Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, u pojedinostima. Moram da priznam da rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona potpuno pomeraju ustaljena shvatanja o krivičnoj odgovornosti, kako na doktrinarnom, odnosno teorijskom planu, tako i na normativnom planu i na planu sudske prakse.
Šta je do sada ustanovila krivičnopravna teorija? Ustanovila je da samo fizička lica mogu da budu krivično odgovorna. Zašto? Zato što krivična odgovornost, mislim da se slažete, gospođo Malović, podrazumeva svest i volju, svest o tome da je jedno delo protivpravno, odnosno da je krivično delo, i volju da se to delo čini.
Drugim rečima, samo fizičko lice koje ima te psihološke elemente – svest i volju, može da bude krivično odgovorno. Pravno lice ne
može da bude krivično odgovorno, iz prostog razloga što nema biološki subjektivitet. Pravno lice nema svoju volju, u psihološkom smislu te reči. Ono nema svest, u psihološkom smislu te reči. Pravno lice je jedna pravna konstrukcija. Samo fizička lica koja poseduju biološki subjektivitet mogu da budu krivično odgovorna.
Zato je celokupna koncepcija Predloga zakona o odgovornosti pravnih lica sporna sa stanovišta, pre svega, krivičnopravne teorije. Ono što piše u ovom predlogu zakona potpuno anulira ona dostignuća do kojih je došla teorija krivičnog prava, ne samo u Srbiji nego svuda u svetu.
Mislim da je problem generacije gospođe Malović i moje generacije, pretpostavljam da smo studirali u isto vreme, što je iz naših udžbenika proterana klasična srpska pravna misao. Između ostalog, bili su proterani Slobodan Jovanović i Toma Živanović. Posle Drugog svatskog rata komunistički teoretičari su hteli da od njih počne istorija, pa i na planu pravne nauke. Sve ono što su napisali velikani srpske pravne misli do Drugog svetskog rata, na neki način je gurnuto u zaborav.
I, otprilike, Predlog zakona je na tragu tog zaboravljanja klasičnih dostignuća, ne samo srpske nego i evropske pravne teorije.
Zašto to kažem? Čuveni krivičnopravni teoretičar, srpski, Toma Živanović ustanovio je nešto što se zove triparticija krivičnog prava. Krivično pravo je sistem koga čine tri osnovna elementa: krivično delo, krivična sankcija i krivična odgovornost. Toma Živanović je rekao, to ponavljaju svi pravni teoretičari, da samo fizička lica, dakle, lica koja poseduju biološki subjektivitet, koja imaju svest i volju, mogu da budu krivično odgovorna.
Krivična odgovornost pravnih lica je potpuno nepoznata u pravnoj teoriji.
Ono što piše u obrazloženju zašto se moj amandman ne prihvata deluje prilično smešno za svakog ko se imalo razume u materiju krivičnog prava. Dakle, Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o tome mi danas raspravljamo, napisao sam amandman da se član 1. Predloga zakona briše.
Vlada kaže ovako: ''Vlada ne prihvata amandman iz razloga što predmet Predloga zakona'', pazite genijalnost onih koji su pisali ovo obrazloženje, a verujem da to nije gospođa Malović, ona verovatno bolje poznaje ovu materiju, kaže, ''nije krivična odgovornost pravnih lica, nego odgovornost pravnih lica za krivična dela''.
Voleo bih da mi neko objasni kakva je suštinska razlika kada se kaže ''krivična odgovornost pravnog lica'' i ''odgovornost pravnog lica za krivična dela''. Nikakve tu razlike nema, ni jezičke, ni pravne. Ovde se ustanovljava neki potpuno novi institut krivičnog prava, a to je, da i pravna lica koja nemaju biološki subjektivitet, koja nemaju svest i volju, mogu da budu krivično odgovorna.
U obrazloženju amandmana dalje se navodi da je ovde reč o jednom posebnom vidu objektivne odgovornosti pravnih lica. Osnovno dostignuće, gospođo Malović, nadam se da se slažete sa mnom u tome, teorije krivičnog prava jeste da je krivična odgovornost potpuno subjektivna kategorija. Ne može biti u krivičnom pravu odgovornosti za radnje drugih lica.
Objektivna odgovornost države dopuštena je samo u oblasti građanskog prava.
Dakle, ako neki državni službenik građaninu namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu, za tu štetu po principu objektivne odgovornosti odgovorna je država, ali država nakon toga ima pravo da se regresira od državnog službenika koji je tu štetu počinio. Dakle, građansko pravo dopušta objektivnu odgovornost. Krivično pravo ne da je ne dopušta, nego je strogo zabranjuje.
Krivična odgovornost može da se pripiše samo fizičkom licu koje je izvršilo krivično delo, pod uslovom da je posedovalo određeni stepen svesti i volje da izvrši to krivično delo.
Ovo što piše u Predlogu zakona potpuno odstupa od nekih ustaljenih elementarnih postavki krivičnopravne teorije, i krivičnopravnog zakonodavstva i krivičnopravne sudske prakse. Nemoguće je da pravno lice bude krivično odgovorno. Ne može, između pravnog lica i fizičkog lica postoji jedna ogromna razlika; fizičko lice poseduje svest i volju, pravno lice svest i volju ne poseduje.
S druge strane, uvoditi objektivnu odgovornost u krivično pravo to je jedna vrlo opasna avantura. Tu je gospodin Zoran Krasić i on će verovatno da me dopuni, u tu avanturu krenuo je Haški tribunal. Komandna odgovornost, kao institut krivičnog prava, i ovaj, neki, novi, izmišljeni, institut ''zajedničkog zločinačkog poduhvata'', nisu ništa drugo nego objektivizirana krivična odgovornost.
Dakle, možete da budete odgovorni iako niste počinili nikakvo krivično delo, a ako je neko drugi kome vi navodno komandujete izvršio neko krivično delo, onda ste vi krivično odgovorni, po principu komandne odgovornosti. A ako ste učestvovali u nekom ''zajedničkom zločinačkom poduhvatu'', niste morali apsolutno da izvršite nijedno krivično delo. Bitno je da se dokaže da ste deo udruženog zločinačkog poduhvata i vi ste krivično odgovorni.
Šta to znači na konkretnom primeru? Dovoljno je da ste rekli početkom '90-ih godina – srpskom narodu na prostorima bivše Jugoslavije preti novi genocid, već ste u opasnosti da vas neko svrsta u pripadnike nekog zajedničkog zločinačkog poduhvata, da ste vi planirali da se izvrši genocid nad pripadnicima drugih naroda.
U optužnicama Haškog tribunala i protiv Slobodana Miloševića i protiv Vojislava Šešelja i protiv Milana Martića navodi se veći ili manji krug lica koja su učestvovala u tzv. ''udruženom zločinačkom poduhvatu''. I Slobodan Milošević, i Vojislav Šešelj, i Veljko Kadijević, i Blagoje Adžić, i Milan Martić, i Milan Babić, i Radovan Karadžić itd, svako od njih je po tom principu krivično odgovoran samo zato što je deo nečega što se zove ''udruženi zločinački poduhvat'', iako, možda, taj pojedinac lično nije počinio bilo kakvo krivično delo.
Dakle, gospođo Malović, ovaj predlog zakona, i to je suština mog amandmana, odstupa od dve osnovne postavke krivičnog prava. Jedna je da samo fizička lica mogu da budu krivično odgovorna. Krivična odgovornost pravnih lica potpuno je nezabeležena. Druga postavka, koja se ruši ovim predlogom zakona, jeste da je krivična odgovornost isključivo subjektivna kategorija, da za krivično delo može da odgovara samo ono lice koje ga je izvršilo.
Objektivna odgovornost nema uporišta u krivičnopravnoj teoriji. Svi eminentni teoretičari krivičnog prava objektivnu odgovornost odbacuju.
I kritičari Haškog tribunala ukazuju na činjenicu da je princip komandne odgovornosti u Haškom tribunalu i suviše široko postavljen, preširoko u odnosu na sudsku praksu od vremena Nirnberškog procesa, Tokijskog procesa itd.
Vi sada ovde unosite elemente tribunalizacije našeg krivičnog zakonodavstva. Sada tribunalizujete krivičnopravni sistem Republike Srbije. Vi se ovde pozivate na neke međunarodne dokumente, na konvencije itd. Vi se, u stvari, pozivate, samo što to niste smeli javno da kažete, na Statut i na praksu Haškog tribunala. To je suština cele priče. Tamo je ustanovljena objektivna odgovornost u vidu komandne odgovornosti i u vidu tzv. ''zajedničkog zločinačkog poduhvata''. Vi sada tu praksu pokušavate da ugradite u pravni sistem Republike Srbije.
Vi ste, u stvari, hteli da, na neki način, zamaskirate vašu pravu nameru, pa ste rekli da se ovde radi o objektivnoj odgovornosti pravnih lica, drugim rečima, o odgovornosti pravnog lica za radnju koju u njegovo ime učini odgovorno lice u pravnom licu.
Gospođo Malović, vi sami sebe demantujete, ne mislim vi lično nego oni koji su pisali ovaj predlog zakona, zato što ste u članu 7. u stavu 2. napisali da pravno lice odgovara, čak, i ako je obustavljen krivični postupak protiv odgovornog lica ili je optužba odbijena. Drugim rečima, pravno lice postaje odgovorno samo po sebi i bez toga da je odgovorno lice, dakle, fizičko lice u pravnom licu, učinilo neko krivično delo. Kako može neko ko nema biološki subjektivitet, nema svest i nema volju da bude krivično odgovorno, čak, i u situacijama kada je krivični postupak protiv odgovornog fizičkog lica obustavljen ili je optužnica odbijena.
Prosto, ono što ste napisali u članu 1. Predloga zakona, ono što ste napisali u obrazloženju zašto se ne prihvata moj amandman i ono što ste napisali u članu 7. stavu 2. Predloga zakona blage veze nema jedno sa drugim. Ono što ste napisali u članu 7. to direktno potire čitavu koncepciju vašeg Predloga zakona da je krivična odgovornost pravnog lica odgovornost za drugog, za odgovorno fizičko lice u tom pravnom licu.
Zato je čitava koncepcija ovog zakona na staklenim nogama, neutemeljena u krivičnopravnoj teoriji, neutemeljena u zakonodavstvu, neutemeljena u sudskoj praksi.
Ovaj zakon, čak iako ga vi ovde usvojite, biće jako teško da se primeni, biće velikog voluntarizma u praksi, biće odstupanja od njega. Sudska praksa da bi prilagodila ovaj beživotni zakon pravnom životu moraće od njega da odstupa. Onda ćete imati veću štetu od koristi koju ste ovim predlogom zakona hteli da postignete. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da smo mi već dovoljno elaborirali činjenicu da ono što piše u članu 7. i ono što piše u članu 1. Predloga, apsolutno nema veze jedno sa drugim, odnosno da stav 2. člana 7. anulira kompletnu koncepciju Predloga zakona o odgovornosti pravnih lica za krivično delo.
Međutim, ovde se postavlja jedno drugo pitanje. Pre svega, gospođo Malović, morate kad pišete predlog zakona da se pomalo i uživite u jednu životnu situaciju. Zamislite, ne postoji odgovornost odgovornog lica, u prevodu, mi bismo rekli direktora ili starešine koji stoji na čelu nekog pravnog lica. Dakle, ili je optužba odbijena ili je krivični postupak obustavljen.
Na koji način mislite da sud može da vodi krivični postupak protiv pravnog lica, dakle, to je jedan kolektivitet koji nema svoju biološku egzistenciju, a istovremeno ne postoji odgovornost odgovornog lica. Na koji način će takvo pravno lice uopšte da odgovara? Kako ćete protiv njega voditi krivični postupak? Ko će to pravno lice da zastupa?
Ne možete vi, recimo, jedno preduzeće, ako je u pitanju preduzeće kao pravno lice, što je po koncepciji ovog zakona moguće, da izmestite u sud i da mu sudite. Ne možete da sudite zidovima. Ne možete da sudite zaposlenima koji rade u tom pravnom licu. Ne možete da sudite kompjuterima, automobilima, itd. A sve je to pravno lice.
Pravno lice je jedna pravna konstrukcija. Ljudi su hteli da stvore koncepciju pravnog lica, jer je to potrebno za funkcionisanje pravnog sistema, i u sistemu javnog i u sistemu privatnog prava. Međutim, ovo što ste sada napisali u članu 7. u stavu 2. jednostavno, čovek postavlja pitanje, kako je tehnički moguće voditi krivični postupak protiv pravnog lica u situaciji kada ne postoji krivična odgovornost odgovornog fizičkog lica. To je jedna stvar.
Druga stvar. Skrenuo bih pažnju gospođi Malović, a i svima onima koji pišu obrazloženja predloga zakona koji dolaze pred narodne poslanike, u svakom predlogu zakona o kojima ovih dana raspravljamo, naravno, razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, to je neka uvrežena formulacija koju sadrži svaki predlog zakona: ''Donošenjem ovog zakona po hitnom postupku predlaže se zbog toga da bi se što pre stvorili svi neophodni uslovi'', zamislite formulaciju, ''za rad organa i organizacija, radi ispunjenja obaveza Republike Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.''
Gospođo Malović, ne može svaka budalaština, ponovo se ograđujem, ne kažem da ste vi za to odgovorni, ali ne može svaka budalaština da se tretira kao neophodan uslov da bi Republika Srbija ušla u EU.
Zaista nisam čuo, ispravite me ako grešim, ni Oli Rena, ni Havijera Solanu, niti bilo kog drugog evropskog zvaničnika da je rekao Borisu Tadiću, Božidaru Đeliću, Dinkiću itd. – Republika Srbija može da uđe u EU ako donese zakon da su i pravna lica krivično odgovorna. Nisam čuo. Možda nisam dovoljno informisan, ispravite me ako grešim.
Čuo sam nešto drugo. Čuo sam da su rekli: ako ne izručite tog i tog Haškom tribunalu ne možete da uđete u EU; ako ne priznate nezavisnost republike Kosovo ne možete da uđete u EU. Čuo sam da su rekli da su to neophodni uslovi da Srbija uđe u EU, ali, zaista, nisam čuo da pravno lice mora da bude krivično odgovorno zato što, tamo, neki zvaničnik u Briselu, administracije EU, zahteva da postoji jedan takav institut u našem sistemu krivičnog prava.
Ove tradicije na koje se pozivate i koje je dobro primetio moj kolega Sreto Perić zaista su smešne. Ja ću da citiram te zakone.
Dakle, pojedini propisi bivše FNRJ koji su doneti posle Drugog svetskog rata, kao što je Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države.
Inače, po tom zakonu svi oni koji su ostali lojalni zvaničnim organima Jugoslavije i koji se nisu priklonili partizanskom pokretu bili su neprijatelji naroda i države. Dalje, Zakon o vrstama kazni i Krivični zakonik sadržali su odredbe o odgovornosti pravnih lica za krivična dela; član 16. Krivičnog zakonika propisivao je da su pravne osobe, zamislite, opet...

Gospođo Đukić-Dejanović, javio sam se o amandmanu kolege Srđana Spasojevića. On je ...

Gospođo Đukić-Dejanović, koristim vreme od 15 minuta koje pripada poslaničkoj grupi SRS za diskusiju o amandmanu narodnog poslanika koji ne pripada našoj poslaničkoj grupi. To što su amandmani istovetni, to je tehnička stvar. Nama po Poslovniku pripada pravo, kao poslaničkoj grupi, da pričamo 15 minuta o svakom amandmanu. Naša je stvar da li ćemo da pričamo ili ne.

A gde to piše?

Mislim da vam je tumačenje vrlo pogrešno, ali, evo, dozvolite mi, gospođo Đukić-Dejanović, morate da priznate jednu činjenicu, evo, ja sad ne pričam o izjavi Borisa Tadića da treba podeliti Kosovo.

Ne pričam o izjavi Borisa Tadića da će on dozvoliti misiju Euleks. Pričam o temi koja je na dnevnom redu i mislim da je vrlo zanimljiva, pokušavam da objasnim stav poslaničke grupe SRS o krupnim nelogičnostima koje su sadržane u Predlogu ovog zakona.
Dakle, zaista se trudim da budem konstruktivan, onoliko koliko umem. Nisam čovek neke naročite pameti, ali ono što znam, evo, ja pokušavam za skupštinskom govornicom da kažem. Znam da u poslaničkim redovima gde sede poslanici DS ima većih eksperata od mene, meni je to jasno, ali čekam njih da izađu i pokušaju da mi objasne ingenioznost koja je sadržana u ovom predlogu zakona.
Dakle, član 16. Krivičnog zakonika propisivao je da su pravne osobe, zamislite koji termin – pravne osobe, krivično odgovorne samo za ona krivična dela za koja je u Zakonu izričito određena njihova odgovornost. Sad zamislite ta tradicija, koja je vrlo bogata i na koju se poziva predlagač ovog zakona, trajala je celih šest godina.
Naime, već 1951. godine prestale su da važe odredbe odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Toliko o tradiciji.
Dakle, ta bogata tradicija na koju se poziva predlagač ovog zakona, zašto u pravnom sistemu Republike Srbije treba da postoji krivična odgovornost pravnih lica, trajala je punih šest godina i to je sasvim dovoljan istorijski osnov da se i u 2008. godini, pozivajući se na tradicije Titovih nesvršenih pravnika i onih koji su pre Drugog svetskog rata čuvali goveda, pa 1945. godine postali generali i profesori univerziteta, donese, zamislite, kao uslov za ulazak u EU, jedan ovakav zakon.
Dakle, gospođo Malović, vas je neko obmanuo i to na jedan vrlo perfidan način. Dao vam je vruć krompir u ruke da vi ovde obrazlažete što niko živ u Srbiji ne može da obrazloži.
Studentima pravnog fakulteta je jasno da je ovaj zakon, čak i ako se usvoji, mrtvorođenče. Prosto, neće moći da bude primenjen u praksi. I sada je vama zapalo da ga vi obrazlažete. Vaša situacija je vrlo teška i ja ću se truditi koliko je god u mojoj moći da vam pomognem i da vam olakšam vašu poziciju.
Sumnjam da ćete imati podršku od vaših partijskih kolega iz DS i vladajuće koalicije. Njihov zadatak je ovde jedino da vrište kada se pomene ime Borisa Tadića, a da pričaju o predlozima zakona – šta ih briga. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, samo želim da skrenem pažnju na jednu činjenicu o kojoj je vrlo dobro govorio moj uvaženi prethodnik.
Zaista se trudim da shvatim intencije onih koji su pisali Predlog ovog zakona i da dokučim šta su oni u stvari hteli da postignu ovim predlogom zakona. U obrazloženju Predloga zakona, između ostalog, stoji i sledeća rečenica: ''Odgovornost pravnog lica za krivična dela je novi institut u savremenom pravnom sistemu i njegovo postojanje neophodno je u borbi protiv privrednog i organizovanog kriminala. Npr. u izvršenju krivičnog dela trgovine ljudima često su uključena pravna lica koja se bave različitim delatnostima (prevozom, pružanjem usluga, posredovanjem pri zapošljavanju...). S toga je potrebno da se stvori zakonska mogućnost procesuiranja pravnih lica za krivična dela.''
Gospođo Malović, zamislite da neko avionom JAT-a prokrijumčari neko ljudsko biće, ženu, dete, muškarca, nije bitno, kao trgovinu ljudima. Da li biste išli na to da likvidirate ceo JAT?
Ovde morate da vodite računa o jednoj stvari. Prvo, u pravnom sistemu Republike Srbije, već sad i bez ovog zakona, nemoguće je da postoji kao registrovano preduzeće firma koja se, recimo, bavi trgovinom ljudima, koja se bavi prostitucijom, prodavanjem opojnih sredstava itd. Ovaj zakon vam ne treba. Već sad takvo preduzeće ne može da bude registrovano.
Postavlja se pitanje – šta ako krivično delo izvrši neko fizičko lice u okviru pravnog lica koje je registrovano za nešto sasvim drugo, a ne za vršenje krivičnih dela? Zašto biste vi išli na prestanak tog pravnog lica ako ono inače obavlja potpuno regularnu delatnost koja je registrovana kod nadležnog organa? Kakav je onda smisao ovog zakona, pogotovo u situaciji na koju smo vam već skrenuli pažnju, da pravno lice može da bude odgovorno čak iako ne postoji krivična odgovornost fizičkog odgovornog lica.
Zaista se trudim da shvatim šta ste vi, odnosno oni koji su pisali Predlog zakona, hteli da kažu, ali mi to ne polazi za rukom. Zamolio bih da već na početku ove rasprave objasnite šta je smisao ovih rešenja.
Ponovo vam skrećem pažnju, najlakše je napisati u obrazloženju predloga zakona da je zakon potrebno doneti zbog približavanja EU, ali EU je daleko.
Ako usvojite ovaj zakon, vi ćete ga dati u ruke sudijama, tužiocima, advokatima ovde u Republici Srbiji. Pitam vas – kako će ti ljudi ovde, koji žive u Republici Srbiji, koji su školovani na određenim pravnim tradicijama, moći da primenjuju ovaj zakon. To će unapred biti nemoguće.
Ovaj zakon, ili će ostati mrtvo slovo na hartiji, ili će morati da se menja u skorije vreme ili će u praksi da doživi deformacije, jer sudovi i tužilaštva neće -moći da ga primenjuju u onakvoj formi kako je napisan.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogli ste da čujete od gospođe Snežane Malović da ona u citiranju tih konvencija, takođe, ne pravi razliku između krivične odgovornosti i odgovornosti pravnog lica za krivična dela. Dakle, reč je o jednom istom institutu, iako Predlog zakona ide u tom smeru da krivična odgovornost nije ista što i odgovornost pravnog lica za krivična dela.
Gospođo Malović, jednom Grku koji se hvalio da je na ostrvu Rodos daleko skočio, neko mu je rekao: "Hik Rodos, hik salta!" – Ovde je Rodos, ovde skači. Sada vam kažem, ne treba vam ni ovaj zakon ni agencija za borbu protiv ovog ili onog kriminala, ni razne institucije koje ste stvorili od 2001. godine da biste se borili protiv organizovanog kriminala.
Nije organizovani kriminal i uopšte kriminal i korupcija fenomen sa kojim se država suočava tek na početku 21. veka. Bilo je toga i u 19. veku i u 18. veku i ranije, i države su se borile protiv te pošasti i bez vaših agencija i bez vaših zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, i bez raznih novotarija koje ste stavili u pravni sistem Republike Srbije od 2001. godine.
Nemojte borbu protiv kriminala i korupcije da mistifikujete! Nemojte da je obavijate nekim velom misterije, da niko živi ne može da razume šta je to, kada je reč o borbi protiv kriminala i korupcije, sem ministara koji sede u Vladi i onih koji su im pisali predloge zakona.
Gospođo Malović, u svakoj državi ne treba čovek da bude neki veliki pravnik pa da shvati. Postoji sud, postoji tužilaštvo, postoji policija. Eto vam tri osnovna instrumenta i tri osnovne poluge da se borite protiv organizovanog kriminala, ako hoćete. Ako nećete, možete da osnujete još hiljadu i jednu agenciju.
Možete da napišete još 1001 zakon kao što je ovaj, ništa se u Srbiji neće promeniti ako vlast nema volju da se obračuna sa kriminalom i korupcijom.
Ako tu volju posedujete, evo, ja vam sad garantujem sa postojećim pravosudnim sistemom Republike Srbije i bez agencije, koju nameravate da osnujete, za borbu protiv organizovanog kriminala, i bez specijalnih sudova, i bez specijalnih tužilaštava, i bez ovih silnih zakona, koji blage veze nemaju sa zdravim razumom i pravnom tradicijom, možete da se izborite sa kriminalom i korupcijom. Ali, vi to nećete!
Vi to nećete zato što biste morali da se obračunate sa ljudima koji vode ovu državu. Oni su glavni kriminalci, korupcionaši i mafijaši koji postoje u ovoj državi.
Formiranjem agencija vi samo hoćete da zamaskirate kriminal i korupciju, da napravite neki privid da građani Srbije misle – evo, Vlada Srbije predlaže agenciju, sad će da se bori protiv organizovanog kriminala. Vi ne možete da se borite protiv organizovanog kriminala, dok ne donesete zakon o agenciji za borbu protiv organizovanog kriminala. Ne možete da sankcionišete trgovinu belim robljem, prostituciju, trgovinu narkoticima, ako ne donesete zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Gospođo Malović, nije tačno, možete, samo je potrebno da smognete hrabrosti. Ako imate volje, nestaće kriminala i korupcije u Srbiji kao da ih nikada nije bilo i bez agencija i bez ovih zakona, ali vi to ne želite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. želim da obavestim narodne poslanike o jednoj drastičnoj nelogičnosti koja je sadržana u članu 8. Predloga zakona.
Vidite, gospođo Malović, bez neke velike pravne mudrolije, šta je napisano u stavu 1. člana 8: ''Ako pravno lice prestane da postoji pre okončanja krivičnog postupka, novčana kazna, mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi mogu se izreći pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik, ako je prethodno utvrđena odgovornost pravnog lica koje je prestalo da postoji.'' Pa, nije utvrđena, zato što nije okončan krivični postupak.
Ovo što je rekao gospodin Krasić zaista je tačno. Vi ne samo da uvodite princip objektivne odgovornosti, vi uvodite princip dvostepene objektivne odgovornosti, ne samo da vam nije dosta, sada pravno lice odgovara za radnje odgovornog lica kao fizičkog lica, nego sada odgovara i pravni sledbenik tog pravnog lica koje treba da odgovara za radnje svog odgovornog lica. Vi ste princip objektivne odgovornosti do te mere široko postavili da, prosto, ta odgovornost u pravnom sistemu Republike Srbije više neće poznavati bilo kakve granice.
Tu se više niko živi neće snaći ko je učinio krivično delo, ko za to krivično delo odgovara, ko je pravni sledbenik itd. Još je samo falilo da napišete da i pravni sledbenik pravnog sledbenika odgovara za krivično delo tog prvobitnog pravnog lica koje, opet, treba da odgovara za radnje svog odgovornog lica.
I suviše je široko postavljen princip objektivne odgovornosti. Zaista vam dobronamerno skrećem pažnju, imaćete velikih problema u primeni ovog zakona. Izuzetno velikih problema.
Gospođo Malović, to je bila moja prva dobronamerna primedba. Druga dobronameran primedba – u rukama držim jednu knjigu koja se zove "O državi, osnovi jedne pravne teorije" od Slobodana Jovanovića, treće pregledano i dopunjeno izdanje, Beograd, izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1922. godine. Dakle, gospođo Malović, evo da vide i vaše kolege iz DS, sve što treba jedan dobar pravnik da zna o tome šta je država, šta su državni organi, šta su fizička, a šta pravna lica, kada i pod kojim okolnostima pravni subjekti odgovaraju za učinjena dela itd, između ostalog, sadržano je i u ovoj knjizi.
Kada vam dođe neko iz EU, neki pametnjaković koji uopšte nije pravnik nego ko zna, inženjer elektrotehnike itd, pa vam kaže da morate da uradite nešto, ovo ili ono, vi mu kažite – evo, pronađite u knjizi jednog eminentnog pravnog teoretičara, čoveka koji je govorio više svetskih jezika...
(Predsedavajući: vreme.)
... koji je proputovao po svetu više nego Oli Ren i Havijer Solana zajedno, ako ovde nađete odgovore na te vaše zahteve, evo, Republika Srbija je spremna da na te zahteve odgovori.

Dame i gospodo narodni poslanici, u krivičnom pravu je odavno poznato da krivična sankcija nije sama sebi svrha. Krivična sankcija ima za svrhu prevenciju kriminaliteta – generalnu i specijalnu.
Prošlo je vreme, tako su mislili u Starom veku, da je kazna sama sebi svrha, odnosno da je svrha kazne u odmazdi. To je sadržano u onom biblijskom principu –''oko za oko, zub za zub''. Tako je mislio i nemački filozof Hegel, da kazna nema drugu svrhu nego da izvrši odmazdu prema onome ko je počinio neko krivično delo.
Ali, u modernom krivičnom pravu, i u teoriji i u zakonodavstvu, odavno je odbačen taj princip odmazde, kao svrha izricanja krivične sankcije. Svrha krivičnih sankcija jeste da se ubuduće ne vrše krivična dela. Kako? Putem tzv. generalne i specijalne prevencije kriminaliteta. Generalna prevencija kriminaliteta znači – drugi ljudi vide da se učiniocu krivičnog dela desilo neko zlo, otišao je u zatvor, platio novčanu kaznu, pa će onda ti drugi ljudi koji nisu izvršili bilo kakvo krivično delo da se ubuduće uzdržavaju, da i oni ne bi došli u tu situaciju da se na njih primeni neka krivična sankcija.
Specijalna prevencija kriminaliteta je, kada vi kriminalcu, dakle, fizičkom licu, izreknete krivičnu sankciju – zbog zla koje je pretrpeo on će se ubuduće uzdržavati da vrši krivična dela da ne bi ponovo došao u tu situaciju; da ne bi išao u zatvor, plaćao novčanu kaznu itd. Dakle, to je svrha krivičnih sankcija – generalna i specijalna prevencija kriminaliteta.
Kako mislite da postignete svrhu bilo koje krivične sankcije koje ste predvideli u članu 12. Predloga zakona, kada pravno lice nije podobno da se na njega primeni bilo koja svrha prevencije kriminaliteta – bilo generalna, bilo specijalna.
Krivična sankcija ne može da se izrekne pravnom licu, jer ne postiže svrhu koju treba da postigne, sem ako želite da se vratite na stari princip – da je svrha krivičnih sankcija odmazda.
Ali, u Starom veku su makar bili dosledniji od vas. Tamo su odmazdu primenjivali nad onima koji su zaista izvršili krivično delo, a vi sada odmazdu primenjujete nad onima koji odgovaraju po principu objektivne odgovornosti.
Svi znamo da pravno lice ne može da izvrši krivično delo, ali, evo, stali smo u zakonu na pravnu fikciju, da ipak može, tako što odgovara za radnje svog odgovornog fizičkog lica.
Potpuno ste pomešali neke osnovne institute krivičnog prava. U Predlog zakona ste stavili nešto čega nije bilo do sada ni u krivičnopravnoj teoriji, ni u zakonodavstvu.
Prosto je besmisleno da kažete i da napišete u Predlogu zakona – protiv pravnog lica izreći će se bilo kakva krivična sankcija. Nemoguće je. Po definiciji je nemoguće. Možete da likvidirate jedno pravno lice, da zabranite njegovo postojanje itd, ali da mu izreknete krivičnu sankciju to je, prosto, nemoguće.
Gospođo Malović, morate da pođete od jednog osnovnog principa. Između pravnog lica i fizičkog lica postoji suštinska razlika. Fizičko lice ima biološki subjektivitet, ima svest, ima volju, trpi strah od toga da će mu se desiti neko zlo, pa se uzdržava od izvršenja krivičnog dela itd. Kod pravnog lica je to nemoguće. Čitava koncepcija krivične odgovornosti pravnog lica ili, kako vi to drugačije kažete, odgovornosti pravnog lica za krivična dela je smušena. Stoji na jednoj nozi. Dovoljno je da dune prvi vetrić u sudskoj praksi i ta druga noga ima da se obori.
Ništa od tog od zakona ako ga usvojite, ne sumnjam da hoćete, neće biti u praksi, sem što ćete u glavama sudija, javnih tužilaca i advokata, odnosno ljudi koji će biti u situaciji da primenjuju ovaj zakon, stvorite potpunu konfuziju, da ljudi zaborave sve ono što su učili na pravnom fakultetu.
Nije suština Bolonjskog procesa da vi u glavama pravnika, koji su završili pravni fakultet pre 10, 20, 30 godina, napravite ''tabulu razu'', da obrišete sve ono što su znali i da kažete, e, sad, u pravu postoji neka nova tendencija, neko novo dostignuće, ali samo od trenutka kada smo mi došli na vlast, odnosno kada smo počeli da primenjujemo tu tzv. Bolonjsku konvenciju.
Šta su pisali o krivičnoj odgovornosti Toma Živanović, Slobodan Jovanović, šta su pisali čuveni italijanski, francuski, nemački teoretičari, šta to nas briga, nisu živeli 1999. godine kada je doneta Bolonjska konvencija, nisu živeli 2005. godine kada smo doneli Zakon o visokom obrazovanju, po toj, navodno, Bolonjskoj konvenciji i nisu smo živeli u 2008. godini kada se neko setio, neko jako pametan, da i pravno lice može da odgovara za krivično delo.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ono što je rekao kolega Zoran Krasić o tome da je prestanak pravnog lica u stvari smrtna kazna koja se izriče fizičkom licu, da je to zabranjeno Ustavom Republike Srbije, to sve stoji. Međutim, u članu 13. tačka 2. Predloga zakona krije se jedno rešenje koje je krajnje nepravično.
Ako pravnom licu izreknete, kao kaznu, prestanak pravnog lica, postavlja se pitanje šta će biti sa zaposlenima u takvom pravnom licu koji nemaju baš nikakvu odgovornost za počinjeno krivično delo. Te ljude ćete ostaviti na ulici, ostavićete ih bez sredstava za egzistenciju, a oni nemaju nikakve veze ni sa izvršiocem krivičnog dela, a pogotovo, oni sami nisu izvršili bilo koje krivično delo, a ipak će da trpe određenu sankciju, jer će biti onemogućeni da rade svoj posao.
Zamislite da ostavite bez hleba vozača, čistačicu, fizičkog radnika itd. samo zato što je, recimo, direktor ili starešina organa, odnosno pravnog lica, počinio neko krivično delo, pa vi tom pravnom licu kao kaznu izreknete prestanak pravnog lica.
U svim zakonima mora da postoji neka mera pravičnosti. Teško je postići da zakon bude apsolutno pravičan, ali ipak, ako obrišete i onaj minimum pravičnosti u jednom zakonu, postavlja se pitanje da li je to uopšte zakon.
Kompletnu odgovornost za učinjeno krivično delo vi u stvari svaljujete na ljude koji nemaju nikakvu odgovornost, na zaposlene u tom pravnom licu.
Sve štetne posledice činjenice da je neko izvršio krivično delo, u krajnjoj liniji, imaće obični ljudi koji rade svoj posao potpuno savesno i potpuno u skladu sa zakonom, a koje ćete vi da ostavite bez hleba, jer ćete da likvidirate jedno pravno lice koje, navodno, snosi odgovornost za to što je odgovorno lice u tom pravnom licu izvršilo neko krivično delo.
Dakle, rešenje je krajnje nepravično i apsolutno nije u duhu socijalističkog internacionalizma na koji se poziva vladajuća koalicija i DS i SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u prepodnevnom delu rasprave ukazali na činjenicu da je čitava koncepcija krivične odgovornosti pravnih lica nategnuta, beživotna i da svi ovi instituti koji su sadržani u Predlogu zakona verovatno neće moći da budu primenjeni u praksi.
Jedan od takvih instituta jeste i brisanje osuđenog pravnog lica iz registra. Mi smo rekli da pravnom licu ne može, u principu, da se izrekne bilo koja krivična sankcija, zato što ne postiže onu svrhu koju Krivični zakonik propisuje, a to je generalna i specijalna prevencija kriminaliteta.
Sa druge strane, mera prestanka pravnog lica, koje je, navodno, krivično odgovorno, u krajnjoj liniji svaliće se na zaposlene u tom pravnom licu, na potpuno obične ljude, koji apsolutno ne snose bilo kakvu odgovornost, za bilo koje krivično delo. Svrha ovog zakona neće biti postignuta, jer će u principu u jedan težak ekonomski i socijalni položaj biti dovedeni ljudi koji sa bilo kojim krivičnim delom nemaju bilo kakve veze.
Pošto nije bilo vremena, iskoristiću priliku samo da se kratko osvrnem na ovaj član 35. Predloga zakona. Ne znam da li ste primetili, gospođo Malović, ceo član 35. je protivrečan u svojim stavovima, jedan drugome. U stavu 1. člana 35. vi kažete da se, za isto krivično delo pokreće i vodi, po pravilu, protiv pravnog lica i odgovornog lica jedinstven postupak i donosi jedna presuda. Dakle, to je na tragu one važe početne koncepcije, da pravno lice odgovara zbog učinjenog krivičnog dela od strane odgovornog lica u tom pravnom licu.
U stavu 2. vi već odstupate od te svoje koncepcije, pa kažete: ''Ako zbog postojanja zakonom određenih razloga nije moguće pokrenuti ili voditi krivični postupak protiv odgovornog lica, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv pravnog lica.''
Gospođo Malović, ovakvim stavom vi direktno idete protiv samog naziva Predloga zakona, jer vi ste u obrazloženju zašto ne prihvatate naše amandmane rekli da se ovde ne radi o krivičnoj odgovornosti. Ovde se radi o odgovornosti pravnih lica za krivična dela njihovih odgovornih lica. Sada ispada da je to nešto sasvim drugo u odnosu na krivičnu odgovornost, ali u članu 35. stav 2. vi kažete da može da postoji odgovornost pravnog lica i bez odgovornosti odgovornog lica. To znači da ovo više nije objektivna odgovornost nego subjektivna.
Postavlja se pitanje, kako je moguće da u krivičnom postupku za sebe odgovara pravno lice, kada ono uopšte ne može da bude okrivljeni? Nema svest, nema volju, ne može da bude uračunljivo, ne može da postupa ni iz umišljaja ni iz nehata, ni iz eventualnog, ni iz direktnog umišljaja itd. To automatski anulira i prethodnu odredbu člana 34. Krivičnog zakonika, gde ste vi naveli da se na pravna lica primenjuju određeni instituti iz opšteg dela Krivičnog zakonika.
Gospođa Vjerica Radeta je dobro primetila, ako ne postoji odgovornost odgovornog lica, nego postoji samo krivična odgovornost pravnog lica, što je moguće po ovome što ste napisali u članu 35, onda se postavlja pitanje, npr. kako to pravno lice koje je odgovorno samo za sebe može da bude u krajnjoj nuždi? Kako će ono da proceni da li postoji krajnja nužda ili ne postoji? Za to je potrebna svest i volja, u psihološkom smislu te reči.
Pravno lice kao pravna fikcija tu svest i volju i bilo koju drugu psihološku kategoriju, jednostavno, ne može da poseduje.
Ne može pravno lice, ako odgovara samo za sebe, bez odgovornosti odgovornog lica, kako može na njega da se postigne svrha uslovne osude. Vi ste naveli da će se na pravno lice primeniti jedan od instituta opšteg dela Krivičnog zakonika, ''i svrha uslovne osude'', član 64. Krivičnog zakonika.
Kako može na pravno lice da deluje bilo koja krivična sankcija kada ono nije živo biće?
Dakle, kada se kaže fizičko lice onda se misli da je to živo biće, koje poseduje određene elemente psihološkog života, kao što su svest i volja, pa može na odgovarajući način da se odnosi i prema krivičnom delu, ali isto tako i prema svrsi krivične sankcije koja mu se izriče.
Ako usvojite ovo što ste predložili da pravno lice može da odgovara krivično u krivičnom postupku, a da pri tome ne postoji odgovornost odgovornog lica, onda bih zaista voleo da mi objasnite kako zamišljate da će sudovi u praksi moći da primene jednu ovakvu odredbu? Zaista bih voleo da izađete za skupštinsku govornicu i da nam date jedno suštinsko pravno objašnjenje onoga što ste napisali.
Vi ste nama dali jedno političko objašnjenje – mi smo napisali u Predlogu zakona čitav niz novotarija zato što to traži EU. To je političko objašnjenje. Razumem da vi na taj način zadovoljavate određene političke zahteve. Kažete – moramo da stavimo čitav niz potpuno nepoznatih pravnih rešenja i pravnih instituta u nešto što se zove Predlog zakona zato što to od nas neko traži. To je političko objašnjenje.
Voleo bih da mi objasnite – na koji način zamišljate da će pravno lice moći da odgovara samo za sebe, da procenjuje da li se nalazi u krajnjoj nuždi ili se ne nalazi, da njega pogađa svrha uslovne osude itd. Ti instituti ne mogu mehanički da se primenjuju na pravna i fizička lica podjednako, jer između pravnih i fizičkih lica postoji nešto što ih suštinski razdvaja.
Pravna lica, gospođo Malović, nemaju biološki identitet i biološku supstancu, nemaju svoj psihološki život, nemaju svest i volju i protiv tih lica ne može se voditi krivični postupak. Nećete ga moći voditi u praksi.
Možete da stavite u zakon šta hoćete, u praksi sudovi neće moći da vode krivični postupak parcijalno i odvojeno samo protiv pravnog lica.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao ovog amandmana je da se isprave krupne povrede Ustava Republike Srbije koje su sadržane već na početku Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Naime, abeceda je ustavnog prava da u jednoj državi mogu da postoje samo oni državni organi koji su kao takvi definisani Ustavom.
Koji su državni organi u Republici Srbiji to je definisano Ustavom Republike Srbije: Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike, pravosudni organi i organi uprave. Dakle, Ustav Republike Srbije ne odstupa od nekih klasičnih postavki kada je reč o organizaciji državne vlasti. Međutim, mi se ovde sad suočavamo sa činjenicom da se Predlogom zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa osnivanje nekog novog državnog organa, odnosno nove državne institucije koja nema svoje uporište u Ustavu Republike Srbije.
Ne može zakon, pa ni ovaj predlog zakona da izmišlja neke nove državne organe koji nisu predviđeni Ustavom. Ustav ne poznaje nikakvu agenciju za borbu protiv korupcije. Takav državni organ je neustavan, nema svoj osnov u Ustavu Republike Srbije i Narodna skupština nema pravo da donese zakon kojim bi predvidela osnivanje nekog državnog organa koji nije već predviđen važećim Ustavom. To je jedan problem.
Drugi problem je što se osnivanjem ove agencije zadire u jedno temeljno načelo koje je garantovano i našim Ustavom, a to je načelo podele vlasti. Danas sam ovde pokazao narodnim poslanicima jedno klasično delo Slobodana Jovanovića o državi, Osnovi jedne pravne teorije. To delo u mnogim svojim aspektima do danas nije prevaziđeno, kada je reč o osnovnim pojmovima države i prava.
Ono što je problem, to sam, takođe, rekao, posleratnih generacija, jeste činjenica da su klasični srpski pisci uglavnom bili proterani iz udžbenika sa pravnih fakulteta zato što uglavnom ideološki nisu odgovarali režimu koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata.
Da vas podsetim, taj isti Slobodan Jovanović koga sam danas citirao i čiju sam knjigu ovde pokazao, posle Drugog svetskog rada, tačnije, 1946. godine osuđen je kao ratni zločinac zato što je za vreme Drugog svetskog rata jedno vreme bio, otprilike godinu i po dana, predsednik Jugoslovenske vlade u Londonu i zastupnik ministra vojnog, generala Draže Mihajlovića. Komunisti to nisu mogli da mu oproste i on je već '46 godine u odsustvu osuđen kao ratni zločinac, saradnik okupatora, na 20 godina.
Dobro, gospodine Milivojeviću, vi se, očigledno, bolje razumete u to komunističko pravosuđe.
Ja vam kažem da je osuđen kao ratni zločinac, na kaznu zatvora od 20 godina, lišavanje svih građanskih prava, oduzimanje imovine itd. Zbog tih ideoloških razloga Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski pisci bili su proterani iz naših udžbenika i uglavnom su njihova dela, praktično, sve do početka devedesetih, ostala u tami, u zaboravu, a dobrim delom i danas njihova pravna razmišljanja nisu poznata široj javnosti, pa i stručnoj javnosti, a da je ta činjenica zaista takva dokaz su i predlozi zakona koje nam šalje Vlada Srbije.
Zaista ne želim da krivicu za loša zakonska rešenja pripišem aktuelnom ministru, Snežani Malović, verovatno nije ona pisala ovaj predlog zakona, verovatno je nasleđen od nekih drugih vlada, ali ostaje činjenica da se ovim predlogom zakona zadire u načelo podele vlasti, koje je garantovano i Ustavom Republike Srbije. Šta kaže Ustav Republike Srbije, odnosno šta kaže citirani Slobodan Jovanović? U svakoj državi pa i u Republici Srbiji postoje tri funkcije državne vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska. Kad god se govori o nekom državnom organu, vi unapred znate u koju kategoriju možete da ga svrstate imajući u vidu njegovu osnovnu funkciju. Dakle, u zakonodavnu vlast spada Narodna skupština, u izvršnu vlast predsednik države, Vlada i organi uprave, u sudsku vlast pravosudni organi.
Postavlja pitanje, ako imamo u vidu to klasično načelo o trojnoj deobi državnih funkcija na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, u koju državnu funkciju spada funkcija koju bi trebalo da vrši Agencija za borbu protiv korupcije? Da li je zakonodavni organ? Nije, to je jasno na prvi pogled. Da li je sudski organ, odnosno pravosudni? Nije, ni pravosudni organ, ali nije ni izvršni. Izvršni organi su šef države, Vlada i organi uprave, odnosno ministarstva.
Agencija za borbu protiv korupcije nije organ koji može da se svrsta ni u jednu od ove tri kategorije državnih organa.
Sad se postavlja pitanje, šta je to Agencija za borbu protiv korupcije? Ako analizirate izjave zvaničnika i Vlade Srbije, Borisa Tadića i raznih nevladinih organizacija koje pružaju stručnu potporu ovoj vladi, doći ćete do zaključka da Srbija ne može da vodi borbu protiv kriminala i korupcije ako ne donese hiljadu različitih zakona kojima se odstupa od osnovnih instituta krivičnog prava, i ako ne osnuje hiljadu različitih agencija koje bi trebalo na jedna ili drugi način da se bore protiv kriminala i korupcije.
Jutros sam rekao i ostajem pri tome, ukoliko ova vlast ima volju i želju da se bori protiv kriminala i korupcije ona to već sada može da radi bez bilo kakvih specijalnih sudova, tužilaštava, bez bilo kakvih agencija, bez bilo kakvih zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, bez bilo kakvih novotarija koje su unete u pravni sistem Republike Srbije od 2001. godine pa do danas. Međutim, vlast nema iskrenu želju da suzbije kriminal i korupciju u Republici Srbiji. To je sasvim jasno.
Sada, da bi sakrili nedostatak te želje osnivaju razne agencije. Evo, kad bude set zakona koje će da zastupa Milan Marković, ja ću mu postaviti pitanje – zna li on, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko agencija uopšte ima u Republici Srbiji, šta te agencije rade, kakvi su im rezultati, u koju kategoriju državne vlasti te agencije spadaju itd.? Sumnjam da ministar to zna.
Ako ministar to ne zna, kako očekujete da građani Srbije znaju koje su agencije i koja im je nadležnost?
Vi sad osnivate ponovo jednu agenciju, ovoga puta Agenciju za borbu protiv korupcije, što je potpuno nejasna pravna priroda. Da li je državni organ? Nije. Da li je javna služba? Nije. Da li je javno preduzeće? Nije. Kakva je pravna priroda Agencije za borbu protiv korupcije? Šta će ta Agencija da radi?
Ne možete vi svakim novim zakonom da predvidite neku novu agenciju i da kažete – to je državni organ. A, na pitanje, koju funkciju vrši taj državni organ vi kažete – pa, ne znamo, treba da piše neke izveštaje, da daje mišljenja itd. To nije funkcija državnog organa.
Državni organ vrši vlast, izdaje neke pravno obavezujuće akte. Može li ova Agencija za borbu protiv korupcije tako nešto da radi? Ne može. Ovo je samo fasada da bi se sakrio nedostatak želje aktuelne Vlade da se ozbiljno obračuna sa kriminalom i korupcijom. Da je to tako svedoči i ova maločas završena rasprava o Predlogu zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Mogu i pravna lica da budu krivično odgovorna, ali videli ste tamo na početku Predloga zakona ne može Republika Srbija, ne mogu državni organi, ne može autonomna pokrajina. Zašto? Najveći kriminalci i korupcionaši nalaze se upravo u epicentru državne vlasti. Lako ćemo se mi obračunati sa kriminalom i korupcijom na periferiji. Lako je obračunati se sa kriminalom i korupcijom običnih ljudi koji nemaju veze u političkoj vlasti itd. Lako je obračunati se sa politički nepodobnim funkcionerima DS.
Obračunajte se vi sa ministrima koji su glava korupcije u Srbiji. Obračunajte se, koji su 2000. godine došli u Srbiju bez igde ičega, zaspali na tetkinom kauču i probudili se sa 11 miliona evra.
Sa njima se vi obračunajte. Pitajte Bojana Pajtića kako se u Novom Sadu troše pare Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, kako se iz Fonda finansira predizborna kampanja DS. Pitajte ko finansira ova transportna preduzeća koja prevoze ''žuto-plave'' paketiće napunjene parama opljačkanog naroda, uoči izbora. Sa tim se vi, gospodo, obračunajte.
Ali, vi ste se unapred ogradili – može i pravno lice da bude odgovorno, ali pod uslovom da nisu naši ministri, šefovi države, pokrajinski sekretari, predsednici izvršnog veća, budući pokrajinski premijer itd.
To je suština cele priče. Nikakvu borbu protiv kriminala i korupcije vi nećete voditi. Vi samo pokušavate da obmanete javnost Srbije donošenjem čitavog niza zakona i pri tome potpuno gubite iz vida onu čuvenu sentencu Cicerona "Sumum ius, suma iniuria" – što više zakona, to više nepravde.
Pitajte jednog iole kvalitetnijeg pravnika u Republici Srbiji koliko imamo zakona u Srbiji, šta se tim zakonima reguliše itd.
Imamo najglomazniji pravni sistem u Evropi. Naš pravni sistem je daleko glomazniji nego pravni sistem EU. Recimo, vi odstupate, i ovim zakonom i zakonom o odgovornosti pravnih lica, od nekih osnovnih postavki krivičnog prava. Vi pravite čitav niz novih supsidijarnih krivičnih zakona. To opet odstupa od nekih ustaljenih normi krivičnog zakonodavstva, ali to vas baš briga, vi mislite da ćete zamazati oči javnosti u Srbiji.
Nema nikakve suštinske borbe protiv kriminala i korupcije. Glavni korupcionaši i kriminalci sede u Vladi, sede na Andrićevom vencu, ne može im niko ništa, ali, zato ćemo mi da obmanemo javnost Srbije – eto donosimo zakon o odgovornosti pravnih lica, osnivamo Agenciju za borbu protiv korupcije itd.
Ovom agencijom vi, u stvari, supstituišete nadležnost Odbora za rešavanje sukoba interesa. Da nije možda neko iz tog odbora rekao nešto što ne odgovara vladajućim partijama?
Mi smo ovih dana mogli da čujemo od predsednika Odbora za rešavanje sukoba interesa, koji uopšte nije sklon SRS, naprotiv, da ovde u Skupštini Srbije sede ljudi koji ne bi mogli da sede zato što su istovremeno predsednici opština, odnosno gradonačelnici. Sada treba ućutkati one koji govore nešto što ne odgovara vladajućoj garnituri, treba ukinuti taj odbor za rešavanje sukoba interesa, pa osnovati agenciju, a te ljude koji pričaju nešto što nama ne odgovara, zameniti partijskim poslušnicima.
Sada ćete vi u ovu agenciju, kao i u hiljade drugih agencija, da zaposlite svoje šefove kabineta, razne partijske saradnike, nesposobnjakoviće koji pojma nemaju o borbi protiv kriminala i korupcije, ali ćete u javnosti da se predstavljate kao veliki zagovornici ustavnosti i zakonitosti i borbe protiv korupcije.
U praksi se ništa od toga neće desiti. Kriminal i korupcija će cvetati iz dana u dan sve više, zakona u Srbiji će biti sve više, ali ćete vi zato moći da mesta u državnoj administraciji popunjavate sa vašim partijskim kadrovima.
To je suština vašeg zakonodavnog rada. Baš vas briga i za EU, za standarde EU i za dostignuća EU – daj da formiramo što više agencija, da zaposlimo što više naših partijskih kadrova, da potrošimo što više državnog novca i, naravno, da od građana Srbije sakrijemo da, u stvari, nemamo bilo kakvu nameru da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Slavica Đukić-Dejanović je, kao predsednik Narodne skupštine, raspisala vanredne lokalne izbore u četiri opštine u Srbiji – Knjaževcu, Prijepolju, Vrnjačkoj Banji i Rumi. Već sad je jasno da Tomislav Nikolić i DS, bar što se tiče izbora u opštini Ruma, nameravaju da drastično prekrše Zakon o lokalnim izborima. Evo, o čemu se radi.
Dana 6. oktobra 2008. godine, predstavniku, odnosno kandidatu grupe građana ''Napred Srbijo'', Tomislavu Nikoliću, gospođica Biljana Damjanović je, navodno, potpisala izjavu kojom se prihvata njegova kandidatura za odbornika SO Ruma. Ona je 5. oktobra, oko 13 časova, avionom otputovala u Grčku, dakle, fizički nije bila prisutna na teritoriji Republike Srbije. Neko drugi, umesto nje, stavio je njen potpis.
Mi smo podneli prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji da je došlo do falsifikovanja potpisa kandidata za odbornika, zato što Zakon o lokalnim izborima traži svojeručan potpis na izjavi da se prihvata kandidatura. To je u ovom slučaju izostalo. Međutim, većina u izbornoj komisiji, koju čini DS, glasala je protiv našeg prigovora i naš prigovor je odbijen. Odbijen je s pozivom na faks koga je iz Grčke poslala gospođica Biljana Damjanović, ovde, čak, imate i grčka slova, grčki alfabet, da ona ostaje saglasna da prihvata kandidaturu za odbornika na listi Grupa građana ''Napred Srbijo – Tomislav Nikolić''. Faks je poslat iz Grčke, 13. oktobra 2008. godine u 13,28 časova.
Onda je potpisala još jednu izjavu, koju je, takođe, poslala putem faksa i njen potpis na izjavi koju je poslala iz Grčke blage veze nema s potpisom koji je stavljen na izjavu da se prihvata kandidatura za odbornika.
Dakle, ovde je, evidentno, reč o krivičnom delu falsifikovanja. Mi smo podneli žalbu Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici i nadamo se da će rešenje izborne komisije biti poništeno. U svakom slučaju, podnećemo i krivičnu prijavu zbog falsifikovanja potpisa. Inače, ovo nije jedini slučaj.
Jedan drugi kandidat Grupe građana – Tomislav Nikolić, u vreme kada je, navodno, potpisao izjavu da prihvata kandidaturu za odbornika, bio je u Češkoj, pošto vozi za neko transportno preduzeće iz Srbije.
Čovek se, u vreme kada je, navodno, potpisivao izjavu da prihvata kandidaturu, nalazio u Češkoj. Ovi koji su stvorili Tomislava Nikolića, iz DS-a, svojevremeno su glasali iz Soluna, iz Bodruma...