Takođe i kod ovog amandmana mi nije jasno zašto Vlada, tj. nadležni ministar nije prihvatio ove amandmane.
To je preciziranje stvari koje za sada nisu jasno precizne i nisu dovoljno temeljne i usmeravaju nas isključivo na Zakon o obligacionim odnosima, član 199.
Da prihvatite ovaj amandman, mi bismo imali jasne rokove za objavljivanje demantija tj. opoziva, rok za tužbu za objavljivanje opoziva i rok za objavljivanje opoziva na osnovu presude. Dakle, sve one stvari koje svakodnevno, nažalost, imamo i stvari zbog kojih trpi i javnost i pojedinci koji su neodgovornim ponašanjem ljudi, naročito u režimskim tabloidima.
Mi tražimo da se kroz ovaj amandman jasno preciziraju rokovi koliko dana, najdocnije 60 dana od dana objavljivanja informacije, onda urednik je dužan da demanti, kao izvor informacija, odmah, bez odlaganja, u narednom broju objavi. To je sve ono što je manje-više donekle i postojalo u našoj praksi, u medijima, ali kao što znate, u poslednje dve godine, u jednoj dosta neregulisanoj atmosferi i situaciji nije moglo da se precizira.
Mi zbog toga predlažemo da ova stvar bude vrlo precizna i da se tačno zna i kad je urednik dužan da objavi i kad se demanti objavljuju i kad je rok za podnošenje tužbe i kad je rok da se ta tužba objavi u mediju koji je izvršio određenu pravnu povredu. Hvala.

Hvala.
U skladu sa generalnim uverenjem DS i strukovnih udruženja koja su nam poslala predloge za amandmane, takođe smatramo, i ovaj amandman je u tom duhu, da suštinski treba da se promeni član 2. i da treba da glasi: „Javni medijski servis iz stava 1. o kojem je govorio kolega, su republički, pokrajinski i regionalni javni medijski servisi“ i posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: „Regionalni javni medijski servisi su javne medijske ustanove“.
Dakle, još jednom ponavljam, ne država već javna medijska ustanova. Naravno, to je u skladu sa Medijskom strategijom i na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi, Vlada je donela Strategiju do 2016. godine, u delu 3. tačka 1. programske funkcije, doslovce stoji – obaveze i funkcije javnog radio-televizijskog servisa ostaju javni servisi na republičkom, pokrajinskom i regionalnom nivou.
Smatramo da bi ovo bilo, kako smo i malopre čuli dosta slikovito i temeljno prikazano i sa finansijskog aspekta izvodljivo i smatramo da ne postoji bilo koji način koji će sa jedne strane regulisati tržište da lokal dobije informaciju. S druge strane, nejednakost uspostavljena postojanjem samo dva javna servisa, jednim centralnim i jednim vojvođanskim, pri čemu ovi južno od Save i Dunava su ovim definitivno diskriminisani i najmanji je problem regionalno postaviti javne servise, a ne da ih bude 26, već mnogo manje, opet bi to bila kakva takva informacija i kakva takva mogućnost da stvar može dalje da funkcioniše.

Hvala gospođo predsednice.
U članu 13. dodaje se novi stav 3. koji glasi – regionalni javni servisi proizvode i obavljaju audio, odnosno audio-vizuelni medijski sadržaj na najmanje šest televizijskih i šest radijskih programa na teritoriji Republike Srbije.
Stav 4. menja se i glasi – RTS, RTV i regionalni javni servisi proizvode i objavljuju medijske sadržaje kao elektronsko izdanje na internetu.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
I dalje smatramo da je ovaj predlog zakona u suprotnosti sa medijskom strategijom i ono o čemu su i kolege govorile, usvajanjem ovog amandmana donekle bi se smanjila diskriminacija građana Srbije južno od Save i Dunava, tj. južno od Beograda koji ne bi bili u ravnopravnom položaju.
Ministre, vi vrlo dobro znate, ili bi trebalo da znate, da kada dođete u Narodnu skupštinu i kada vam poslanici predlažu amandmane ili izmene zakona, mi sada stvaramo zakon. To što ste vi na Vladi zamislili i mislite da je irelevantno što vam mi govorimo, a sa čime se vi u startu ne slažete, govori ili da ne razumete prirodu i svrhu Narodne skupštine ili smatrate da je irelevantno, pošto u startu vi to ne prihvatate, da mi o tome ne pričamo.
Na nama je da pokušavamo, a na vama je da odbijate, kao što i radite sve vreme, ali nemojte onda da nam govorite – znate, mi smo u startu protiv toga, pa što nam to objašnjavate. Mi moramo da pokušamo to da uradimo. Bez obzira što ste vi ministar, mi vas poštujemo lično, razumete, ali vi ste sada predstavnik Vlade koja je svoj sud ovim promenama donela, ali nemojte da obesmišljavate zakonodavni proces. Hvala.

Članovi 106. i 107. Prethodni govornik ne samo što nije pričao o tački dnevnog reda, već je po meni narušio dostojanstvo zato što je po ko zna koji put, iako nemam loše mišljenje o kolegi poslaniku, ali mislim da je jako pogrešio, a vi naročito, jer ga niste prekinuli i ponovo smo čuli jednu lekciju o tome koji amandmani su dobri, koji nisu i koji su uvredljivi i koji zamislite, neko piše da se nešto briše.
Kada neko nešto drugo napiše što ne može da se popravi, onda mora da se briše. Mislim da nije korektno ovakve stvari ovde da slušamo i da nam ponovo neko meri šta sme narodni poslanik da radi, a šta ne sme.
Još jedna stvar, zakoni fizike kažu da nešto što stoji ne može da se pomeri unazad. Dakle, nijedno poglavlje sa EU nismo otvorili. Kako mislite da vas neko usporava kada stojimo?
Dajte malo ozbiljnosti. Razmislite malo o onome što pričate. Hvala.

Moram da kažem da, kada se podnose amandmani u Skupštini Srbije, vi ste gospođo predsednice to dobro primetili, ne postoji nikakav osnov, niti politički, niti ljudski, niti pravni, da neko može da osporava pravo narodnog poslanika da podnese amandman. Tačka. Sve ovo ostalo što pričate ovde služi i u svrsi je vašeg političkog folklora.
Narodni poslanici imaju pravo da podnesu amandmane kako oni lično smatraju da treba da podnesu. A da neko ovde govori o tome šta je besmisleno, šta je uvredljivo, šta je loše za građane Srbije, to će građani Srbije utvrditi i potvrditi na izborima, to ste u pravu. Mislim da je nedopustivo ponašanje, gospođo predsednice, da određene kolege daju sebi slobodu da govore o tome šta nije u redu, pa se pozivaju na neke stranke koje su podnosile hiljade i hiljade amandmana u kojima se menja zarez, tačka, briše se, itd, a ne shvataju da sede u stranci tih ljudi koji su to radili. Jel moguće da se to zaboravlja tako olako? Nema potrebe da to vadimo iz ormana.
Dajte, pustite poslanicima neka kažu ono što misle, neka predlože što misle. Imate 208 poslanika većine, bez ikakve svađe, zaista ne želim da se svađam s bilo kim i da trošimo vreme, svađe su vrlo kontraproduktivne u ovoj situaciji, možete izglasati da je zemlja ravna, da stoji na leđima slona, imate 208 poslanika, opozicija 17 i NDS 15, prema tome, ja moram to da kažem.

Dakle, da se ne bavim matematikom, ali, opozicija sada je svakako NDS, Nova stranka i DS. Ali, hajde, smejte se malo.
Ono što je suština je, ja vas molim, jel vidite sada, umesto da pričamo o amandmanu mi pričamo o principima koji su utemeljeni u zakonu, Ustavu i Poslovniku.

Čuli ste prethodnike. Ustane jedan poslanik s juga Srbije i kaže – ovo nema nikakvog smisla. Što mi ovo uopšte radimo? Najbolje je da nam gospodin Vučić odredi sve unapred i da idemo kući. Zašto uopšte da pričamo o bilo čemu?

Nijednom rečju nisam spomenuo stranku većine, a gospodin lider većine se već javlja jer sam spomenuo gospodina Vučića. Ako mu date reč, ja ću je tražiti kad god se spomene Pajtić, ili Đilas, ili Tadić, ili bilo ko. Hvala.

Slažem se s vama gospođo predsedince, rano smo počeli s ovim, ima još dosta prostora. Samo da repliciram kolegi.
Mi ćemo kao stranka uvek pokušavati, uvaženi kolega, da napravimo što širi front protiv vas, zato što smatramo i duboko smo uvereni da vodite zemlju u pogrešnom pravcu. Ali, ne sa tim strankama koje ste spomenuli. Mi se ne stidimo ljudi sa kojima sarađujemo, neki od njih su na našoj listi, neki će biti, ali je mnogo gore stideti se svoje prošlosti. Govorite o nekoj grupi koja nije više tu, a znate da ste većina vas bili u toj grupi. Ali, to više govori o vama.
Mislim da je takođe jako loše kada kaže kolega da oni nemaju ništa protiv amandmana i slobode govora, ako su oni smisleni, ako su s razlogom, itd.
Niste vi čovek, niti vi svi u toj stranci, niti u bilo kojoj stranci, uključujući i demokratsku, koji mogu tako nešto da procenjuju - da li je nešto smisleno, svrsishodno, korisno i ne znam šta ste još rekli, sa razlogom. To ne možete vi da procenjujete, jer, ako vi procenjujete da li mi imamo svrsishodan amandman, onda mi ne treba da postojimo, ni politički ni fizički, jer ćete vi sve da odlučujete. Ja znam da vi to hoćete i ja znam da vi na tome radite, ali to vam neće uspeti, gospodo. Jednostavno, neće vam uspeti.
Mislim da je nekorektno da uvodimo praksu u kojoj se spominjanje lidera stranaka, pri čemu je lider vaše stranke premijer Srbije, tumači kao osnov za repliku. Ja predlažem da se to ne radi. Ako se to radi, onda ćemo mi svakako, na našu sreću, imati mnogo više prilike da repliciramo jer smo demokratska stranka, što znači da demokratski biramo lidere, pa ću ja moći bar pet puta da se javljam.

Hvala gospodine predsedavajući.
Mislim da je ovaj amandman i ceo zakon i ovo sve što je ovde rečeno u smislu da postoji jasna veza prosperiteta zaposlenosti, rešavanja problema u velikim sistemima koje do sada nismo mogli da rešimo, guranje ruku u džep od strane bivšeg režima, a sadašnji režim duboko, duboko gura ruku u džep građanima, pokazuje u suštini da neki predstavnici većine, naročito prethodni govornici, se bave samo tvrdnjama koje su sjajne i koje su, čak bih rekao, dobro elaborirane, ali ničega nema iza toga što to podržava. Mi ne čujemo ni jedan dokaz. Nemamo ni jedan dokaz, empirijski, bilo kakav prikaz, bilo kakvu brojku za koju uporno molimo danima da nam date da vidimo vezu između tog prosperiteta zaposlenosti, rasta standarda i ovog zakona.
Uporno vas to molimo. Ministar Vujović lepo kaže – mi ćemo vam dostaviti analize, biće to urađeno, i ja njemu verujem, ali verujem i u to što je on rekao, a vi se ljutite, pa to je ministar Vujović rekao juče.
Slažem se sa vama, ako ste baš toliko sigurni u to što govorite, idite u „Krušik“, povedite ministra Gašića. Ministar Gašić pre neki dan ode u „Krušik“, koji je važna fabrika za čitav kraj, i kaže – neće niko vas da dira, skidamo vas sa minimalca, tamo inače radnici, samo da znate, ne rade, a primaju platu, znači idite u „Krušik“ sa Gašićem i recite – nećete više primati platu pošto ne radite, a to što ne radite, ne možemo da vam nađemo tržište, ne možemo da vam nađemo bilo gde da plasirate svoj proizvod koji je od strateškog interesa. Njima recite - nećete više dobijati platu, jer ne radite. Recite mnogim drugima u Srbiji. Recite ljudima u JAT Etihadu, 36 miliona je pravio JAT gubitka godišnje evra. Danas Etihad „Er Srbije“ pravi preko 70 miliona evra gubitka, duplo više. I vi se hvalite kako je to sjajan posao. Čekajte, molim vas, to su egzaktne stvari.
Građani Srbije preko 60 miliona evra plaćaju godišnje iz svog džepa za tu kompaniju, čiji ugovor, naravno, to je već poznato, niko nije video osim par ljudi. Kako možete? Nemojte ustajati odmah i stalno počinjati s pričom - u prethodnom periodu bivši režim. Dajte ljudi rešite jednu stvar iz vašeg portfolija. Slažem se, veliki broj radnika prima platu, a ne radi. Idite pa im recite to. Rekli ste suprotno u kampanji. Rekli ste – obezbedićemo tržište, obezbedićemo plasman, modernizovaćemo proces proizvodnje, rešićemo te stvari. Šta pričate vi o tome da je neko zapošljavao? Vi pričate o tome? Pogledajte današnje podatke, vaše podatke, državne.

Hajde bar u tom smislu da budemo precizni. Taj amandman je u dubokoj vezi, u čistoj i jasnoj konekciji sa svim što je govorio gospodin Babić i u tom smislu ga pozdravljam, svaka mu čast. Obožavam njegovo izlaganje, idem apsolutno istom trajektorijom. Hvala lepo.

Replika

Moram da postavim par pitanja i da na taj način da pokušam da razbijem ovu kvazi idiličnu atmosferu nastalu iz suštinski vrlo loših zakona koje ste doneli ovde u Skupštini.
Dakle, zanima me da li u Srbiji važi Medijska strategija koju je usvojila Vlada Srbije 28. septembra 2011. godine i da li je Vlada promenila tu medijsku strategiju, na kojoj sednici i kada? Ko ju je promenio? Da li ste redefinisali Stretegiju, da li ste doneli novu strategiju i da li ste vi ovlašćeni ili bivši ministar Petković da to uradi i kada?
Takođe zanima me da li je moguće da medijski zakoni budu u potpunoj koliziji sa svojim sopstvenim krovnim dokumentom, što Stretegija jeste i ko je tačno i kada odlučio da se to promeni?'
Moram da kažem da su svi građani Srbije danas obavezni da plaćaju jednak iznos televizijske pretplate ili da finansiraju Javni servis iz budžeta. Ipak građani Vojvodine imaju mogućnost da prate Nacionalni javni servis RTS, a imaju i svoj regionalni servis, međutim niko drugi u Srbiji nema tu pogodnost. Ono što ima pogodnost, a što vi ne možete da objasnite nikako to je koju ćemo imenicu da upotrebimo za građane, među kojima sam i ja, koji su redovno izmirivali obaveze kroz plaćanje pretplate?
Da li imenica počinje na B a završava na A? Ako je tako, molim vas da tim građanima koji su svo ovo vreme plaćali pretplatu date barem reči utehe za njihovu naivnost kroz izbegavanje zakonskih obaveza koju ste vi anulirali na sledeći način.
Prvo je premijer nekoliko puta rekao da se ukida pretplata, pa se nije ukinula, a nastavili smo nas nekoliko hiljada da plaćamo pretplatu. Oni koji nisu nastavili da plaćaju pretplatu kao i oni koji ne uzimaju građanske dozvole, kao oni što ne plaćaju poreze, kao oni koji su vrlo bliski vašoj vlasti ispadaju jako pametni, a mi ostali ispadnemo ta imenica koja počinje na B a završava na A.
Moram da vam kažem da ste vi i kroz ovo pokazali dvostruke aršine i visoki stepen kontrodiktornosti, jer kako drugačije da kažemo da je praksa tokom čitavog procesa donošenja medijskih zakona jedna od teza predstavnika ministarstva tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju bila je da finansiranje medija iz budžeta ugrožava njihovu nezavisnost, uređivačku politiku i konkurenciju na lokalnim i regionalnim tržištima.
Sa druge strane isto to radite članom 37, jer se predviđa finansiranje RTS iz budžeta Republike Srbije. Kako sada mirite te dve stvari koje ste rekli? Danas građani Srbije treba da znaju da ćete kroz ove odredbe privatizovati lokalne radio i TV stanice, da neće biti šanse da ljudi dođu do lokalne informacije, da će ljudi koji rade u tim medijima ostati bez posla. Takođe treba da znaju da će plaćati pretplatu, ali se ona ne zove tako nego se zove taksa. Takođe to treba da znaju da će se to desiti za godinu dana i da će ljudi to morati da plate.
Sada ste u koliziji, jer premijer jeste ispunio obećanje ukinuo je pretplatu, ali samo za malo i sada će se zvati drugačije. Ima tu dosta stvari koje su u pojedinostima, što ćemo kroz amandmane pokušati bezuspešno da promenimo.
U Zakonu o javnom informisanju kaže se da niko ne može biti vlasnik dva ili više medija ukoliko udeo u auditorijumu ili tzv. „šer“ prelazi 35%. To je osnov za kartelizaciju i veliku pokrivenost teritorije vlasništvom brojnih medija može da se obezbedi dominantan uticaj na marketinško tržište, kao što znate, a da se ne naruši uslov od 35% učešća u auditorijumu.
Kontrolu treba da obavlja Agencija za zaštitu konkurencije. U drugom koraku je moguće ubijanje javnih servisa neograničenom ponudom, što se već i dozvoljava, a vi ćutite godinu dana, lakih sadržaja i rialiti programa uz dobro jutro sa SNS, laku noć sa SNS a u međuvremenu vi kao ovlašćeni ministar ćutite.
Mi smo govorili - zašto ministar Tasovac ćuti, a vi danas na svako pitanje odgovarate. Znao da ćemo navući neki problem što smo vas toliko kleli.
Zakon o elektronskim medijima u članu 4. kaže – značenje pojedinih izraza, stav 1. tačka 1, deo definicije elektronskih medija i sadržaj elektronskog izdanja. Poštovani građani, ako su elektronska izdanja elektronski mediji to znači da svemoćna, nagrizena korupcijom mere rada, može da kontroliše, ima nadležnost nad sajtovima, ima nadležnost nad elektronskim prikazom i na taj način može to da kontroliše. To ne bi smelo tako da ostane, jer smatramo da i sad RRA ima prevelika ovlašćena i nad elektronskim i nad internet izdanjima štampanih medija, što nije u skladu sa evropskim standardima na koje se pozivate, a odgovorno tvrdim da vam niko iz EU nije rekao da treba da ukinete regionalne i lokalne servise, niko, zato što to postoji u EU i odgovorno tvrdim to. Tako smo se mi pozivali na Evropu kod reforme pravosuđa. Pa, znate kako smo prošli.
Treća stvar - član saveta RRA bira se na period od pet godina i može biti ponovo biran, što u teoriji i praksi znači da nema ograničenja broja mandata, što znači da čak i članovi RRA koji su već imali dva mandata od po šest godina mogu biti ponovo birani u nedogled. Ograničenje broja mandata jedan je od osnovnih demokratskih principa i mi to tražimo da se promeni. Nestala je odredba po kojoj vlasnici i zaposleni u medijima ne mogu biti članovi saveta RRA.
Dakle, da objasnim građanima, to znači da su budući članovi saveta RRA možda gospodin Željko Mitrović, gospodin Minos Kirijaku ili ti Nedeljković, pa i neki drugi. Jel vi sada to negirate? Ako negirate, ja vas molim da kažete ovde javno da to negirate. Da li postoji mogućnost da, recimo gospodin Vučićević bude član saveta RRA? Da li postoji mogućnost da Željko Mitrović bude član saveta RRA? Uz to nema zabrane izbora u savet lica koja su osuđivana za krivično delo, nema zabrane. Može i neko ko je osuđen, šta fali.
Zadržava se budžetsko finansiranje i pretvarate javni servis u javno preduzeće, bar neko vreme, mada, kako su kolege rekle, i ova sadašnja situacija na javnom servisu, tj. na RTS je upravo takva kakvu ste i želeli. Nema opozicije, ima isključivo vlasti i to kad nas puste, puste nas jednu sekundu i to naravno nešto potpuno irelevantno. Ko tvrdi drugačije ja tvrdim da taj nema pojma šta se prikazuje na našoj televiziji, apsolutno odgovorno tvrdim.
Moram da vam kažem da ste stavili da Vlada uredbom bliže uređuje način prenošenja sredstava, kao i kontrolu korišćenja sredstava u javnom servisu. To piše u zakonu. Vi znate šta to znači. To znači da će Vlada da apsolutno kontroliše sve što radi i sada, mada niko nikog nije zvao. Niko nikog ne zove, niko nikog ne pritiska. Samo, gle, nema opozicije nigde. Nigde nema opozicije. Jednom mesečno nam dajte sat vremena u udarnom terminu kod Gorislava Papića da vidite šta mi imamo da kažemo. Ili može samo u ovoj zemlji jedna strana da se čuje? To je sramotno i vi to znate u kakvom su nam stanju mediji. Ovi mediji danas su kasarne gospodo i nema tu smeha. Ko to neće ovde da kaže taj apsolutno ne vidi realno šta se ovde dešava.
Moram da vam kažem, smatram da je neophodno da se obavežemo zakonom da se prenosi sednica RRA prenose javno, da se prenose uživo na veb sajtu, da je moguće akreditovati se za te sednice, da se sve analize i istraživanja javnog mnjenja stave na sajt Agencije, da se oni biraju na pet godina i nikada više, samo na pet godina, da član saveta mora da prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije imovinu i sve podatke iz svoje familije i da to mora da se uradi. Siguran sam da ovo neće u potpunosti promeniti sistem ali će zaustaviti endemsku korupciju koja očigledno postoji.

Dve minute?

Članovi 103. i 104.
Predsednice, molim vas, kada se meni direktno obraća ministar u Vladi i obraća mi se šef većine, lider većine, obraćaju se meni direktno i govore o vladavini moje stranke, u tom slučaju, ako ništa drugo, pristojno je da odgovorim bar ministru, u smislu razgovora o izlaganju i međusobnom pojašnjenju. Ne mora biti uvredljivo. Kao da ne čitamo isti Poslovnik.
Sada hoću da konstatujem samo jednu stvar. Ovo je treći put u poslednja dva dana da se predstavnicima opozicije ne dozvoljava da kažu, naravno, uz jedno vrlo ekstenzivno tumačenje ili suprotno od ekstenzivnog tumačenje Poslovnika.
Dakle, ja vas molim da mi dozvolite pravo na repliku, zato što smatram da mogu da odgovorim i ministru i gospodinu Babiću, a na vama je, naravno, i uvek imate onaj član koji vam dozvoljava da potpuno samostalno to uradite, ali ja apelujem na vas da to ne uradite, već da omogućite opoziciji tih dva minuta da odgovore.
Hoćete da mi date pravo na repliku ili ne?