Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala.
Kao što je juče i rekao šef naše poslaničke grupe mi nećemo podržati izbor ove Vlade, a pokušaću i da navedem i neke razloge zašto.
Izbor ove Vlade predstavlja politiku kontinuiteta, a ne suštinsku promenu u političkom pravcu ove zemlje. Dakle, nastavak politike koja je dovela do brojnih kriza, kako političkih, društvenih, tako i institucionalnih. Zato njen izbor deluje više kao pokušaj režima da održi privid reformi nego kao istinska tranzicija.
Vlada se formira u senci izbornih nepravilnosti, narušene vladavine prava, atmosferi nazadovanja demokratije, jezikom mržnje prema neistomišljenicima, čak i kada su pitanju pripadnici većinskog naroda. Kažem, čak i pripadnici većinskog naroda zato što je jezik mržnje prema pripadnicima manjinskih naroda postao svakodnevnica predstavnika Vlade.
Srbija bira svoju osmu Vladu za 13 godina. U proseku svaka Vlada je trajala kraće od dve godine, što dosta govori o političkoj nestabilnoj atmosferi u zemlji i privremenosti njenih institucija.
Premijerov ekspoze na žalost negira aktuelnu političku krizu, niti nudi jasnu viziju za rešavanje ogromnih problema. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su pitanja manjinske politike ostala gotovo potpuno marginalizovana jer se u programu ne nude nikakva rešenja za decenijama nagomilavane probleme.
U trenutku kada su međunacionalni odnosi i položaj manjina teški ovakav pristup ne doprinosi ni inkluziji, ni stabilnosti, niti njihovoj ravnopravnoj i ravnomernoj integraciji u državne institucije.
Kod Albanaca je pitanje integracije u državne institucije, priznavanja diploma i prestanka procesa selektivne pasivizacije posebno izraženo.
Ono što dodatno diskvalifikuje ovu Vladu jeste nedostatak političke hrabrosti da se suoči sa nasleđem prošlosti. Nijedna rečenica nije izgovorena o nasleđu prošlosti, ratnim zločinima i procesuiranju odgovornih.
Prema Kosovu se nastavlja politika neprihvatanja činjenica i odbijanja suočavanja sa realnošću. Dakle, glava u pesak.
Umesto da inicira proces suočavanja sa političkim i društvenim problemima koji su obeležili prethodne mandate, režim insistira na kontinuitetu izbegavajući odgovornost i bilo kakvu ozbiljnu autorefleksiju.
U celini nova Vlada više liči na kozmetičku rekonstrukciju dosadašnjih vlada nego na neku novu političku eru. Režim, jasno je, nema nameru da se zaista menja, već samo da održi status kvo po novim etiketama.
U tom smislu, građani i društvo u celini ostaju taoci jedne političke strukture koja sistematski izbegava odgovornost i dijalog, a umesto vizije nudi lojalnost partijskoj hijerarhiji i stabilokratiji, koja je urušila institucije i stvorila defakto hibridnu demokratiju.
Po svemu sudeći manjine će nastaviti da budu marginalizovane, diskriminisane bez jasnog plana za njihovu integraciju u društveni život ove zemlje. Kolektivna prava se ne ostvaruju deklarativnim persononalnim rešenjima, nego konkretnim programima i konkretnim merama.
Kao pripadnik albanske nacionalne manjine i kao njihov jedini politički predstavnik u ovom domu ističem da kandidat za ministra za ljudska i manjinska prava predstavlja jednu od najkontroverznijih kadrovskih rešenja. Njegovo imenovanje izaziva zabrinutost ne samo zbog njegove političke prošlosti, već i zbog poruka da je lojalnost režimu važnija od stručnosti, integriteta i političke odgovornosti.
Vaš kandidat se u javnosti percipira kao političar bez jasnog programskog profila, ali sa snažnim vezama unutar vladajuće strukture, što ga čini primerom kadrovskog oportunizma. Njegovo prisustvo u Vladi se temelji na političkom pragmatizmu i potrebi za simulacijom inkluzivnost, naročito u pogledu predstavnika manjina. Korišćenje ovog kandidata kao alibi za navodnu zastupljenost Albanaca u institucijama države će biti štetno za stvarni interes Albanaca preševske doline, ali i za njihov odnos sa ovom državom.
Zato se ja u ovom momentu distanciram od ovakvog izbora. Ovakav izbor postaje simbol instrumentalizacije manjinske politike u korist režimskog marketinga. U trenutku kada je potreban autentičan dijalog, iskrena integracija svih građana ovakvo imenovanje deluje kao ciničan potez koji služi jedino režimskoj propagandi.
Ali, bez brige, vetrovi promena duvaju ovim prostorima. Oduvaće i vas. Mi ćemo biti strpljivi i uporni u našoj borbi za pravedniji položaj, a vi što se više opirete, tako će brže doći kraj. Hvala.
Hvala.
Ni 23 godine od našeg nastojanja da kroz dijalog sa centralnim vlastima u Beogradu rešimo životne probleme nisu dale ozbiljne rezultate. Kao posledica toga, imamo nizak stepen participacije albanske manjine u državnim institucijama, visoku militarizaciju regiona, postojanje 48 mini-baza u zoni kopnene bezbednosti, pretežno u albanskim naseljima, siromaštvo i nizak ekonomski razvoj regiona, kosovske diplome se ne priznaju, pasivizacija adresa se nastavlja, o čemu je pisao i američki „Stejt department“ u poslednjem izveštaju, uvek prisutna albanofobija, u kojoj se sinoć ogrešio i mandatar, zakonska zabrana javnog i službenog isticanja nacionalnih simbola, te sistematskog kažnjavanja onih koji su isticali simbol kao metod političkog pritiska i discipline.
U odnosu na Albance Preševske doline Republika Srbija krši kako njeno domaće zakonodavstvo, tako i međunarodne konvencije koje je ratifikovala. Manjinska prava su sastavni deo međunarodne zaštite ljudskih prava, a delotvorno učešće nacionalnih manjina u procesu odlučivanja suštinski je deo miroljubivog demokratskog društva. Zato smo neprestano tražili preduzimanje mera koje bi otklonile ekonomske, socijalne, političke prepreke koje sputavaju delotvornu ravnopravnost manjina.
U svakoj komunikaciji sa vlastima u Beogradu tražili smo bezrezervnu realizaciju plana od sedam tačaka, čija je centralna tema integracija. Preduslov ostvarenja te teme jeste priznavanje diploma sa Kosova, zaustavljanje selektivnog i etnički motivisanog procesa pasivizacije, donošenje novog Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, izmene i dopune Zakona o području i sedištu sudova i javnih tužilaštava, izmene Zakona o upotrebi nacionalnih simbola, preduzimanje mera za razvoj opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. I nakon 23 godine dijaloga i 12 godina vlasti SNS, Bujanovac, Preševo i Medveđa ostaju najnerazvijenije opštine.
Mandatar je govorio da je Vlada inkluzivna. Možda je Vlada delimično, formalno inkluzivna, ali Republika Srbija i njene državne institucije ostaju ekskluzivne, samo za građane prvog reda, pripadnike većinskog naroda, odnosno da budem precizniji, članove SNS.
Koliko je danas integrisana albanska manjina, zbog vremena ne mogu ovde da predstavljam podatke, ali ću novom premijeru poslati dopis u kome će detaljno biti obavešten o stanju participacije.
U programu premijera nisam uočio ništa konkretno u pogledu poštovanja prava manjina. Ono što sam zaključio nakon njegovog ekspozea jeste da je on manjinska prava sveo na molitvu jezan, izbegavajući preuzeti ozbiljnu odgovornost i za njihovu ravnopravnu i ravnomernu integraciju.
Mislim da Republici Srbiji treba Vlada koja poštovanje ljudskih i manjinskih prava ima u prioritetima svoje politike, a ne ona koja ljudska i manjinska prava percipira kao imperijalni koncept Zapada. Treba joj Vlada koja će činiti sve da integriše manjine u heterogenoj Srbiji i prestati da sprečava integraciju Srba u mnogo homogenijim državama.
Rekli ste da je ovo Vlada kontinuiteta. Za nas kontinuitet znači diskriminaciju, ne integraciju, pasivizaciju. Mislim da, radi svoje evropske budućnosti, Srbiji treba Vlada diskontinuiteta, totalni raskid sa prošlošću. Ne treba joj Vlada koja je u konfrontaciji sa Evropskom unijom, treba joj Vlada koja će voditi ka zapadnom konceptu demokratskog liberalizma, a ne ka konzervativizmu, autoritarizmu i agresivnom nacionalizmu.
Što se spoljne politike tiče, možete izabrati između strateške potrebe – Zapad i destruktivnih emocija – Istok. Vaša je odgovornost kuda ćete dalje. Ali ovom prilikom moram da citiram bivšeg visokog komesara Evropske unije za proširenje Olija Rena, koji je jednom prilikom rekao: „U zagrljaju medveda je toplo, ali možete lako da budete ugušeni od njegove ljubavi“.
Što se Kosova tiče, vi nastavljate da negujete nerealnu politiku, politiku zasnovanu na dogmama.
Stalno Republika Srbija pokušava da izvršava preuzete obaveze nakon sporazuma koji je zaključila.
Osnovno načelo međunarodnih odnosa se ne sprovodi. Govorili ste o Kosovu i kosovskom premijeru kao zločincu. Kako se niste setili da jednu reč kažete o terorističkom napadu u Banjskom? Kako se niste setili da jednom rečju pomenete srpske zločine na Kosovu, o hladnjačama sa leševima albanskih civila koji su na nastojanju prikrivanja tragova zločina prevezeni po raznim lokacijama u Srbiji.
Imperijalistička politika prema Kosovu, politiku koja podržava rušenje dejtonske Bosne i remetilačku politiku u Crnoj Gori ne zaslužuje podršku.
Ja pozivam mandatara kada bude izabran da poseti Bujanovac, Preševo i Medveđu i da se sam uveri kakvo je tamo stanje.
Nemojte pratiti primer gospođe Brnabić i predsednika Vučića, da dođete u sedište SNS ili u nekom srpskom kafiću ili lokalu. Dođite i sretnite se sa svim političkim akterima tamo i onda može krenuti dijalog.
Hvala, gospodine predsedniče.
Gospođo predsednice, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Od preuzimanja ovog mandata kao narodni poslanik, bez obzira kako se ovde doživljavaju moji govori ja uporno pokušavam da ukažem na potrebu da Republika Srbija preduzme mere za sprečavanje širenja i institucionalizovanja jezika mržnje i međuetničkih provokacija. Učinio sam to, po meni na tečnom srpskom jeziku, ali izgleda da vi i ja govorimo drugačiji srpski.
Kada sam koristeći svoje pravo, govorio i na svom maternjem albanskom jeziku, naišao sam na prezir, buku mojih kolega i nepodnošljivost, da me makar pet minuta saslušaju.
Bez obzira na sve ja ću nastaviti da govorim o temama koji neki ne bi želeli da čuju, ali koje smatram da su ključne za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i izgradnju demokratskog društva, ali i izgradnju dugotrajnog mira i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu.
Poznato je da nakon oružanih sukoba i perioda teških kršenja ljudskih prava, kao i ratova, malo je zadataka koji su toliko aktuelni kao pomirenje. Pomirenje sa samim sobom, pomirenje sa stvarnošću, pomirenje sa svojim neprijateljem. Pomirenje podrazumeva da su raniji neprijatelji pronašli osnov za zajednički život. Pomirenje je zato proces gde se realnost konflikta posmatra u perspektivi budućnosti.
Upravo u tom cilju posredstvom EU i SAD pokrenut je dijalog između Kosova i Srbije koji ima za cilj normalizaciju odnosa između dva naroda i dve zemlje, a normalizacija odnosa sa Kosovom je takođe od istinskog značaja za određivanje brzine pristupnih pregovora Srbije i Kosova sa EU. U cilju normalizacije odnosa, stvaranja dobrih međuetničkih odnosa i stabilnosti na zapadnom Balkanu, u cilju smirivanja česti uzavrelih strasti koje su ozbiljno rizikovale sam proces dijaloga EU je uvek prizivala sve političke aktere u Srbiji i na Kosovu i ostatku regiona da se uključe u akcije koje stvaraju, promovišu atmosferu pogodnu za pomirenje, regionalnu stabilnost i saradnju.
I pored ovakvih zakona koji dolaze od strane EU, svedoci smo čestih i nepotrebnih provokacija koje ceo proces pregovaranja rizikuju da vrate na polaznu tačku. U ranijem periodu čovek zadužen za provokacije od strane Srbije bio je Marko Đurić, ali od kako je on otišao u Ameriku, nažalost njegovu ulogu je preuzeo predsednik Vučić.
Objavljivanje karte Kosova sa srpskom zastavom, simbolična je provokacija koja pokazuje dalje pretenzije Srbije prema Kosovu, ali ona predstavlja i simboliku Kosova bez Albanaca, simboliku parole devedesetih, Albance preko Prokletija, a znamo svi kako je ta politika završila.
Sa druge strane, svesni smo da u srpskoj političkoj sceni Kosovo više od 30 godina predstavlja ambar za prikupljanje nacionalističkih glasova, te i ova slika koju je predsednik Vučić objavio na njegovom instagram profilu može naznačiti početak kampanje za naredne predsedničke izbore i izbore za glavni grad. Ovaj akt predsednika države treba posmatrati u svetlu isprobanog recepta, kada se pojavi neki unutrašnji problem treba izazvati spoljno političku tenziju kako bi se pažnja domaće javnosti odvukla na drugu stranu.
Međutim, smatram da je u interesu svih da se „Jovanjica“ i druge afere koje prete da se u Srbiji ponove u vidu Brionskog plenuma, ne bi trebalo da se koriste kako bi se još više produžili odnosi sa Albancima i Kosovom.
Mislim da su govornici prekršili poglavlje 14. Poslovnika, jer ja nisam ni postavio pitanje, a oni su odgovorili na pitanja, ali ja ću nastaviti tamo gde sam stao.
„Države, kao i pojedinci, imaju nasleđene sklonosti, svoje tradicionalne, geopolitičke težnje i svoja osećanja za istoriju, tako da se one razlikuju po sposobnosti da uočavaju distinkciju između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja“ - kaže Zbignjev Bžežinski u svom delu „Amerika, Kina, sudbina svete“. U tom kontekstu Srbija bi trebala da definiše svoju ulogu i izrazi realističnu ravnotežu između svojih ambicija i stvarnih potencijala.
Zato, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je – šta će Vlada preduzeti u sprečavanju širenja, odnosno institucionalizovanja jezika mržnje prema manjinama, posebno prema Albancima, prema provokacijama koje dižu regionalne tenzije i šta će preduzeti u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom?
Kada smo kod jezika mržnje preporučujem premijerki Brnabić, a možda ću ja pokloniti vama ovu knjigu gospodina Aleksandra Pavlovića „Imaginarni Albanac“, jer kada ministar kaže da je ovaj tekst neko pisao u Beogradu to je stereotip prema Albancima koji i dalje imate. To je izjava zasnovana na stereotipu da Albanci nisu svesni, niti mogu da pišu nešto, nego im to neko drugi piše.
Dakle, mi imamo ozbiljan problem sa demokratijom u ovoj državi. Vi i ja, gospođo predsednice, možemo ceo dan da raspravljamo, nećemo se složiti oko određenih pitanja. Da li je Kosovo država ili nije, svako ima svoj stav, ali svako, možemo reći da oni koji od 1999. godine nisu bili na Kosovu da kažu nešto drugo, ali svi vi koji trebate dozvolu da ulazite tamo znate o čemu se radi.
Privremene institucije – ako postoji na Balkanu neka Vlada koja je privremena, onda je vaša Vlada, koja je neustavno proglašena, privremeno pre nego što je izabrana. Da razgovaram sa mojim prijateljima u Prištini – ja sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovarajte vi sa Prištinom. Vaša je obaveza da razgovarate i da nađete rešenje o tom problemu.
Ja samo kažem, kao narodni poslanik, da postoji potreba da se o ovakvim stvarima razgovara i da nema potrebe da se dignu tenzije. Ja upozoravam na taj jezik mržnje koji vaš ministar, ministar u vašoj Vladi svakodnevno upotrebljava prema Albancima, a nikakve reakcije od vas nema.
Rekao sam da ću vama pokloniti ovu knjigu, ministru ne vredi pokloniti, jer džabe… Toliko ima mogućnosti od državne plate, ja nemam drugu delatnost, primam samo državnu platu, niti imam bogatu tetku u Americi, tako da…
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i članovi Vlade, uz jezik, nacionalni simboli predstavljaju elemenat posebnosti jednog naroda preko kojeg pripadnici tog naroda, odnosno njegove nacionalne manjine mogu da predstavljaju, odnosno izražavaju svoj nacionalni identitet.
Polazeći od ovog načela, danas zastava Republike Srbije slobodno vijori u Gračanici, u Kotoru, Kumanovu, gde ondašnji Srbi uživaju status nacionalne manjine. Ni vidim ništa loše u tome da manjina, na osnovu zakona, ostvaruje pravo slobodne, javne i službene upotrebe svog nacionalnog simbola. Ali isti standard ne važi u Republici Srbiji.
Iako u Ustavu član 79. priznaje pravo nacionalnim manjinama i na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, kao načinu čuvanja njihovog identiteta, Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina u stavu 2. člana 14. ograničava ovo pravo formulacijom da njihovi simboli ne mogu biti identični sa simbolima drugih država. Jednostavno, dok zastava Republike Srbije može slobodno da vijori na teritorijama susednih država, zastave susednih država ne mogu da vijore na teritoriji Republike Srbije.
Koja se poruka šalje na ovaj način? Da i druge države mogu da ograniče nacionalnim manjinama da slobodno i javno upotrebe svoje simbole. Ne, ne mislim da je to rešenje. Rešenje nije u zabrani ispoljavanja nacionalnog identiteta, već u postavljanju standarda koji nas čine ravnopravnim.
I pored zakonske zabrane službene upotrebe nacionalnog simbola Albanaca u Republici Srbiji, mi se zalažemo za ravnopravnost – da srpska zastava može slobodno da se koristi od srpske manjine, ali da istovremeno pripadnici manjina u Republici Srbiji mogu slobodno da koriste svoje simbole. Jednakost je da ono što želim za sebe priznam i drugima. Dakle, da ova zastava može slobodno da vijori u Gračanici ili drugim mestima na Kosovu, ali isto tako da i ova zastava može slobodno da vijori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne jednakost u diskriminaciji nacionalnih manjina, već jednakost u poštovanju njihovih prava. Dok zabranjuje pravo službene upotrebe nacionalnih simbola, samo se ugrožavaju prava Srba u regiona koji uživaju status nacionalne manjine.
Kako biste reagovali ukoliko sutra parlament iz Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova hoće da usklade svoje zakone po pitanju upotrebe nacionalnih simbola nacionalnih manjina sa zakonom u Republici Srbiji? Zato izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji nameće se kao neophodnost koja ide u dobrobit i srpske manjine u regionu. Postavljanje simbola drugih država na reverima sakoa predsednika država u bilateralnim susretima predstavlja samo lažnu iluziju demokratije, sve dok ne priznamo pravo jedne nacionalne manjine da slobodno i službeno koristi svoje nacionalne simbole. Jednakost u pravu na korišćenje simbola nacionalnih manjina predstavlja stabilnost i mogućnost za pomirenje i održivi mir. Suprotno tome predstavlja samo izvor daljih nestabilnosti i mržnje među narodima.
Zato u svojstvu predsednika parlamentarne grupe Ujedinjena dolina i SDA pitam predsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku za ljudska i manjinska prava – da li će Vlada pokrenuti postupak izmene Zakona, odnosno brisanja ograničenja iz stava 2. člana 14. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. Zahvaljujem.
Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje je za ministra pravde Republike Srbije i Visokog saveta sudstva.
Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 14. oktobra 2021. godine po oglasu objavljenom u "Službenom glasniku broj 38/21" od aprila ove godine, doneo je odluku o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Prekršajni sudu Preševu.
Na osnovu ove odluke, za sudiju tog suda je predložen kandidat Igor Nikolić, samostalni saradnik Službe za Katastar nepokretnosti iz Vranja.
Ništa ne bi bilo neobično u predlogu ovog lica da među kandidatima za mesto sudije u Prekršajni sud u Preševu nije bilo nekoliko lica albanske nacionalnosti iz Preševa i Bujanovca sa završenom Pravosudnom akademijom ili položenim ispitom i da se ne radi o Prekršajnom sudu u opštini u kojoj Albanci čine preko 90% stanovništva.
Podsećanja radi, Ustav Republike Srbije u članu 77. stav 2. predviđa pravo pripadnika nacionalnih manjina da prilikom zapošljavanja u državnim organima i javnim službama imaju odgovarajuću zastupljenost.
Prvo, opšte načelo preporuka iz Lunda visokog komesara nacionalnih manjina primećuje da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu predstavlja suštinski deo miroljubivog i demokratskog društva.
Iskustva iz Evrope i šire pokazala su da je u cilju unapređivanja ovog učešća često potrebno da vlade ustanove posebna rešenja za nacionalne manjine. Ove preporuke nastoje da olakšaju uključivanje manjina u državne okvire i omoguće manjinama da održe svoj sopstveni identitet i karakteristike unapređujući na taj način dobro upravljanje.
Ljubljanske smernice, sa druge strane, u integrisanju raznolikih društava se ne zadržavaju na pukoj podršci i priznanju manjinske kulture, identiteta i političkih interesa, već dodatno preporučuju državama da obezbede uspostavljanje komunikacije i interakcije koje će nadilaziti etničke podele.
Ove smernice sugerišu da nacionalne manjine ne samo da treba da ostvaruju svoje zakonsko pravo na delotvorno učešće u opštem upravljanju državom, već i da budu podstaknute da to učine, kaže Knut Volebek, bivši visoki komesar nacionalnih manjina.
Ovakva politika zapošljavanja u pravosudnim institucijama kojom se negira pravo albanskih kadrova da se zapošljavaju nije u duhu pomenute ustavne odredbe, niti preporuka koje daje institucija visokog komesara. Kredibilitet institucija zavisi od poverenja koje građani imaju u njih, a poverenje građana u institucije u sredinama nastanjenim pripadnicima nacionalnih manjina isključivo zavisi od participacije pripadnika nacionalnih manjina u te institucije.
Zato, moje pitanje za ministra pravde i Visoki savet sudstva jeste – kada će se u Prekršajnom sudu u Preševu, odnosno Osnovnom sudu u Bujanovcu i Osnovnom tužilaštvu u Vranju, koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, zaposliti kandidati albanske nacionalnosti za položenim ispitom ili završenom Pravosudnom akademijom, a sve u cilju poštovanja odredbi iz člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije? Hvala.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, "merdita" - dobar dan.
Moje današnje pitanje je za predsednika Vlade Republike Srbije, a ono glasi - kada će se stvoriti uslovi za slobodnu, javnu i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca?
Prošlo je godinu dana od mog govora o potrebi nacionalnih manjina da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, a Republika Srbija nastavlja da bude jedina zemlja u regionu koja zakonom onemogućava nacionalne manjine da slobodno i službeno koriste svoje simbole, ukoliko su identični sa simbolima drugih zemalja.
Koliki je u Srbiji danas stepen netrpeljivosti prema albanskom nacionalnom simbolu pokazalo nam je i ponašanje huligana koji su skinuli albansku zastavu sa mnogih mesta u Beogradu, gde je ona postavljena kao deo državnog protokola prilikom posete premijera Albanije, gospodina Edija Rame. Huligani su možda direktni počinioci ovog vandalskog akta, ali mora se istaći da su oni produkt diskursa koji podržava i hrani antialbanske stereotipe, neprijateljstvo i mržnju prema njima. Ovakav diskurs autor dela "Imaginarni Albanac" Aleksandar Pavlović naziva albanizmom, oslanjajući se na koncept balkanizma Marije Todorove koja upisuje diskurs koji stvara stereotipe o Balkanu i politiku organsku povezanu sa tim diskursom.
Zaključak je da u ovoj atmosferi netrpeljivosti, otvorene mržnje i predrasuda prema svemu što se vezuje sa Albancima, diskriminaciju u fundamentalnim pravima, život Albanaca preševske doline, pa i onih koji žive u unutrašnjosti Republike Srbije, težak. U stvorenoj atmosferi negiranja ratnih zločina, glorifikacije ratnih zločinaca, u kojoj se policijom čuvaju njihovi murali, činjenica je da i prema izveštajima međunarodnih organizacija Srbija ozbiljno nazaduje u demokratiji i možda se ne trebamo čuditi zašto pred ovakvim vandalizmom država ne preduzima zakonske mere. Vlasti ponosno o ovome ćute. Lepo je to osećanje ponosa - rekao bi Meša Selimović - brani nas od kajanja.
Za mnoge se sada postavlja otvorena dilema - da li je ova netrpeljivost prema zastavi Albanije deo projekta "Open Balkansa" ili deo Vulinovog srpskog sveta?
Poštovane kolege, ja ovde mogu samo da pomenem vandalizam nad albanskom državnom zastavom, ali je moja prevashodna dužnost u ovom domu da postavim pitanje zašto albanci preševske doline i oni koji žive u Srbiji ne mogu da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, koji predstavljaju suštinski deo njihovog identiteta?
Svi mi, nadam se, težimo EU. Upravo je ta Evropa kojoj težimo poznata po sposobnosti integracije, neuništavanja i ukidanja različitosti. Kao zemlja koja teži da bude deo EU, mada danas se sa pravom može postaviti pitanje da li Republika Srbija to stvarno i želi, ova zemlja bi trebala da ukine diskriminatorske zakone. Ljudi su duševno vezani za svoje simbole identiteta. Ljudi su često tokom istorije ginuli za simbole.
Zato, bez obzira na sadašnje zakonsko i političko negativno stanje koje negira naše simbole, ja mogu da kažem da se mi nećemo odreći naših identitetskih simbola. Mi ćemo se strpljivo boriti i čekati kada će se naše identitetsko pravo o slobodnoj, javnoj i službenoj upotrebi nacionalnih simbola i ostvariti. Verujemo u takvo rešenje i zato što je ovo pitanje u zemljama u okruženju već rešeno u dijalogu sa manjinama. Do tada, mi se nećemo ni pokoriti, ni predati. Na kraju krajeva, na neprestanu borbu za naš identitet i simbole koji to izražavaju, nas obavezuju i stihovi naše himne o zastavi - (poslanik govori na albanskom jeziku).
Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, inicijativa za otvaranje malograničnog prelaza Miratovac – Lojane jedan je od starijih zahteva predstavnika Albanaca Preševske doline upućen vlastima u Beogradu koji potiče još od vremena početka realizacije plana i programa za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa iz 2001. godine.
Ovaj zahtev je intenziviran još više kada je 8. januara 2005. godine, od strane pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore, ubijen šesnaestogodišnji tinejdžer Dašnim Hajrulahu koji se vraćao iz posete rodbini sa druge strane granice. Nakon tog incidenta sa smrtnim posledicama bilo je rečeno da će se procedura otvaranja tog malograničnog prelaza ubrzati kako bi se ljudima omogućilo nesmetano kretanje u održavanju rodbinskih veza i lakšeg korišćenja njihovih imanja koja se nalaze uz granicu.
Iako je više puta najavljivano da će se to brzo dogoditi, čak je i licitirano datumima kada će se prelaz otvoriti i pustiti u rad, nažalost ni ubistvo Dašni Hajrulahua nije donelo ispunjenje obećanja za otvaranje prelaza.
U decembru 2019. godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović potpisao je u Skoplju sa ministrom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije Oliverom Spasovskim Sporazumom o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane, kao i Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata.
Govoreći o Sporazumu o uspostavljanju graničnog prelaza Miratovac – Lojane, Stefanović je tada istakao da će se njegovim otvaranjem ubrzati transport robe. Ovaj prelaz je važan za regionalnu trgovinu. Već smo razgovarali o carinskim olakšicama i ono što je bila ideja i projekat predsednika Srbije Aleksandra Vučića jeste da zajednički radimo na tome da građanima sve bude jeftinije, da budu manje carine i da imamo brži protok ljudi i robe, objasnio je tada ministar Stefanović. Međutim, ni nakon ovog potpisanog sporazuma nije došlo do otvaranja ovog malograničnog prelaza.
Sada kada je potpisana nova inicijativa „Open Balkans“ koja bi trebalo da predstavlja ekonomsku zonu između Albanije, Severne Makedonije i Srbije valjda se konačno stvaraju uslovi da se otvori i ovaj malogranični prelaz. Zato moje pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije - kada će i da li će se otvoriti malogranični prelaz Miratovac – Lojane? Hvala.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Plata i paušal) | Republika | Mesečno | 143893.00 | RSD | 01.08.2022 - |