Zahvaljujem uvažena potpredsednice, predsedništvo, potpredsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, bez obzira na sve što nam se dešava, kao neko ko izuzetno poštuje ovaj visoki dom, ja ću se zaista vratiti isključivo na temu dnevnog reda. Da podsetim sve, mi raspravljamo o sporazumima. Najviše ću se u svom izlaganju baviti potvrđivanjem sporazuma o zajmu između EU koju predstavlja Evropska komisija kao zajmodavca i Republike Srbije kao zajmoprimca i NBS kao fiskalnog agenta zajmoprimca, sve u okviru instrumenta za reformu i rast zapadnog Balkana, jer smo mi zaista u Savezu vojvođanskih Mađara uvereni da Srbija više nema vremena za gubljenje i da je krajnje vreme da i finansijski osetimo još više benefite toga, da je naš strateški put, put ka priključivanju EU ili što bi naša uvažena ministarka rekla, nije put ka EU, već priključenje i da što pre postanemo punopravna članica EU.
Ako mi zaista u najkraćem vremenskom periodu želimo, kao što je to podvukao uvaženi predsednik Republike, da završimo sa usklađivanjem i sa ispunjenjem svih naših obaveza do kraja 2026. godine, dakle ako zaista želimo da otvorimo i zatvorimo sve klastere ili ti poglavlja, potvrđivanje ovog sporazuma je na tom putu važan korak.
Složićemo se da svi važni koraci jesu ključni koraci za Republiku Srbiju. Na primer 2003. godine kada su deset zemalja postale članice i bile su prisutne na Atinskoj Agori, Republika Srbija je tada izostala, to je bila jedna od propuštenih šansi, pa je posle bilo jako puno.
U međuvremenu smo mi, podsetila bih sve vas, danas pišemo 2025. godinu, a status kandidata smo dobili 1. marta 2012. godine. Godine 2014. je organizovana prva međuvladina konferencija i to još u januaru, 21. januara 2014. godine i Srbija je polako počela pregovore. Nažalost u poslednjih, sada već više od tri godine, dakle od decembra ispada kao da stojimo u jednom mestu. Nažalost, od frontranera tzv. frontranera, onih koji vode u ovom procesu sa zapadnog Balkana, Crna Gora i Republika Srbija sada se sve više spominje. Crna Gora koja samo što nije ušla, po nekima i Albanija.
Da ne bi izgubili ovaj zamajac, jedna od instrumenata EU koji si smislili za ceo zapadni Balkan je instrument za rast i razvoj zapadnog Balkana. Kao deo svega toga je sporazum o kojem sada raspravljamo i koji ćemo nadam se do kraja dana i ratifikovati.
Naravno, neki bi kritikovali manjkavosti naše politike i instrumenata, ali treba se podsetiti da EU dugo samo već maše zastavicom te evropske perspektive za koju se ne zna šta znači i koja povremeno nedostaje kao pustinjska fatamorgana. Za nas u Savezu vojvođanskih Mađara izuzetno je značajno da se Srbija u sadašnjem promenjivom, ne lakom svetu pozicionira, da zaista nemamo više vremena za propuštene šanse, da vrlo pametno procenimo šta je za nas najbolje. Zato je, kao što sam spomenula važno da ratifikujemo i ovaj sporazum.
Mislim da se dosta govorilo o tome, uvaženi potpredsednik Vlade, ministar finansija je davao izjave za to, ali mislim da ne manjka da razjasnimo konkretno u celom ovom instrumentu se radi šest milijardi evra, zapravo su dve milijarde evra grantovi, a četiri su povoljni krediti. To je za period, oni bi rekli od 2024. godine, prošle, mada svi malo kasnimo na zapadnom Balkanu, pa do 2027. godine.
Ako pričamo konkretno o Republici Srbiji, na nas, za Republiku Srbiju bi od celog ovog iznosa pripalo 1,59 milijardi evra, s tim da će se deo sredstava, biće obezbeđeni u vidu budžetske podrške u kreditima, a veći deo sredstava, više od polovine 53,39 skoro ceo grant i deo kredita, zapravo za konkretne infrastrukturne projekte iz „Western Balkans Investment Framework“.
Mnogo se pričalo o ovom planu rasta, instrumentu za rast i razvoj. Njegova suština da se podržava ekonomska integracija celog regiona sa EU, integracija svih regiona i usmeren je na dodatnu finansijsku pomoć, kao što sam spomenula u vidu budžetske podrške, ali što je mnogo konkretnije infrastrukturnih projekata. Ne manje važno ono što, zapravo zvaničnici EU podržavaju, a što je za nas značajno, da se suštinski podrže reforme neophodne da ceo region ispuni standarde priključivanje EU.
Uslov svih uslova je bio da svi sa zapadnog Balkana donesu svoju reformsku agendu i ja bih u tome pohvalila i Vladu Republike Srbije i Ministarstvo za evropske integracije koje je koordinisalo ceo ovaj proces i da podvučem dobru saradnju između Ministarstva i Odbora za evropske integracije.
Dakle, mi smo na sopstvenu inicijativu uz dogovor sa ministarkom Tanjom Miščević organizovali sednicu Odbora još 18. jula gde smo pozvali predstavnike Nacionalnog konventa EU, da podvučem, koji se sada žale i žele da prekinu saradnju između parlamenta i Vlade. Mi smo na sopstvenu inicijativu, niko to nije radio u celom regionu, organizovali sednicu koja je trajala pet sati, svi su mogli da iznesu svoje zamerke i posle toga, ali isključivo zbog dugih procedura i pregovora sa Evropskom komisijom konačno je završena reformska agenda i ona je prihvaćena. Vlada Republike Srbije na svojoj sednici 3. oktobra je prihvatila reformsku agendu.
Šta je za nas značajno i koji su najbitniji delovi? Izvukla bih nekoliko. Sporazum ocene usaglašenosti o prihvatanju industrijskih proizvoda, ono što je možda najkonkretnije, je zapravo da je unapređen Sporazum o carinskoj saradnji, da su uspostavljeni tzv. zeleni koridori na granicama. Ono što je najsvežije i što nas očekuje vrlo skoro je zapravo pristupanje Republike Srbije jedinstvenom području za plaćanje u evrima, SEPA. Očekujemo odluku svakog momenta.
Podsetila bih da je Narodna banka prošle godine u oktobru predala zahtev, Nacrt aplikacije za priključivanje Republike Srbije SEPA području. Zapravo, preliminarno mišljenje je bilo potrebno od Evropske komisije, pa od Evropskog platnog saveta i njihova odluka se očekuje do kraja ovog meseca.
Da bi sve to bilo moguće zbog toga je ponovo neophodna usklađenost sa propisima EU, naravno iz oblasti platnog sistema i zbog toga je poslanička grupa SVM i podržala sve predloge zakona koje je Narodna banka predložila i o kojima smo glasali pre nekoliko dana i o kojima su spomenule kolege.
Zašto je ovo značajno? Značajno je znači, kada bi se olakšalo plaćanje, digitalizovala određene procene Svetske banke su da bi se procenat sive ekonomije smanjio. Ne bih opterećivala ostale, ima tu nekoliko brojeva koje su procene, ali možda najuhvatljivija, najkonkretnija je da bi čak ceo region zapadnog Balkana mogao da uštedi i do pola milijarde evra. Najplastičnije objašnjeno, danas kada prebacujemo novac, plaćamo mnogo više nego oni koji su već u sistemu. Crna Gora je to uspela i veoma je značajan korak što će i Republika Srbija.
Plan rasta koji sam spomenula i reformska agenda, kao što sam to naglasila, predviđa uspostavljanje jedinstvenog regionalnog tržišta zapadnog Balkana. Znamo da posle EU najveći prometi ostvarujemo sa regionom iliti komšijama. On se u proteklom periodu u poslednjih pet godina udvostručio. Dakle, obim regionalne razmene, promet roba i usluga je takođe povećan za oko 20%.
Ono što je možda građanima najznačajnije, ono što je zaista svako osetio kada pričamo o zapadnom Balkanu, je tzv. ukidanje rominga, iliti zvanično "roming room like at home" od 2021. godine, što bi značilo da kada neko u Crnu Goru, Severnu Makedoniju itd, u tom je roming sistemu i zbog toga je komunikacija povećana sa 500%, dakle, građani su to očekivali i ono što je za njih takođe značajno da polako i sa EU, sa zemljama EU, se smanjuju naknade u romingu od 2023. godine, bilo bi mnogo bolje kada bi to išlo brže, zapravo bi bilo najbolje kada bismo bili članica EU, pa bi telefonirali i surfovali internetom i u tim zemljama. Naravno, Berlinski proces pored ovog instrumenta za rast i razvoj je drugi projekat koji je uglavnom Nemačka, ako mogu tako da kažem, za zemlje Zapadnog balkana i prošlo je dosta godina, konkretni benefiti su putovanja, samo ličnim kartama i ono o čemu smo ovde razgovarali, ratifikovali smo nekoliko sporazuma, prihvatanje profesionalnih kfalivikacija najpre je bilo za doktore medicine, stomatologije i arhitekte, a kasnije i poslednji sporazum posle tog Samita u Tirani 2023. godina i profesionalnih kvalifikacija za medicinske sestre i veterinare, hirurge, itd. Najznačajnije je da ti mladi ljudi koji žive u Republici Srbiji ostanu u Republici Srbiji i upravo zbog toga mi smo tokom protekle rasprave su uvažene kolege Boris Bajić i Akoš Ujhelji, pričali o dva zakona.
Zašto je poslanička grupa SVM podržala i izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, a i o zvaničnom utvrđivanju garantne šeme, i subvencionisanju dela kamate, kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti. Mislim da možda nismo dovoljno naglasili da je povećanje izdvajanja od 18 milijardi dinara ili 153 miliona evra za unapređenje visokog obrazovanja, zaista velika stvar i što su se školarine smanjile za 50%. Neophodno je da sve ove mere pa ih kako to popularno zovemo povoljna kupovina nekretnine za mlade koja će biti aktuelna i implementirana za svega nekoliko dana da su te mere ekonomski održive, sistemske i efikasne i zapravo ciljaju da to da svako pronađe svoju budućnost i dobar život ovde u ovoj zemlji.
Poslanička grupa SVM i plan rasta, dakle, ceo instrument vidi kao održiv sistemski i značajan i da naglasimo, pričali smo o celom iznosu koji je 6 milijardi evra, od toga zapravo Republici Srbiji bi trebalo da pripadne 1,59 a ovim konkretno ovim sporazumom koji ćemo ratifikovati do kraja dana, bi trebalo da, će zapravo preduslov da povučemo prvu tranšu. Prva tranša bi bila 7% celog iznosa, dakle 112 miliona evra, od čega u budžetsku podršku ide oko 52 miliona a za projekte Republike Srbije, u okviru "Vestern bank" i "Investment fajnd", dakle za konkretne investicije, oko 60 miliona evra, 28 miliona u zajmu i 32 miliona Granta.
Naravno, druga stvar o kome ponovo pričaju zvaničnici EU, ali pošto mi volimo vrlo otvoreno i iskreno i jasno da iznesemo činjenično stanje je da je ovo ipak i uslovljeno određenim obavezama koje treba da ispunimo i svesni smo toga da kasnimo sa dve najznačajnije obaveze i jedno je izbor saveta REM, a drugo je primena ODIHR preporuka, dakle, jasno je da smo malo zastali ali značajno je naglasiti da što se tiče izbora saveta REM, dakle odmah po isteku mandata članova konkurs je zapravo raspisan 29. novembra i to prvi put, prema novim kriterijumima i Zakona o elektronskim medijima i značajno je naglasiti da država, pa ni AP Vojvodina, odnosno Narodna skupština, AP Vojvodina više nisu predlagači.
Potrebno je naglasiti da smo ovaj proces završili i da smo prvi put ikada imali tzv. javni razgovor, javno slušanje u organizaciji Odbora za kulturu i informisanje i samo što nismo dobili celu listu da mi glasamo o tome i onda su neki odlučili da se povuku. Neki kandidati, vrlo otvoreno pitanje, kako će se ovaj proces nastaviti.
Značajno je još spomenuti i za plan rasta, koji instrumenti, šta se finansira, zapravo cilj razvoja poslovnog okruženja privatnog sektora, zelena digitalna tranzicija, ljudski kapital i osnove, odnosno projekti iz raznih oblasti kao što su energetika, transport, digitalizacija, ljudski kapital.
Kada pričamo o energetici, trenutno je Srbija u procesu primene nove energetske politike i pravnog okvira, u skladu sa grin dilom, evropskim zelenim dogovorom, zelenom agendom za zapadni Balkan. Ono što je za nas izuzetno značajno je da je juče o tome pričala uvažena ministarka rudarstva i energetike. Postoji indikativna lista projekata u oblasti energetske infrastrukture između ostalog i za AP Vojvodinu, za izgradnju tzv. Panonskog koridora. Još u novembru 2023. godine, objavljena je prva lista zajedničkog projekta, zajedničkog interesa koja je izrađena pod vođstvom, naravno, Evropske komisije, koordinira sve ovo i uključuje novu interkonekciju između Republike Srbije i Mađarske, definisane u okviru Panonskog koridora i o tome smo juče mogli da čujemo.
Ono što je značajno je da će se na ovaj način zapravo dozvoliti integracija tržišta električne energije, odvoda energije iz obnovljivih izvora u regionu Bačke, povezivanje novih proizvodnih kapaciteta izgradnjom i rekonstrukcijom trafo stanica u Subotici, Somboru, Novom Sadu, itd.
Naravno, kao predstavnici nacionalnih manjina voleli bi da podvučemo svega nekoliko stvari iz reformske agende a koji se tiču osnovnih prava, konkretno pod oblast, jedna od podoblasti reformske agende je poboljšanje zaštite osnovnih prava za ranjive pojedince i pripadnike nacionalnih manjina i to je tako definisano i na osnovu ovoga Republika Srbija je preuzela na sebe obaveze da izmeni i dopuni određene zakone do kraja 2025. godine.
Naravno ovo je vrlo široka oblast, ja bih samo naglasila da je činjenica i o tome je juče govorio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, da se predugo već radi na reviziji akcionog plana za nacionalne manjine i samim tim, određeni rokovi će morati da se promene, ali koliko smo obavešteni ovaj posao je skoro gotov i očekuje se javna rasprava o posebnom akcionom planu, kako bi ponovo ceo proces bio inkluzivan i transparentan. Pored ovog u ovom delu osnovama, dozvolićete mi da još kratko govorim o izmenama i dopunama zakona, jer smatram da je to značajno i zato što smatram da to građani očekuju od nas.
Između ostalog, planira se donošenje krivičnog zakona o krivičnom postupku i još nekoliko.
Ovom prilikom bih želela da podsetim sve nas da je krajem prošle godine tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika naša poslanička grupa tražila da se iznos za tzv. sitne krađe ne menja već da se ostavi na 5.000 dinara. Nažalost, bio je opet neki plan da se on poveća sa 5.000 dinara na 15.000 dinara. Zašto govorim o tome?
Podsetila bih sve nas da smo pre 13 godina, zapravo na našu inicijativu smo uspeli da taj iznos sitnih krađa smanjimo sa 15.000 dinara na 5.000 dinara jer nekad građani imaju utisak da je sve dozvoljeno i da slobodno može da se krade. Jasne su nama osnovni problemi, ali mislim da je to nedozvoljeno i da treba da obezbedimo sigurnost imovine svih.
Dakle, da još jednom podvučem i da ne zloupotrebljavam vreme, kao neki, u ovoj raspravi. Poslanička grupa SVM svakako podržava Sporazum sa EU koji predstavlja Evropska komisija zbog toga što će na ovaj način biti omogućeno da povučemo prvu tranšu novca od 1,59 milijardi evra za Republiku Srbiju. Sada bi dobili 112 miliona. Podržavamo i sve ostale sporazume koji se nalaze na dnevnom redu.
Hvala najlepše.