Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je u petak, a i danas u sali ovako mali broj poslanika vladajuće većine jer lepo sam vam rekao da ne pijete mleko, a vi ste navalili na mleko i sad vas nema u sali.
Mislio sam da vas uverim, snagom argumenata, da prihvatite amandmane DS jer vi, dame i gospodo iz vladajuće većine, donosite jedan visokokoruptivan zakon. Ovo je zakon koji će bitno pomoći korupciju i ovo je dokaz da je vaša borba protiv korupcije samo deklarativna. Džaba tihi i prepodobni glasići. Kada treba da se razdužite kod finansijera onda ide Zakon o amnestiji, kada treba da se razdužite kod finansijera onda idu zakoni koji će omogućiti da se sve ono što je nelegalno legalizuje na mala vrata.
Znate, vi ste, gospodine Iliću, u uvodnom izlaganju kazali da u Srbiji postoji jedna Kaluđerica, a da je nema u katastru. Mene mnogo više brine što Kosova i Metohije ima u katastru, ali ga izgleda nema u ustavno-pravnom poretku Republike Srbije. Šta moram da vam kažem? Svaki objekat bez građevinske dozvole je spomenik korupciji i to je pravi spomenik korupciji u Srbiji, bez obzira da li je napravljen 1991, 1996, 2001, 2003, 2005. godine. Kad god da je napravljen nelegalan objekat, to je spomenik korupciji u Srbiji.
Vi, kao ministar, znate šta može mašta našeg naroda kada treba da se izvrda zakon i da se neka pravila izigraju, ali neke stvari mi nisu jasne. Što su vas poslali da obrazložite ovaj zakon? Kako to vas iz Čačka da prevare da vi danas dođete ovde pred nas? Što nije došao onaj ministar Bačević? Mnogo bi lakše komunicirali sa njim nego sa vama. Što nije došao ministar urbanizma? Onda bih morao da ga pitam – gospodine ministre urbanizma, hoće li da se legalizuju i objekti na budućoj trasi plovnog puta Beograd – Stalać – Solun ili ćete te objekte da porušite, pa da pravite kanal? Ili ćete prvo da legalizujete objekte, a onda da pravite kanal pa da ih porušite? Znate, na mestu gde će biti zgrada Lučke kapetanije u Stalaću, znate li kakve su lepe vikendice tamo ljudi iz Sićevca napravili? Hoćete li to da legalizujete sada, pa kad Bačević reši da organizuje regatu Beograd – Solun da porušite ili ćete da kažete – nećemo to da rušimo, to ostaje ovde, a Bačevića ćemo smeniti sada kada ide rekonstrukcija Vlade i Bačeviću, doviđenja?
S druge strane, imam pitanje – šta ako je objekat napravljen na dve parcele? Nisam dobio odgovor šta će biti. Znate, evo šta kaže praksa. Polazim od toga kako će zakon da se primeni na obične ljude ili na mene. Živim u Kruševcu u porodičnoj kući već na istom mestu ceo vek. Neki naš komšija je napravio zgradu bez građevinske dozvole, delom je ušla u moju parcelu. Da li on postaje stoga vlasnik moje parcele? Ne može, neću nikad da ga pustim. U Japanu, kad nešto napravite na tuđoj zemlji, to je onog na čijoj ste zemlji napravili, u njegovom vlasništvu. To je i u Švajcarskoj. Dođete vi u nečije dvorište i napravite kuću, pa to je kuća onoga čija je zemlja. Sada ispada da će ova zgrada i to zemljište ispred nje koje je već ceo vek moje, pripasti nekom drugom. To meni prosto nije normalno.
S druge strane, govorimo o nekom otoford snimanju i da će tu neki snimci iz satelita da pomognu da se ovaj posao uradi kako treba. Već sada imate mogućnost da kupite na crnom tržištu, predate prijave pre donošenja ovog zakona, sa zahtevima za legalizaciju. Znate li šta sve u fotošopu može da se napravi? Empajer stejt bilding u Kruševcu može da se napravi u fotošopu. Znate, to su slikali iz satelita, evo tu je slika, evo zahteva, dajte da mi to sada njemu legalizujemo i to je u redu.
S druge strane, moram da vam pročitam nekoliko odredbi ovog zakona. Prvo, podneo sam nekoliko amandmana. Na član 1. sam podneo amandman gde zahtevam da se odmah, bez ikakve nadoknade, sve staje u Srbiji upišu, da se ljudima koji se bave govedarskom proizvodnjom odmah omogući, posle ove aflatoksične afere ove štetočinske vlade, kada su u jednom danu uništili mlekarstvo u Srbiji, da se odmah sve staje i svi pogoni za proizvodnju mleka odmah legalizuju. To je najmanje što ova Vlada može da uradi posle ovog skandala koji ste napravili sa mlekom i uništavanjem srpske poljoprivrede, da odmah sve mlekare koje su napravljene u Srbiji dobiju dozvolu za rad, legalizaciju, sve papire i sve farme i sve staje koje se bave proizvodnjom mleka i svi ljudi koji čuvaju goveda, sve te štale, staje, odmah da ih upišete i da kažete – izvinjavamo se, ova aflaštetočinska vlada je rešila da vam se sada na ovaj način revanšira.
Imam još nekoliko primedbi na član 1. U stavu 1. nije jasno definisan pojam bespravno izgrađenog objekta, tako da je on podložan slobodnom tumačenju. Znate, kada je u Srbiji nešto podložno slobodnom tumačenju, to doprinosi razvoju mnogih kreativnih ideja. Pogotovo kada se kaže da će organ nadležan za poslove urbanizma, ako ne postupi u roku od 15 dana, ne kaže se šta se dešava.
Sada zamislite, dođe ministar da poseti katastar, ne gospodine Ilić, već gospodin Bačević, dođe malo u katastar da vidi kako to izgleda i pita – dobar dan momci, kako ste, da li dajete te dozvole za 15 dana. Pa, neke dajemo, a neke dajemo, a neke ne dajemo. Dobro, kraduckajte pomalo, nemojte mnogo, samo znate pomalo davuckajte te dozvole, kraduckajte malo. Onda, za mesec i po dana ili godinu dana na ovim naslovnim stranama tabloida i partijskih glasila izađe velika afera. U kraduckanju se preteralo i u davuckanju dozvola se preteralo. Neki su ljudi dozvole dobijali, neki nisu i onda pohapse ceo taj sektor i opet od toga nema ništa.
Sa druge strane, moram da se pridružim, a znam da će to moje koleginice iz DSS svakako kritikovati. U stavu 5. gramatički, nepravilno se kaže da se daje pismeno obaveštenje. Obaveštenje je pisano i zamolite te ljude koji vam pišu zakone da odu kod svojih učiteljica u osnovnu školu i da im vrate pare, jer ih ništa nisu naučile. Znate, to deca u prvom razredu znaju da se kaže pisano, a ne pismeno.
Imam još nekoliko amandmanskih primedbi na zakon i to ću kroz amandmane svakako obrazlagati, ali u članu 8. stav 2, tačka 3), reč piše "po potrebi". Znate, gde neko nešto daje po potrebi, da li znate koliko je to skupo, to "po potrebi" je najmanje 300 evra. Bez 300 evra ne može potreba da se zadovolji. Nemojte te neprecizne formulacije "po potrebi", jer te potrebe su da li za oluke koji prokišnjavaju, da li za decu za ekskurzije, da li za cipele, da li za ljubavnicu. To "po potrebi" u Srbiji nije dobro definisana odrednica i nije dobar termin.
U članu 13. vi ste dali neki rok od 90 dana da se nešto uradi. Mi smo to tražili da se zameni rečima "15 dana", neki su tražili 30 dana, to je sada pitanje vere u efikasnost ove vlade da li vi možete nešto u roku od 15, 30 ili 90 dana da donesete. Vi možete sve za 24 sata, a to smo videli kroz aferu aflatoksin. Samo sa 0,5 prebacite na 0,005 i sa 0,005 na 0,5. Tako ćete i spoljni dug i deficit, samo dve decimale pomerite levo desno, može 100%, može 10%, a može i 1%. To je kod vas nebitna stvar. Ne daj bože da bude neka nuklearna katastrofa, mislim da biste dozu dozvoljenog zračenja povećali jedno 100 puta. Vi kažete narodu izvolite na ulicu, pa po potrebi vi ocenite da li ćete ići na ulicu ili ne.
Imam, ono što ste rekli za Kačulice. Mi vas tu nismo zaista prozivali, niti smo hteli da o tome razgovaramo. Ali, da vas podsetim kada su mediji pisali o tome i kada su pitali onog nesrećnog prezimenjaka Želimira Milivojevića, načelnika Opštinske uprave za urbanizam, koja izdaje odobrenja, on je kazao – daću izjavu kada Kosovo bude srpsko. Pitajte sada ovu trojku što putuje u Brisle, kada će Želimir Milivojević da da izjavu. U ovom veku, u sledeće veku, ili nikada.
Naravno, imam potrebu da kažem da ovo nije zakon o legalizaciji, to ste pogrešno napisali, ovo je zakon posle koga će svaki građanin Srbije, ko ima nelegalni objekat morati da ga upiše i dobiti čestitku od poreske uprave, jer treba novi avion za Vladu, treba pare za EPS i ovo je samo zakon koji će nametnuti nove poreze i namete na pleća osiromašenih građana.
Molim vas, ovo je zakon koji nije zakon o legalizaciji. Zadatak ovog zakona građani Srbije je da vas natera da se upišete kao vlasnici bez građevinske upotrebne dozvole, sa sve zabeležbom i da platite porez na imovinu. Da li ćete i kako da se legalizujete, kada vam ova aflaštetočinska vlada uzme pare za porez. Briga njih za vas i za legalizaciju, bitno je samo da se nađu pare, a para više nema ni u novčanicima građana, niti kroz Zakon o legalizaciji, niti kroz nove namete, takse, niti kroz ovakve koruptivne zakone.
Čuo sam i neka obrazloženja koja ste dali za ovaj zakon. Ozbiljno razmišljam da predložim sekretaru Skupštine da ovim devojkama ovde da
beneficirani radni staž što vode stenografske beleške. Znate, taj nivo, koji mentalno opterećuje ljude, kada čuju ovakva neka obrazloženja. Mi kao poslanici primamo platu. To je u redu, mi smo izabrani da sedimo i da slušamo. Ove devojke što hvataju beleške, pa znate, to treba izdržati i doći kući posle ovakvih obrazloženja i misliti da je to sve u redu.
Na kraju, mogu da vam kažem samo jedno. Vi ćete ovaj zakon verovatno izglasati, verovatno ćete ovde dići ruke, stisnuti ove dugmiće koje treba da stisnete, posle ćete mesec i po dana da smenite ovog nesrećnog ministra ubranizma, što kopa ovaj kanal Beograd-Stalać-Solun, da stavite nekog drugog, tu priču o kanalu će pojesti mrak, baš ka o i ovaj zakon o legalizaciji, jer ovo će Ustavni sud da, obori, jer ne može ovo da prođe logiku sudija koji rade u Ustavnom sudu.
Ne može ovo da prođe, ni po jednom osnovu, jer svako ko hoće da prevari građane, da će im u stvari dati Zakon o legalizaciji, a poslati čestitku za porez, nije dobro završio. Ovako ste počeli 1996. godine, isto. Isti početak, kao da gledam prepisano. Isto ste ovako krenuli, borba protiv korupcije, borba za očuvanje Kosova, mi smo najpametniji, najbolji, doduše tada ste imali i velike bedževe na reveru sa leve strane i stalno ponavljam, izgleda da ste bedževe kroz srce protuli. Jer, ne uz kaput, ne uz sako, ne uz košulju, neko kroz srce. Onda se taj bedž teško vadi. Isto ste ovako počeli 1996. i isto ćete izgleda završiti kao i taj put. Znate, kratak je taj put, otkad skidate tablu sa imenom Zorana Đinđića, do tad kad položite venac na grob Zorana Đinđića. Ne može preko noći taj put da se pređe. Morate da vodite računa šta radite, zbog savesti, zbog vas, zbog nas koji pamtimo. Hvala.

Replika. Gospodin Rističević je pomenuo celo moje izlaganje.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz ministarstva, čujem neko dobacivanje kada sam se javio za reč.
Za te koji mi dobacuju, najveća pobeda u političkom delovanju jedne političke stranke je kada posle 22 godine oni koji su nosili bedž i koji su žestoko kritikovali zaostatak za evropskim integracijama i one koji su kritikovali uopšte evropske integracije, sada govore o nužnosti da se brzo i efikasno donose evropski zakoni. Gde ćete veći trijumf jedne političke ideje, jedne političke opcije, kada oni koji su bili žestoki protivnici tih zakona i takvih zakona, sada predstavljaju glavne promotere tih zakona. To je zaista velika pobeda DS i demokratske, evropske ideje u Srbiji. Mi samo možemo biti ponosni na tu činjenicu.
Kada govorimo o ovom zakonu, ali i o ovom sporazumu koji se potpisuje sa Rusijom, ja ću iskoristiti priliku da govorim i o jednom i o drugom. Znate, nije mi jasno kada govorimo o zakonu i kada se pozivamo na energetsku efikasnost i kada govorimo o tome da će toplane u Srbiji u narednom periodu preći na obračun isporučene toplotne energije kroz naplatu preko kalorimetra, kako će se to reflektovati na život običnih ljudi?
To obično volim da preračunam kao Kruševljanin, a nisam jedini Kruševljanin ovde u sali, hvala Gospodu Bogu, ima nas petoro, sve su to obrazovani ljudi, pametni, ljudi koji znaju da računaju, završili su svi i fakultete. Sada nas pitate ono što je kazala i gospođa Čomić, mi sa fakultetima ne znam oda obračunamo kako se plaća struja u Srbiji. Ja ne znam kada dođem u EPS koliko sam potrošio kilovata, šta je angažovana snaga.
Ne smatram da sam posebno obrazovan iz nekih znanja elektrotehnike, ali mislim da mi ne treba neko posebno znanje. Znate, moj deda je završio šest razreda osnovne škole i do neke tamo 1976-1977. godine, dok je bio živ, znao je, potrošio je toliko kilovata, pomnožio je sa toliko dinara i znao je koliko treba da plati struju.
Kada govorimo o toplotnoj energiji, opet ću vam kazati da moje komšije imaju kalorimetre. Kruševac ima istih problema sa grejanjem, kao i većina gradova u Srbiji. Menjaće se tu lokalne vlasti i menjaće se tu lokalne samouprave. Javno preduzeće "Gradska toplana" je javno preduzeće. Možete vi odlukom Vlade da propišete da je cena grejanja kolika god hoćete da je, ali konačnu reč još uvek tu imaju lokalne samouprave.
Nažalost, to je veliki problem za vas kao gospođu ministarku da imate problem da neke odluke ne možete da sprovedete. Jednostavno, skupština grada ili skupština opštine je ta koja donosi konačnu reč o tome koliko će građane opteretiti kroz naplatu toplotne energije.
Međutim, kada se pozivam na iskustva Evrope i kažemo da su, eto, Hrvati postigli indeks energetske efikasnosti toliki, Nemci toliki, Holanđani toliki, pa nisu to oni uradili preko noći. Znate, tamo se sistem postavlja godinama, decenijama. Oni tamo utvrde količinu aflatoksina i onda ne može ministru da se desi i da kaže –više ne važi, sada će da bude ovoliko.
Oni tamo utvrde koliki je…
(Marko Atlagić, s mesta: Ja kad vas vidim, ja sam srećan.)
Što ste nervozni? Što vas boli nesposobnosti vaših ministara? Znam da boli. Mene bi bolelo da sam član vaše stranke. Ja bih se isto stideo. Razumem što sada gledate u pod, ali strpite se.
Naravno da ste srećni kada me vidite, ja sam vas uveo u Evropu, ja sam vas izveo na evropski kolosek, ja sam vam skinuo bedževe, ja sam vas upristojio da ovde ne pevate pesme i stojite u majcama. Ja sam taj. Nemojte da ste nervozni.

 Dakle, savremene evropske demokratije kada postave standarde i principe, bilo da je reč o aflatoksinu ili o indeksu energetske efikasnosti, ne menjaju ih u zavisnosti od toga da li imaju sposobnog ili nesposobnog ministra. Ne menjaju oni standarde, oni menjaju ministre kada su nesposobni. To je standard Evrope i razvijene evropske demokratije ka kojoj valjda i vi težite.
Kada govorimo o sporazumu sa Rusijom, znam da nemamo mi gde da nađemo gas, nego tamo gde ima. Znate, nije reč o kruškama, pa da možemo da biramo da li ćemo da ih kupimo u Dučaloviću ili u Stalaću, ovde gasa zna se gde ima.
Šta je ono što kod mene kao člana DS i kao narodnog poslanika budi sumnju? Ne buni me član 1. jer se tu kaže – u obimu do pet milijardi kubnih metara godišnje biće nabavljeno gasa po potrebi iz Ruske Federacije. Mene buni i brine jedna druga činjenica. Bio je ovde jedan poslanik u sali i sedeo je tamo kod vrata u poslednjem redu. On je kazao da kada postane predsednik Srbije ovde će se pevati ruska himna, a Srbija će biti ruska gubernija. Zabrinut sam zbog člana 2. ovog sporazuma, koji ostavlja mogućnost da se o detaljima ovog sporazuma dogovore Ruska Federacija ili "Gasprom eksport" i "Srbijagas" ili neka druga kompanija. Znate, tu je problem -kako će naš pregovarač da se dogovori, a da o tome Skupština ništa ne zna da li će on da pristane da ima nepovoljan ugovor, kao što je to bilo sa Ukrajinom, pa da plaćamo penale ako ne povučemo određenu količinu gasa, jer mi to ne znamo ili će možda da se dogovori tako da mi budemo u obavezi da preuzmemo veću količinu gasa, manju količinu gasa ili će možda da, u skladu sa dobrim domaćinskim poslovanjem, rukovodi svojim preduzećem i da se dogovori onako kako to nalažu tržišni uslovi i tržišna pravila? Mi to baš ne znamo i iz ovog sporazuma naravno ne vidimo, jer članom 2. sporazuma to je ostavljeno i preneto kao nadležnost ugovaračima tog posla, "Gaspromu" i "Srbijagasu".
Ne bih voleo da to sutradan bude predmet neke naslovne strane. Nadam se da će partijska glasila prestati da izlaze, ali da će biti dnevnih novina.
(Veroljub Arsić, s mesta: Prestao je "Pres".)
Nisam čuo najbolje? Slobodno glasnije, nemojte kao Aleksandar Vučić. Recite lepo, slobodno.

Dakle, imamo ovaj sporazum koji nas praktično dovodi pred svršen čin, jer gasa nema nigde drugde do u Rusiji i imamo zakon koji možemo da popravimo amandmanima.
Opet ću se vratiti malo i na taj zakon, pošto i tu imam još nekoliko zamerki. Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, možda bi bilo dobro da se razmišlja da se gradovima da preporuka da što više gradove osvetljavaju sa LED diodama i da te sijalice koje koriste taj način utroška električne energije što više imaju, jer računi za električnu energiju koju plaćaju direkcije za urbanizam i izgradnju grada preko kojih se najčešće plaća ulična rasveta su prosto frapantni, dok, recimo, grad Svilajnac, kojim upravlja DS, već pet godina koristi ulično osvetljen sa LED diodama i ostvaruje jako velike uštede. Možda je dobar primer Svilajnca da se pogleda, pošto će se te LED diode i te sijalice za osvetljavanje ulica, trgova sa LED diodama proizvoditi baš u industrijskoj zoni u Svilajncu u onoj fabrici za koju su neki tvrdili da nikad neće biti otvorena.
S druge strane, kada govorimo o toplanama, veliki broj evropskih toplana koristi pelet ili agropelet za proizvodnju toplotne energije. Nekoliko toplana dobilo je sporazume o dobijanju vrlo povoljnih kredita za korišćenje peleta i agropeleta, ali je, kao što je kazao gospodin Karić, kod nas su pelet i agropelet opterećeni stopom PDV od 20%. Možda treba razmisliti da se ta stopa snizi i da o tome pregovarate na Vladi sa ministrom finansija i da kažete – znate, postoji potreba da mi pospešujemo korišćenje obnovljivih energetskih izvora i da na takav način pokažemo realnu brigu o našem i energetskom sistemu, ali i o budućnosti Srbije i onome što ćemo ostaviti našim potomcima.
Videćemo kako ćete se ophoditi prema amandmanima koje će predati poslanici DS i naši koalicioni partneri iz stranke Zelenih i onda ćemo doneti odluku kako ćemo glasati kada je reč o ovim zakonima.
Podvlačim, građani Kruševca su probali kako izgleda grejanje, plaćanje preko kalorimetra. Neke kuće imaju kalorimetre. Ljudi u Obilićevoj ulici, u kojoj ja takođe živim, su u januaru mesecu probali da plate to daljinsko grejanje obračunavajući utrošak toplotne energije preko kalorimetra. Pokazalo se da je višestruko skuplje i višestruko nepovoljnije. Sada, da li je to zbog toga što je napravljen kalorimetar, zbog toga što ljudi neracionalno troše ili što je januar hladan mesec, nismo uspeli da utvrdimo, ali se nadam da nećemo imati u okviru tog računa ono što je kazala gospođa Gordana Čomić, stavku koja se zove "angažovana efikasnost", kao što na računu za električnu energiju imamo angažovanu snagu. Čuo sam gospođu ministarku da je rekla da neće biti angažovane efikasnosti. Nema potrebe zbog te efikasnosti da ponavljate. Kažem, proverićemo na računu za daljinsko grejanje kada krene da se primenjuje ovaj zakon. zahvaljujem se.

Znam da neko može preko noći da obuče evropsko odelo, evropski frak, skine bedž, ali retoriku ne može da zaboravi tako brzo. To se ne zaboravlja, nema tog melema i čaja koji zaboravlja.
Znate, ti koji su 12 godina u raznom agregatnom stanju upravljali ovom zemljom, obezbedili su da se u Evropu ide bez viza, ne preko graničnog prelaza ni Karlobaga, ni Ogulina, ni Virovitice, ni Karlovca, nego onako kako treba da se ide. Ti, koji su 12 godina u raznom agregatnom stanju upravljali ovom zemljom, zatekli su zemlju uništenu, razorenu, bez fondova za penzije, bez plata, sa prosečnom penzijom od 50 maraka koja je kasnila 27 meseci i prosečnom platom od 97 nemačkih maraka. Za samo godinu dana su uspeli da napune Penzioni fond, da obezbede usred zime električnu energiju i ugalj za toplane.
Gospođo Mihajlović, vama takođe da kažem, pošto ne znate. Kada je DS upravljala gradom Kruševcom, ni jedan dan grad Kruševac nije ostao bez grejanja. Ali, ni jednog dana, za tri godine grad Kruševac nije ostao bez grejanja. Ono što sada imate, imate problem zato što niste na vreme nabavili ugalj, jer ja sam pored toga što sam poslanik i odbornik sam u SO grada Kruševca, pa znam kako se nabavljao ugalj.
Sarađujem sa gradonačelnikom, gospodinom Gašićem, sarađujem sa direktorom Toplane, gospodinom Azdejkovićem. Znate, mi smo ipak mali grad, a pri tome živimo i u istoj ulici, pa znamo sa kojim se problemima suočavamo, znamo koliko problema ima da se iz "Kolubare" dopremi ugalj do Kruševca, da bude kvalitetan i da Toplana radi.
Nemojte meni da držite predavanja o tome kako kruševačka Toplana radi i izgleda. To znam, uz dužno poštovanje, mnogo bolje od vas, jer živim u Kruševcu, a ne negde van tog divnog, lepog grada.
Prema tome nemojte o tome da bi smo bili efikasni. Hvala.

Ne znate vi da pravite kuću, vi samo kuću znate da rasturite i da je razrušite. I ako ne verujete meni, pogledajte broj spaljenih kuća koje iza vaše vlasti ostao širom nekadašnje Jugoslavije, tamo gde su ovi s bedževima branili Srbiju i srpstvo i gde ste ušli na tenkovima, a gde su Srbi izašli na traktorima.

Ako nemate hrabrosti da me saslušate i ako baš morate da se izvinjavate zbog nečega, pa izvinite se zbog toga, izvinite se zbog toga što je Demokratska stranka došla na vlast 2000. godine, a zatekla je Kosovo sa 60.000 pari NATO čizma, a rekli ste - ako jedna NATO čizma kroči, da ćete da napustite politiku. Zbog toga se izvinite građanima Srbije koji danas žive na Kosovu, a ne meni.
Kada govorimo o kruševačkoj toplani, Demokratska stranka je preuzela vlast u gradu Kruševcu sa dugom od sedam miliona evra gradske toplane. Ako mislite da mi iz Demokratske stranke imamo čarobni štapić da sedam miliona evra duga i uništeni kotao preko noći popravimo, grdno krešite. Znate li od koga smo to preuzeli? Od onih koji su do prekjuče nosili bedž. Nismo ih procesuirali, jer to nije posao Demokratske stranke. Mi smo radili posao da saniramo ono stanje koje smo tamo zatekli. Verujte mi, nismo ga ostavili nimalo gorim, nego što smo ga zatekli. Naprotiv, prilično smo ga sanirali, a kako smo ga sanirali ili ga nismo sanirali, najbolje kaže budžetski inspektor koji je posetio gradsku toplanu, posle našeg vršenja vlasti. Pogledajte izveštaj budžetskog inspektora i njega pitajte - izvinite, zašto ste napravili takav budžetski izveštaj.
Sada bih trebao šest minuta da repliciram, imao bicefalnu poslaničku grupu, gde dvojicu šefova imam protiv sebe i plus ministarku. Ali, ako nemam više vremena, zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, zaista je gospođa Čomić pomenuta imenom i prezimenom. To će vam posvedočiti i narodni poslanik koji je to uradio. Kazao je – gospođa Gordana Čomić sedi za govornicom i smeje mi se. Možete pogledati to i uvidom u stenogram, da vam ne reklamiramo dalje Poslovnik, a možete pitati i stručnu službu i, opet podvlačim, poslanika koji je to izrekao. Mislim da to nije sporno.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, molim vas da probate sada da ne doživljavate da vam se obraća opozicioni poslanik DS, već vam govori jedan čovek koji dolazi iz Kruševca, narodni poslanik koji je biran i u Kruševcu i u Ćićevcu. Pa, evo da vidimo kako izgleda praktično sprovođenje ovog zakona i primena ovog zakona u praksi na teritoriji Rasinskog okruga, recimo grada Kruševca i Ćićevca koji su, između ostalog, birali i mene za narodnog poslanika.
Ako prihvatimo amandman, uvaženog kolege Konstatinovića, koji je po meni vrlo dobar i prihvatljiv, mi ćemo određene probleme preduprediti.
Ako taj amandman ne prihvatimo, ti problemi nastavljaju da žive zajedno sa ovim zakonom.
Dobar zakonodavac mora da predvidi sve okolnosti koje može primena jednog zakona da proizvede na određenoj teritoriji.
Sada ja vas pitam, ko nama kaže, pošto imamo samo 55 notara, i ovaj će zakon predvideti mogućnost da notari budu aktivni samo na teritoriji na kojoj imaju prebivalište, ko nam garantuje da će prvih sledećih 45 notara biti notari koji će možda pokrivati teritoriju Varvarina i Ćićevca?
Mi ćemo sigurno, zbog izgradnje ovog kanal Dunav-Stalać-Solun imati zainteresovane pojedince da prodaju svoje nekretnine i stanove na teritoriji opštine Ćićevac, i ljudi će hteti da overe ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Ko sada njih može da pravno servisira, ako nemaju notara na teritoriji opštine Ćićevac? Možda će neko hteti da proda svoju kuću za lučku kapetaniju u Stalaću, i tu možemo imati jednu drugu neprijatnu situaciju.
S obzirom da notari nisu umreženi, otkud možemo da predupredimo situaciju da se jedna ista nekretnina ne proda dva puta. Pitam vas da li su te kancelarije tih notara umrežene u zajednički server? Mi smo doneli zakon, kao DS ovde, glasali za njega, mislim da su ga čak i kolege iz SNS tada podržale, koji je predupredio mogućnost kupovine stanova i prodaje stanova, da jedan prodavac više puta prodaje jednu istu nepokretnost određenim ljudima.
Sada ako imamo dva notara u Kruševcu, ko meni garantuje da ja nisam otišao kod jednog notara, a neka druga zainteresovan a strana kod drugog notara, overili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i istovremeno jednu istu nepokretnost dva puta prodali i omogućili dvojici ljudi da se upišu kao vlasnici.
Opet pitam, ko nama garantuje da ćemo baš u narednih godinu dana dobiti notara iz Varvarina i Ćićevca, ili eventualno Aleksandrovca i Brusa.
Da li to znači da ti ljudi neće moći da obave ni jednu aktivnost tipa overe kupoprodajnih ugovora? Takođe, ja sam do sada imao mogućnost da, poštujući pravničko iskustvo svog kolege Mikovića, ili svog kuma Nenada Konstatinovića, da dođem i da mi oni sastave pravni ugovor i da onda dođem u sud i da kažem, ovo je ugovor koji ja potpisujem sa osobom B,C i sada želim da taj ugovor overim ili ću sada biti prinuđen da mi notar taj isti ugovor napiše i overi, bez da ja mogu da biram ko će meni taj ugovor da piše.
Opet podvlačim ko meni garantuje da ću ja u Kruševcu, u naredne dve godine dobiti notara. To što ćemo imati dve komisije pred kojima će se polagati ili tri ili četiri, ne znači da će neko iz Kruševca položiti notarski ispit.
Da li to znači da mi u Kruševcu treba da budemo sankcionisani zbog toga što nemamo notara i nemamo mogućnosti da pristupimo institucijama sistema Republike Srbije, iako plaćamo porez, iamo sva prava kao građani u bilo kom drugom delu Srbije.
Mislim da o tim stvarima nije povedeno računa na odgovarajući način i mislim da se na ovakav način stvaraju mogćnosti i pretpostavke da se građanima onemogući pristup određenim institucijama, da se građanima Ćićevca, Kruševca, Brusa, Aleksandrovca, da se stvaraju pretpostavke, da ti ljudi neće moći da obave određene poslove i da određene pravne radnje odrade, zbog toga što nemaju pristup određenoj instituciji koja se zove sudski notar i nemaju gde da overe svoje ugovore.
Stoga bih molio da se zaista povede računa, a ja verujem u pravničko znanje gospodina Selakovića, uveren sam da ćete vi naći model da ovo predupredimo, ali bih voleo da ovaj model predupredimo sada u zakonu, a ne da posle mesec dana, ponovo kada praksa pokaže da zakon ne živi, da je zakon hrom, neefikasan, imamo još jednu izmenu zakona gde ćemo sve ove stvari o kojima ja sada govorim implementirati u neke izmene ovog zakona.
Zato zaista molim da se povede računa o svim onim stvarima koje život u Srbiji nameće kada je reč o notarima, da vidimo kako ćemo preduprediti tu mogućn ost da ti notari u naredne dve godine budu pravilno teritorijalno raspoređeni na teritoriji Republike Srbije, jer ja nemam rezervni grad, opredelio sam se da živim u Kruševcu, tu sam našao boje svoga neba, to mi najlepše mesto za život, i ako tu ne nađem notara, da li znači da sutra treba da se selim iz Kruševcda ili Ćićevca, jer apsolutno sam uveren da će taj plovni put Beograd-Stalać-Solun, unaaprediti kvalitet života ljudi, da će biti potrebe za overom ovakvih ugovora, za određene aktivnosti.
Zato vas molim, u ime građana i zahtevam u ime građana Rasinskog okruga da se povede računa o ovome i da vodite računa da sutradan i mi ljudi koji živimo južno od Beograda i koji smo rešili da se tamo profesionalno ostvarujemo, imam omogćnost pristupa institucijam sistema. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, opet kažem nemojte da me posmatrate kao opozicionog poslanika, sada me posmatrajte kao čoveka  koji živi u Kruševcu, a pokriva recimo i taj Ćićevac.
Veoma poštujem izlaganje gospodina Neđe, koji je kazao – mi ne možemo hipotetički da predvidimo šta će sve život da nametne kao rešenje. U Kruševcu žive sposobni ljudi, to je činjenica. Postoji mnogo dokaza za tako nešto. Ko nam garantuje da će u narednih šest meseci ili godinu dana, među tih sto notara biti neko iz Kruševca? Da li će taj koji se kandiduje i prijavi da bude notar, da li će baš oni položiti?
S druge strane, ko nam hipotetički opet otklanja takvu mogućnost i za druge gradove? Mi ne možemo da predvidimo da li će biti na konkursu za notare ljudi iz Čajetine, Nove Varoši, Prijepolja ili bilo kog drugog mesta i da li će oni položiti. Opet se postavlja pitanje, ako otvorimo odeljenje suda u Varvarinu ponovo i ako imamo teritorijalnu nadležnost suda iz Varvarina na teritoriji opštine Ćićevac, a nemamo notara i ne budemo imali notara u Kruševcu, u Vrnjačkoj Banji, bilo kom drugom mestu u Srbiji, kako će ti ljudi da zadovolje svoju potrebu da overe neki ugovor? Znači, nema suda, nema notara, nije položi niko za notara, da li to znači da aktivnosti sklapanja ugovora na toj teritoriji zamiru ili je možda zakonodavac propisao i neke druge koje ja ovoga trenutka ne mogu da dokučim i da sagledam.
Posebno sa ovog aspekta hipotetičkog izlaganja zakonodavac uvek mora da predvidi ono što će život nametnuti, ali ne može niko to ovde u Srbiji gde postoji takva kreativnost ljudi koji treba da potpišu jedan ugovor. To ne može niko živi da predvidi, verujte. To šta ste vi imali prilike koji se bavite pravom ko za advokaturu da vidite u svojoj praksi, o tome su pisane knjige, romani, dosijea itd. Mnogo se sudskih postupaka oko međa završilo sudskim postupkom za ubistvo, ali da ne prejudiciramo na takav način, život u Srbiji i tu pravnu praksu da baš na takav način ne razlažemo.
Nisam pravnik. Završio sam neke biološke predmete. Tamo se ono što je hipotetički izrađuje i razrađuje tako što se prvo proba na miševima. Znate, u laboratoriji prvo beli miševi, pa ako to prođe idemo na ljude. Pravne nauke takav nivo eksperimenata ne poznaju. Takav nivo eksperimenata nije primeren pravnim naukama, ali opet treba predvideti što veći broj mogućnosti šta će se desiti.
Opet podvlačim pitanje za kraj, da bih bio razumljiv – šta će se desiti ako se niko iz Kruševca ne bude prijavio na konkurs za notara ili ako se prijavi a ne položi i kakve konsekvence proizilaze na život ljudi u Kruševcu, Ćićevcu, Varvarinu i ostalim mestima Rasinskog okruga? Hvala.

Za kraj ovog amandmana bih imao pitanje i za ministra, a i za ljude iz Ministarstva – da li je predviđeno umrežavanje kancelarije javnih beležnika? Da li postoji mogućnost da javni beležnik u Kruševcu bude umrežen sa kancelarijom svog drugog kolege u Kruševcu, ako postoje dva beležnika, jer to je najbolji način da se predupredi mogućnost da se neki štetni ugovori koji se tiču ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, konkretno stanova, sklope na takav način da se kao vlasnik stana kod jednog beležnika upišem ja, a kod drugog beležnika za isti stan neka druga osoba. Dakle, to je veoma važno pitanje – da li će kancelarije beležnika biti umrežene, gde će biti server, gde će biti baza podataka i kako ćemo u praksi moći da predupredimo te vrlo neprijatne mogućnosti koje je pravna praksa u Srbiji pokazala više puta, pogotovo u proteklom periodu, koju smo na jedan efikasan način, umrežavanjem sudova, predupredili.
Dakle, pitanje je – da li će biti razvijena serverska mreža, da li će biti povezane kancelarije beležnika u jedinstven sistem, jer ako se te kancelarije budu otvarale ovako kako se otvaraju i kako je predviđeno, postoji bojazan da će se određene nepokretnosti više puta ubeležavati kod različitih beležnika? Dakle, pitanje je - gde će biti server, kada će biti umrežene, do kada je predviđeno umrežavanje kancelarija beležnika, ko će taj posao da nadzire, ko će da rukovodi tim poslom, jer to je veoma važno pitanje? To uopšte nije nevažno pitanje u ovom razvoju.
Nisam dobio odgovor šta će se dešavati sa opštinama koje ne budu imale ni sud, niti beležnika, a to isto treba predvideti kroz pravnu praksu. Dakle, ovo me zanima za umrežavanje kancelarija notara. Hvala.

Gospodin Nenad Konstantinović, iz poslaničke grupe Demokratske stranke, podneo je amandman na ovaj član Predloga zakona. U analizi ovog amandmana i teksta koji je predložen u Predlogu zakona, ukazao bih na par činjenica.
Naime, ovog trenutka, znači, ukoliko bi zakon stupio na snagu sada 1. marta i počeo da se primenjuje 2013. godine, bio je predviđen rok do 2. septembra 2014. godine, pravni posao iz člana 83, a to je zaključivanje ugovora o raspolaganju nepokretnostima, tek 2. septembra 2014. godine bi morao biti sačinjen u obliku javnobeležničkog zapisa i overen u skladu sa članom 93. osnovnog teksta zakona.
Šta mi sada imamo? Situaciju da ukoliko bude usvojen Predlog zakona, već 1. marta 2014. godine, a ne 2. septembra 2014. godine, svi ugovori o prometu nepokretnosti, raspolaganju nepokretnosti, bili bi sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa.
Znači, pomeramo rok unapred da nešto mora tako. Nisam baš toliki optimista, iako bih voleo da ima dovoljan broj ljudi, stručnih, sa položenim javnobeležničkim ispitom i sa svim drugim kvalitetima, da mogu da budu izabrani na funkciju javnog beležnika, jer i ovih 55 koji su položili ispit, ne znači da svih 55 hoće da budu javni beležnici i ne znači da će svih 55 proći, da kažem, još jedan filter, da li će ih ministar imenovati za javne beležnike i, još jedna stvar, da li će samo mesto odakle dolaze zadovoljavati to da mogu da svi oni budu postavljeni ili će u nekim mestima biti i više ljudi sa položenim javnobeležničkim ispitom i svim uslovima da budu javni beležnici, a negde nećemo imati.
U tom smislu, slažem se sa gospodinom Konstantinovićem da nemamo dovoljno sagledanu analizu efekata propisa u ovom delu, jer da smo je sačinili onako baš kako propisuje Poslovnik Narodne skupštine – jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, šta bi morali da imamo u analizi efekata propisa? Objašnjenja na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenje u propisu, kakve troškove će primena propisa stvoriti građanima i privredi, naročito malim i srednjim preduzećima, da li su pozitivne posledice donošenja propisa takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti, da li se propisom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišta konkurencija, da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o propisu i koje će se mere tokom primene propisa preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem propisa namerava.
Shvatam potrebu i brzinu, da ne dođemo u situaciju da dočekamo 1. mart bez izglasanog ovog produženja, jer se nisu stekli uslovi da se primenjuje osnovni tekst Zakona o javnom beležništvu. Ali, i ovog trenutka treba da budemo svesni šta mi treba da imamo kao analizu efekata propisa do tog momenta kada bude u punoj primeni Zakon o javnom beležništvu.
Još jednom ponavljam, dajete da vidimo u ovom periodu, jer očigledno će biti produžen rok, da održimo dovoljan broj stručnih sastanaka, bilo na Odboru za pravosuđe, jer sam predlagao i predsedniku Odbora i svim članovima Odbora za pravosuđe, da upravo na Odboru za pravosuđe pokušamo da sagledamo, a pitanje je da li ćemo sagledati sve, sva uska grla u pogledu primene zakona.
Neće biti to tako lako. Svi da se upnemo zajedno i bez podela, pitanje je da li ćemo stići do te situacije da možemo u potpunosti da primenimo Zakon o javnom beležništvu. Ali, moramo ove dileme da otvorimo u direktnoj raspravi i da vidimo time što se traži sada da se i sadržina ugovora na određeni način kontroliše i da bude sačinjena od strane javnog beležnika, da li je to ovog trenutka moguće ili ćemo time dovesti u pitanje ostvarivanje interesa svakog pojedinačnog građanina.
Ne očekujem ja, ne živim u iluziji da će amandmani, pogotovo amandmani opozicije biti prihvaćeni, ali molim vas da ovu dilemu ozbiljno shvatite, jer ćemo o ovome morati i pre tog 1. marta 2014. godine, ukoliko Predlog zakona neizmenjen prođe, morati o ovome da raspravljamo. Sačuvajte stenografske beleške, desiće nam se to da o ovome moramo još jednom, bar još jednom, ozbiljno da razgovaramo na plenumu Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, svakako smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Naprotiv, zakon treba što pre da počne da se primenjuje jer kada bismo imali primenu ovog zakona što pre u praksi onda bismo mogli ako ništa drugo makar kancelariju notara da otvorimo u svakom ministarskom automobilu. Tako da odmah može kod vozača da u prisustvu notara podnese ostavku i Goran Knežević i predsednik Vlade. To bi bilo dobro i za Vladu i za ministre i za zakon u ovoj zemlji.
Mislim, da bi to bila dobra praksa, možda bi uvaženi kolega mogao da razmišlja u tom pravcu da se kancelarija notara ne otvara po malim kancelarijama, nego svaki ministar, a oni i onako kao da ne govore, svaki se za sebe vozi kolima, nikada ne možete da vidite po dva ministra u kolima. Lepo, napred jedan ministar i vozač, pozadi notar i čim pogleda ove tabloide i vaša partijska glasila on kaže – vidi, šta pišu o meni, vidi ove afere sa mlekom, da podnesem lepo ostavku. Ne mora da ide kući, odmah tu notar lupi pečat i kaže izvolite ministre vaša ostavka važi. Mislim da bi u tom pravcu trebalo da razmišljate.
Inače, ovo da odlažemo ovaj važan zakon nije pametno. Verujte, da je Goran Knežević imao notara u Zrenjaninu mogao je odmah kod notara da podnese ostavku. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 108. Mislim da niste u pravu kada tvrdite da ste opravdano izrekli opomenu šefu poslaničke grupe DS, gospodinu Stefanoviću, jer jednostavno, ako želite da se na takav način konfrontirate sa najjačom opozicionom strankom, to je vaše pravo. Vaše pravo je da branite Vladu i da pokušavate da ućutkate opoziciju.
Moram da vam kažem, izdržala je DS i mnogo gore represivne metode pokušaja da se ućutka i da ne iznesemo istinu i da građanima Srbije saopštimo ono što je naša namera kada je reč o određenoj tački dnevnog reda.
Mi zaista imamo muke i probleme da Vladu Republike Srbije dovedemo ovde i da odgovara na naša pitanja. Koristimo naravno svaku priliku, pa i ovu raspravu o Zakonu o javnom beležništvu da ukažemo na neosnovane kvalifikacije koje vrlo često vidimo u obrazloženjima određenih zakona i koje čujemo od…
(Predsedavajuća: Molim vas gospodine Milivojeviću, nemojte da zloupotrebljavate instituciju povrede Poslovnika da bi ste replicirali ili da bi ste iskazivali svoje političko mišljenje.)
Nije mi zaista želja da repliciram. Da sam želeo da repliciram ja bih našao već način da to uradim. Želja mi je samo da kažem da ste preoštro kaznili gospodina Borka Stefanovića i da bi možda trebali da preispitate tu odluku, jer ovakvim načinom konfrontacije sa DS nećete doprineti efikasnijem radu ovog parlamenta. Hvala.