DRAGAN ANDRIĆ

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođen je 26. marta 1975. godine u Subotici.

Diplomirani pravnik. Po zanimanju je advokat.

Član je Izvršnog odbora Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Subotica. Član je Upravnog odbora Studentskog centra Subotica.

Narodni poslanik u sazivu 2012. - 2014. godine.
Prikaži više
Poslednji put ažurirano: 17.02.2017, 09:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Nema informacija o predloženim aktima.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.11.2013.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, verujem da su, kako građeni, tako i zaposleni u pravosuđu željno iščekivali setove ovih zakona, posebno Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Pre svega, iz razloga da bi videli koja će rešenja biti ponuđena i da se mnogi od njih vratili kućama u mesta svojih prebivališta i da ne bi morali na posao svakodnevno da putuju što je bilo prouzrokovano prethodnim rešenjem. Mislim da je njihov entuzijazam naglo opao kada su videli rešenja koja ste ponudili, posebno u ovom zakonu o područjima sudova popularno nazvanim zakonom o mreži sudova, a mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodina smo se zaista nadali da će rešenja biti malo drugačija. Imali smo nadu nismo imali prevelika očekivanja pošto je i prethodni predlog koji ste povukli iz procedure nije bilo srećno rešenje za nas.
Nažalost, imamo priliku da po mom mišljenju vidimo najgore rešenje mreže sudova do sada. Vidimo jedno slobodno mogu da kažem - smišljeno razbijanje utvrđenih sedišta sudova na teritoriji AP Vojvodine iz razliku od naših kolega iz SMV, mi iz Lige socijaldemokrata, Vojvodinu smatramo da je upravo to ključno pitanje i da je upravo najveći problem to što se pojedini sudovi i sudske jedinice, odnosno pojedini viši sudovi usmeravaju ka apelacijama u Beogradu, a određene sudske jedinice naslanjaju se na neke druge osnovne sudove što do sada nije bio slučaj. Upravo iz tog razloga mi iz Lige socijaldemokrata smatramo da nije dobro to što je predlagač ovog zakona Vlada Republike Srbije i da nije dobro što se o ovom zakonu raspravlja ovde u Skupštini Republike Srbije, kada se radi o sudovima sa teritorije AP Vojvodine.
Mnogo bi bolje rešenje bilo da je predlagač tog zakona Vlada Vojvodine i da se o tom zakonu raspravlja u Skupštini AP Vojvodine, kao o zakonodavnom telu u odnosu na sudove, koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine. Vidim da se predsedavajući smeška, ali moram da vas podsetim, to je rešenje koje je nekada postojalo i Vojvodina je nekada imala te nadležnosti, imala je nadležnosti da uređuje mrežu sudova na svojoj teritoriji. Takođe, je imala i Ustavni sud i želeo bih odmah da razoružam ove teoretičare zavere, Vojvodina je tada kao i sada bila sastavni deo Republike Srbije i tu sastavno treba i da ostane, ali sa ovim nadležnostima. Zašto ovo govorim?
Ovo govorim iz razloga što se tada ne bi dogodilo da Kovin bude sudska jedinica Smedereva, ne bi se dogodilo da za Viši sud u Pančevu, da apelacija bude u Beogradu, a ne u Novom Sadu, kao što je to do sada bilo.
Jasno je koje su namere ovde iskazane, jasno je da se ponovo teži ka centralizmu Beograda koji treba da odlučuje o tome kako ćemo svi mi da živimo i mi u Vojvodini, oni u Nišu i u Novom Sadu, u Subotici.
To je bila namera ovakvim predlogom zakona o mreži sudova. Mi iz LSV vrlo jasno vidimo koje su vaše namere i smatramo da to nije put ka EU, da to nije put kojim nas vi kao Vlada navodno vodite, pošto o tome pričate, pošto EU ne poznaje centralizam ni ovog niti bilo kojeg drugog tipa, tako da vas upozoravam i molim da to ne radite.
Vojvodina ima određene specifičnosti, specifičnosti koje su opredeljene tradicijom, istorijskim nasleđem, specifičnosti koje se neguju vekovima, neguju se i od posle Drugog svetskog rata i upravo iz tih razloga jeste ta AP.
Još jednom vas molim nemojte to da radite, da mi kažete da vi možete bolje od nas koji živimo u Vojvodini da znate da li je Kanjiži potreban osnovni sud ili ne, da li je Kanjiži potrebna sudska jedinica ili nije, da li Kovin treba da bude sudska jedinica Pančeva ili da bude sudska jedinica Smedereva.
Da li Bačka Topola treba da ima osnovni sud? Mi jako dobro znamo da Bačka Topola treba da ima osnovni sud i 150 godina je duga tradicija Osnovnog suda u Bačkoj Topoli? Zašto je sada odjednom Bačka Topola sudska jedinica i zašto Kula nema osnovni sud? To je pitanje. Vodili ste se brojem predmeta, koji se rešavaju u pojedinim sudovima, vodili ste se u udaljenosti određenih sudskih jedinica, pretpostavljam da će to biti odgovor i za Pančevo, pošto gospodin ministar nije o tome pričao kada je pričao o razlozima zašto je Pančevo, Višem sudu u Pančevu, apelacija u Beogradu. Pretpostavljam da će odgovor biti da je to udaljenost Pančeva koja je bliža Beogradu, nego Novom Sadu. Isto tako, Novi Kneževac je bliže Kanjiži.
Ada i Čoka su bliže Senti, a gravitiraju prema Kikindi. Da li je to bio kriterijum? Mislim da kriterijum nije bilo to, mislim da su kriterijumi bili druge prirode.
Ono što je takođe vrlo značajno, bez obzira što postoji individualno pravo na upotrebu tumača u sudskim postupcima, kolektivno je pravo, na upotrebu jezika.
Jedan odbornik SNS u Skupštini Grada Subotice, odakle sam ja, izašao je za govornicu i rekao – u upotrebi je u Srbiji ćirilično pismo i srpski jezik i to je tačno, ali je takođe u gradovima, u Vojvodini je u upotrebi šest službenih jezika. U gradovima u upotrebi različiti jezici.
Konkretno u Smederevu, u službenoj upotrebi nije mađarski jezik, a u Kovinu jeste. Nije u upotrebi ni rumunski jezik, a u Kovinu jeste.
Mi iz LSV svakako ćemo se obratiti međunarodnim institucijama da zaštite upotrebu jezika i pisma u vezi ovog zakona.
Takođe se priča o finansijskim sredstvima koja su neophodna za konstituisanje mreže sudova, pa imamo 66 osnovnih sudova u Republici Srbiji.
Da AP Vojvodina ima izvorne prihode, kao što se LSV zalaže, da li mislite da bi bio problem da Bačka Topola dobije osnovni sud? Naravno da ne bi bio.
Da li mislite da možemo da odlučimo o tome da li bi Vojvodina imala policijsku upravu? Imala bi i to.
Upravo iz tog razloga, mi nikada nećemo odustati od toga, od našeg programa, od toga da Vojvodina ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i izvorne prihode i imovinu. Tada ćemo sami moći da uredimo mrežu sudova i sve ostalo na način kako mi smatramo da je potrebno, kako smatramo da je najbolje za građane Vojvodine.
Da niste imali baš najbolje namere prilikom predlaganja ova četiri zakona i njihovih izmena i dopuna, takođe se vidi i iz zakona o javnom tužilaštvu. Ono što sam ja primetio jeste da ste proširili, prilično ste proširili šta znači ukidanje javnog tužilaštva, pa se onda smatra ukinutim i javno tužilaštvo koje menja teritoriju na kojoj postupa, pa onda sledstveno tome, javni tužioci iz tih tužilaštava, nastavljaju da vrše funkciju zamenika.
Zašto se javno tužilaštvo smatra ukinutim, ukoliko nastavlja da postoji u sedištu u kojem postoji do tada, na teritoriji tog tužilaštva se osniva novo i tu je neophodno imenovati novog javnog tužioca, a ne zamenika, da biste doveli one, za koje vi mislite da su podobni. To takođe nije dobro rešenje.
Da zaokružim, kao osnovni zakon jeste zakon o sedištima i područjima sudova koji je za nas vrlo značajan i smatramo da je to osnovno političko pitanje cele ove grupe zakona.
Mi smo uložili amandmane i upozoravamo vas da usvojite naše amandmane i da odreagujete na vreme, da sprečite centralizam koji nam se, ja vidim, ponovo smeši. Znamo dokle nas je to dovelo, dokle nas je dovelo centralizovanje Srbije na ovaj način.
Sprečite to na vreme. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.11.2013.

Potrudiću se da budem kratak.
Nisam rekao ništa po pitanju Višeg suda u Šapcu i apelacije u Novom sada. Takođe, mislim da to nije dobro rešenje.
Mislim da ste me vi vrlo dobro razumeli kada sam pričao o relativizaciji autonomije Vojvodine. Tako je, prošlost je ono što je bilo, a budućnost je ono što nas čeka, ali to ne znači da ne treba da promenimo ono što smo u jednom trenutku, naše sada već istorije, mislim na tu 1988, 1989, godinu, promenili, praktično, ustavnim pučem, to ne znači da AP Vojvodini ne treba vratiti zakonodavnu nadležnost koju je imala, to ne znači da Skupština Vojvodine ne bi na bolji način rešila mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine.
Mislim da dolazimo do onoga na šta sam sumnjao, da kažem. Rekli ste u jednom delu svog izlaganja da se ide ka tome da se gradovi spajaju. Pomenuli ste u jednom trenutku da Pančevo teži ka tome da postane sastavni deo Beograda, pretpostavljam da treba da postane opština Beograda. Ne znam šta građani Pančeva o tome misle.
Možemo da uzimamo i dobre i loše primere. Možemo da kažemo da je neka država manje ili više centralizovana. Možemo da kažemo da su neka prava nekada postojala, a više ih nema, a neka će možda postojati u budućnosti. Možda će neka Vlada imati više razumevanja koja dođe posle vas za potrebe građana Vojvodine. Postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo, ali zašto baš ti izuzeci? Zašto baš Kanjiža? Zašto baš Kula?
Objasnili ste. Ima smisla. Ne želim da budem zajedljiv. Ne želim da kažem da…
(Predsedavajući: Vreme.)
… su suštinski vaše namere loše. Samo sam ukazao na neke stvari koje smo mi primetili i za koje smatramo da treba da budu drugačije.
Iz tog razloga poslanici LSV neće podržati ovaj zakon u ovom obliku. Da li će naši amandmani biti usvojeni, videćemo. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.10.2013.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u vreme kada se u zemljama EU odlučuje o tome da li je potrebno legalizovati istopolne brakove, dok je u mnogim državama EU ovo pitanje već rešeno, naravno, pozitivno ili negativno, dok smo svedoci da ova vlada nije sposobna da obezbedi ostvarenje osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom pojedincima i zabranjuje tzv. „Paradu ponosa“, mi ovde raspravljamo o Zakonu o legalizaciji objekata. Ovaj zakon, nažalost, potreban je samo u Srbiji, s obzirom da bespravna gradnja kao pojam u uređenim državama ne postoji.
Poslanička grupa LSV smatra da ovaj zakon ima niz manjkavosti, na šta smo mi i ukazali podnošenjem amandmana, podneli smo četiri amandmana na ovaj zakon, ali sve manjkavosti ovog zakona ne ogledaju se samo u tome. Pre svega, krenuo bih kroz analizu pojedinih članova zakona za koje smatramo da nisu dorečeni i da stvarno stvaraju niz nejasnoća koje će dovesti do problema prilikom tumačenja i upotrebe ovog zakona kada ga budete usvojili.
U članu 3. navodi se za koje objekte ne može naknadno da se izda građevinska dozvola, pa se tu naglašava da ova dozvola ne može da se izda ukoliko su objekti izgrađeni na zemljištima koja su nepovoljna za gradnju, ukoliko objekti nisu izgrađeni od materijala koji je zadovoljavajućeg kvaliteta ili ukoliko trajnost ovog materijala nije zadovoljavajuća. Ono što ste propustili da navedete u ovom članu jeste – ko uopšte utvrđuje takav status zemljišta, ko utvrđuje kvalitet materijala i ko utvrđuje trajnost materijala?
U istom ovom članom navodite nadalje da ne može naknadno da se izda građevinska dozvola ni za objekte koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani u pogledu namene i spratnosti objekta, protivno uslovima propisani planskim dokumentom ili odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Smatram da ukoliko je objekat izgrađen u skladu sa planskim dokumentom, on onda i nije nelegalan. Moramo da ukažemo na činjenicu da najveći broj bespravnih graditelja i legalizuje objekte upravo iz razloga što odstupaju od planskih dokumenata. Ovo je posebno slučaj upravo kada se radi o spratnosti objekta. Koliko shvatam, ova odredba se odnosi samo na objekte koji nemaju potrebne dozvole, a građeni su u skladu sa planskom dokumentacijom.
Nadalje, u članu 5. u stavu 1. ne rešava se problem bespravnih objekata izgrađenih ili rekonstruisanih posle 11.09.2009. godine, a ovih objekata, svi smo toga svesni, ima poprilično. Postavljamo pitanje – da li će to, po ko zna koji put, biti regulisano nekim novim po ko zna koji put donetim zakonom o legalizaciji, ili kako će se već taj zakon zvati, pošto u obrazloženju zakona na strani sedam sudbina tih nelegalnih objekata ostaje nejasna?
U članu 6. navodite da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrđuje da li objekat ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje. Smatram da je ovo neophodno preciznije definisati i da ste to morali da učinite, pošto propisani uslovi za građenje i korišćenje zaista predstavljaju nešto što je vrlo bitno. Ovakva formulacija koja je ovako široko postavljena daje više nego velike mogućnosti za kreativnosti nadležnog organa u pravcu tumačenja ovih uslova, a preterana kreativnost po pravilu vodi u selektivnu primenu zakona i daje mogućnost različitih vrsta zloupotreba. Da budem precizniji, otvara mogućnost korupcije.
Takođe, smatramo da bi možda bilo praktično da ste u odredbama člana 15. zahtevali, pored projektnog zadatka, osnova karakterističnih preseka, objekata, tehničkog izveštaja itd, što već navodite, i prilaganje fotografija sa svih strana, pošto jedino na taj način mogu da se uporede priloženi dokumenti sa izgrađenim objektom na terenu, pored već ovih propisanih grafičkih priloga.
Ono što takođe ostaje nejasno, jeste zašto se posebna vrsta projekta izvedenog objekta za potrebe legalizacije izrađuje za porodične stambene objekte do 300 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine, kako to navodite u članu 14, pa razrađujete u čl. 15. i 16. zakona, a ne izrađuje se za porodične stambene objekte preko 300 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine, nego samo za stambene objekte bruto razvijene građevinske površine preko 300 metara, dok se porodični objekti izostavljaju? Zašto se izostavljaju ovi porodični stambeni objekti preko 300 metara kvadratnih? Sasvim je jasno da porodični stambeni objekti mogu biti i preko 300 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine. Ostaje pitanje koga to želite da lišite zadovoljstva da izradi posebnu vrstu projekta izvedenog objekta za potrebe legalizacije?
Takođe, u članu 31. propisujete dužnost lokalne samouprave da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donese opšti akt kojim će bliže urediti merila za određivanje visine naknade, uslove pod kojima se može ostvariti pravo na umanjenje naknade, kao i uslove i način plaćanja naknade. Ovo pitanje je za nas posebno značajno. Pošto se lokalnim samouprava ostavlja ovako dugačak rok, to znači da dok se ne donese ovaj opšti akt legalizacija i ne može da se sprovede. Samim tim, mi poslanici LSV postavljamo pitanje – zašto se onda ovaj zakon donosi po hitnom postupku? Za hitan postupak nije bilo nikakvog razloga, ukoliko se lokalnim samouprava ostavlja ovako dugačak rok za donošenje ovog opšteg akta.
Takođe, kao i u svakom zakonu koji reguliše određena prava i obaveze, postoje i kaznene odredbe. Ono što je interesantno jeste da nigde nema kaznenih odredbi za građevinske inspektore. Postavljam pitanje – ko donosi rešenja? Donose ih građevinski inspektori. Ko je najveći krivac za bespravnu gradnju? Ko nije postupao u slučajevima bespravne gradnje? Nisu postupali upravno građevinski inspektori. Zašto onda nisu propisane kazne za njihovo nepostupanje?
Naposletku, po mom mišljenju, najsporniji član ovog zakona jeste član 38, iz više razloga. Pre svega iz razloga što direktno utiče na prava pojedinaca koja su već ostvarena. U ovom članu se navodi da postupci za legalizaciju započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, po zahtevima koji su podneti do 11. marta 2010. godine, a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, treba da se okončaju po odredbama ovog zakona. Naime, od 11.03.2010. godine građani su postupali po već podnetim zahtevima, a po onome što su im naložili organi koji su po ovim zahtevima postupali. Prilagali su dokumentaciju, dostavljali su je.
Postojao je veliki broj predmeta. Mnogi od tih postupaka nisu okončani. Najčešće to nije krivica onih koji su ove zahteve podnosili. Tehnička dokumentacija koja se traži po novom zakonu ne razlikuje se mnogo od dokumentacija koja je predavana po prethodnom zakonu ali svakako njena dorada predstavlja za investitore i za građane dodatne troškove. Smatramo da je racionalno da se dokumentacija predata u skladu sa starim zakonom prihvati kao kompletirana i reši po odredbama starog zakona, osim ukoliko podnosilac zahteva ne odluči drugačije, što smo mi predložili i amandmanom na ovaj član. Oni dokumenti koji se predaju nakon usvajanja ovog zakona i zahtevi koji se predaju nakon usvajanja ovog zakona, logično je da se rešavaju po odredbama ovog zakona.
Smatramo da niko ne treba da trpi mimo svoje krivice to što administracija, državna administracija nije na adekvatan način radila svoj posao, a to je da pribavlja nove dokumente koji su slični sa već pribavljenim dokumentima i da zbog toga ima troškove.
Na kraju bih rekao da LSV jeste svakako stava da legalizacija objekata u Srbiji mora da se napokon sprovede do kraja i da se okonča. Ono što je svakako poražavajuće jeste činjenica da kroz legalizaciju treba amnestirati nečija krivična dela na koje se nije blagovremeno reagovalo.
U Republici Srbiji legalizacija traje već 20 godina, rezultati su negativni. Imamo što je apsurdno više nelegalnih objekata sada nego kada je ova problematika počela da se stavlja u zakonske okvire. Nesprovođenjem postupka legalizacije na adekvatan način oštećeni su kako i država tako i oni građani koji su postupali po zakonu i ispunjavali svoje obaveze. Smatramo da treba pojednostaviti i pojeftiniti proceduru za legalizaciju i uknjižbu legalnog objekta i obezbediti sprovođenje zakona ali takođe smatramo da treba oštro sankcionisati one koji zakone krše. Ako želimo da živimo u uređenoj državi ovo je svakako početak koji iako je zakasneo Republici Srbiji treba.
Naposletku želim da kažem da će poslanici LSV doneti odluku da li će ovaj zakon podržati, a što će umnogome zavisiti od toga da li će biti usvojeni amandmani koje smo na ovaj zakon podneli. Hvala.

VIDI SVA OBRAĆANJA