Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se truditi da budem što kraći, koliko god je to moguće i da se držim strogo okvira ove tačke dnevnog reda, za razliku od jednog samostalnog poslanika koji to nije činio. Ali, to je nešto što polako već postaje njegov manir i ja to ne bih naročito komentarisao. Gospodine predsedavajući, znate, njemu je lako da se tako ponaša. On ne oseća nikakvu odgovornost, ne oseća odgovornost ni prema stranci, ni prema biračima, posebno ne prema biračima jer ih nema. Ali, ja ne bih trošio vreme na njega.
Danas raspravljamo o važnom predlogu zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Ono što želim da naglasim je da podržavam današnje izmene i dopune Zakona, koje se odnose na izmene u šest članova postojećeg Zakona, zato što smatram da su korisne, afirmativne, kao i da će proizvesti pozitivne efekte u praksi, odnosno u funkcionisanju policije.
Ne mogu a da se ne izrazim pozitivno na jednu praksu koja je uvedena ovde u Narodnoj skupštini, kada je reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova, a odnosi se na konsultacije ministra sa poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, i to kako iz vladajuće stranke, tako i iz redova opozicije. I to je ono što je dobro i to je ono što već polako daje određene pomake i rezultate.
Iako se intenzivno radi na novom zakonu, kako je neko rekao, krovnom zakonu o policiji koji, kako je rečeno, očekujemo na jesen, koji će funkcionalno i sveobuhvatno regulisati ovu oblast, uvesti neophodne reforme i dalje unaprediti stanje u ovoj oblasti, smatram da su ove izmene potrebne jer se odnose na veoma bitne segmente.
Kako vidimo, ovim izmenama predviđeno je stvaranje uslova za obrazovanje novih sektora – sektora za upravljanje ljudskim resursima i sektora za poslove strateškog planiranja, međunarodne saradnje i evropskih integracija. Mislim da je to dobro i da je važno zbog, između ostalog, kako ste i vi rekli gospodine ministre, unapređenja modela karijernog napredovanja u policiji, kretanja kroz službu zaposlenih, kao i na usavršavanju i obučavanju zaposlenih.
Pozitivno gledam i na izmene koje sadrži član 2. Predloga zakona, a koje se odnose na postupanje policije u stanju povećanog rizika. Naime, ovim izmenama stvara se pravni osnov za delovanje Ministarstva unutrašnjih poslova u promenjenim uslovima, dakle, u uslovima povećanog rizika po stanje javne bezbednosti, rizika od narušavanja javnog reda u većem obimu, kao i ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine.
Kada je reč o izmenama Zakona koje tretira član 3, naglasio bih da se vrši reorganizacija specijalnih i posebnih jedinica policije, u sklopu strukturalne reforme, a koja za cilj ima racionalizaciju odnosno želju da se na najoptimalniji način iskoriste postojeći ljudski i kadrovski resursi. I nedavni događaji u Makedoniji su nešto što govori u prilog potrebe regulisanja ove oblasti.
Važno je istaći da dolazi i do izmena koje sadrži član 4, koji može i da se nazove delom tzv. „Tijaninog zakona“, o čemu smo već danas dosta slušali, a za šta postoji veliko interesovanje javnosti. U navedenom članu se stvara pravni osnov da policija u slučajevima kada je prijavljen nestanak lica može da reaguje i preduzima radnje bez odlaganja, dakle, odmah po prijavi.
Na samom kraju želeo bih da napomenem i da sam sa grupom od šest narodnih poslanika SNS predložio amandman na ovaj zakon. Amandman smo predložili tako da glasi da umesto osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen, a i iz svih ostalih razloga koje sam naveo želeo bih da vas pozovem da prihvatimo ovaj zakon. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući. Gospođo ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da nisam najbolje razumeo govornika pre ministra, pogotovo u onom delu na koji period se odnosi ono što je pričao. Verovatno da ni on sam nije svestan jer čovek u tom preokretanju može lako da se zbuni.

Izvinjavam se, gospodine predsedavajući.
Danas su na dnevnom redu veoma važni predlozi zakona.
(Narodni poslanik Jovan Marković dobacuje s mesta.)

Dakle, danas su na dnevnom redu veoma važne tačke, važni predlozi zakona, prvenstveno mislim na Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, uz naknadu, ili kako ga već neki nazivaju, zakonom o konverziji.
Podržavam ovaj zakonski predlog zato što njime rešavamo niz pitanja i problema koji nas muče dugi niz godina, zato što ovim zakonom uređujemo jednu važnu i do sada neuređenu ili barem neuspešno uređenu materiju u oblasti građevine, ali i celokupne privrede, zato što smatram da je cilj ovog zakona da se stvari dovedu u normalno, logično, domaćinsko, jednom rečju, pravo stanje, ili kako ste jedanput, gospođo ministre, i rekli, da sve ono što imamo u svim drugim državama postane normalno i u Srbiji.
Nakon sprovedene široke javne rasprave, gde su mnoge sugestije i primedbe postale sastavni deo predloženih rešenja, mi danas imamo priliku da konačno rešimo ove probleme i da zajedno sa nedavno usvojenim Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i sa Zakonom o katastru, zaokružimo čitavu ovu oblast koja je, složićete se, veoma značajna, ne bismo li konačno građevinsko zemljište u Srbiji priveli njegovoj nameni, odnosno urbanističkoj nameni, na dobrobit svih.
Iako se prethodni govornik ne slaže sa ovim ocenama, prethodni govornik koji se preokrenuo u međuvremenu pa se u tom preokretu više ne seća ni gde je bio, ni šta je radio, ni šta je govorio, ni za šta se zalagao, ni šta je propagirao, ali ja, gospodine predsedavajući, moram da vas podsetim da su baš ta njihova nakaradna rešenja dovela do zastoja u ovoj oblasti. To nisu ničije paušalne ocene, to govore svi realni pokazatelji. To su pokazale analize i rezultati. Zašto rezultati? Zato što ih nema, zato što su nikakvi, zato što ne postoje. Samo jedna, kako ste rekli, gospođo ministre, samo jedna konverzija u gradu Beogradu za sve ove godine, to su vaši rezultati.
Zašto su takvi rezultati? Zato što ste donosili nakaradne zakone. Zato što ste donosili neustavne zakone. Zato što ste donosili zakone koje je posle Ustavni sud proglašavao kao neustavnim. Zato što ste pravili zakone koji su odgovarali tajkunima, a ne građanima Srbije. Toga se ne sećate gospodine Veselinoviću.
Ovim zakonom se u skladu sa odlukom Ustavnog suda utvrđuje pravo na konverziju. Propisuje da se konverzija vrši uz naknadu. Utvrđuje se da iznos naknade predstavlja tržišnu vrednost građevinskog zemljišta, zatim, restriktivnom propisuje mogućnost umanjenja naknade, ali u izuzetnim slučajevima i to u taksativno navedenim slučajevima i pod tačno navedenim uslovima, jednako za sva lica na koje se ovaj zakon primenjuje i to na objektivnom osnovu.
Posledice nedostatka ovakvog zakonskog rešenja ogledale su se kako smo i rekli u zastoju u građevinskom sektoru, zaustavljanju investicija, pravne nesigurnosti za ona lica koja nisu mogla da ostvare pravo na gradnju po dosadašnjim propisima. Samim tim posledice se ogledaju i u manjim javnim prihodima po osnovu izgradnje objekata i to se manifestuje u budžetima gradova i opština.
Ovaj zakon otklanja sve te nedostatke i omogućava dalji razvoj privrede. Iz svih tih razloga pozivam da usvojimo ovaj predloženi zakon. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskreno nisam imao isprva nameru da se javljam po ovom amandmanu, ali me je obrazlaganje i način obrazlaganja predlagača ovog amandmana ponukalo da se uključim u raspravu.
Dakle, ja predlažem konkretno da se odbije ovaj amandman, dakle, amandman na član 2. predloženog zakona i pridružujem se stavu koji je upravo ministar malo pre i izneo, kao i mišljenju Vlade koje nam je dala u formi obrazloženja.
Dakle, ovakva i slična obrazloženja amandmana bi bila iole smislena kada ne bi dolazila od onoga ko je najdirektnije odgovoran za situaciju u medijima koju imamo danas, on, ili barem lista na čijoj je listi izabran, odnosno stranka na čijoj je listi izabran.
Mislim da bi trebalo da se prestane sa praksom koji neki poslanici ovde praktikuju, između ostalog i poslanici koji su predlagači ovog amandman, dakle, da se ponašamo kao da smo prespavali zadnjih 15 godina i sada ušetali u skupštinu. Neko je malopre lepo upotrebio taj temin - ušetali u skupštinu. E, tako se oni ponašaju i sada nam ovde drže neke pridike, pa upotrebljavaju neke izraze, ne znam, čulo se - pritisci u medijima, ne znam, cenzura, kršenje prava itd. To nam govori poslanik koji je uveo vanredno stanje, koji je sinonim za cenzuru i kršenje prava.
Dakle, iz svih tih razloga predlažem da se odbije ovaj amandman. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije ovaj ovakav amandman. Ali, gospođo predsedavajuća, mi danas imamo ovde zanimljivu zamenu uloga, rekao bih.
Naime, predlagač ovog amandmana, izvestan samostalni poslanik ili nezavisni poslanik, iako ono voli drugačije da se predstavlja, podneo je amandman koji glasi – u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama član 2. briše se. I, čitam niz amandmana danas je podneo u istovetnom tekstu koji glasi – briše se. Izgleda da kako koji poslanik koji postane samostalan krene masovno da piše amandmane „briše se“ i preuzeo je ulogu nekih drugih samostalnih poslanika, ali nije to ono što je važno.
Ono što je važno to je da ovaj amandman direktno narušava smisao predloga zakona i koncept ovog predloga zakona, predloga zakona kojim se nastavlja aktivan program konsolidacije državnog budžeta, dakle fiskalne konsolidacije i ozdravljenja javnih finansije. Mislim da bi trebali da odbijemo ovaj amandman i pozivam sve da ne prihvatimo ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.
Govoriću o amandmanu na član 2. koji su predložili samostalni poslanici. Naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje je Vlada u svom mišljenju dostavila nama.
Međutim, iz obrazlaganja amandmana predlagača ovog amandmana, čuli smo i neke reči kao što su – kriminal, nesposobnost rukovodstva, stranačko zapošljavanje, prekobrojna zaposlenost u javnim preduzećima…

Predsedavajući, jel mogu da nastavim?

Predlagač ovog amandmana se ponaša kao da je prespavao 15 godina, pa je sada svratio u Narodnu skupštinu i drži nam ovde lekcije i pridike, ali svi ti problemi koji su navedeni i mnogi drugi problemi, dakle, su direktno produkt njihove vlasti i njegove vlasti lično, dok je bio premijer, nažalost, svih građana, bio je u nekom trenutku premijer, ili stranke na čijoj listi su izabrani predlagači ovog amandmana.
Dakle, i uništena privreda i razorena ekonomija i ogroman javni dug i svi ostali problemi i opustošena svaka oblast i svaki segment u srpskoj privredi, to su posledice njihove vlasti i zato predlažem da se odbije ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije, naravno, ovaj amandman, amandman na član 4. Predloga zakona. Evo, kao što vidimo jezička sekcija u parlamentu je ponovo aktivna, dežurni lektori se ponovo bave interpunkcijskim znakovima, zarezima, tačkama itd. Ja im predviđam vrlo uspešnu karijeru u tome, vrlo uspešno buduće zanimanje. Dakle, imaju sada priliku da se dobro pripreme za buduću profesiju.

Evo, prelazim na amandman. Dakle, rekli smo već da ovaj amandman nije suštinski, da ne tretira suštinu ovog zakona i to su i predlagači ovog amandmana malopre potvrdili, a ja ću upravo iz suštinskih razloga da pozovem da se odbije ovaj amandman. Suština zakona je da se ovim predlogom zakona i ovim merama nastavlja program, kao što smo rekli, aktivne konsolidacije javnih finansija. Mislim da se ovim i sličnim merama dovodi do smanjenja budžetskog deficita na taj način što će se povećati opšti prihodi budžeta. Dakle, to je nešto što moramo da ponovimo po nekoliko puta zbog građana Srbije, da je najbitnije to da će ovo predstavljati trajni i održiv izvor budžetskih prihoda. Iz tih razloga predlažem da usvojimo ovaj zakon, odnosno da odbijemo ovaj i slične amandmane. Hvala vam.  

Hvala predsedavajući.
Član 107. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine predsedavajući, propustili ste priliku da sankcionišete najgrublji mogući izraz kojim se narušava dostojanstvo i ugled Narodne skupštine. Dakle, prethodni govornik je upotrebio izraz „spodoba“ koja će se javiti posle njega, misleći na narodnog poslanika nekoga. Dakle, zaista mislim da ste u najmanju ruku morali opomenu da mu izreknete.
Ja se ovom prilikom ne bih bavio neznanjem koji je pokazao prethodni govornik. Ministar je pokušao da mu objasni, ali on očigledno to nije shvatio, kao što je izraz „spodoba“ stvar njegovog kućnog vaspitanja. Ali, verujem da će kolega Marijan Rističević da mu objasni na najbolji mogući način pošto je sledeći govornik. Hvala vam najlepše.

Hvala, uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću kao jedan nezavistan poslanik uporno zaobilaziti ono što je tema današnjeg dnevnog reda, neću galamiti, neću iznositi neistine, niti razne besmislice. Dakle, držaću se onoga što je tačka dnevnog reda, a danas je na dnevnom redu nekoliko zakona, od čega je svakako najvažniji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Ono što je najbitnije istaći u samom startu jeste da je ovo svakako nastavak odgovorne politike koju sprovodi Vlada Srbije, politike koja ne zatvara oči pred problemima, politike koja se ne bavi demagogijom, politike koja ne dozvoljava da je nosi inercija političke prakse iz prethodnog vremena. To je bila praksa podređivanja svih državnih i nacionalnih interesa pukom interesu, odnosno rejtingu jedne tada vladajuće stranke, a sada na sreću stranke bivšeg režima. Koliki je to bio promašaj osetili smo i mi kao građani, ali i ta stranka na izborima. Sada za njih ne možemo reći da je prevelika šteta, ali građani Srbije svakako i dan danas trpe posledice.
Ja primećujem kod jednog od prethodnih govornika, nezavisnog poslanika, pokušaj otklona od te i takve politike, pokušaj otklona od te stranke, ali ne može to tako, gospodine Veselinoviću. Vi ste izašli iz te stranke…

Izvinjavam se.
Gospođo predsedavajuća, on je izašao iz te stranke, pa je onda izašao iz jedne druge stranke…

Dakle, iz svih razloga koje sam malopre naveo, ova Vlada mora da sprovodi danas i, što bi neko rekao, nepopularne mere, i to su svakako nepopularne mere, a ja bih dodao i neophodne mere i zbog toga vam, gospodine Vujoviću, iskreno ne zavidim na poziciji.
Za mene je ovde najznačajnije naglasiti nekoliko stvari. Prvo, ovim merama nastavlja se program aktivne fiskalne konsolidacije, konsolidacije državnog budžeta i ozdravljenje javnih finansija. Mislim da je to svima jasno i mislim da nema sporenja oko toga.
Dalje, ovim i sličnim merama doći će do smanjenja budžetskog deficita, tako što će se povećati opšti prihodi u državnom budžetu i što je najbitnije ovo predstavlja krajnji i neodrživi izvor budžetskih prihoda.
Podržavam ove mere iz razloga što se njima obezbeđuje trajna osnova za funkcionisanje, ali i razvoj našeg energetskog sektora, a da su pri tom građani najminimalnije opterećeni, odnosno oštećeni, dakle na najminimalniji mogući način.
Uprkos tome što je ova mera dugo odlagana, ono što je za mene, a verujem i građane Srbije, najvažnije jeste činjenica da će i pored ovog poskupljenja struje Srbija ostati među zemljama sa najjeftinijom cenom električne energije, ako ne i ubedljivo najjeftinija zemlja.
Same izmene koje su ugrađene u tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama bave se proširenjem liste za oporezivanje i električne energije za krajnje potrošače. Dakle, kada se električna energija koristi od strane krajnjih korisnika, odnosno kupaca i pravnih lica i fizičkih lica i preduzetnika, ali i snabdevača, ukoliko je koriste za sopstvene potrebe, zatim tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i duvanskih prerađevina.
U Predlogu zakona predviđena je i lista oslobođenja koja ne narušava efekat koji zakon treba da postigne kod određenih potrošača, kao na primer za proizvodnju na površinskim kopovima, zatim korišćenje od strane DKP-a, u pitanju su diplomatsko konzularna predstavništva koja su i do sada bila oslobođena ovog poreza, što je regulisano međunarodnim ugovorima.
Veoma je važno istaći da primena ovih mera počinje od 1. avgusta 2015. godine, što znači da će prva plaćanja biti od septembra meseca.
Očekivani poreski prihodi, kako smo čuli, iznose 5,4 milijarde do kraja ove godine, odnosno 17 milijardi na godišnjem nivou.
Iz potrebe za daljim usaglašavanjem sa standardima EU, kao i zbog svih pozitivnih efekata koje smo naveli po državni budžet, koje ovaj Predlog zakona treba da proizvede, podržaću ovaj predlog zakona i u Danu za glasanje glasati za.