Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvi potpredsedniče Vlade, gospodo ministri, ovo su veoma važni zakoni, veoma važni za ekonomiju Srbije i budućnost.
Ali, pre svega, želim da osudim nasilje koje je bilo, koje se dešava na ulici i osudimo nasilje koje je bilo ovde u Skupštini. Treba potpuno podržati snažno našeg predsednika Vučića koji se bori za Srbiju iz sve snage, čoveka koji je stvorio ovo srpsko ekonomsko čudo o kome govore svi u svetu. Nema zemlje gde nisam bio u poslednjih nekoliko godina, a da ne pričaju o srpskom ekonomskom čudu. Zaista, imati ovakve ekonomske pokazatelje koje danas Srbija ima sa najvećim rastom ekonomije u Evropi je za svaku pohvalu. To je zasluga predsednika Vučića.
Što se tiče ovih zahteva koji su bili, zahtevi su svi ispunjeni. Sada je potreban dijalog. Samo dijalogom se sve rešava. Ništa nećemo rešiti time što se ljutimo ili ne prihvatamo dijalog. Jedina mogućnost za rešenje svakog problema je samo dijalog i ja sve pozivam na taj dijalog.
Naravno, ovo nasilje koje se desilo u Skupštini je za svaku osudu i neprihvatljivo. Tako se ne radi nigde u svetu, a ova slika koja je poslata iz ove Skupštine zbog tog nasilja je za našu ekonomiju jako loš signal stranim investitorima. Ova slika je obišla praktično celu zemaljsku kuglu, ta slika nasilja pokazuje da neke stvari u Srbiji nisu stabilne. Znate kako investitori gledaju, njima je najvažnija stabilnost, ali bez obzira na to Srbija je jaka, Srbija će ekonomski da nastavi da raste kao što je rasla ovih 12, odnosno 13 godina, tu nema nikakve dileme. Rešiće se ovi problemi.
Još jednom želim najoštrije da osudim svako nasilje i ovu lošu sliku koja se desila u Skupštini i da snažno podržimo politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića i politiku ove Vlade jer zaista ovim rezultatima možemo da se ponosimo.
Kao ministar zadužen u Vladi za međunarodnu ekonomsku saradnju želim pre svega da istaknem da su ovi zakoni veoma važni. Srbija ima najveći rastu Evropi. Imamo izvanredne i stabilne finansije. Najveća zasluga zaista tu pripada predsedniku i ministru finansija koji su odradili lavovski deo posla da danas praktično posle dobijanja ovog investicionog rejtinga, a prvi smo u južnoj Evropi koji smo, u istočnoj Evropi koji smo dobili ovaj investicioni rejting, mi imamo mogućnost privlačenja i sredstava, ali i privlačenja investicija na mnogo bolji i kvalitetniji način čak nego i do sada.
Takođe, treba reći da sa rastom ekonomijom izvanredno posluju mnoga naša preduzeća, raste i izvoz. Našim preduzećima, našoj privredi su potrebna nova tržišta. Potrebne su nam investicije. Sa jedne strane izlazak naših privrednika na nova tržišta. Ne smemo da budemo orjentisani samo na jedno tržište. Izvanredno je što najveći deo našeg izvoza ide u EU, ali tu postoji i opasnost kada imao mono klijenta. Evo, pokazuju sad ove velike promene u svetu, tektonske promene u svetu i ekonomiji sa uvođenjem novih carina za evropske proizvode, sa uvođenjem novih carina za proizvode iz Kine, koje je Amerika uvela iz Kanade takođe. Kažem, mi smo deo Evrope i mi ćemo isto osetiti neke posledice tih tektonskih poremećaja. Zato, ponavljam to već 15, 20 godina, stalno moramo da idemo na nova tržišta.
Od momenta kada je formirana ova Vlada najveću koncentraciju moj Kabinet i ja smo posvetili razvoju baš novih tržišta ili daljem razvoju već postojećih tržišta. Tu, pre svega, mislim na razvoj saradnje sa evroazijskom ekonomskom unijom sa kojom imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini. Članice evroazijske ekonomske unije su Rusija, kao najveća zemlja, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Jermenija, ali takođe i odmah sa njima, iako nisu deo evroazijske unije, su Azerbejdžan i Gruzija jer su sve te ekonomije zaista međusobno i jako povezane.
Srbija zahvaljujući ugledu naših privrednika, zahvaljujući ugledu predsednika, zahvaljujući ugledu ove Vlade ima fantastičan pristup ovim tržištima i imamo otvorena vrata. Takođe, kinesko tržište koje je danas zaista tržište broj dva u svetu i gde mi sa Zakonom o slobodnoj trgovini koji imamo i sa Evroazijom, sa svim zemljama Evroazije i sa Kinom imamo neviđene mogućnosti za plasman naših proizvoda, a sa druge strane za privlačenje investicija u našu ekonomiju, uvek izlaz na nova tržišta za naše privrednike i privlačenje investicija iz ovih zemalja.
Takođe, veliku pažnju smo posvetili još na dva zaista zahtevna tržišta, jedno koje je u poslednjih 10 godina razvijano, to je tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata, i tržište Saudijske Arabije koje tek treba da razvijamo. Jedno i drugo tržište su sa ogromnim potencijalom. Ono što se dešava, taj ekonomski bum koji se dešava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde su prisutne sve praktično zemlje sveta i onaj proces koji se događa sada u Saudijskoj Arabiji gde se očekuje da sledećih 20 do 30 godina bude glavno tržište za praktično celu Evropu, a i ostale zemlje sveta, pokazuju da mi koji imamo izvanredne političke odnose naši ekonomski odnosi isto tako i na tržištu Evroazije i na tržištu Emirata i Saudijske Arabije ne prate odlične političke odnose. Želja nam je da na svaki mogući način približimo našu ekonomiju i u jednom i u drugom smeru na ovim zahtevnim tržištima.
Četvrto tržište, ništa manje važno, verovatno u mnogim godinama zaboravljeno, ali ne samo od nas, zaboravili su ga mnogi u Evropi i sada žale za tim, to je tržište Afrike.
Predsednik Vučić je u poslednjih sedam, osam godina otvorio ova tržišta, otvorio nam vrata i dobili smo zadatak da probijamo ova tržišta za naše privrednike jer potencijali i današnja situacija na tim tržištima, a tu su sada u poslednjih pet, šest godina ponovo prisutne sve zemlje sveta. Kina je najviše prisutna na tržištu Afrike, ekonomski broj jedan apsolutno, Rusija se posle ovoga što im se desilo sa Evropom ponovo vratila na to tržište, ali evo daću vam primer Amerika radi na svaki mogući način da uđe na to tržište. Francuska i Engleska koje su imale najveće kolonije tamo su na neki način izgubile bitku danas sa Kinom, sa Rusijom i sa nekim drugim zemljama, ali aktivno učestvuju, tu su, i dalje je njihov uticaj ogroman.
Evo, uzeću vam samo primer Ujedinjenih Arapskih Emirata koji nisu najveća ekonomija, ali dugoročno razmišljaju. Poznati su, njihov predsednik je poznat kao neko ko razmišlja dugoročno, kao što i naš predsednik i naša Vlada tako razmišljaju. Emirati imaju otvorene ambasade u svim afričkim zemljama, bukvalno u svim, i to pokazuje koliki značaj i kolika je budućnost tog tržišta za sve zemlje, jer ako želimo da pomognemo našim privrednicima mi moramo učiniti sve kako bi za proizvode o kojima govorimo otvorili ova tržišta.
U ovom vremenu ću probati kratko tema koje su veoma važne. Počeću od Rusije sa kojom imamo tradicionalne izvanredne odnose. Tri godine se nije sastajao Mešoviti komitet. Mi smo imali zadovoljstvo da u novembru prošle godine sa predsedavajućim sa ruske strane Mešovitog komiteta, to je njihov ministar ekonomije, gospodin Rešetnjikov, imali smo priliku da ga ugostimo ovde u Republici Srbiji. Zaista, oduševljen je potencijalima Srbije u ekonomiji i potencijalima saradnje sa Ruskom Federacijom i na ovom Mešovitom komitetu gde smo imali prisutno praktično predstavnike svih ministarstava iz Vlade Republike Srbije, predstavnike državnih agencija, Privredne komore Srbije, uspostavljeni su odlični kontakti i ono što je najvažnije taj politički odnos između Srbije i Rusije, politički odnos dva predsednika, politički odnos dve vlade i građana Rusije i Srbije daje nam izuzetne potencijale.
Mi smo jedina zemlja koja ima praktično slobodan dostup na rusko tržište bez carina, ali smo i mi prema Rusima izvanredno korektni kao niko u svetu. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja im nije uvela sankcije.
Znate, velika je zahvalnost naših ruskih prijatelja kada znaju da avioni „Er Srbije“ svaki dan lete u Moskvu, lete u Sankt Petersburg. Do skora su leteli i u Kazanj i u Soči. Daće Bog pa će opet da lete. Veliki su zahtevi i iz drugih gradova, iz Jekateringburga, iz Nižnjeg Nonvgoroda, da se otvore linije ka tim gradovima i taj potencijal kada imamo avionsku vezu, kada naši privrednici mogu slobodno da lete, građani doprinosi i razvoju turizma, razvoju kulture, razvoju privreda i težimo ka tome da približimo naše ekonomske odnose makar malo da budu viši, da dosegnu makar 10% onih fantastičnih ljudskih i političkih odnosa koje imamo sa našim ruskim prijateljima.
Srbija je jako poštovana u Rusiji kao niko, jer vodi, kako oni kažu i kako i mi govorimo stalno, sopstvenu slobodnu i nezavisnu politiku, a kako Rusi kažu – malo je takvih država u svetu koje vode takvu politiku i koje imaju svoje jasne stavove.
Ono što planiramo u ovoj godini da podignemo nivo ekonomske saradnje. Najveći nivo ekonomske saradnje smo imali u 2022. godini pre početka specijalne vojne operacije. Naš trgovinski obrt sa Rusijom je u tom trenutku bio 4,3 milijarde evra, što je bio istorijski najveći obrt. To je maksimum, ali zbog specijalne vojne operacije on je u 2023. i 2024. opao, u obe godine oko 20 do 22% zbog sankcija i zbog pre svega otežanih logističkih i transportnih puteva.
Naravno, za naše prehrambene proizvođače to tržište je od izuzetne važnosti, naše jagode, maline, povrće, voće, sirevi, meso, mesne prerađevine su izuzetno cenjene. Naravno, moram da kažem vina su takođe cenjena. Nažalost, mi još uvek imamo velike probleme sa količinama, Rusi mogu da apsorbuju verovatno i 10, i 15, i mnogo više puta i mnogo veće količine nego što bi bile te o kojima govorimo, ali treba da se trudimo i težimo ka tome da što više promovišemo naše proizvode na ovom zahtevnom tržištu.
Nevezano od ovog čistog ekonomskog dela hteo bih da istaknem da smo na mešovitom komitetu razgovarali i o velikoj pobedi. Ova godina je veoma značajna i za Rusiju i za Srbiju, ove godine je 80 godina pobede nad Nemačkom, nad nacističkom Nemačkom, i na njenim saveznicima. Tako da, 9. maja očekujemo veliku paradu pobede na Crvenom trgu, gde će prisustvovati i naš predsednik i gde će prisustvovati n naš vojni orkestar, naša garda. Ali, takođe, mislim da kao nikada do sada, siguran sam da ćemo i ovde u Beogradu obeležiti i ovaj najznačajniji datum, verovatno jedan od dva najznačajnija datuma u 20. veku, 80 godina od pobede nad nacističkom Nemačkom. Biće jako lepo na Crvenom trgu kako ponovo marširaju zajedno naši i ruski vojnici.
Pred nama je april i maj mesec kada ističe ugovor za gas. Srbija je pre ravno tri godine potpisala ugovor o gasu, o snabdevanju gasom, od 2022. do 2025. to je bio dogovor dva predsednika, predsednika Putina i predsednika Vučića. Predsednik je postigao najbolji dogovor za Srbiju i Srbija ima najnižu cenu gasa u Evropi, nekoliko puta jeftiniju nego što plaća najveći broj zemalja u Evropi. To je ogroman impuls za našu ekonomiju, to je ogroman impuls za našu privredu, za našu energetiku.
Siguran sam da će u narednim mesecima, svi neumorno rade na tome, da se do 31. maja kada ističe ovaj ugovor, potpiše novi ugovor na tri, pet, sedam ili deset godina, u zavisnosti od dogovora i da Srbija, siguran sam, ponovo će imati najbolju cenu gasa u celoj Evropi, veoma važnu za razvoj naše ekonomije.
Takođe, zajednički se rešavaju problemi oko NIS-a i postoji veliki potencijal za razvoj u železnicama. Urađeno je mnogo ruske železnice, ruska kompanija „Eržedej“ je uradila mnogo na razvoju pruga u Srbiji. Zainteresovani su i za dalji nastavak saradnje u ovoj oblasti.
Što se tiče poljoprivrede, kratko da se vratim, u 2022, 2023, 2024. godini mi smo izvezli poljoprivrednih proizvoda u iznosu, u 2024. godini za osam meseci, imam egzaktne podatke, u iznosu od 210 miliona dolara, a uvezli smo 71 miliona dolara. Suficit je na našoj strani i najveći deo od onoga što smo izvozili je bio orijentisan baš tada na prehrambene proizvode, ali takođe prisutni su bili i drugi proizvodi. Naša semena koja su izuzetno kvalitetna jako su popularna na ruskom tržištu i dobili smo ponudu da se otvori zajedničko preduzeće u Rusiji kako bi se obim izvoza semena uvećao ne dva ili tri puta, nego verovatno i deset puta. Naravno, tu postoje neka ograničenja oko zaštite intelektualne svojine, ali siguran sam da u narednom periodu o tome može da se razgovara. Do skora su postojala i neka kvantitativna ograničenja na izvoz jestivih ulja i margarina iz Ruske Federacije, ali sa naše strane je ta mera ukinuta pre dve nedelje, tako da postoji apsolutno slobodan uvoz koji se tiče ne samo uvoza iz Ruske Federacije, nego uvoza iz cele Evroazijske unije.
Na kraju, ako mogu da dodam, nemam mnogo vremena, a nastavićemo i sutra, što se tiče sfera informaciono komunikacionih tehnologija, novih tehnologija i svega što je vezano i za veštačku inteligenciju, digitalizaciju, mnoge ruske kompanije su za ove tri godine otvorile svoje kompanije u Srbiji. Zaista su dobro dočekane sa srpske strane. Tu je nekoliko desetina hiljada ljudi, verovatno i preko 150 hiljada Rusa je došlo u Srbiju. Veliki broj njih se bavi baš ekonomijom, pre svega novim tehnologijama, IT, digitalizacijom i mogu da kažem po podacima koje imam iz Ministarstva privrede, iz APR iz juna meseca 2024. godine u ekonomskom sistemu Srbije je trenutno aktivno 2128 privredih društava čiji su vlasnici pravna ili fizička lica iz Ruske Federacije. Takođe, imamo i 7300 preduzetnika koji su državljani Ruske Federacije i koji su veoma aktivni i razvijaju svoj biznis u Srbiji.
Ono što je veoma važno, počeli su ogromnu i zaista veliku saradnju sa našim IT kompanijama, ne samo horizontalno između Rusije i Srbije, nego takođe zajednički izlazak na treća tržišta.
Osim Beograda, naglo izrasta u velike IT centre, postaju i Novi Sad, kažem, već su veliki i ozbiljni IT centri cele jugoistočne Evrope, i Novi Sad, i Niš i Kragujevac, verujem uskoro i drugi gradovi. Zahvaljujući pre svega što je Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu uložila ogromna sredstva u digitalizaciju srpske ekonomije i javnog sektora, ulažu se velika sredstva u izgradnju inovacione infrastrukture, naučno-tehnoloških parkova, inovacionih habova, inovacionih centara, centara kompetitivnosti i siguran sam da ćemo u budućem periodu još više raditi na razvoju naše IT industrije i kompanija koje se bave novim tehnologijama. Hvala još jednom.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, usvajanje Zakona o Hilandaru je istorijski događaj za Srbiju i srpski narod.
Prvi put u istoriji Srbija kroz poseban zakon obezbeđuje finansijska sredstva za Hilandar. To znači da će manastir Hilandar svake godine dobijati sredstva iz budžeta koja će biti korišćena za život i obnovu ove svetinje srpskog naroda.
Kada taj zakon bude donet, to je državna odluka i politika koju niko neće moći da promeni.
Imao sam čast da budem u delegaciji sa predsednikom Vučićem kada smo na Božić ove godine posetili Hilandar. Posle dugih razgovora sa igumanom Metodijem i bratijom manastira, nakon liturgija, molitvi, obedovanje na tom svetom mestu, predsednik Vučić doneo je istorijsku odluku da Srbija donese Zakon o Hilandaru.
Danas se to obećanje ispunjava, u parlamentu i znam koliko su zbog toga srećni iguman Metodije i svi monasi u manastiru Hilandar, koji su posvetili svoj život očuvanju ove najvažnije svetinje, srpske crkve i naroda, a posebno je simbolika u tome, jer se danas slavi 3. dan Male Gospojine, praznika rođenja Presvete Bogorodice, igumanije manastira Hilandar.
Želim da se svima vama narodnim poslanicima zahvalim na odličnoj raspravi i izlaganjima.
Dugo sam bio narodni poslanik i ministar sam petu godinu, i zaista mogu da kažem da je ovo najlepše zasedanje u kome sam učestvovao. Bilo je uživanje slušati vas i naučiti mnogo od svih vas.
Zahvaljujem se igumanu Metodiji i bratiji manastira Hilandar, Ministarstvu kulture i ministarki Maji Gojković, članovima Vlade Republike Srbije, Republičkom Sekretarijatu za zakonodavstvo i njegovom šefu gospodinu Đurđeviću i njegovom timu, koji su nam pomogli da formulišemo ovaj zakon, vama narodnim poslanicima, zadužbini manastira Hilandar i direktoru Milivoju Randžiću, sa svim savetnicima i saradnicima i svim građanima Republike Srbije, koji su nepodeljeno pružili podršku i svim građanima Republike Srbije, koji su nepodeljeno pružili podršku usvajanju ovog veoma važnog zakona.
Zahvalnost dugujemo i Grčkoj državi, koja je do sada pružala ogromnu pomoć, u očuvanju i svakodnevnom funkcionisanju manastira Hilandar, a naravno, posebno želim da se zahvalim predsedniku Vučiću, koji je bio inicijator donošenja ovog zakona.
Konačno želim posebno da naglasim ulogu našeg Patrijarha Njegove svetosti gospodina Porfirija, posle čijeg blagoslova smo krenuli u realizaciju ovog zakona.
Sveti Vladika Nikolaj Velimirovič je rekao - Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja.
Slobodno možemo takođe reći kao što je Kosovo srce Srbije, tako je Hilandar duša svetosavlja i srpskog naroda. Mesto koje podseća svakog Srbina kako smo postali kao nacija i država, svetinja koja je davala našoj naciji utehu i snagu, u najtežim vremenima stradanja.
Manastir Hilandar je simbol nacionalnog i duhovnog jedinstva našeg naroda. To je simbol zajedništva srpske države, crkve i naroda.
Sama istorija Hilandara, je simbol za jedinstvo državotvornih i duhovnih vrednosti srpskog naroda, jer upravo su osnivači Hilandara, Stefan Nemanja, osnivač srpske države i Sveti Sava, osnivač samostalne srpske crkve.
Srbija je i tada, kao i danas, bila najmoćnija kada su država i crkva bile u harmoniji i međusobno se podržavale.
Za aktivnosti završetka obnove izgorelog dela manastira u periodu od 2021. godine i u naredne dve godine, do 2023. godine, obezbezđena su odlukom predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije, sredstva iz budžeta Republike Srbije, u iznosu od 80 miliona dinara, kao i sredstva iz budžetske rezerve, u iznosu od 280 miliona dinara. Predviđene aktivnosti za ovaj sledeći period su obnova jugozapadne strane manastirskog utvrđenja, preostali radovi na dohiji, preostali radovi na igumenariji.
Ukupna obezbeđena sredstva za rekonstrukciju dohije i igumenarije iznose 357.490 hiljada dinara.
U toku je izrada projekta za ojačanje spoljnog bedemskog zida celokupnom njegovom dužinom od Dohije preko Igumenarije do trpezarije. Za realizaciju ovog projekta iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 3.000.000 dinara, a iz budžetske rezerve 24.200.000 dinara.
Za završetak radova u podrumu Velikog konaka iz sredstava budžetske izdvojeno je 5.800.000 dinara.
Za uređenje izgradnje instalacija u porti iz sredstava budžetske rezerve obezbeđeno je 8.000.000 dinara.
Planirana je rekonstrukcija i proširenje kapaciteta sadašnje riznice manastira, kao i organizacija riznice, biblioteke i arhive.
Takođe, planiran je nastavak zaštite pokretnog i nepokretnog nasleđa glavne manastirske crkve.
Poštovan dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što danas kao država i narod pokazujemo najviši stepen odgovornosti prema potrebi da sačuvamo naše najvrednije duhovno, kulturno i istorijsko blago oličeno u našem Svetom manastiru Hilandar.
Od danas kada usvojimo ovaj zakon više neće biti moguće propustiti ovu važnu temu slučaju, niti će postati prostor za bilo kakva slobodna tumačenja ili ideološka i politička kolebanja zbog kojih bi država u budućnosti mogla da uskrati podršku manastiru Hilandar. Od danas odnos države prema ovom pitanju niko nikada neće moći da promeni.
Na kraju, želim da istaknem koliko je važan trenutak u kojem donosimo ovaj zakon. Hilandar je simbol našeg kontinuiteta, snage našeg nacionalnog i duhovnog jedinstva, a čini se da nam je ovom trenutku nacionalno i duhovno jedinstvo najpotrebnije kada se suočavamo sa pritiscima oko Kosova, Republike Srpske, kada se napada naša crkva u Crnoj Gori.
Upravo, donošenje ovog zakona pokazuje snagu naše države, ali njen kontinuitet koji sa prekidima traje više od 800 godina, koliko je star i sam Hilandar.
Donošenje ovog zakona šalje snažnu poruku za budućnost, da bez očuvanja duhovnog i nacionalnog identiteta i državotvornosti nema opstanka naše nacije.
Da Gospod i Presveta Bogorodica čuvaju Hilandar i Srbiju.
Živela Srbija!
Gospodine predsedniče, gospodo ministri, gospodine predsedniče pokrajinske Skupštine, govorimo o budžetu i odmah na početku da kažem da će DSS glasati protiv. Vas gospodine predsedniče molim da mi oduzmete vreme od ovlašćenog predstavnika.
Kada govorimo o restrukturizaciji privrede, mislim da pre svega treba da govorimo o tržištu. Gde je to tržište? Dobićemo nove investicije, domaće ili strane, ali ta preduzeća treba negde da idu, treba da prodaju. Uvek se u razgovorima spominje poslednjih deset godina i Srbija definitivno najviše izvozi u EU. I logično je. Prvo geografski, blizu je, horizontalne veze su jake između privrednika. Najveće investicije posle 2000. godine su došle iz EU. Rezultat toga je jedan sistemski pristup koji su sve vlade posle 2000. godine radile u saradnji sa EU. Pravile su se agencije, mislim da i dan danas imamo bar deseta agencija koje rade sistemski na odnosima sa EU. Ali, ta paradigma koja je postala od 70-te godine do 2008. godine da postoji stalni rast i on je postojao u saradnji sa EU, se promenila 2008. godine. Tržište EU se smanjuje. Negde je stagnacija u nekim zemljama, a u nekim zemljama je recesija.
Osim Nemačke, delimično Francuske i Engleske, druge zemlje nisu ostvarile rast u poslednjim godinama. Svi imaju povećan broj nezaposlenih. Znači, u tom periodu paradigme koje su postojale morale brzo da budu promenjene. To su zaista prve i u radile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, čak i ove manje zemlje Belgija, Luksemburg, Španija delimično, a možda Italija najviše. To je bio način kako da iznesu teret ove krize. Opredelili su se i glavna strategija u poslednjih pet godina je bila potpuna koncentracija na tržište istoka, pre svega na Kinu, Rusiju, Kazahstan. Ponavljam taj primer često i Nemačka i Poljska su u zadnje četiri, odnosno pet godina povećale svoj izvoz u ove zemlje 50% dok su na tržište EU smanjila za 10% do 30% isporuku robe, da ne kažem eksport, jer to je u okviru jedne međunarodne organizacije.
Tržište određuje sve. Srpskim proizvodima danas je glavni problem gde prodati. Zašto? Zato što je EU pretrpana proizvodima, zato što su subvencionisani proizvodi mnogo više. Postavlja čovek pitanje zašto ne proizvodimo, odnosno ne prodajemo više u Rusiju? Da imamo rast. Prošle godine tri puta je povećan izvoz sira, četiri puta izvoz mesa, za 30% skočio izvoz u Rusiju prošle godine, odnosno izvinjavam se 2013. godine za 30%. Ali, zašto on nije još veći? Zato što nema sistemskog pristupa.
Govorio sam ako želimo da izvozimo onoliko koliko izvozimo u EU, mi moramo da radimo onako kao što se radilo poslednjih 10 godina sa EU. Ako imamo 10 agencija za saradnju sa EU, jer ih je bilo 20, zašto nemamo jednu, jedinu saradnju sa Rusijom? U Austriji, šest stotina ljudi u jednoj Austriji koja je malo veća od Srbije radi u agenciji koja se bavi izvozom u Rusku federaciju, od toga je dve stotine u Rusiji, četiri stotine u Austriji. Koliko danas u Srbiji radi ljudi? Koliko u državnoj upravi radi ljudi, na pomoći, izvozu, na ovo najveće tržište Rusija, Kazahstan, Belorusija, Ukrajina, koliko? Nula.
Mi imamo agenciju koja se bavi kontrolom dobijanja sredstava iz IPA fondova. Nisam ni znao da postoje. Mislim da u ovom budžetu ide negde oko 400.000 evra za tu agenciju, možda grešim. Ali, to je moj kolega iz SPDS takođe pominjao, zar nije logično da to radi neko u okviru Ministarstva finansija, a da te pare prebacimo za neka nova tržišta. Ja sam ovde podržao, kada je bila rekonstrukcija Vlade, potpuno podržali dogovore sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nema trebaju nova tržišta.
Uvek želim da pomenem najjači izvoz je Srbija je ima sedamdesetih i osamdesetih godina, do devedesete godine. Najveći izvoz, „Simpo“ Vranje, „Jumko“, „Obuća Beograd“, IMT, ali gde se izvozilo tih 70, 80 godina, izvozilo se na teritorije Sovjetskog saveza. Gde ja radila naša građevinska industrija? Radila je na teritoriji Sovjetskog saveza, u Iraku, Iranu, Libiji, to su naša tržišta.
Jednostavno, devedesete godine se desio raspad Sovjetskog saveza i mi to nismo uspeli da iskoristimo u tih 10 godina, od 1990. do 2000. godine. Ali, sada postoji mogućnosti ponovo, jer ta tržišta nisu samo tržišta za izvoz roba.
Evropska unija jeste najveće tržište za izvoz, ali tamo nema naše radne snage.
Naša radna snaga danas „Energoprojekt“ radi u Iraku, Iranu, radi u Libiji, radi druga građevinska preduzeća. U Rusiji danas zvanično i nezvanično radi blizu 50.000 građana Republike Srbije. Blizu 50.000 ljudi.
Pazite, samo u Sočiju radi 5.000 ljudi, pa mi nismo otvorili ni jednu fabriku u Srbiji koja ima 5.000 zaposlenih, a danas u jednom Sočiju ima, najveća srpska fabrika je u Sočiju, 5.000 ljudi radi.
Sad kreće svetsko fudbalsko prvenstvo. Grade se novi putevi, nove železnice, to je šansa i nema treba agencija za promociju izvoza u Rusiju, a ne samo izvoza, kao što izvozimo u EU. Poštujemo EU.
Dobro je to što izvozimo, trebamo da povećamo ako možemo. Bojim se samo da sledećih pet godina nećemo biti u stanju da povećamo, ali u EU ne možemo da izvozimo radnu snagu. Nema radnih mesta za naše radnike u EU. U Rusiji, Kazahstanu, Belorusiji, Ukrajini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Libiji, Iranu, Iraku, tamo su radna mesta.
Naš ključni problem u sledećih 10 godina će biti zapošljavanje, a ta tržišta imaju potencijal osim prodaje roba i usluga i za zapošljavanje.
I zato mislim da bi u ovom budžetu morala da bude jedna agencija, pošto ih ima jako mnogo koje kontrolišu i ne zna se više šta, mislim da je neophodan minimum jedna jaka agencija za promociju izvoza na ova tržišta. Imaćete u tome, ukoliko to uradite imaćete najveću podršku DSS.
Naravno, da dodam da ova tržišta, ako uzmemo samo Rusiju, Kazahstan i Belorusiju, kao i Evroaziju, zauzimaju, čisto da se zna, 15% ukupne zemljane površine sveta, sa nerazvijenom infrastrukturom. Tu je šansa za razvoj infrastrukture za naše građevinske radnike i za našu tehnologiju.
Naravno, još je veća šansa za privlačenje investicija iz ovih zemalja. Ovde smo, a i prošle godine sam govorio, zato što govorim o ovim ključnim stvarima, ako govorimo o zapošljavanju, jer budžet treba sutra na neki način da omogući razvoj privrede, a to je ključ u Srbiji, odnosno zapošljavanje kao cilja, razvoj privrede kao sredstvo.
„Železara“ Smederevo, jedini potencijalni investitori za „Železaru“ Smederevo su sa ovog tržišta i iz Rusije, Kazahstana, Ukrajine, čak i iz Belorusije. To su realni investitori danas.
„US Steel“ više nije, otišao je, na žalost, svi žalimo, ali ako želimo da nađemo investitora, možemo ga naći, ali može da se pristupi, to ponavljam već treći put za poslednjih godinu dana, jer ovom problemu mora da se priđe sistemski, da se nađe rešenje kako da privučemo investitora u momentu kada su cene čelika pale svuda u svetu, zbog toga što se građevinska industrija ne razvija.
Trajaće to još dve, tri ili pet godina, neće biti razvoja građevinske industrije u celoj Evropi, ali građevinska industrija je pala u Evropi, ali nije pala građevinska industrija toliko koliko je u Evropi na ovim tržištima o čemu sam govorio, Evroazije i Bliskog istoka. Potencijal je da omogućimo nekim subvencijama, investitorima da dođu.
Ne verujem investitorima, nisam verovao ni u prošlog investitora koji je bio bez svojih sirovina. Jedini investitori koji mogu da dođu ovde su oni koji imaju svoje sirovine. Zašto?
Nerealno je da dođe investitor koji nije proizvođač tog metala i koji nema svoje sirovine, jer danas svi koji imaju železare su na gubitku. Jedino oni koji imaju sirovine zbog odnosa cena sirovina i metala, na sirovinama zarađuju, na metalu gube, pa su na nekoj srednjoj vrednosti u nekom plusu.
Takav nam treba investitor, ali to je ponovo taj sistemski pristup kada i ti potencijalni investitori uz podršku svojih država, jer tu se mora raditi i na međudržavnom nivou, jer sve te fabrike su privatne, ali postoje načini kako se mogu investitori zainteresovati da dođu ovde u Srbiju, jer „Železara“ Smederevo ima ogroman potencijal za izvoz i za rast našeg BDP.
Da ne govorim koliko je drugih delatnosti i uslužno vezano za tu „Železaru“, a sa druge strane dok „Železara“ ne počne da proizvodi i za neke druge proizvođače u Srbiji, teško je govoriti o njihovom izvozu na ova tržišta, a ako bi proizvodila, sigurno da bi se moglo govoriti i o nekim zamenama, novim kvotama za određene vrste proizvoda.
Naravno, iskoristiću prisustvo ministra poljoprivrede agrar je ovim budžetom potcenjen, da ne govorim o tome da nam za nekoliko dana počinje potpuna liberalizacija uvoza iz EU, zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To će biti veliki izazov za agrar.
Mislim da je ministar poljoprivrede jedini ministar koji ovde ima podršku svih poslaničkih grupa, da mu se poveća budžet. Svi govorimo da je poljoprivreda jedna od naših najvažnijih razvojnih grana, ne možda zbog toga što će ona doneti najveći dohodak, ali u njoj je direktno ili indirektno zaposleno, direktno 500.000 ljudi, a indirektno milion ljudi. Dakle, milion ljudi nekako vezano za poljoprivredu.
To je ono što omogućava da se živi bolje, ali teško je danas, kada sutra budu potpuno liberalizovane cene sa poljoprivrednim ili prehrambenim proizvođačima iz EU, koji imaju subvencije od 10 do 20 puta veće.
Oko 60% budžeta EU je poljoprivredni budžet, a da ne govorim o kreditnim linijama gde oni dobijaju kredite sa godišnjom kamatom od 1%, 2% ili 3%, a naši poljoprivredni proizvođači čak do 20%.
Što se tiče SSP, samo bih dodao na kraju, jer mi se zalažemo za moratorijum na SSP, da je on izgubio funkciju koju je imao pre 10 ili 15 godina, jer tada su zemlje kandidati ukidale carine svesne činjenice da će im privreda imati određeni gubitak u sledećih nekoliko godina, ali da će fondovima iz Evropske unije biti nadomešteno sve to. Sada su ti fondovi mnogo manji, neki su čak i ukinuti. Budući da je EU u krizi, naravno izvući će se oni, ali će pre svega misliti o sebi i o sopstvenim privredama.
Mislim da je krajnje vreme da mi mislimo isključivo o domaćoj privredi, u ovom slučaju o poljoprivredi. Žao nam je, iako su bila obećanja prethodnog ministra da će se o tome razgovarati, što iako je postojala pravna mogućnost da se stavi moratorijum na primenu, ovu potpunu liberalizaciju SSP, odnosno potpunu liberalizaciju uvoza prehrambenih proizvoda, do toga nije došlo.
Još jednom da ponovim, potpuno se razlikuju koncepti aktuelne vlade i DSS-a i u političkom smislu, i u ekonomskom smislu. Ponoviću još jednom, mi se zalažemo za najbolje trgovinske, poslovne, kulturne i druge odnose sa EU, ali mislimo da nam evropske integracije više nisu potrebne i da su nam danas smetnja. Zalažemo se za političku neutralnost i na tome ćemo insistirati ubuduće i zbog toga ćemo glasati protiv ovog predloga budžeta. Hvala.