Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 332. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu. Drago mi je što su se i neki mediji zainteresovali za ovu temu, koju često potenciram ovde u Narodnoj skupštini, jer je važno da građani znaju koliko košta njihov nerad i kakav je zapravo njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam dva poslanička pitanja.

Prvo poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a tiče se mučkog prebijanja člana Gradskog veća grada Beograda i sekretara opštinskog odbora SNS u Zemunu, Gavrila Kovačevića, koji je brutalno pretučen bejzbol palicama pre dva dana ispred svoje kuće, ispred kuće u kojoj živi sa svojom porodicom.

Naime, da li je policija obavila sve neophodne radnje, ne bi li se utvrdilo ko su počinioci ovog gnusnog dela i da li postoje činjenice da je napad, ili barem indicije, da je napad politički motivisan?

Zašto ovo pitam? Zato što je u pitanju osoba koja nema nikakvih neprijatelja, koja nije ni sa kim u sukobu i posebno osoba za koju se ne vezuje ni jedna afera. Istovremeno, reč je o osobi koja je vrlo eksponirana kao funkcioner gradske uprave grada Beograda i jedan od istaknutijih aktivista SNS u Zemunu.

Ako imamo sve to u vidu, ja otvoreno sumnjam da je motiv za ovaj divljački napad isključivo politički, pogotovo ako imamo u vidu atmosferu u društvu, koju generišu pripadnici Saveza za Srbiju, atmosferu svakodnevnih poziva na nasilje i fizički obračun sa svima koji ne misle kao oni. Dakle, imamo atmosferu u kojoj mesecima imamo razne i brojne pretnje nasiljem i obećanjima kako će da nas biju, šamaraju, šišaju do glave, jure po ulicama, sačekuju ispred zgrada, pet metaka u leđa i sve ostale monstruozne pretnje sa kojima se mi koji pripadamo SNS suočavamo svaki dan već više meseci.

Da li je ovaj događaj zapravo kulminacija svih tih pretnji i poziva na progon političkih neistomišljenika, a koji dolaze iz kuhinje Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Bastaća i svih ostalih iz tog Saveza za Srbiju?

Sećamo se Jove Bakića koji je poručivao da će nas juriti na ulicama. Sećamo se kako su jurili Gorana Vesića u centru grada, sa namerom da ga linčuju nakon promocije knjige. Sećamo se pretnji šamarima funkcionerima SNS, da će svako od njih naći svog naprednjaka koga će da šamara. Pa ja sad pitam - da li je neko iz Saveza za Srbiju konačno našao svog naprednjaka za šamaranje u vidu Gavrila Kovačevića?

Nismo zaboravili ni izjavu onog Siniše Kovačevića, potpredsednika one Đilasove stranke, koji je rekao - ja ću da bijem. Evo šta je rekao, potpuno Hamletovski, biti ili ne biti, ja sam tu dilemu razrešio, ja ću da bijem. I više nema nedoumica, niti ih sme biti. Mi treba da bijemo, na svaki način, na svaki način, ponavljam, na svaki način. Eh, kako je tužno biti Kovačević. Ali, ne Dušan, već samo Siniša.

Šta ovo znači? Jel ovo znači da svako ko ovo sluša treba da odabere nekoga za koga mu se učini da je adekvatna osoba da se fizički obračuna sa njim?

Odmah u startu da budemo načisto, niko od nas iz SNS se ne boji nikog od njih. Mi znamo da su u pitanju obične kukavice. Jaki su samo kada su u gomili.

Moje drugo pitanje je posledica toga, porasta agresije i govora mržnje i stvaranja atmosfere netrpeljivosti i pretnji fizičkim nasiljem, što je ovih dana u porastu. Kulminacija toga je naslovna strana NIN-a od juče.

Pitanje je upućeno svim novinarskim udruženjima, a posebno Savetu za štampu, onom famoznom Savetu za štampu koji uvek nađe za shodno da kritikuje neke naslovne strane i tekstove u štampanim medijima, a za sada nismo dobili osudu naslovne strane, monstruozne, skandalozne, sramne naslovne strane NIN-a, ako može kamera da zumira - dakle, da li će reagovati i konačno osuditi, vrlo jasno osuditi, dakle ne pokrivati sa nekim saopštenjima nemuštim u smislu da im nije jasna naslovna strana, da traže dodatno objašnjenje od uredništva, itd? Tražimo jasnu osudu ove sramne i skandalozne naslovne strane NIN-a.

Postavljam pitanje - koja je poruka ovakve fotografije? Da li je ovo direktan poziv na ubistvo predsednika Republike? Da li je ovo priželjkivanje ubistva predsednika Republike? Jer, mi znamo sa kakvim mozgovima imamo posla. Mi znamo da imamo posla sa ljudima koji su se otvoreno radovali kada je Vučić završio na VMA, čak priželjkivali fatalni ishod.

Na samom kraju, predsedavajuća, želim da poručim svima da ne nasedaju na laži kako je NIN povukao, tobože, naslovnu stranu. Nije ništa povukao NIN, evo je današnja naslovna strana, ovo je današnji broj NIN-a, na naslovnoj strani je fotografija Aleksandra Vučića na koga je upereno oružje, mitraljez.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, 330. dan je kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu. Među njima je velika većina njih koji su na stalnom radu u Narodnoj skupštini i oni na taj način pokazuju svoj odnos prema Narodnoj skupštini, pokazuju svoj odnos prema budžetu o kom raspravljamo i pokazuju svoj odnos prema građanima Srbije.

Meni je drago, gospodine predsedavajući, što smo juče dobili potvrdu svega onoga o čemu su poslanici SNS govorili proteklih dana, a to je da je ova odluka famozna o plagijatu isključivo politička, a dokaza za to ima mnogo, od pretnji svojevremeno da će ti nazovi studenti blokirati Rektorat, da će blokirati zgradu, da će protestvovati i ko zna šta još, pa do onog jučerašnjeg stavljanja lanaca na ulazna vrata od zgrade ministarstva. Zamislite sada grupa ludaka dođe i stavi lanac na ulazna vrata od zgrade ministarstva, pa sve do sinoćnjeg skupa koji je trebao da služi kao dodatni pritisak na ministra finansija. Na sreću, taj skup je propao. Mislim da nije bilo ni 200 ljudi. Evo ovako to izgleda. Ne znam da li to kamera može da zumira?

(Marijan Rističević: Da li su oni prijavili taj skup?)

Da, hvala, gospodine Ristićeviću.

Uzgred, skup nije ni bio prijavljen, ali skupilo se oko 200 ljudi sa sve Boškom Obradovićem. Evo ga Boško. Tu je Boško. Boškić vodi skup. Ne znam da li je bila Marinika.

Dakle, koliko god se trudili i Boško Obradović i Marinika Tepić ili Čobanu ili sada čujemo da ima još neko prezime, čitamo ovih dana u medijima. Verovatno kako se udavala, tako je dodavala po koje prezime, ali nije to sada tema.

Gospodine ministre, ono što je važno da znate to je da oni neće stati na ovome. Pojačavaće se pritisci na vlast i na vas i na Vladu Srbije. svaki dan će organizovati nove emisije, okrugle stolove i ko zna šta još na onim njihovim televizijama – N1, Nova, u njihovim medijima – „Danas“, „NIN“, „Vreme“, „Nedeljnik“ i ko će znati koji su još mediji u pitanju sa ciljem da treba da podnesete ostavku, kako oni kažu, a ja postavljam pitanje kome da podnesete ostavku? Bošku Obradoviću? Mariniki Tešić da podnesete ostavku ili Čobanu ili kako god se ona prezivala? Draganu Đilasu? Vuku Jeremiću? Da li njima treba da podnesete ostavku? Može, ali prvo Đilas da objasni 619 miliona evra.

Evo, neka Đilas objasni 619 miliona evra i, ako treba, svi ćemo da podnesemo ostavke. Neka Vuk Jeremić prvo objasni zašto je dobijao pare od onog Patrika Hoa, međunarodnog kriminalca. Dakle, postoje dokazi u tom smislu da je dobijao ogroman novac od njih, pa neka objasni tu povezanost, neka objasni po kom osnovu je dobijao pare od njih, pa ćemo svi, ako treba, da podnesemo ostavke, ali to se neće deseti. Oni nikad neće objasniti na osnovu čega su dobijali toliki novac i kako su zaradili toliki novac, pa u tom smislu želim, ministre, da vama dam snažnu podršku i da kažem da takvim ološima nikad ne treba da podnesete ostavku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kratak komentar, kako ste i rekli. Upravo ste, ministre, rekli ono, odnosno napravili šlagvort da se nadovežem i da kažem što bolji rezultati budu bili i vas i Vlade Srbije, a rezultati su odlični i nesporni, u tom smislu, što više projekata o kojima ste malopre govorili budemo imali, što više radnih mesta budemo otvarali, što više investicija budemo dovodili, što više budemo gradili mostova, škola, bolnica, i ostalih gradilišta, to će snažniji biti napadi upravo na vas i na ostale ministre i na Vladu Srbije, a sve u cilju nanošenja štete Aleksandru Vučiću, kao predsedniku SNS i Republike Srbije. Tu je stvar potpuno jasna.

Dakle, oni svoju politiku baziraju na tome što gore za Srbiju, to bolje po njih. Tako oni misle. Na sreću, u praksi se ispostavlja – što je bolje Srbiji, to je gore njima.

Za sam kraj, predsedavajući, želeo bih da iskoristim priliku kada sam se već javio da pomenem jedan tužan događaj koji se dogodio, a mediji su o tome izvestili pre nekoliko minuta. Naime, Gavrilo Kovačević, član Veća GO Zemun i sekretar opštinskog odbora SNS Zemun, brutalno je pretučen u Zemunu kada su ga ispred zgrade u kojoj živi napali bejzbol palicama.

Policija je odmah izašla na mesto događaja i još uvek se utvrđuje da li je ovaj napad politički motivisan. Dakle, ja u ovom trenutku ne želim da tvrdim da je ovaj napad politički motivisan, ali ono što je nepobitno, to je da su Kovačeviću košulja i džemper potpuno krvavi, a svi koji ga poznaju u potpunom su šoku i moram da istaknem da ga i ja lično poznajem i znam o kakvom se čoveku radi, jer je Kovačević poznat kao veliki radnik i za građane opštine Zemun, a i u SNS je prepoznat kao čovek ogromne energije i elana u poslu koji obavlja. Za njega se apsolutno ne može vezati apsolutno nikakva afera u tom smislu.

Tako da SNS snažno osuđuje ovakav brutalni napad, sa nadom, zaista se nadamo da ovaj napad nema, nije politički motivisan. Utvrdiće se da li je politički motivisan i nadamo se da u budućnosti više nikada neće doći do nikakvih krvavih košulja i ovakvih sličnih napada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 329. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu. Da stvar bude gora, danas kada raspravljamo o amandmanima na Predlog budžeta za 2020. godinu, ni danas nisu našli za shodno da dođu, da ponude tu svoju argumentaciju, ako je uopšte imaju, i na taj način pokazuju svoj odnos i prema Narodnoj skupštini i prema Predlogu budžeta za 2020. godinu i prema građanima Srbije.

Neki od njih su, koliko vidim, podneli amandmane na Predlog budžeta, neki od njih su najavili konferencije za štampu u holu Narodne skupštine, ali to je to što možemo da očekujemo od njih. Da uđu u salu, da se suprotstave argumentima, da iznesu svoje argumente, to je nešto što ne možemo očekivati od njih. Šta bi mogli da kažu? Šta bi mogli da zamere? Kakav argument bi mogli da daju u prilog tezi da budžet nije razvojni, kao što vole da govore ovih dana u svojim saopštenjima, na svojim konferencijama, kako budžet nije razvojni, kako je predizborni i tako nešto, kada znamo da imamo posla sa osvedočenim lažovima, i to sa lažovima, zaista, da kažem, fantastične vrste?

Dakle, imamo najnoviju laž i Boška Obradovića i Marinike Čobanu Tepić, kako se već preziva, pa su pokušali pre neki dan u svom konstruisanju svakodnevnom različitih afera da nas posvađaju i sa Rusijom, sa Ruskom Federacijom, pa su u svojoj, nazovi, argumentaciji pokazali osminu jednog dokumenta. Osminu dokumenta koji je navodno trebao da dokaže neku aferu, prodaju oružja Ukrajincima itd. Kažem, pokušali su da nas posvađaju sa Ruskom Federacijom na taj način i Aleksandar Vučić je, kao predsednik Republike, pre nekoliko dana, na konferenciji za štampu obelodanio kolike su razmere njihovih laži. Dakle, sakrili su dve stranice, izaberu jednu stranicu da kao nešto dokažu, a sakriju ostatak u kome se jasno vidi da je krajnji kupac tog oružja, dakle, Poljska, Poljak i da nikakve veze nema ni sa Ukrajinom, ni sa ubijanjem, kako oni to vole maliciozno i onako vrlo patetično da kažu, kako mi ubijamo rusku decu ili ne znam već kakve su gluposti govorili.

Dakle, imamo posla sa ozbiljnim lažima, sa ljudima koji su spremni svakodnevno da izmišljaju najnovije monstruozne optužbe i laži i o Aleksandru Vučiću i o svim funkcionerima Vlade Srbije i SNS.

U prilog tome, pre dva dana je izašao zanimljiv tekst u „Blicu“. Dakle, „Blic“ su novine za koje ne možete da kažete da su režimske ili da favorizuju SNS ili Vladu Srbije ili tako nešto. Izašao je tekst, odnosno intervju Jelene Anasonović, jedne od organizatorki protesta „Jedan od pet miliona“ i ona u toj svojoj ispovesti kaže i potvrđuje sve ono što smo mi inače znali i govorili mesecima unazad, da ti protesti zapravo nisu građanski i da nisu nepolitički, već su vrlo politički, da su kreirani i organizovani od strane Saveza za Srbiju i Dragana Đilasa. Ona kaže – tamo gde su po gradovima stranke bliske Savezu za Srbiju organizovale proteste često nije bilo dobrodošlo da govori neko iz npr. lokalnog fronta, Pokreta slobodnih građana ili neke treće opcije.

Dalje, ona kaže, na pitanje novinara – kako je izgledao taj pokušaj preuzimanja protesta, našla sam se sa Stefanom, izvesnim Stefanom, i Draganom Đilasom i rekla sam im da to treba da budu građanski protesti, bez stranačkih obeležja i da nama treba njihova podrška u smislu logistike i neki vid komunikacije, da ne dođe do sabotaže. Onda novinar postavlja pitanje – ko je finansirao kamion, ozvučenje i takve stvari? Ona kaže – što se tiče kamiona i ozvučenja, to je plaćao Savez za Srbiju, znači, Dragan Đilas, iako smo se sami snalazili za mnoge potrebne logističke stvari itd, pa kaže – kada su političari počeli da govore, imali smo problem ukoliko su bili izvan Saveza za Srbiju.

Zašto ovo sve čitam? Zato što se iz ovoga, a ima toga mnogo u ovom intervjuu, jasno vidi ono što smo mi iz SNS govorili mesecima unazad, a to je da su ti protesti bili politički i organizovani i kreirani i osmišljeni od strane Saveza za Srbiju i Dragana Đilasa. Ovo sve govorim u prilog tezi da imamo posla sa ozbiljnim lažovima, sa ljudima koji su spremni svakodnevno da izmišljaju nove pokušaje afera, optužbi itd. Meni je drago što su građani imali prilike da vide konferenciju za štampu Aleksandra Vučića gde je demontirao čitav njihov sistem laži i izmišljotina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Normalno je kada raspravljamo o budžetu, da ta rasprava bude i šira malo nego obično, da se govornici dotaknu još nekih društvenih segmenata koji se prelamaju kroz ovaj Predlog budžeta, pa su tako mnogi govornici u toku današnje rasprave, neki od njih više nisu u sali, oni imaju jedan manir da dođu tako na 10 ili 15 minuta u salu, ispričaju nešto i odu da rade neke druge stvari ili da obavljaju neke druge obaveze ne znam ni sam. Jedan od njih je između ostalog, govorio o tome, mislim da dolaze iz one Stranke moderne Srbije ili kako se već zove ta stranka, kako sam skok Srbije na svetskoj Duing biznis listi ne znači ništa za građane, tj. neće se osetiti poboljšanje životnog standarda građana.

Mogu delimično da prihvatim da sama vest o skoku Srbije na svetskoj Duing biznis listi ne znači automatski, odnosno ne stvara osećaj kod građana da ima bolji životni standard, da ima više novca u džepu, ali, kako da vam kažem, povećanje penzija i povećanja plata koje je predviđeno ovim budžetom će i te kako uticati na životni standard građana i to je nešto što niko ne može da ospori.

Kada mi povećamo plate nekome za 8%, nekome za 10%, nekome za 15%, to se i te kako manifestuje poboljšanjem životnog standarda građana i građani to osećaju u svom džepu, dakle, to povećanje. Nekome je to 2.000 dinara, nekome je to 3.000 dinara, nekome je to 5.000 dinara, nekome i više. U tom smislu, to je i te kako osetno povećanje životnog standarda.

Takođe kada govorimo o penzijama, dakle, penzije se povećavaju za 5,4%, ne ulazim sada u onu raspravu o švajcarskom modelu. O tom švajcarskom modelu najviše pričaju oni poslanici koji ništa ne znaju o tom švajcarskom modelu.

Čule su se zamerke da treba više da se radi na popravku investicione klime, dakle, zapisao sam tu konkretnu zamerku - popravak investicione klime. Pa, mi to i radimo i to godinama unazad, intenzivno radimo na poboljšanju investicione klime u Srbiji. Čak slobodno mogu reći da sve što radimo, radimo zbog poboljšanja investicione klime u Srbiji, dakle, zbog stvaranja boljih investicionih uslova i boljeg investicionog ambijenta i efekti se već osećaju.

Dakle, efekti se osećaju i kroz zakonodavstvo, i kroz pravnu sigurnost, i smanjenjem opterećenja na zarade, i omogućavanjem bržeg izdavanja građevinskih dozvola i sličnih stvari i sve to daje rezultat. To rezultira time da smo apsolutni rekorderi u privlačenju stranih i direktnih investicija i to više niko i ne spori. Dakle, to ne govorimo mi iz SNS, to priznaju sve relevantne finansijske ustanove, da smo apsolutni rekorderi po prilivu stranih direktnih investicija i nastavićemo sa ulaganjima i u putnu infrastrukturu, i u saobraćajnu infrastrukturu, i u železničku infrastrukturu, i u izgradnju puteva, mostova, bolnica, škola, vrtića i svega ostalog što je predviđeno, između ostalog i ovim budžetom.

Kada je reč o polemici da li je odluka o plagijatu politička ili nije, pa, naravno da je politička. Apsolutno je politička i ja mislim da se to onako, narodski rečeno, iz aviona vidi da je ova odluka isključivo politička i meni je žao što je Beogradski univerzitet, da kažem podlegao političkom pritisku određenih političkih partija, na čelu sa Draganom Đilasom, sa Vukom Jeremićem, Boškom Obradovićem, i svima njima iz tog Saveza za Srbiju koji su na dnevnom nivou vršili najsnažniji mogući politički pritisak na Beogradski univerzitet.

Delove tog pritiska i sada osećamo. Pokazaću vam samo vest od jutros „Ne davimo Beograd lancima zatvorili Ministarstvo, Siniša Mali ni dana više da ne provede na funkciji“. Zamislite, došlo par ludaka jutros ispred Ministarstva finansija i lancima zatvorilo ulaz u zgradu Ministarstva finansija. Pa, jel to nije politički pritisak? Pa, jel to nije? I ja se pitam gde je obezbeđenje, i ja se to pitam. Dakle, nije to sporno. Sporno je da mi ovde trpimo konstantno iživljavanje, višemesečno određenih političkih partija na čelu sa Draganom Đilasom, koji su konstantno vršili najstravičniji mogući politički pritisak na Beogradski univerzitet.

Šta znači to da ti neki nazovi ih studenti, mesecima prete kako će blokirati, kako će se tamo ne znam šta sve raditi u zgradi Rektorata, ukoliko odluka ne bude onakva kakvu oni žele da odluka bude. Ako to nije politički pritisak, ne znam šta je onda politički pritisak.

Još samo jedna stvar za sam kraj. Kada je reč o polemici vezano za ovu Anasonovićku koju smo danas toliko puta pominjali. Dakle, niko se ovde ne slaže sa politikom koju zastupa ta Jelena Anasonović. Mi smo njeno svedočenje, odnosno tu njenu ispovest, kako su to dnevne novine prenele, samo upotrebili kao krunski dokaz onoga o čemu smo mi iz SNS mesecima unazad pričali, a to je da protesti koji su se mesecima organizovali nisu nikakvi građanski protesti, već protesti koje je organizovao Savez za Srbiju, Dragan Đilas i svi oni iz tog Saveza za Srbiju, sa ciljem rušenja legalno izabrane vlasti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 325. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, za koji uredno primaju platu. Velika većina među njima je na stalnom radu u Narodnoj skupštini i na taj način pokazuju svoj odnos prema funkciji koju obavljaju prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Moje pitanje je upućeno MUP, ali i Tužilaštvu, a povodom pretnji direktoru Sportskog centra „25. maj - Milan Gale Muškatirović“ Jovanu Kneževiću.

Da podsetim javnost, Grad Beograd je tokom jula ove godine preuzeo nadležnost nad ovom ustanovom i tom prilikom imenovao novo rukovodstvo. Do tada generalni direktor, odnosno Sportski centar „Milan Gale Muškatirović“ je bio, da kažem, pod kontrolom GO Stari grad, a na čijem čelu je Marko Bastać, koga građani zovu „kesa“. Nadimak je dobio zato što voli da prebija i maltretira ljude tako što ih vezuje i stavlja im kesu na glavu.

Međutim, šta je ovde naročito simptomatično? To je što su pretnje novom direktoru stigle dan pre zakazane konferencije za štampu, a na kojoj su objavljeni stravični, da kažem, dokazi o malverzacijama Marka Bastaća i njegovih saradnika u vreme dok su kontrolisali rad SC „Milan Gale Muškatirović“, ali i GO Stari grad.

Budžetska inspekcija Grada Beograda je napravila izvešta na 274 strane o nedomaćinskom i štetočinskom odnosu prema SC „Milan Gale Muškatirović“ i sve je to rezultiralo dugovima, minusima i gubicima od skoro dva miliona evra.

Zamislite da jedna sportska ustanova za par godina napravi gubitak od skoro dva miliona evra? Zamislite tu količinu nezakonitosti i nepravilnosti u radu, lopovluka jednom rečju, kada su stručnjaci uspeli da naprave gubitak od skoro dva miliona evra?

Ja ću spomenuti samo neke od nepravilnosti. Gradska opština Stari grad je isplatila na račun sportskog centra 2,96 miliona dinara za pokriće troškova osiguranja imovine kojom upravlja sportski centar, a pre usvajanja posebnog programa korišćenja opštinske pomoći.

Dakle, da pojednostavim. Na lepe oči su im pare uplaćeno. Dakle, uplatim ti pare i verujem ti na reči da ćeš ti namenski da potrošiš taj novac. Zatim, sportski centar je dao 543 hiljade dinara dobavljaču "PROFI TEAM PLUS", iako dobavljač nije pružio nikakav dokaz da je izvršio tu uslugu.

Idemo dalje. Račune vredne 4,74 dinara nije potpisalo odgovorno lice čime bi se potvrdila verodostojnost. Zatim, za celu 2018. godinu sportski centar je potrošio na ime prevoza za dolazak i povratak s posla angažovanih osoba, iako one nisu imale zaključen ugovor sa sportskim centrom.

Idemo dalje. Omladinskoj zadruzi "Dis Milenijum" plaćeno je 440 hiljada dinara za angažovanje osoba za koje ne može da se utvrdi na kojim poslovima su radile, a istoj zadruzi je plaćeno 890 hiljada dinara za angažovanje radnika bez javne nabavke. Dakle, ovo su samo neki od primera i onda nakon ovoga imamo pretnje smrću. Dakle, otvorene pretnje smrću i to tako što su zvali suprugu direktora i pretili i njemu i njegovoj deci.

Ja osnovano sumnjam da je motiv ovih pretnji upravo iznošenje podataka o malverzacijama i lopovluku Marka Bastaća i njegovih saradnika u sportskom centru, ali i u opštini Stari grad, jer oni jedino što znaju to je da prete i pozivaju na progon i linč svih onih koji ne misle kao on.

Pogledajte samo monstruoznosti koje su pisali i objavljivali svih ovih dana kada je objavljeno da je predsednik Republike Aleksandar Vučić zbog zdravstvenih tegoba završio na VMA. Prosto su se takmičili u monstruoznosti i vulgarnosti. Prosto su priželjkivali čak i smrt predsednika Republike.

Pitam koliko bolestan moraš da budeš, pa da pozivaš na nečiju smrt i da priželjkuješ nečiju smrt zato što se politički ne slažeš sa njim? Evo kako to izgleda, predsedavajući. Onaj Jakšić Marko iz Severne Mitrovice kaže - umro je drug Vučić. To tvituje na svom zvaničnom tviter nalogu.

Imamo i onog komičara u pokušaju Ivana Ivanovića koji je takođe tvitovao jedan sramni tvit. Ne znam da li kamera može ovo da zumira? Verovatno je nervozan zbog pada gledanosti.

Pa imamo i Sergeja Trifunovića, isto jedan sraman tvit. Sve je to kulminiralo izvesnom Vladlanom Slavkovićem, taj odbornik u Skupštini grada Kraljeva, koji kaže - možda je politički korektnije da mu saspemo pet metaka u leđa i da se napijemo posle atentata. Onda je bio na saslušanju pa se vadi i kaže da se samo šalio, a N1 izveštava o tome sa saslušanja i kaže - saslušan je zbog tvita u kome se, između ostalog, pominju i meci. Pa nije to tvit u kome se pominju meci, ovo je otvorena pretnja. Kaže čovek - možda je politički korektnije da mu saspemo pet metaka u leđa. Kakav je to tvit u kome se pominju meci, to je direktna pretnja, ali šta očekivati od Televizije N1 kada smo čuli koliko je šiptarskih para završilo na računima Jugoslava Ćosića? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, već je saopšteno da je danas 325. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, posao za koji su ih građani birali, a posao za koji uredno primaju platu. Nažalost, velika većina među njima je na stalnom radu u Narodnoj skupštini, da stvar bude gora, i time na najbolji način pokazuju, zapravo, njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije.

Predsedavajući, ja sam očekivao da bar danas kada raspravljamo o Predlogu budžeta za 2020. godinu, kao najvažnijem aktu koji Skupština usvaja, dakle, da će bar danas poslanici tog dela opozicije udostojiti se da dođu na sednicu Narodne skupštine. Ali, očigledno sam imao prevelika očekivanja u tom smislu. Umesto toga, oni su odabrali da drže konferencije za štampu ovde u holu Narodne skupštine juče i danas i da po ko zna koji put ponavljaju reciklirane i po ko zna koji put prepričane već tekstove Milovana Brkića iz „Tabloida“, pokušavajući da na taj način iskonstruišu nekakve afere.

Zapravo, cela kampanja i Boška Obradovića, Jenkija, to mu je novi nadimak, pošto je omiljeni gost Američke ambasade, i Marinike Tepić ili čobanluk, kako joj je pravo prezime, dakle, cela njihova kampanja se, zapravo, svodi na svakodnevno prepričavanje tekstova koji su svojevremeno izlazili u onom „Tabloidu“, a koji su u rangu najpoznatijih svetskih teorija zavere. I, onda su nervozni kad im građani Srbije ne veruju. Naravno da im ne veruju. Koliko god se „N1“ i „Nova“ i „Danas“ i „Vreme“ i „NIN“ i svi ostali mediji trudili, naravno da im građani Srbije ne veruju.

Sama činjenica, predsedavajući, da je Narodna skupština, na predlog šefa poslaničke grupe SNS, gospodina Martinovića, udvostručila vreme za raspravu o Predlogu budžeta za 2020. godinu govori o tome da nam je cilj da rasprava bude što transparentnija i sadržajnija i da građani budu informisani o tome kako je kreiran Predlog budžeta i kako će biti trošen novac, a budžet je, po mom mišljenju, dobro isprojektovan, uravnotežen, ima svoju razvojnu komponentu, ali ima i svoju socijalnu komponentu.

Ono što treba istaći, to je da će nesumnjivo doći do daljeg povećanja standarda građana Srbije, kao i privrednog rasta i to se u Predlogu budžeta vrlo jasno vidi. Dakle, tu mislim i na povećanje plata u javnom sektoru i na povećanje penzija od 5,4% i na unapređenje zdravstvene zaštite, modernizaciju obrazovnog sistema, bolje uslove za školovanje, ulaganja u kulturu, sport, odbrambene resurse itd.

Ono što takođe treba istaći, to su rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. Dakle, kako smo i čuli, ako se ne varam, 260 milijardi dinara, što je oko 4,5% BDP. Sva ostala ulaganja u infrastrukturu, i Moravski koridor, Fruškogorski koridor, autoput ka BiH i Republici Srpskoj, autoput mira prema Draču, brze saobraćajnice Ruma, Šabac, Loznica, brze pruge Beograd-Budimpešta i sve ostalo što je predviđeno.

Ono što je posebno važno istaći, to je da sve ovo ne bi bilo moguće da nismo sproveli mere fiskalne konsolidacije na predlog upravo Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera, koje su dovele do ozdravljenja javnih finansija i oporavka naše ekonomije. Tu je ključna razlika između nas i stranaka bivšeg režima, koji su, da kažem, dok su vršili vlast, doveli Srbiju na ivicu bankrota.

Dakle, komercijalne kredite, preskupe kredite su uzimali da bi povećavali penzije, ali pred izbore. Uništili su stotine preduzeća, uništili stotine fabrika, ostavili stotine hiljada građana bez posla. Odgovornost je ta ključna reč između nas i njih. Mi danas ispravljamo i njihove katastrofalne greške koje su činili i vraćamo njihove preskupe kredite, oporavljamo Srbiju u svakom segmentu i građani će to vrlo brzo osetiti u periodu koji dolazi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 318. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu. Među njima je i onaj Boško Obradović, koji je danas ipak došao u Narodnu skupštinu, ali samo tu do hola, nije došao na svoj posao za koji prima platu, već je u holu održao konferenciju za štampu, ako se to tako može nazvati, iznosio gomile gluposti i galamio, mlatio tamo nekim papirima, mahao i rukama i nogama po svom dobrom običaju.

Kaže Boško Obradović da ne treba da pristaju, valjda oni iz te opozicije, na spinove vlasti. I to kaže čovek koji je glavni Đilasov potrčko. Dakle, glavni jurišnik Dragana Đilasa, čoveka koji je osmislio spin, koji je uveo reč spin u srpsko novinarstvo, koji je glavni majstor spinovanja. Mi pre pojave Đilasa nismo u našim medijima znali za reč spin. Nismo znali za tu pojavu. On je to uveo, onog trenutka kada je kontrolisao sve medije u Srbiji.

I sada, i danas, imamo pojam spina i spinovanje na dnevnom nivou, bar u onim medijima koji su pod njegovom kontrolom - N1, Nova i svi ostali, ima tu dosta i štampanih medija. To se ogleda u pokušaju da se na svaki način iskonstruiše pokušaj afere čija je meta upravo ministar unutrašnjih poslova.

Nema veze što su sve nadležne institucije momentalno reagovale, nema veze što su sve merodavne institucije demantovale sve ono što je dolazilo sa njihove strane, ništa to nije važno, tu ne pomažu ni argumenti, ni činjenice, ništa, apsolutno, važno je samo da se na svaki mogući način ponovi, valjda se vode onim - sto puta ponovljena laž postaje istina, i onda oni to nastave preko svojih medija svakodnevno da spinuju, upravo na način kako je to osmislio njihov šef Dragan Đilas.

Ono što je meni posebno simptomatično je tajming, tajming konstruisanja ove afere, a on je usledio nakon najave ministra unutrašnjih poslova da će uslediti istraga, koja je potom i usledila, istraga protiv Đilasovih firmi "Dajrekt medija" i ostalih povezanih firmi, zbog muljanja oko kupoprodaje sekundi na RTS-u, a prilikom čega je RTS direktno oštećen za ogromne svote. I kako imamo najavu afere da će se nadležni organi pozabaviti time i tom proneverom, tako imamo s druge strane lansiranje bezbroj afera usmerenih protiv ministra unutrašnjih poslova.

Ono što bih ja želeo za kraj da kažem, a to je - ministre, što bolji rezultati Vlade budu bili, što više budemo gradili auto-puteva, puteva, mostova, škola, bolnica, što više budemo otvarali radnih mesta, dovodili investicija, fabrika i svega ostaloga, to će jači i žešći biti napadi i na vas i na sve ostale članove Vlade Srbije i, naravno, na Aleksandra Vučića, koji im je inače svakodnevna meta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Drago mi je što smo se vratili na dnevni red i na listu govornika nakon malo duže, da kažem, pauze.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 317. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu i na taj način jasno pokazuju svoj odnos i prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, prema Komisiji za zaštitu konkurencije i Komisiji za zaštitu hartije od vrednosti, ali i prema građanima Srbije.

Ja sam očekivao da bar danas dođu na sednicu kada govorimo o ovim samostalnim i nezavisnim institucijama. Složićete se da su im usta bila puna godinama unazad o samostalnim i nezavisnim institucijama, pa su nas i optuživali kako ne želimo da stavljamo na dnevni red izveštaje ovih samostalnih nezavisnih tela, a kada smo organizovali sednicu Narodne skupštine sa dnevnim redom izveštaj o radu tih tela, opet nisu došli na tu sednicu.

Ali, ako se pitate zašto ih nema danas kada govorimo o ovim institucijama, odgovor je vrlo jednostavan – pa, ne da im Dragan Đilas. Ne da im Dragan Đilas, koji je šef svima njima, ne da im da dođu na sednicu. Znate kako, Komisija za zaštitu konkurencije je po prirodi stvari antimonopolsko telo, dakle, po prirodi stvari antikorupcijsko telo. Ako uzmemo to u obzir, onda i ne čudi zašto Dragan Đilas ne da svojim poslanicima da dođu na današnju sednicu. Kako očekivati od Đilasa da podrži antimonopolsko telo kada je on svo svoje bogatstvo zaradio upravo na monopolu, upravo pomoću monopola? Kako očekivati od Đilasa da podrži antikorupcijsko telo kada je on sav svoj imetak stekao upravo pomoću korupcije?

Dakle, svi znaju da je on imao apsolutni monopol nad medijskim oglašavanjem u Srbiji, i to monopol koji je ostvaren isključivo političkim sredstvima, političkim uticajem i one „Dajrekt medije“ i svih ostalih povezanih firmi i da je na taj način stekao desetine miliona evra. Svi znaju da je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, upravo zahvaljujući koruptivnim radnjama, stekao taj čuveni imetak koji se danas meri sa desetinama miliona evra, 25 miliona evra, ako se ne varam, a sam kaže, i to je javno dostupan podatak, a sam kaže da u periodu dok se nije bavio politikom, dok je bio navodno u Češkoj, zaradio 74.000 evra. Onda se nameće pitanje – odakle tolika razlika, odakle toliki novac?

Ako uzmemo u obzir to da je za to vreme obavljao isključivo javne funkcije, kao npr. direktor one nepostojeće kancelarije, narodne kancelarije predsednika Republike, pa onda ministar u Vladi, pa onda gradonačelnik Beograda, pa zamenik predsednika DS itd, onda dobijamo jedan odgovor na to pitanje odakle ta razlika i odakle toliki milioni.

Sad, problem je u tome što sad kad je kasa ponovo puna, sad kad je državni budžet, da kažem, pun, sad kad ima para u budžetu, e, sada bi da se vrate na vlast, pa da nastave sa ličnim bogaćenjem.

Iskoristio bih priliku, zarad građana Srbije, samo da kažem jednu stvar vezanu za obraćanje prethodnog govornika. Pa, pomešao je neke godine i neke mandate kada je govorio o tome da je SNS zaslužna za to što je Šabić obavljao funkciju Poverenika za javne informacije. Dakle, nije u pitanju SNS, nije uopšte ta godina. To je bilo godinu dana ranije, pre nego što je SNS, da kažem, preuzela odgovornost za vršenje vlasti.

Kada je reč o onom Raduloviću, kako ste vi rekli „ludi Radule“ ili ne znam već kako ste ga nazvali, dakle, to je delimično istina, ali tada premijer nije bio iz redova SNS, već iz druge stranke. Ta Vlada jeste imenovala, ali posle par meseci, kada su ljudi videli s kim imaju posla, odmah su ga oterali iz Vlade i to je završena priča. To samo zarad građana Srbije.

Dakle, Srpska napredna stranka, poslanička grupa Srpske napredne stranke snažno podržava predloge koji su danas na dnevnom redu. Naš ovlašćeni predstavnik je istakao sve one razloge zbog kojih ćemo glasati za kadrovska rešenja koja su danas na dnevnom redu, a tiču se Komisije za zaštitu konkurencije i Komisije za hartije od vrednosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati amandman o kome smo malopre govorili iz svih onih razloga koje je i Vlada predložila u mišljenju koje je dostavila narodnim poslanicima, kada govorimo o predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Međutim, gospodine predsedavajući, danas je 302 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu, 302 dan kako se nalaze u tzv. „bojkotu parlamenta“. Time pokazuju vrhunsku neodgovornost i prema parlamentu i prema građanima Srbije koji su ih birali.

Sad, znam da bi neki iz tog dela tzv. „opozicije“ voleli da se vrate u parlament. Dakle, mogu i da nabrajam konkretno imena nekih poslanika koji bi zaista voleli da se vrate u parlament, ali ima jedan problem, ne da im njihov šef, ne da im Dragan Đilas. Ne da im ni da se oglase u javnosti po tom pitanju, a kamo li da se vrate u parlament.

I to ne kažem ja, niti iko iz SNS, to je rekao i jutros Rade Veljanovski na onoj televiziji N1. Ja sam slučajno upalio N1, hteo sam vremensku prognozu da pogledam, pa sam imao prilike da vidim Radeta Veljanovskog kako gostuje i kako tvrdi da je Dragan Đilas apsolutni gospodar onog što se danas u Srbiji zove opozicija, da je apsolutni šef, da je gospodar tog Saveza za Srbiju i da svi moraju bespogovorno da slušaju. Čak je upotrebio jednu sintagmu, a to je da je Dragan Đilas kupio ili da kupuje srpsku opoziciju.

Ono što je još gore od ovoga o čemu sam govorio, to je nastavlja se linčovanje i iživljavanje dela naših političara, dela političara iz opozicije prema javnim ličnostima koje se usuđuju da ne misle na način na koji to naređuju „Danas“, N1, NIN, „Vreme“ i svi ostali iz tog miljea.

Nakon jučerašnjeg iživljavanja nad slavnim umetnikom Momčilom Bajagićem Bajagom, imamo nastavak. Tako Vuk Jeremić, on je valjda predsednik one Narodne stranke, koji se očigledno iznervirao zbog nastupa poznatog pevača Ace Lukasa na rođendanu SNS u hali „Spens“ u Novom Sadu, koji je u svom nastupu otpevao stihove čuvene patriotske pesme „Ovo je Srbija“, ponavljam čuvene patriotske pesme, po meni možda i najlepše patriotske pesme u Srbiji, Vuk Jeremić na to je rekao na svom zvaničnom tviter nalogu „Gorećeš u Paklu“.

Ovo je slika Ace Lukasa za mikrofonom kako peva stihove o kojima sam govorio i Jeremićev komentar na to je „Gorećeš u Paklu“.

Zamislite tu bestidnost. Zamislite. Posle je Vuk Jeremić osetio potrebu da reaguje, da objasni dodatno, pa kaže: „Svima koje je uznemirio moj komentar“, citiram: „Drogirani delikvent, sa tamnim naočarima peva o grobovima ratnika sluđenoj gomili, dovezenoj autobusima, a direktan TV prenos toga ide celoj naciji“. Tu misli na događaj, proslavu rođendana SNS. Kaže: „Mene ovo neodoljivo asocira na Pakao“.

Dakle, tu vređa i sav srpski narod nazivajući ga „sluđenom gomilom“ u „sluđenoj naciji“ i ja moram da postavim pitanje, dokle ćemo trpeti targetiranje? Dokle ćemo trpeti crtanje mete na čelo svakoga ko se usudi da ne misli na način na koji misle N1, „Danas“ i svi ostali i razni akademici, Dušan Teodorović, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima adekvatan nadimak i svi ostali i ovaj isti Vuk Jeremić koji je u svojoj prošlosti usuđivao da se naziva nacionalistom, desničarem, patriotom itd. Zamislite, on se čak u jednom delu svoje karijere slikao sa šajkačom želeći na taj način da pošalje poruku kako je on nacionalista, kako je on patriota.

Ja sam posle ovoga, posle ovog ruganja našoj naciji, posle ruganja vrhunskoj patriotskoj pesmi, pesmi koja izaziva najdublja osećanja kod slušalaca i najlepša osećanja kod slušalaca, ja očekujem da u njihovom stilu spaljivanja knjiga, spaljivanja svega onoga što bi trebalo da nam bude sveto, ja očekujem da on spali sada svoju šajkaču sa kojom se svojevremeno slikao. Sramota da ga bude.

Ja zaista ne znam, gospodine predsedavajući, kako sam ja to obmanuo javnost, tako što sam čitao javno dostupne izjave Vuka Jeremića, možda je mislio na jučerašnju izjavu onog akademika Dušana Teodorovića. Znate šta, postoje zvanični tviter nalozi nekih ljudi koji zauzimaju neki prostor u javnom političkom životu. Dakle, šta ja mislim o Vuku Jeremiću, to se vrlo dobro zna. Šta ja mislim o akademiku Dušanu Teodoroviću, to se jako dobro zna.

Ali, ne sporim da oni zauzimaju prostor u javnom političkom životu i oni imaju svoje zvanične tviter naloge. Na tim tviter nalozima i ostalim nalozima koji pripadaju društvenim mrežama, oni iznose svoje političke stavove kada je reč o dnevno-političkim događajima.

Dušan Teodorović je juče napao proslavljenog muzičara, umetnika Momčila Bajagića Bajatu. Ja sam na to reagovao. Nisam obmanuo javnost, već sam pročitao zvaničan tvit, zvaničnu izjavu i dao svoje mišljenje o tome. Tako i danas, pročitao sam zvaničnu izjavu Vuka Jeremića, koji se na interpretaciju stihova čuvene patriotske pesme „Ovo je Srbija“, oglasio na način da je to rekao: „Ovo je pakao“. I kako sam ja tu, molim vas, obmanuo javnost?

Kada je reč o tome ko se nalazi smetlištu istorije, tu mogu da se složim sa prethodnim govornikom. Da, Đilas, da, Jeremić, da Boško Obradović, da svi oni iz tog nesrećnog Saveza za Srbiju, zajedno sa ovim akademikom, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić, ima adekvatan nadimak, odnosno izraz, da, svi oni zaslužuju da se nađu na smetlištu istorije i to će se sasvim sigurno desiti.

Drugi je problem što neki mediji u Srbiji veštački njih pokušavaju da vrate u politički život i da njih predstave kako su oni relevantni politički faktori. Nisu, i ja to znam i svi to znaju i vi to znate, da oni nisu nikakav relevantan politički faktor, ali neki mediji koje sam nabrojao, kao što su N1, „Danas“, „Nin“, „Vreme“, veštački pokušavaju da prikažu kako oni funkcionišu, kako postoje, kako su važni, bitni itd.

Što se tiče četvrtog reda, Srpska napredna stranka je na najbolji način predstavila da svoje funkcionere, dakle, naše funkcionere, funkcionere SNS, članove predsedništva, članove glavnog odbora, dakle, poslali smo poruku da nam nisu važni funkcioneri, da kod nas nema podele na nekakav vip i na neki ostali deo, nego da delimo sudbinu građana i da nam je vrhunsko zadovoljstvo da i najveći funkcioneri SNS sednu u četvrti, peti, sedmi, jedanaesti, šesnaesti, bilo koji red. Čak ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, koji je jedan od najistaknutijih funkcionera SNS, je sedeo na tribinama. Nama to nije važno. Zahvaljujem.

Ja mogu da razumem, gospodine predsedavajući, da prethodni govornik ne voli neki žanr muzički, da ne voli ni neke pevače, da mu ne prija takva muzika, ali mislim da je to potpuno bespredmetno da li on voli Bajagu, da li mu se Bajaga dopada, da li ceni ono što Bajaga radi, potpuno je irelevantno za ovu vrstu rasprave. U krajnjem slučaju, narod bira koju će muziku da sluša, koji će pevač ili muzičar da bude uspešan. To može i da se izmeri posećenošću na njegovim koncertima, prodavanošću njegovih izdanja, albuma itd. Mislim da je to potpuno skretanje sa teme.

Međutim, ono zbog čega sam se javio za repliku je ta ocena kako mi imamo neke kriminalce u našim redovima itd. Ne znam o čemu prethodni govornik priča, zaista ne znam. Ja znam da postoji ostrašćena, ne bih da kažem mržnja, ali jedan poseban, specifičan odnos jedne poslaničke grupe u našem parlamentu prema određenim ministrima, pa je tako i prethodni govornik spomenuo te neke ministre, konkretno je reč o ministarki Zorani Mihajlović, ministru zdravlja i to je već nekoliko puta ispričana tema. Kad god oni dođu, oni su onda ovde predmet najstrašnijih napada. Tu očigledno postoji nešto lično između njih. Ja zaista ne znam o čemu se tu radi, ali znam da nikada do sada nisam čuo ni jedan jedini dokaz, argument koji bi išao u prilog tim tezama.

Najlakše je reći – ovaj je kriminalac, ovaj je kriminalac. Ako imate dokaz za nekoga, ako imate indicije, podnesite krivične prijave, ljudi. Dajte da uozbiljimo jednom tu temu ko je kriminalac, ko nije kriminalac. Ja odgovorno tvrdim da u SNS nema kriminalaca.

U krajnjem slučaju, da je tako kao što vi pričate, pa ne bismo mi dobijali toliku podršku građana iz izbora u izbore od 2012. godine, preko 2014, 2016, 2018. godine na gradskim do danas. I danas nam je rejting najveći, prvenstveno zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Još samo za kraj da kažem, prethodni govornik je rekao – ja da sam na njegovom mestu, itd. Sva sreća nije, niti će ikada i biti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa je prvo da se zahvalim prethodnom govorniku na svojevrsnom komplimentu…

(Milorad Mirčić: Kako se zove?)

Prethodnom govorniku, znate na koga sam mislio, gospodine predsedavajući, na komplimentu da sam statističar.

Verujem da je taj kompliment posledica toga što je prethodni govornik zapazio da ja s vremena na vreme iznosim precizne podatke u svojim govorima, u Narodnoj skupštini i to je delimično istina. To su uglavnom podaci o napredovanju Srbije. O napredovanju Srbije na mnogim poljima, pa između ostalog i taj segment koji je spomenut, a to je razvijanje bilateralnih odnosa između Srbije i Rusije i kako je to kolega lepo primetio, 17 puta je došlo do sastanka između Vučića i Vladimira Putina, što je svakako za pohvalu.

Ja sam napravio u jutrošnjem delu izlaganja lapsus, odnosno pogrešio sam pa sam umesto 17 rekao 19 i ako mi je to neki greh, evo ja se izvinjavam i vama i javnosti. Dakle, nije se 19 puta sastao Vučić sa Putinom, nego samo 17 puta.

Voleo bih da pitam – a, koliko su se prethodni lideri, predsednici, premijeri, sastajali sa rukovodstvom Rusije, sa Putinom? Koliko puta? Ja ću vam reći. Jednom, maksimalno jednom.

(Ljiljana Malušić: I to u 10 godina.)

U 10 godina, što kaže koleginica.

I to govori o položaju Srbije, to govori o poziciji Srbije, to govori na koji način jedna velika sila, poput Rusije danas gleda i uvažava Srbiju. Srbiju koju vodi Aleksandar Vučić. Ima tu još mnogo podataka o kojima smo govorili ovih dana, koje sam iznosio i svako se odnosi na napredovanje Srbije. I na napredovanje, kada je reč o svetskoj Duing- biznis listi, jel tako? I kada je reč o povećanju penzija, i kada je reč o povećanju plata u javnom sektoru, i kada je reč o povećanju minimalne zarade i tu beležimo, jel tako napredak, i kada je reč o tome da ćemo uskoro, pitanje je dana dostići dugo očekivanu platu u iznosu od 500 evra. Govorim o prosečnoj zaradi i sva ostala napredovanja Srbije i zbog toga smo ponosni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moram da priznam da imam razumevanja za prethodnog govornika za to da bi on voleo da bude u prilici da razgovara sa Vladimirom Putinom. Ja to potpuno razumem. Verujem mu da bi voleo, kada bi bio u prilici da razgovara, da se sretne sa njim, da razmenjuje mišljenje. Nažalost, to se neće desiti, ali kada je reč o standardu koji je pominjao…

(Milorad Mirčić: Nažalost.)

Nažalost za vas.

Kada je reč o standardu koji je pominjao i o tome smo govorili u prošlom javljanju, Srbija može da se pohvali napretkom i kada je reč o životnom standardu građana. Podsetiću vas da je prosečna plata u Srbiji veća, pominjali ste poređenje sa zemljama regiona. Upravo kada poredimo situaciju sa onim što se naziva zemlje regiona, dakle, imamo podatak da je veća prosečna plata u Srbiji, nego u mnogim zemljama regiona, kao što su Severna Makedonija, BiH, Albanija.

Zanimljiv je slučaj sa Bugarskom, minimalna zarada u Srbiji je veća od minimalne zarade u Bugarskoj. Kada je reč o prilivu investicija, priliv investicija u našu zemlju, stranih direktnih investicija je veći nego sve zemlje regiona zajedno i to nisu podaci koje je neko paušalno procenio, to su zvanični ekonomski pokazatelji. Dakle, to možete da pročitate kao zvanične podatke nadležnih institucija koje se time bave.

Želeo bih za kraj da se složim sa jednom konstatacijom, da ko razgovara sa Aleksandrom Putinom pred izbore, posle toga pobedi obezbedi na izborima. Međutim, moram da izrazim bojazan da stranci prethodnog govornika ne bi pomogao ni susret sa Putinom da pobedi na izborima. Dakle, ni Putin im ne bi pomogao da pobedi na izborima u Srbiji. Hvala.

Prvo, imamo dve nelogičnosti. Kaže, prethodni govornik - sada najozbiljnije. Sada moram da pitam, da li se pre toga šalio kada je odlučio da naglasi, da će od sada najozbiljnije da priča. Ako se šalio, dobro, ne ljutim se.

Drugo, rekao je da se Vučić vrati na vlast ili tako nešto. Pa, ja sada pitam kako neko može da se vrati na vlast ako nije otišao uopšte sa vlasti? To ste rekli, ali možda je i to bio lapsus. Znate šta predsedavajući, ja i dalje nisam čuo neke konkretne podatke koji negiraju moje malopređašnje tvrdnje, a to je da je Srbija ostvarila značajne skokove, i kada je reč o ekonomiji, i kada je reč o stanju javnih finansija, i kada je reč o životnom standardu i sve ono o čemu sam malopre govorio. Nisam čuo ni jedan jedini podatak koji bi osporio te moje tvrdnje. Sada, očigledno da, pošto je prethodni govornik posvetio izvesnu pažnju stanju u bugarskom i bugarskom putu, očigledno da se mnogo bavio Bugarskom, pa nije stigao da isprati srpski put i put Srbije, a taj srpski put govori da je minimalna zarada u Srbiji, dok su neki pre nas vodili ovu zemlju, bila je 16 hiljada dinara. To je zvaničan podatak.

Danas je preko 30 hiljada dinara. Da li je to mnogo? Ja ne tvrdim da je mnogo. Da li je to dovoljno za kvalitetan i pristojan život? Ne tvrdim da je dovoljno. Naravno da ćemo raditi i dati sve od sebe da to popravljamo u mesecima i godinama koji dolaze, ali je to duplo više nego što je bilo. Nama ne treba ni Svetska banka, ni MMF, ni jedna od onih ustanova o kojoj ste govorili da nam to stavi do znanja. Građani Srbije osećaju da žive bolje, jer kako drugačije objasniti ako je prosečna plata bila između 330 i 340 evra, pre nego što je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti, a danas je 500 evra i biće i nešto malo preko 500 evra, onda nam ne treba ni Svetska banka, ni MMF da nam objasni da je to tako. Građani Srbije vide da je to tako. Zahvaljujem.