrane i za Ministarstvo pravde. U trenutku kada Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane, zahvaljujući jednoj mudroj ekonomskoj politici, uspeva da nabavi najsavremenije naoružanje za srpsku vojsku, uključujući najsavremenije avione i najsavremenije sisteme za protivvazdušnu odbranu, došla je informacija pred sve građane Republike Srbije od Centra za forenzička istraživanja u Novom Sadu, a ta informacija se odnosi na tragičnu smrt dvojice vojnika u izdvojenom vojnom objektu „Karaš“ 5. oktobra 2004. godine. Prema izveštaju navedenog centra, ova dvojica vojnika, u pitanju su pokojni Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, ta dvojica vojnika su ubijena 5. oktobra 2004. godine.
Moje pitanje za Vladu Republike Srbije, za ministra odbrane i za ministra pravde je – da li su i kakva saznanja o ubistvu ove dvojice vojnika, u vreme kada se ta tragična smrt desila, imali Boris Tadić, koji je u to vreme bio predsednik Republike Srbije i bivši savezni ministar odbrane, kakvu informaciju o tome je imao Dragan Šutanovac, koji je u to vreme bio zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, potonji višegodišnji ministar odbrane u Vladi Republike Srbije, i kakve informacije o smrti ove dvojice vojnika je imao Vuk Jeremić, potonji ministar inostranih poslova u Vladi Republike Srbije, a sadašnji, kako stoje stvari, kandidat za predsednika Republike Srbije, koji je, po informacijama kojima ja raspolažem, samo na ime dnevnica za službena putovanja u inostranstvo potrošio 60 hiljada evra državnog novca?
Dakle, molim Vladu Republike Srbije, molim nadležne ministre da mi odgovore – da li su navedena lica Boris Tadić, Dragan Šutanovac i Vuk Jeremić u vreme kada su obavljali najodgovornije državne funkcije znali i imali informacije o tome da su, prema informacijama Centra za forenzička istraživanja iz Novog Sada koja su dobijena primenom najnovije 3D tehnologije, dakle, da li su znali da su ova dvojica dvojnika ubijena u toku redovnog odsluženja vojnog roka?
Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Jel mogu da pričam ili ne?

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću.
Ja zaista ne razumem koji problem ima Boško Obradović sa SNS.
Za razliku od vas gospodine Obradoviću, mi ne sarađujemo sa ljudima koji su davali izjave poput ovog vašeg Ivana Pernara. Vaše je pravo da se hvalite da vam je on politički saveznik. Super, nemam ništa protiv toga, ali nemojte nas da trpate u isti koš sa vama i sa njim.
Taj vaš prijatelj je rekao vezano za Vukovar – koliko je djece ostalo bez tate zbog rata koji je donio samo patnju i stradanja? Mnogi taj horor nisu preživjeli, nad njima je izvršen masakr. Pad Vukovara zato se duboko usjekao u kolektivnu svijest našeg naroda. Kad kažem da je „Oluja“ bila etničko čišćenje ne mislim na samu akciju, nego gledajući poslijedice te akcija, a to je nestanak Srba iz Krajine. Oni koji su protjerali Srbe iz Krajine tjekom „Oluje“ su same srpske vođe svojim raspirivanjem straha od, kaže „ustaša“. Dakle, krivci za nestanak Srba iz Krajine nisu Hrvati, niti vođstvo tadašnje Hrvatske države. Dakle, nije kriv Franjo Tuđman. Srbi su sami sebe proterali iz Krajine, gospodine Obradoviću. Kaže - tjekom „Oluje“ sa područja Krajine nestalo je dvjesto tisuća Srba u režiji srpskog vođstva. Pa, onda kaže taj vaš prijatelj Ivan Pernar za Blajburg - u Blajburgu je ubijeno najmanje 27 tisuća ljudi, a kad se uzme u obzir naknadno ubijanje, broj ubijenih se povećava na 50 tisuća. Po meni, to ne može biti samo masakr, jer se broj ubijenih mjeri u tisućama zbog čega se onda u povjesnim udžbenicima u Hrvatskoj to ne naziva genocidom i zašto naš državni vrh to ne naziva tako.
To je vaš prijatelj.

Dakle, gospodine Milićeviću, to su mu prijatelji. Kakve veze SNS ima sa svim tim? Kad se bilo ko iz SNS družio sa ljudima koji idu na Blajburg i polažu vence streljanim ustašama, crnokošuljašima, pripadnicima Pavelićevog tjelesnog zdruga?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem zašto je gospodin Boško Obradović ovako ljut i nervozan. I ja bih bio sam uradio ono što je uradio on.
Ovo je njegov prijatelj Ivan Pernar u Vukovaru. Ovaj sa bradicom je verovatno neki tzv. hrvatski branitelj, a ovo u pozadini vam je gospodine, Boško Obradoviću, onaj čuveni vodotoranj u Vukovaru, koga Hrvati smatraju simbolom stradanja i jednim od glavnih simbola domovinskog rata, a ovde vam je ovaj vaš prijatelj Ivan Pernar.
Ivan Pernar je, gospodine Obradoviću, dobio ime po svom dedi, na koga je pucao Puniša Račić. Ja taj zločin uopšte ne opravdavam. Jel znate šta su poslanici Hrvatske seljačke stranke govorili Puniši Račiću kada je bio za govornicom, Stjepan Radić, Đuro Basariček i Ivan Pernar? To mu je deda, ako se ne varam, ovog vašeg prijatelja.
Je li tako Marko?
(Marko Atlagić, s mesta: Tačno.)
Taj Ivan Pernar, deda ovog vašeg prijatelja, velikog antiglobaliste, velikog antinatovca i velikog antisrbina je rekao Puniši Račiću – ajde bre više Puniša, kaže, prestanite vi Srbi da pričate o krvi koju ste prolili na Solunskom frontu. Koliko košta ta vaša krv, da je mi platimo u zlatu pa da vi više o tome ne pričate i onda je Puniša Račić, onako prek kako ga je Bog dao, izvadio revolver i ubio, ja to ne opravdavam, samo govorim istorijske činjenice, Pavla Radića i Đuru Basaričeka, a ranio dedu ovog vašeg velikog prijatelja Ivana Pernara.
Sada znam da ćete vi ceo dan da budete nervozni…

… završavam, zato što smo mi otkrili tu istinu i mi ćemo do kraja dana da pričamo o tome da ste vi lažni Srbin, lažni pravoslavac, lažni antiglobalista, da ste prijatelj sa ustašama…

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću.
Pa, istini za volju, ja sam juče pomenuo Ivana Pernara i njegovo ….
(Vjerica Radeta, s mesta: Isključila te Maja, nije se čulo.)
Ali sam počeo da pričam, jel tako Vjerice?
(Vjerica Radeta, s mesta: Počeo si.)
E, dobro, počeo sam da pričam, as vi ste danas nastavili, super. E, dobro, znači, ja sam juče počeo, vi ste danas nastavili. Hvala vam na tome. Ali, šalu na stranu.
Gospodine Obradoviću, kada uđete u neku istorijsku raspravu, znate, nije dovoljno samo da ste bahati i bezobrazni, a da ne raspolažete sa nikakvim istorijskim činjenicama. Kaže gospodin Obradović - Ivan Pernar je veliki čovek zato što je rekao da se u Jasenovcu desio genocid. Pa, Franjo Tuđman kaže da se u Jasenovcu desio genocid. Jel ste čitali njegovu knjigu „Bespuća povijesne zbiljnosti“? Objavljena je 1989. godine. Ta knjiga je faktički programski dokument HDZ-a.
Inače, ovaj vaš Ivan Pernar, znate kojoj stranci je pripadao pre nego što se uključio u živi zid? Pa, Tuđmanovom HDZ-u. Dakle, Franjo Tuđman je u „Bespućima povijesne zbiljnosti“ zapisao, polako Vjerice, vama ću posle da objasnim, u „Bespućima povijesne zbiljnosti“ je Franjo Tuđman zapisao za Jasenovac – Zločin se desio, užasan i golem, imao je i genocidne značajke.
I sad, to je bilo 1989. godine, sada je 2016. godina i vi nam sad saopštavate kao istinu iz Jevanđelja, znate, pojavio se Ivan Pernar na galeriji Skupštine i rekao – zamislite, u Jasenovcu se desio genocid. Pa, to ceo svet zna. Pa, to samo najveći ludaci u Hrvatskoj …

…poput Tomsona neće da priznaju. I šta, sad ste vi zato veliki Srbin što ste doveli Ivana Pernara, koji nam je rekao ono što zna ceo svet, da se u Jasenovcu desio genocid?

Član 103, gospodine Milićeviću.
Pre nekoliko dana gospodin Boško Obradović se ovde hvalio, kaže – evo, pobedio je naš kandidat za predsednika SAD Donald Tramp i sada ćete vi izdajnici iz SNS da vidite svog boga kad on preuzme dužnost predsednika SAD, a ispostavilo se da je deo njegovog tima Rudi Đulijani, o kome i Boško Obradović i ja i bilo ko drugi može da misli ovo ili ono, ali činjenica je da je Đulijani dao jedan od najvećih doprinosa pobedi Donalda Trampa.
Sada vam ja ovako prijateljski savetujem, gospodine Obradoviću, nemojte da vas čuje Donald Tramp, pašćete u njegovim očima. Vređate jednog od njegovih najbližih prijatelja, jednog od njegovih ljudi koje kandiduje za najodgovornije državne funkcije u SAD. Ne možete vi da volite Donalda Trampa, a da ne volite Rudija Đulijanija. Ne može Donald Tramp sam da vlada Amerikom. Znate, on ima sekretare, državne sekretare, pomoćnike sekretara itd. Američka administracija je brojna i u toj administraciji biće mesta i za Rudija Đulijanija, osim možda ako Donald Tramp ne odluči da u svoju administraciju uzme Boška Obradovića, pošto jednog savetnika već ima, to je Jasmina Vujić. Pa kad već ima Jasminu Vujić, nek uzme i Boška Obradovića, pa neka ga Boško Obradović savetuje u vezi spoljne politike. Mislim da je to pošteno.
Samo vam kažem, gospodine Obradoviću, malo manje nervoze, malo manje ostrašćenosti u diskusijama. Vi sebe vrlo često ne slušate šta pričate. Znači, Donald Tramp ide u paketu sa Đulijanijem, i obrnuto.

Ovde je gospođa ministarka kao na saslušanju - izjasnite se, izjasnite se.
Daj izjasnite se vi, gospodine Obradoviću, jeste li vi nastavljač politike Hrvatske seljačke stranke, Franje Tuđmana i HDZ?