Zahvaljujem, predsedavajući.

Da uozbiljimo malo ovu raspravu, takva je tema. Niko ovde nije rekao da je presrećan ili prezadovoljan kako je to pokušao da iskarikira prethodni govornik, ali je istina u tome da se država Srbija danas daleko odgovornije i daleko dostojanstvenije odnosi prema borcima, boračkim organizacijama, palim borcima, invalidima rata i ostalim kategorijama o kojima danas raspravljamo.

Uostalom, da je istina ono što ja sada govorim to potvrđuje i ovlašćeni predstavnik stranke čiji je prethodni govornik malopre govorio ovde. Dakle, ovlašćeni predstavnik stranke čiji je prethodni govornik malopre govorio je rekao – da smo dugo čekali na ovaj zakon, a da su ovim zakonom čak neke stvari urađene i više od očekivanja – citiram. Zatim, da je ovo prvi zakon u kome se borci pojavljuju i kojima su praktično data neka prava, to je rekao ovlašćeni predstavnik njegove stranke. Idemo dalje. Bolje da je slušao i bolje da je bio tu nego što je vreme provodio u kafićima, ali to je sada druga stvar.

Idemo dalje. Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti i tu imamo pohvalu kako smo to regulisali ovim Predlogom zakona, a ta pohvala stiže od ovlašćenog predstavnika njegove stranke. Kada je reč o ostalim kategorijama, ovde se kaže i da je dobro što se u članu 96. i 94. što je pomenuto pravo bora na stan. Dakle, i ovde imamo pohvalu od ovlašćenog predstavnika njegove stranke. Pa, imamo još nekih pohvala, a u pitanju je deo koji se odnosi na boračke spomenice koje se uvode ovim Predlogom zakona.

Idemo dalje. Ovde se pohvalno izražava o pravu na legitimaciju koja se uvodi ovim Predlogom zakona. Imamo i deo gde se tretira postraumatski sindrom, takođe se ovlašćeni predstavnik njegove stranke pohvalno izražava kada je reč o svim ovim kategorijama. Dakle, neko je ovde trebao da provede vreme tako što će slušati šta njegov ovlašćeni predstavnik stranke govori, umesto da sedi po kafićima ili šta je već radio.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo, zaista, o velikom broju važnih predloga zakona, sporazuma, ugovora ali svakako da je najveću pažnju javnosti, upravo izazvao ovaj Predlog zakona o kome raspravljamo, a u pitanju je Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Mi smo čuli jutros, moram da kažem u iscrpnom izlaganja gospodina ministra, zbog čega je važno da usvojimo Predlog zakona. Kakvi će efekti biti ovog zakona, koje probleme ovaj zakon treba da reši i konačno koji će se ciljevi ovim zakonom postići.

Ono što je važno istaći, iako je to nekoliko govornika već istaklo, to je da se po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje čitava oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, pogotovo ako znamo da je dosadašnju zaštitu boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata, kao i članova njihovih porodica uređivalo nekoliko različitih zakona i podzakonskih akata. Dakle, čak propisa različitih nivoa vlasti. Tu imamo ranije savezne propise, pa imamo republičke propise, pa imamo propise nekadašnjih autonomnih pokrajina Vojvodina i Kosovo i Metohija i imamo propise lokalne samouprave.

Kao što rekoh ovaj zakon će uticati na borce, vojne invalide, civilne invalide rata, članove porodica boraca vojnih invalida, civilnih žrtava rata i civilnih invalida rata, jer će oni moći potpuno da regulišu sva prava predviđena ovim zakonom.

Posebno bih istakao kategoriju korisnika koja do sada nije postojala, a to su borci koji su učestvovali u ratovima 90-ih godina i u ratu 1999. godine i nova prava koji se propisuju ovim zakonom. Pravo na borački dodatak o kome smo i malopre govorili, pravo na poseban penzijski staž, pravo na legitimaciju borca, pravo na boračko spomenicu, pravo borca na uniformu. Sva ona prava o kojima se pozitivno izrazio ovlašćeni predstavnik stranke prethodnog govornika, koji je ovde malopre pokušavao da ospori ovo.

Pored ovih prava, propisuju se i druga prava, pravo na rešavanje stambenih potreba, pravo na legitimaciju, osim, boraca i vojni invalidi, civilni invalidi rata, roditelj, supružnik i dete palog borca, vojnika umrlog ili poginulog u vojsci, palog borca, civilne žrtve rata, umrlog vojnog invalida i umrlog civilnog invalida rata.

Zatim, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života, pravo na porodično invalidninu članova porodice umrlog civilnog invalida rata prve grupe, koji je koristio dodatak za negu i pomoć.

Pored svih ovih prava povećavaju se iznosi dosadašnjih prava i to lična invalidnina, porodična invalidnina, pravo na invalidski dodatak nezaposlenih ratnih vojnih invalida, pravo na besplatnu i povlašćenu vožnju.

Takođe, neka prava, osim pomenutih, se menjaju u odnosu na postojeće propise, borački dodatak, naknada za vreme nezaposlenosti za ratne vojne invalide, banjsko i klimatsko lečenje, pravo na putničko motorno vozilo, dodatak za negu i pomoć i mnoga druga prava da ne čitam baš sve ono što je predviđeno ovim predlogom zakona.

Dakle, predsedavajući, sve ovo govori da je predlagač zakona imao u vidu važnost da se zakonom obuhvate sve kategorije korisnika, da se iskaže poštovanje i oda priznanje borcima, palim borcima, invalidima rata i ostalim kategorijama koje tretira ovaj zakon ili da kažem koje su obuhvaćene ovim zakonom, jer su oni podneli najveću žrtvu i Srbija je dužna da to poštuje i ceni.

Poruka koju šaljemo usvajanjem ovog zakona je da visoko cenimo iskazani patriotizam, spremnost da se brani zemlja i državni suverenitet, kao i to da će država znati da brine i nagradi ljude koji su spremni da se odazovu na poziv otadžbine i da brane otadžbinu.

Iz svih ovih razloga želim da pozovem da usvojimo predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Ponoviću svoj apel, da pokušamo da uozbiljimo malo ovu današnju raspravu, u skladu sa temom koja je na dnevnom redu.

Predsedavajući, ja samo želim da se zahvalim na korektnosti uvaženom generalu Deliću i na tome što ste rekli da se pitanje boraca prvi put, praktično, rešava upravo ovim Predlogom zakona, i to na sistematski način.

Važno je reći da su predstavnici raznih boračkih udruženja, invalidskih udruženja podržali ovaj zakon i kako oni sami kažu da je ovo značajno povećanje za njih. A vama svakako hvala što ste ocenili da je ovo i više od očekivanog, i tu se potpuno slažemo. Ja verujem da ćete i vi podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Znam da prethodni govornik, ali prethodni govornik na listi govornika, najpoznatiji Vranjanac sa Dorćola, ima specifičan odnos sa Draganom Đilasom. Znam da nije ni malo srećan zbog činjenice da će se ovaj zakon odnositi i na Dragana Đilasa, i na Miškovića i na sve ostale tajkune.

Odmah da mu odagnam nedoumice, predsedavajući, pošto je postavio pitanje da li će se ovaj zakon odnositi na njih, da, ovaj zakon će se odnositi na svakoga u Srbiji ko je nezakonito sticao imovinu.

Gospodine predsedavajući, svestan sam i toga da će se ovaj zakon možda odnositi i na prethodnog govornika zbog onih 19 hiljada evra za nepostojeće putne troškove, koje je naplaćivao u jednom od prošlih mandata. Ali, to je za neku drugu raspravu.

Danas raspravljamo o veoma važnom predlogu zakona, Predlogu zakona o utvrđivanju porekla imovine i ovo je tema koja je već dugo prisutna u javnosti. Mnogi su najavljivali podršku ovom zakonu, mnogi su se deklarativno zalagali za donošenje ovakvog zakona, ali su potrošili godine i godine na vlasti, a nije im palo na pamet da donesu ovakav jedan zakon dok su bili na vlasti.

Ako se neko pita zašto Đilasovi poslanici nisu danas ovde prisutni kada usvajamo, odnosno kada raspravljamo o ovom predlogu zakona, pa odgovor je jasan - kako može Đilas da podrži ovakav zakon, kada on prvi ni na koji način ne može da dokaže poreklo svoje imovine? Kako očekujete od njega da podrži ovaj zakon, kada ne može da objasni odakle mu 25 miliona evra i to samo u nekretninama? Kako da objasni stotine i stotine miliona evra koje ima, pogotovo ako znamo da je pre bavljenja politikom imao zarađenih nekih 74 hiljade evra navodno u Češkoj?

Dakle, dođeš lepo iz Češke u Srbiju, doneseš 75 hiljada evra, onda postaneš direktor one nepostojeće kancelarije predsednika Republike, pa onda budeš ministar u Vladi, pa onda budeš gradonačelnik Beograda, najlošiji gradonačelnik Beograda u istoriji, uništiš Beograd, budeš akter bezbroj višemilionskih korupcionaških afera i onda kada se podvuče bilans, saldo kada se napravi, postaneš jedan od najvećih milionera, jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Onda je potpuno jasno zašto je Dragan Đilas protiv ovog zakona.

Jasno je zašto je Vuk Jeremić, protiv ovog zakona, pogotovo ako znamo da nikada nije objasnio svoje poslovne i finansijske veze sa onim međunarodnim kriminalcem Patrikom Hoom, nikada nije dao odgovor na pitanje - a na osnovu čega je dobijao novac od Patrika Hoa? Na osnovu čega je dobijao novac od raznih ambasada po belom svetu? Onda je jasno zašto je i Vuk Jeremić protiv ovog zakona.

Jasno je zašto je Boško Obradović protiv ovog zakona, pogotovo ako znamo da od poslaničke plate ne može da se bahati i letuje i zimuje po skupim i preskupim mestima. Od poslaničke plate on to sebi ne može da priušti. Onda bi bilo dobro da da odgovor kako je to moguće.

Lakše je onda u tom slučaju proglasiti bojkot parlamenta, lakše je proglasiti bojkot izbora, lakše je bez ikakvih argumenata optuživati kako nema uslova za fer i poštene izbore. Lakše je svaki dan fabrikovati i konstruisati nekakve afere. Lakše je voditi svakodnevnu kampanju protiv SNS i Aleksandra Vučića i snimati nekakve nazovi filmove propagandne, na kojima na najgori mogući način vređaju Aleksandra Vučića.

Sve je to lakše, nego voditi realnu i odgovornu politiku koju vodi Aleksandar Vučić, svakodnevno brinuti o nacionalnim interesima Srbije i o građanima Srbije prvenstveno.

Upravo ovim zakonom, donošenjem ovog zakona, podvlačimo crtu i pokazujemo jasnu i suštinsku razliku između SNS i DS, ili svih tih dosmanlijskih režima koji su vladali u periodu od 2000. do 2012. godine, zato što je ovo bilo izborno obećanje SNS koje danas i realizujemo. Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Kaže Nemanja Šarović kako sam ja nekoga optužio da je podržavao najgoreg gradonačelnika Beograda. Istina je, predsedavajući, da je upravo Nemanja Šarović snažno i zdušno podržavao tog najgoreg gradonačelnika Beograda u istoriji našeg grada, Dragana Đilasa, i to u periodu od 2009. do 2012. godine.

Pazite, predsedavajući, podržavao bi i on njega i posle tog perioda, ali nije prešao cenzus na izborima 2012. godine, pa nije bio u prilici da ga podrži, ali ga je podržavao u periodu kada je bio u prilici, kada je bio član odborničke grupe njegove stranke, kada su delili upravne i nadzorne odbore, on i Dragan Đilas. Da zlo bude gore, to je bio period kada je pustošen budžet grada Beograda besomučno, onako, dakle.

To je bio period koji je poznat po brojnim aferama, višemilionskim, korupcionaškim aferama, čiji je akter bio upravo taj najgori gradonačelnik Beograda koga je podržavao Nemanja Šarović. Dakle, afera „Bus-plus“, afera „ Pazl grad“, afera ugradnja onih podzemnih kontejnera, afera rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, tu je i hapšen onaj gradski menadžer koga je isto podržavao prethodni govornik, i afera, na kraju krajeva, „Mosta na Adi“, najskupljeg mosta na svetu.

Sve to tada nije smetalo Nemanji Šaroviću. Sve to tada nije prestavljalo problem Nemanji Šaroviću da zdušno podržava najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda, a sve zarad upravnih i nadzornih odbora kako bi da kažem svoje poslušnike ubacio u članstvo upravnih i nadzornih odbora, a onda su došli izbori i nije prešao cenzus na sledećim izborima, jer su ga građani kaznili zbog toga.

Sada, danas, podržava najgoreg predsednika opštine u istoriji opštine Stari grad, Marka Bastaća, Đilasovog pulena, Đilasovog potrčka i takođe mu ne smetaju silne afere koje se vezuju za lik i delo Marka Bastaća. Ni sada mu to ne predstavlja problem, pa ako pravimo analogiju, onda možemo pretpostaviti kakav će izborni rezultat imati nakon sledećih izbora. Zahvaljujem.

Ja sam mogao od poslanika, recimo, Balše Božovića, Milojičića ili nekog od poslanika DS da očekujem ovakav žal za sudbinom funkcionera DS na bilo kom nivou, u opštinskom, gradskom ili republičkom, ali nisam znao da postoji i kod Nemanje Šarovića ovolika žal i zaista ne umem to da objasnim. Dakle, ja verujem da je njemu krivo zbog toga što će se i Dragan Đilas i Mišković i ostali tajkuni naći, odnosno doći pod udar ovog zakona o kome danas raspravljamo. Dakle, verujem da je njemu žao.

Verujem da se on vezao za Dragana Đilasa na ličnom nivou, jel tako, u tim godinama saradnje, a obilata je bila ta saradnja u Skupštini grada. Kako da vam kažem, ovo nije fontana želja, sad šta bi voleo Nemanja Šarović, da li bi Nemanja Šarović voleo da Dragan Đilas odgovara ili ne, to je potpuno irelevantno, da kažem, u ovoj raspravi.

Kada je reč o drugom pitanju, a to je pitanje onih 19 hiljada evra, opet, predsedavajući, mogu da vam kažem da izražavam bojazan da će se pod udar ovog zakona, odnosno da će predmet ovog zakona biti i slučaj prethodnog govornika, odnosno 19 hiljada evra koje je nezakonito naplatio. Čovek je nezakonito naplatio nepostojeće dnevnice, tako što je prikazivao da putuje svaki dan do Vranja ili gde već po Srbije. Dakle, apelujem da nadležni organi istraže tom prilikom i tu pojavu, odnosno taj slučaj. Da li je na zakonit način stekao 19 hiljada evra?

Još nešto, predsedavajući, videćete jednu zakonomernost, 19 hiljada evra, problematičnih, nezakonitih, a sa druge strane 19 hiljada glasova, koliko je prethodni govornik dobio na zadnjim izborima u gradu Beogradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući. Pita prethodni govornik na listi govornika, veliki stručnjak za poslovnička pitanja Narodne Skupštine Republike Srbije, kaže – u kakvoj su vezi predloženi predlozi? A veza je jasna, predsedavajući, da bi prethodni govornik imao svoj današnji govor. E sada, da li ga je smislio u kafiću u kome inače smišlja svoje govore ili nekom drugom, to je pitanje za neku drugu raspravu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas raspravljamo o brojnim važnim sporazumima i čuli smo u dosadašnjem delu rasprave, zašto je važno da usvojimo ove predloge, i koje će to konkretne benefite imati građani Srbije od toga.

Ono što nismo čuli, to je stav nekih stranaka, čiji poslanici ne dolaze na zasedanja Narodne Skupštine, iako i dalje primaju platu za posao koji ne obavljaju. Oni su juče po ko zna koji put, proglasili nekakav bojkot, nekakvu su kampanju otpočeli bojkota, mislim po sedmi put, ako sam dobro brojao, i u toj kampanji oni će navodno obilaziti gradove i opštine po Srbiji, najavljuju nekakve karavane, neke kamione, a nadam se samo predsedavajući da neće Sergej Trifunović voziti te kamione.

Ovo pričam zbog njihove bezbednosti.

Međutim, ono što je opasnije od te lakrdije, od obilaska gradova i opština i držanja ispraznih govora, to je najavljivanje nekakvog velikog skupa, koji, kako navode da prave tog izbornog dana u Beogradu i tu vidimo zapravo pravi cilj i nameru tog Đilasovog saveza.

Podsetiću da smo mi iz SNS u više navrata ukazivali na tu opasnost, a to je izazivanje nereda i haosa na ulicama tog dana, jer njima je predsedavajući, jasno da oni legalnim putem, dakle, putem izbora, ne mogu, odnosno nemaju nikakve šanse i zato su i proglasili bojkot, kao unapred pripremljen alibi za izborni debakl, a onda će pokušati uličnim putem, pokušati nasiljem da dođu na vlast.

Na to, dakle, treba biti spreman, na to treba konstantno upozoravati i ne bismo li ih u tome sprečili.

Paralelno sa tim procesom, vidimo da se pojačava propaganda njihovih medija i da je njihova prvobitna nervoza, sada već prerasla u otvoreni bes, zbog nemoći da načine političku štetu Aleksandru Vučiću i SNS.

Posle onog filma, kako ga nazivaju, a ja za to kažem da je u pitanju obično propagandno smeće. Namerno insistiram predsedavajući na toj terminologiji, zato što smatram da stvari treba nazvati pravim imenom.

Možemo očekivati u narednim danima dalje napade, nove laži, nove filmove, nove serijale protiv Aleksandra Vučića.

Ali u svojoj mržnji prema Vučiću, oni nesvesno pokazuju šta njih zapravo najviše boli, a to je upravo činjenica da srpski narod voli Aleksandra Vučića i glasa za njega u najvećem broju.

Mogu samo da nastave da žale za izgubljenim izborima 2012. godine, da žale što je Boris Tadić izgubio te izbore, da žale što je njihova DS izgubila izbore, da žale što više ne vrše vlast, uz uvek prisutnu frustraciju, činjenicom da je Srbija danas neuporedivo jača i snažnija nego u njihovo vreme, i to na svim poljima, i na ekonomskom planu i po pitanju infrastrukture, i na vojnom planu, apsolutno na svim poljima.

Da je Srbija danas daleko poštovanija i uvaženija u svetu nego u njihovo vreme i da je za to najzaslužniji upravo Aleksandar Vučić.

Zato će nastaviti da ga napadaju na svaki način, ali srpski narod dobro zna ko je Srbiju spasio od bankrota 2012. godine, ko je Srbiju spasio od ekonomske i privredne propasti, ko je u Srbiji probudio nadu da može biti bolje i ko svakodnevno ulaže napore da od Srbije napravi pristojno urađenu i uspešnu zemlju.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što bi prešao na ono što je na dnevnom redu želeo bih vama gospodine predsedavajući da se izvinim u svoje lično ime, ali i građanima Srbije prvenstveno zbog garderobe. Smatram da nije pristojno da se narodni poslanik obraća u ovom visokom domu u džemperu, ali želim da kažem zašto je to tako.

Naime, kao član Odbora za kontroli službi bezbednosti Narodne skupštine danas sam sa ostalim kolegama iz Odbora za kontrolu službi bezbednosti bio u nadzornoj poseti bazi „Karaula“ kopnene zone bezbednosti i to je razlog zašto sam bio obučen u tom nekom terenskom izdanju.

(Predsedavajući: Hvala gospodine Markoviću na objašnjenju.)

Kada je reč o onome što je na dnevnom redu danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i ono što želim da kažem, a mnoge moje kolege, odnosno prethodni govornici su u svom izlaganju istakli one najvažnije elemente koje izmene zakona donose.

Predsedavajući uvek kada donosimo neki zakon moramo imati u vidu kakvu korist od tih zakona imaju građani Srbije. Jako je važno da građani čuju koje će benefite imati usvajanjem ovog zakona, zato što manje-više ovo je oblast koja zanima gotovo sve građane Srbije. Svako u nekom trenutku ima potrebu da se obrati katastru, da izvrši upis u katastar nepokretnosti itd, a u vezi sa onim što je danas na dnevnom redu.

Tri su ključne stvari koje se menjaju ovi zakonom. Istovremeno tri su ključne stvari od kojih će građani imati konkretan benefit. Razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći. Na ovaj način otklanjamo nedostatke koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, a koji je donesen 2018. godine preciziranjem pojedinih odredaba, poboljšavanjem postojećih rešenja u zakonu i normativnim uređenjem odnosa koji do sada nisu bili na najbolji mogući način uređeni.

Takođe, postupak dostave uređuje se tako da se ubrzava dostava, poboljšava dostupnost rešenja strankama i poveća pravna sigurnost u vezi sa konačnošću upisa. Zatim, postupak upisa u katastar nepokretnosti ubrzava se i pojeftinjuje se i pojednostavljuje se postupak upisa nekih zabeležbi. Još jedna stvar koju bi istakao, to je da pojedine odredbe ovog zakona usklađuju se sa drugim zakonima koji su od značaja za delatnost Republičkog geodetskog zavoda. Tu prvenstveno mislimo na Zakon o planiranju i izgradnji, kao i Zakon o ozakonjenju objekata.

Kao što rekoh ovlašćena predstavnika SNS, odnosno ovlašćeni predlagač Katarina Rakić, ali i ovlašćeni predstavnik SNS, gospodin Veroljub Matić su već u svom obrazloženju i izlaganju istakli dodatne razloge zbog kojih mislimo da treba usvojiti predloženi zakon. Ja, tu ne bih imao naročito šta da dodam.

Ono na šta bi se osvrnuo u ovo malo vremena koliko je ostalo za raspravu, a to je na političku situaciju u Srbiji u kojoj dominira jedna histerična kampanja jedne televizije N1 i svi građani Srbije imaju prilike da vide i juče i prekjuče kako to izgleda u praksi, kakva je to demokratija za koju se zalaže N1 kada u nekom montiranom filmu propagandnom dovedu deset istomišljenika, deset ljudi koji su poznati široj javnosti samo po tome što snažno i jako mrze Aleksandra Vučića i ponose se time. Dakle, oni ne kriju da su mrzitelji Aleksandra Vučića, oni ne propuste ni jednu priliku da pljunu i da sve najgore kažu o Aleksandru Vučiću.

E, onda ih N1 okupi na jednom mestu, napravi neko, kako sam i rekao juče, propagandno smeće u tom smislu i onda to pušta na svojoj televiziji. I, ne daj bože da neko u Srbiji kaže – ljudi ovo nije korektno, ljudi ovo nije demokratija, ovo nije dijalog, ovo nije razmena mišljenja. Odmah taj neko postaje, hajde da ne upotrebljavam neke kvalifikacije. Dakle, juče je bio nastavak, kako oni kažu dokumentarnog filma „Vladalac“. Juče smo po ko zna koji put ponovo od iste te ekipe mrzitelja Aleksandra Vučića čuli sve one uvrede na njegov račun i nikome ništa.

Sve to ne bi bio toliki problem da oni uz tu kampanju konstantno ne alarmiraju javnost kako je na delu tobože neko gušenje medijskih sloboda, kako je na delu nekakav medijski mrak, kako je na delu nekakva cenzura.

Ja sada postavljam pitanje, a kakva je to cenzura? Zaista, kakva je to cenzura kada svako može, ama baš šta god mu padne na pamet da izađe na N1 i sve najgore da kaže i o Aleksandru Vučiću i o članovima Vlade i o funkcionerima SNS i ni dlaka sa glave mu ne fali zbog toga, niko ni na koji način nije sankcionisan zbog toga, niko ni na koji način nije kažnjen. Kakva je to onda cenzura, u kakvoj to onda cenzuri mi danas živimo?

Dakle, to je jedno licemerje par ekselans, a ono što daje jedan poseban pečat toj celoj priči, toj celoj kampanji, to je zapravo jedna nepatvorena mržnja i prema srpskom narodu koja se oseti na svakom koraku kada je reč o Televiziji N1 i tim ostalim njihovim prijateljima i istomišljenicima.

Oni su u tom jučerašnjem filmu, zamislite, usudili se da kažu kako je u Srebrenici izvršen neki genocid. Oni su se usudili da kažu kako je u Glini, naravno, to su podveli pod kontekst kako je Aleksandar Vučić bio u poseti Glini, ali oni kažu „okupiranoj Glini“, a ja pitam od koga „okupiranoj Glini“?

(Milorad Mirčić: Od Srba.)

(Aleksandar Šešelj: Od Vučića.)

Od Srba? Pa Srbi su tamo živeli vekovima i bili pod međunarodnom zaštitom UN, baš tada, tog dana kada je Vučić bio tamo, Glina je bila proglašena kao zaštićena zona UN, a oni kažu „okupirana Glina“, da bi se dodvorili Hrvatima.

Oni kažu okupirano Sarajevo, a ja pitam, od koga okupirano Sarajevo, Grbavica, itd?

Dakle, imamo posla sa ljudima koji mrze i preziru sopstveni narod. Zašto? Zato što ne mogu da se pomire sa činjenicom da taj srpski narod u najvećem broju podržava politiku Aleksandra Vučića … (aplauz) i zato su počeli sa jednom rečenicom koja glasi – Vučić je lice Srbije.

Ja ću danas reći – da, Vučić jeste lice Srbije i zato ga Srbi vole i glasaju za njega i nastaviće da glasaju za njega.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam dva poslanička pitanja koja na prvi pogled nisu formalno povezana, ali suštinski i te kako jesu.

Prvo pitanje je upućeno posebnom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a u vezi jednom od najmonstruoznijih objava na Tviteru u kojoj se na najogavniji i najodvratniji način vređa ćerka Aleksandra Vučića. Naime, da li će Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal pokrenuti postupak i istragu povodom ovog do sada najgnusnijeg i najmorbidnijeg napada na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu?

Dakle, tvit je toliko odvratan i ogavan da prosto ne mogu da ga pročitam, ali sam siguran da je javnost, a i Tužilaštvo upoznato sa sadržajem. U pitanju je izvesni Sibin Vukadinović, u javnosti poznat po tome što je blizak saradnik Boška Obradovića. Evo dokaza u tom smislu, ako kamerman može ovo da zumira. Na slici se jasno vide Boško Obradović i ovaj Sibin Vukadinović na konferenciji za novinare, ovde u Narodnoj skupštini u skupštinskom holu drže konferenciju za štampu.

Zamislite, Boško je ovog ludaka doveo ovde u Narodnu skupštinu i zajedno sa njim drži konferenciju za novinare. Smatram da je potrebno da u ovom postupku Tužilaštvo obuhvati i Boška Obradovića, da se istraži njegova uloga u svemu ovome, pogotovo zato što ovo nije prvi put da bliski saradnici i funkcioneri pokreta Boška Obradovića na najgori mogući način prete i vređaju i Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Drugo moje pitanje, koje je na izvestan način povezano sa prvim, odnosi se na propagandno smeće koje smo imali prilike sinoć da gledamo na televiziji N1. Oni to nazivaju dokumentarnim filmom, a zapravo je reč o najgoroj, najprimitivnijoj, dakle najprizemnijoj mogućoj propagandi na kojoj bi i Gebels pozavideo, a koja za cilj ima isključivo širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću i SNS.

Naime, pitanje postavljam Regulatornom telu za elektronskom medije, da li će reagovati na onu besprizornu hajku Televizije N1, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, a na način primeren demokratskom društvu?

Ta televizija, sa inače sumnjivom registracijom, sa sumnjivim dozvolama, sa sumnjivim finansijama, koja 24 sata dnevno sedam dana u nedelji vodi kampanju protiv Aleksandra Vučića, sinoć je dostigla svoj vrhunac u širenju mržnje. Ko je sinoć gledao onu prljavštinu, a ja za sebe, evo, javno priznajem da sam mazohista što sam do kraja odgledao onu emisiju, mogao je da čuje neverovatnu količinu laži, kleveta, neistina, poluistina, a znamo da su poluistine opasnije od laži, manipulisanja činjenicama i najgorih mogućih uvreda na račun Aleksandra Vučića: bahat, besprizoran, lažov, despot, destruktivan, toksičan, manipulativan, neuračunljiv, presvučeni radikal, radikalski jurišnik, samoljubiv, populista, radioaktivan, banalan, ratni huškaš, deo nekakve ratne mašinerije, maltene ratni zločinac. Ovo nisu doslovce izgovorili, ali to konstantno nameću kao tezu: huligan, beskrupulozan, patetičan, osion, prevarant. Ovo je samo deo uvreda koje su juče iznosili razni opskurni likovi u ovom nazovi filmu.

Novinar u pokušaju Slaviša Lekić, koji se potpisuje kao autor ovog propagandnog smeća, okupio je sve tradicionalne mrzitelje Aleksandra Vučića. Kriterijum mu je bio očigledno samo ko je spreman da što jače i što monstruoznije napadne Aleksandra Vučića na najprljaviji mogući način. Zamislite onu frustriranu Vesnu Mališić koja ovih dana najsnažnije moguće brani i Mila Đukanovića, pa u tom pokušaju da ga odbrani, da mu se dodvori, upoređuje srpsku trobojku sa šahovnicom.

Do koje mere to ide? Tu je i onaj pametnjaković, onaj Gavrilović iz onog Birodija koji konstantno deli srpski narod, koji govori i tvrdi kako samo neobrazovani, nepismeni, glupi i ružni glasaju za Aleksandra Vučića i SNS. Tu je i onaj dežurni Trebješanin, psiholog ili psihijatar u pokušaju, inače je funkcioner DS. Znači, on je funkcioner nekakvog Građanskog demokratskog kluba koji je osnovala DS i on nastupa sa tih pozicija, sa pozicija funkcionera DS. I još gomila isfrustriranih likova koji inače jedino što znaju i jedino što rade to je širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću.

Za sam kraj, predsedavajuća, slažem se jedino u konstataciji s početka ovog filma koja glasi – Vučić je lice Srbije. Jeste, Vučić i jeste lice Srbije i zato ga Srbi i vole i glasaju za njega, koliko god vi mrzeli i srpski narod i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Odmah da vam kažem, meni neće trebati deset minuta kao prethodnom govorniku da shvatim da kada je reč o ovoj temi, da ne treba praviti stranačke podele.

Tužno je kada neko čak i ovakvu temu pokuša da iskoristi u dnevno-političke svrhe. Kako da vam kažem, to dosta govori i o njegovom vaspitanju i o njegovoj pristojnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne postoji niko ko neće podržati današnji Predlog zakona, dakle Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ koje se predviđa stvaranje ustanove kulture, a kojom negujemo kulturu sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru „Starog sajmišta“, kao i prostorima nacističkog logora „Jevrejski logor Zemun“ i „Prihvatni logor Zemun“.

Iz Predloga zakona možemo videti da je predviđeno da će Memorijalni centar „Staro Sajmište“ između ostalog obavljati poslove prikupljanja, sređivanja, čuvanja, izlaganja, održavanja i korišćenja, zatim stručne obrade, istraživanja i prezentovanja muzejskih arhivskih i filmskih dokumenta i predmeta, zatim obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke poslove, kao i organizovati manifestacije i akcije negovanja sećanja na žrtve „Jevrejskog logora Zemun“, „Prihvatnog logora Zemun“ i „Jevrejskog prolaznog logora Beograd – Topolske šume“.

Važno je istaći da ćemo osnivanjem ovog Memorijalnog centra očuvati uspomene na žrtve Srbe, Jevreje, Rome i ostale u prošlosti i podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti. Takođe, donošenjem zakona obezbeđujemo prikupljanje podataka, obrađivanje i obezbeđivanje tih podataka na jedinstveni način na jednom mestu. Ako postoji narod koji zna šta je to empatija ili saosećanje kada je reč o žrtvama, onda je to upravo srpski narod. Ako neko zna šta je stradanje, onda je to srpski narod koji je među najstradalnijim narodima na svetu.

Ne bih posebno navodio koliko smo žrtava podneli u balkanskim oslobodilačkim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, ratovima 90-ih godina. Ne moram ni posebno isticati koliko je Srba stradalo u oba svetska rata. U svakom slučaju previše, kao ni to da smo u oba svetska rata bili na strani pobednika. Ne moram ni da podsećam koliko je Srba stradalo u tzv. NDH – nezavisnoj državi Hrvatskoj, koliko je Srba stradalo u logorima Jasenovcu i ostalim logorima.

Ne moram da podsećam da smo u Drugom svetskom radu imali čak dva antifašistička pokreta. Zato ističem važnost negovanje kulture, sećanja na žrtve, kao izuzetno značajno. Jer kako kaže izreka – onaj ko zaboravi istoriju osuđen je da mu se ponovi. Zahvaljujem.

Nisu tuđe žrtve, predsedavajući, nego srpske žrtve. I to vas molim da prenesete prethodnom govorniku. Nije ovde reč o tuđim žrtvama, nego o srpskim žrtvama. Slažem se sa prethodnim govornikom da se nećemo sretati na takvim manifestacijama, kao što se ni do sada nismo sretali.

Što se tiče njegovog izlaganja u vezi sa tzv. nemarom države Srbije prema srpskim žrtvama iz ratova 90-ih, ja moram da podsetim da pre dolaska SNS i Aleksandra Vučića na vlast u Srbiji nije smelo da se pomene da su se dogodili zločini nad srpskim narodom. Nije smelo da se pomene tako nešto. U Srbiji nije smelo da se pomene da se desila "Oluja". Kad je neko iz vlasti pomenuo stradanje Srba i progon Srba iz "Oluje"? Nije smelo da se pomene da je prognano stotine hiljada ljudi iz Hrvatske i iz delova Bosne i Hercegovine koji su ostali izvan Republike Srpske.

Tek dolaskom Aleksandra Vučića na vlast Srbija kao država počinje na dostojanstven način da obeležava srpska stradanja i srpske žrtve. I to radimo svakog 4. avgusta kao Dan sećanja na stradale u "Oluji", ali i u ostalim srpskim stratištima.

Ali, njega to tada nije interesovalo. Zašto nije pitao svog Đilasa, nekada, u vreme kada su lepo sarađivali, zašto Dragane Đilase Srbija ne obeležava stradanje svog naroda? Zbog čega? Zato što ga to tada nije interesovalo. Tada je sa Đilasom delio nekakve upravne i nadzorne odbore, tada su ga zanimale neke druge stvari. A danas ovde lije krokodilske suze i optužuje SNS za tzv. nemar nad srpskim žrtvama.

Dakle, ovo je krajnje licemerno i ja vas molim, predsedavajući, da sledeći put reagujete na način primene Poslovnika. Zahvaljujem.

Žuti zanimaju njih. Žuti zanimaju baš njega, prethodnog govornika, zato što je sa njima u koaliciji na Starom gradu. I dan-danas, u ovom trenutku, dok sedimo i dok vodimo ovu polemiku, on je na Starom gradu u koaliciji sa tim žutima, sa tim istim Markom Bastaćem, i u još nekoliko opština.

Kada je reč o obeležavanju srpskih stradanja, ponoviću ono što sam malopre rekao, a prethodni govornik koji me podseća na neku moju prošlost u pravu je samo u jednom delu. Da, ali to obeležavanje srpskih stradanja tada se svodilo na parastos u crkvi Svetog Marka, okupe se izbeglička udruženja, okupe se ljudi koji su izgubili nekog direktno u tim akcijama i u tim zločinima, održe parastos i to je to.

Ovde pričam o sistemskom pristupu ovom problemu, sistemskom državnom pristupu. Podigli smo to na državni nivo, dakle, država Srbija na najdostojanstveniji mogući način obeležava srpska stradanja, zločine nad Srbima i ne stidimo se toga. Žalimo, učestvujemo u bolu ljudi koji su izgubili nekog i ne stidimo se toga, o čemu je govorila i ovlašćena predstavnica SNS, kao što obeležavamo i svaki 24. mart kao godišnjicu bombardovanja Srbije 1999. godine i ne stidimo se toga. Ali isto tako ne propustimo priliku da poručimo našem narodu, gde god on bio, da nećemo dozvoliti nove „Oluje“, da će Srbi biti zaštićeni gde god oni bili, kada je reč o zemljama u okruženju.

Dakle, to je odgovorna politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i tu je suštinska razlika između Aleksandra Vučića i onih koje ste vi podržavali dok su vodili Srbiju, a nije im palo na pamet da se sete srpskih žrtava, o čemu sam malopre govorio, dok ste sedeli sa Draganom Đilasom u gradskoj vlasti i ne znam šta radili, delili upravne i nadzorne odbore, jer vam je to bilo interesantno u tom trenutku. Zahvaljujem.

Kaže prethodni govornik da nikad nije bio u koaliciji sa Draganom Đilasom.

Predsedavajući, cela Srbija zna da je bio u koaliciji sa Draganom Đilasom u periodu od 2009. godine do 2012. godine u Skupštini grada Beograda, i to bez saglasnosti predsednika njegove stranke.

Dakle, na svoju ruku je ušao u koaliciju sa Draganom Đilasom, podelio upravne i nadzorne odbore. Postoje podaci konkretno o ljudima koji su bili imenovani od Skupštine grada u članstvo upravnih i nadzornih odbora, i to u periodu kada je Beograd upropašćavan sistematski, kada je pustošen budžet Beograda, kada je pravljen najskuplji most, kada su bile afera za aferom. Afera rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, afera „Pazlgrad“, afera ugradnje podzemnih kontejnera. Sijaset afera je bilo, svaki dan nova višemilionska, korupcionaška afera Dragana Đilasa, gde delom odgovornost snosi i prethodni govornik koji je učestvovao u toj vlasti, dakle.

Ali, kada pričamo o koalicijama, predsedavajući, prethodni govornik zna samo za koaliciju sa parama, koaliciju sa evrima, koaliciju sa kapućinom i koaliciju sa kafićima gde će ispijati ta kapućina od tih evra, mislim da je reč o 19.000 evra, ali ne bih sada ulazio u neka sitna crevca. To su koalicije koje njega zanimaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre prelaska na dnevni red, želim da apelujem na vas, predsedavajući da imate razumevanja za ozlojeđenost prethodnog govornika, najpoznatijeg Vranjanca sa Starog Grada. Naime, on je u Beogradu osvojio na poslednjim izborima 19.000 glasova, a to vam je nešto malo više od 2%. Kada imamo u vidu da je cenzus smanjen na tri posto onda je jasno….

Danas kada raspravljamo o kandidatima za članove Saveta REM-a mi možemo reći da su ispunjeni svi uslovi i obaveze iz dijaloga vlasti i opozicije, a u kome su posrednici bili predstavnici Evropskog parlamenta. Unapređenje izbornih uslova je nešto čime se SNS ponosi i danas otvoreno možemo da kažemo da su izborni uslovi u Srbiji najbolji od uvođenja višestranačkog sistema.
Dakle, izmenili smo tri zakona, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o javnim preduzećima kako bi postigli jednak tretman svim učesnicima u izbornom procesu, kako bi zabranili tzv. funkcionersku kampanju i tako dalje. Na stranu, predsedavajući što su ovi zakoni nasleđeni iz perioda dosmanlijskog režima, pa je pravo pitanje kako to da su ti zakoni bili dobri kada su oni vršili vlast, ali dobro, to je za neku drugu raspravu.
Dalje, birački spisak je u potpunosti ažuriran i transparentan i slobodno možemo reći da je najtačniji od uvođenja višestranačja u Srbiji. Dalje, uveli smo mogućnost da građani u svakom trenutku mogu da izvrše proveru da li se nalaze u biračkom spisku. To mogu da urade lično, to mogu da urade u elektronskim putem.
Uveli smo i dodatnu novinu, a to je da će građani nakon izbora moći da izvrše uvid u izvod iz biračkog spiska i vide da li su izvršili svoje glasačko pravo.
Dalje, formirali smo nadzorni odbor Narodne skupštine za kontrolu medija i to je takođe dobro pitanje za mnoge parlamentarne većine u Srbiji pre SNS zašto nisu u godinama dok su vršili vlast formirali ovo telo, a imali su i političku mogućnost za to, imali su i zakonsku mogućnost za to, ali ih to tada nije interesovalo. Tada su ih zanimale neke druge stvari.
Dalje, izmenili smo izborne zakone i u delu gde se smanjuje cenzus neophodan za ulazak u parlament, kako bi omogućili svim relevantnim političkim akterima na političkoj sceni Srbije da budu zastupljeni u Narodnoj skupštini iako to ide direktno na štetu SNS. Možda će neki imati predstavnike i posle narednih izbora ako promene svoju retoriku i ako promene svoje javne nastupe zato što želimo da omogućimo svim političkim akterima zastupljenost u Narodnoj skupštini i da vratimo politiku u parlament gde joj je i mesto.
Jednostavno želimo da upristojimo političku scenu Srbije i danas kada izaberemo, verujem do kraja večeri da ćemo izabrati, nedostajuće članove REM-a, mi sa ponosom možemo da kažemo da smo ispunili sve uslove i zahteve koje smo imali, kako od opozicije, tako i od stručne javnosti, tako i od onih nazovi stručnjaka iz nevladinih organizacija itd.
Jedino, što još postoje neki i ako ih je svaki dan sve manje i manje, zato što imaju snažan uticaj na medije, pa preko njih najavljuju bojkot predstojećih izbora a iza toga se krije unapred pripremljen alibi za izborni debakl. Lakše im je da proglase bojkot, nego da učestvuju na izborima i oni to znaju. Na stranu što lažu da će bojkotovati, jer, evo, kako vidimo Đilas će izaći na izbore sa onom svojom organizacijom „1 od 5 miliona“. Mnogi od njih se ovih dana intenzivno pripremaju za lokalne izbore, itd.
Tu vidimo da su sve vreme zapravo lagali, kada su pričali o izbornim uslovima, jer i juče je njihov glavni jurišnik, Boško Obradović, u TV duelu rekao, odnosno priznao ono što je njihov osnovni i jedini uslov, njihovog izlaska na izbore, a to je nekakva prelazna ili tehnička vlada u kojoj će i oni da učestvuju. Može, ali u nekoj drugoj državi.
Ponavljam za kraj predsedavajući, SNS ne želi da išta zatamni blistavu pobedu koju očekujemo na ovim izborima i zato insistiramo da imamo najbolje moguće izborne uslove, najtransparentniji mogući postupak, koji niko neće moći da ospori nakon izbora, čak ni ovi koji su sami sebe isključili iz izbornog postupka.
Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas kada raspravljamo o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije nameće se nekoliko pitanja.

Da li je REM obavešten o tome da televizija N1 najavljuje za sledeću nedelju nekakav dvodelni dokumentarac pod nazivom „Vladalac“ a koji, sudeći po njihovoj najavi a i učesnicima, odnosno sagovornicima, predstavlja nastavak prljave i brutalne kampanje koja se vodi protiv Aleksandra Vučića?

Novinar u pokušaju, a koji je jedan od autora ovog propagandnog smeća, Slaviša Lekić je okupio, verovatno po nalogu Šolaka i Đilasa, okupio gotovo sve Vučićeve mrzitelje, koji su kao i uvek spremni da se stave u službu i da sve najgore izgovore za Aleksandra Vučića, a i jedino su poznati po tome što 24 sata dnevno pljuju po Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i SNS.

Vrlo zanimljiva ekipa je tu: Biljana Stepanović, Branka Prpa, Ljubodrag Stojadinović, Miša Brkić, onda onaj Petričić, karikaturista u pokušaju, onda ona Vesna Mališić, to vam je ona što ovih dana žešće brani Mila Đukanovića čak i od Miraša Dedeića. Pre neki dan je u toj svojoj histeriji otišla i korak dalje pa je srpsku trobojku pokušala da izjednači sa šahovnicom, pazite dokle bolest ide.

Onda imamo Zorana Gavrilovića, to vam je onaj direktor onog BIRODI, lažni istraživač javnog mnjenja koji konstantno deli srpski narod i tvrdi da samo nepismeni, neobrazovani, glupi i ružni glasaju za SNS i Aleksandra Vučića. Sreća pa je on sav lep i pametan.

Samo što Vučić ima sve veću i veću podršku.

Mi u SNS imamo više članova visoko obrazovanih, nego svi oni zajedno glasača u Srbiji.

Tu je i onaj Žarko Trebješanin iz Demokratske stranke, pazite, on je član Građanskog demokratskog kluba DS, dakle, na neki način funkcioner DS i još gomila raznih isfrustriranih tipova. Dakle, tom celom društvu fale samo još Nataša Kandić i Teofil Pančić i onda bi cela ekipa bila na okupu i sudija Majić, naravno.

E, pa, čuće se u tom dokumentarcu i kako je Vučić ratni huškač i kako je diktator i kako je presvučeni radikal i huligan, prevarant, čovek bez morala i ko zna šta još.

Zašto ovo sve govorim? Zato što je ovo klasičan primer nastavka brutalne i prljave kampanje jedne televizije koja inače 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, isključivo, jedino i samo vodi kampanju protiv Aleksandra Vučića, SNS i Vlade Srbije. I nikad im dlaka sa glave nije zafalila zbog toga.

I ono što je najgore, paralelno kroz tu kampanju konstantno stižu optužbe za cenzuru, za medijski mrak, za gušenje medijskih sloboda. Sad ja pitam, gde je tu cenzura? Gde je tačno cenzura u ovom slučaju? Gde je tu medijski mrak? Gde je gušenje medijske slobode kad svako može, ama baš šta god hoće da kaže za Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije? Kako šta kome od njih padne na pamet brže-bolje na N1 i onda tamo odmah pljuju po Vučiću i sve je dozvoljeno u tom slučaju.

Ono što oni govore o Aleksandru Vučiću, to pristojnom čoveku teško da može da padne na pamet. Zato apelujem na REM da reaguje, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, a na način primeren demokratskom društvu. Zahvaljujem.