Hvala, uvažena predsedavajuća.

Drago mi je što se Dejan Vuk Stanković vratio unutra.

Nadam se da si dobro.

Moja koleginica Snežana Paunović biće ministar, pa sam ja dobio tu ulogu da budem novi šef poslaničke grupe ne znam dokle, ali biće tako.

Moram da komentarišem ono što je govorio naš kolega Albijanić. Znate, da nije bilo G17, da nije bilo pljačkaške privatizacije, da nije bilo otuđenja domaćih banaka, to nam je danas od najvećih privrednih problema, ja bih to… I „Galenike“, da. Znači, neko ko je imao takvu ulogu u onim vladama koje su bile pljačkaške i bile su protiv svega što je predstavljalo srpski nacionalni interes, danas je trebalo da opere svoju biografiju u jednom srceparajućem tekstu sadržanom od drugih tekstova koje je preuzeo od drugih pametnih ljudi.

Neka ostane zabeleženo da je to dobilo najveći aplauz. Svaka ptica svome jatu leti. To je suština.

Dalje, profesore Macut, ako smem da vam kažem, budite vi ponosni, ovi što pričaju – kadija te tuži, kadija ti sudi, njima dokazi ni ne trebaju. To je stalno tako. Vratiću se na to kroz ekspertsku Vladu.

Hoću da vas podržim. Ako želite da izvršite reformu pravosuđa i ako želite da izvršite reformu tužilaštva, pa ako su mogli Homen i ona ministarka Malović, ne znam što mi ne možemo. Odakle potiče to zlo tu? Od reforme koje je sprovodila DS.

Ako hoćete da izvršite reformu školstva, odnosno ukupno našeg obrazovnog sistema, znam da će to da mi zamere, uz sve što ste rekli ukinite Bolonju. Mi moramo da proizvodimo nosioce znanja, stvarne nosioce znanja, da vratimo institute, da vratimo znanje. Nema razloga da ne pričamo o tome.

Šta bi dao sad Siniša da osim „Poštanske banke“ ima još neke banke koje imaju taj portfolio i da možemo tako da pomažemo privredi. A, prvo što su uradili, a to su zaboravili, pariski i londonski klub sve poništi, a jedna od najlikvidnijih banaka na srpskog tržištu je „Beogradska banka“ u stečaju. To ste zaboravili.

Dalje. Oni koji ne znaju o čemu pričaju, osim o ovom uličnoj demokratiji, su zaboravili ko je najveći generator BDP-a, državne investicije. Neću da pričamo o tome da nam brže raste BDP nego zaduživanje, odnosno zaduživanje u procentima pada. Zadržavamo i kurs evra čak, možda nam je bazna inflacija malo veća, ali ova druga je ukanalisana, kako se to kaže, utunalirana.

Šta znači rejting? To kad imate investicioni rejting, pa to je drugi finansijski svet. Mi sad dobijamo kredite po 1,2% do 1,4%, sa dve godine grejs perioda na pet godina najmanje, to je sedam godina. Možemo da dobijemo kreditne linije za ozbiljne investicije na 12 godina. Valjda mi o tome treba da pričamo jer to je taj deo kontinuiteta.

Mogu da govorim još. To je taj deo kontinuiteta koji vidim u ovim redovima.

Da li ima stvari koje moraju da se promene? Da. Da li treba da se udari na korupciju? Da. Čiji je to najveći interes? Ovih koji su na vlasti. Kakav je to problem? Zar to nije najavljeno? Zar se to ne sprema? Zar se to ne radi? A, sve se omalovažava. To je poenta priče.

Mogao bih ovde da govorim još oko mnogo stvari. Zaista hoću da vam kažem, evo reći ću vam samo na primeru „Srbijagasa“, tu je i Dubravka. Imali smo B3, jel tako, imali smo solarne parkove, sad vetro parkove, imamo ugovor o statističkoj saradnji, biće sad i dugoročni ugovor, proširujemo Banatski Dvor, ali da vam kažem, za poslednjih 10 godina napravili smo 19.000 gasne mreže, ne računam turski tok. Uštedeli smo dve milijarde, jer smo pravilno politički procenili, na cenama gasa.

Da vas još nešto podsetim. Kad se izlazilo 17. decembra na izbore, mi tad nismo bili u koaliciji, izbornoj koaliciji, bili smo u vlasti, sa SNS, šta je rečeno 2020. – 2027. godina? Pobrojani svi projekti, uključujući i EKSPO. Jel nešto slagano? Nije. Jel narod izašao, glasao? Koji rezultat? Dakle, 70:30. Ko je tražio izbore? Opozicija.

Ama, ljudi, ko gubi taj ima pravo da se ljuti.

Pa, sad ste imali 300.000 ljudi, kažete, na ulici. Vi to kažete, niste, a treba vam 30.000 kontrolora. Pa, ne može ptica da proleti. Ali, ima jedan problem, a to su vam studenti otkrili. Problem je u tome što ni na jedan od pet miliona, a to je tužno, ni na „Ribnikaru“, ni na padu ove mansarde, terase, zovite je kako god hoćete, u Novom Sadu vi niste…

Možete da zovete kako god hoćete.

Pa, ja znam da vi znate kako se zove kuče, Donald, a ne znate imena žrtava, ali nemojte da me terate da pričam o tome. Nebitno je. Vi niste uspeli da se nametnete. Studenti vas neće. Nemate većinu ni po jednom istraživanju. Probali ste u svim tim protestima da se nametnete, ali meni je žao, ja ne želim da pričam ni po babu, ni po stričevima…

Gospođo, imate lepa usta, ali zatvorite malo. Ja vas nisam uznemiravao.

Ma, divni ste, majke mi. Divni ste. Ma, pusti bre. Kad nema šta da kažeš, nemoj da pričaš svašta. Dobro, razumeo sam, neću više prekidati vašu lepotu.

Dakle, to je suština. Još nešto ću da vam kažem što vam se neće svideti. Ako me pitate da li podržavam ove blokadere? Ne podržavam. Da li podržavam ove što koriste decu u osnovnim školama? Ne podržavam i nikad neću, to je zločin. Da li podržavam ove blokade u srednjim školama gde roditelje svađamo, gde đake svađamo? I to je zločin. Nisam ga prepisao nikome, ali vidim ko želi da se koristi sa tim. To je sve zločin. Blokaderi, plenum – od reči „plenus“ znači bunt, a što vreme duže ide, blokadera na tim plenumima sve manje, sve više agresije, sve više želje za anarhijom.

Pogledajte prijave na novosadskom univerzitetu za ispite u januaru, 3400 studenata, 1902 studenta prijavilo je, čini mi se, 3700 ispita, sprečilo je ih je 60 studenata, od toga su pola sad pohapšeni, šef im je sad izašao. Nije, tu vam je kolega Grbović. On se isto ogradio od njih, jer neće čovek da učestvuje, u čemu? Većina njih su tamo članovi Pokreta snage građana, nemam ništa protiv, ali je sudija doneo kvalifikaciju da se radi o čemu? O napadu na ustavni poredak Republike Srbije. I nije bio snimak iz kafane, nego iz prostorija gde su bili. Tako kažu. Ja se izvinjavam Grboviću ako nije tako. Ali, i oni su se ogradili od njih.

Onda pričamo o topu, a niko ne priča o terorizmu, o molotovljevim koktelima. Možda ste nas i zezali, ali ste o tome pričali.

Ja sam ostao gluv kad si ti govorio malopre, ti Lazoviću.

Ljudi, mi moramo da razumemo jednu stvar. Nisam ja tako glup, ti si ovde nov, nego i ti treba ponekad da govoriš.

Šta je suština? Ljudi, ja se sa tim što rade blokaderi i tim izlivom mržnje i nasilja na ulici, a znate, mržnju ulica proizvodi osobita pravila. Meni je žao svakog incidenta, ali ima ljudi koji nisu popili terapiju, ima ljudi koji su nezadovoljni svojim životom, pa sve između toga. Ja neću da kažem da nema onih koji su nezadovoljni, ima puno. Nezadovoljni su vlašću. Kaže – bilo je mnogo izbornih ciklusa. Pa, sve te izborne cikluse je vlast dobila. Na lokalnim izborima u junu mesecu izgubili ste 100%.

E, onda dođemo do ove Vlade, kako se zove, Vlada narodnog poverenja. Kako? A, ne, ne, to su vaši snovi. Mislio sam na ovo prelazna vlada, pa narodnog jedinstva, pa narodnog poverenja i onda vi kažete, evo, da vas pohvalim, mi nećemo da učestvujemo. Naravno da to nije logično, jer vas niko i neće. A onda ćemo ovako, kaže – niški edikt, to je prvi korak da studenti napišu Ustav. Dobro, hajde onda da ukinemo parlament, hajde da ukinemo izbore.

Opet vi. Hoćete da vam ispričam jednu priču zanimljivu? Imam vremena. To stalno oni oko SPS. Jedan od najvećih naučnika ovog veka napisao je skoro knjigu i kaže – u narednih 50 godina biće takve i takve promene, molim kolege iz vlasti da se ne uvrede, verovatno to važi i za vas, nego ja da hvalim malo nas, kaže – biće veštačka inteligencija dominantna, androidi će menjati ljudi, kaže i u parlamentu će biti androidi sa veštačkom inteligencijom. I ovaj jedan komentariše, kaže – pa, kad smo čekali 20 godina, da sačekamo još malo, kaže biće 240 androida i 10 poslanika SPS. Tako vam priča narod, ako baš hoćete.

Da se vratim na ovo, zašto oni, poštovani prijatelji i kolege, neće na izbore, neće na referendum protiv Vučića koji je već odavno izgubio i niko mu ne veruje, neće ništa, jer će biti pokradeni? Dajte ekspertsku vlast, dajte vladu narodnog poverenja. Ne moramo ni mi, ako nećete vi, ali plenumi koji okupljaju maksimum 5% studenata u Srbiji, govorim o plenumašima, dolaze i drugi studenti, ima i naravno, mnogo poštenog sveta, zato što ih brojim svaki dan… Bavim se time, šta ćete, daću vam još i neke zapisnike da pročitate šta pričate na tim plenumima. Dakle, sve je cilj, a setite se da nisam džabe počeo sa Mickom Albijanićem, lepih priča iz 5. oktobra. Eno još šest milijardi na mađarskoj granici. Kažu u crkvi - kad đavo hoće da vas prevari onda se u anđela presvlači. To su ti ciljevi.

Vraćam se na ekspertsku vladu, ko će da je podrži? Mi kao većina, pa mi ljudi imamo društvenu krizu, nemamo političku. To će dokazati izbor ove vlade. Mi je nećemo, pa neće ni studenti da vi budete, onda su vam neke kolege, mislim s pravom, neki su izašli, predložile - neka se dogovore studenti i SNS. Super, ali plenumi će opredeljivati da li mogu ti ministri, da li mogu ti kadrovi, da li mogu ti zakoni. Ljudi, ko ste vi? Da li autonomija univerziteta važi kada blokirate raskrsnicu ili važi na nastavno-naučnim programima, izboru profesora? To mi odgovorite, profesore Macut. Gde važi autonomija univerziteta i na čemu? Kaže - ne može policija na univerzitet. Ko kaže? Šta sad, pobegne kriminalac na univerzitet, oni ga vole i mi ne možemo da uđemo i da ga uhapsimo, kako bi to moglo da bude? To nije realno. Hajde da razmislimo, ljudi, o čemu pričamo.

Ne bih da komentarišem, a to je zaista jedan ružan slučaj, ali to ne sme da se dešava. Recimo na Poljoprivrednom fakultetu, pošto mi koleginica ne veruje, kaže – mi u našim protestima ne treba da se oslonimo na masovnost, pošto je više nemamo, treba da se oslonimo na efektivnost i da nanesemo što više štete ekonomiji države Srbije. Ljudi, ja nemam ništa protiv, nego vas nisu podržali nešto ni radnici, ni seljaci, ni ovi vozači GSP, jer ne znam ni ja šta se sve dešavalo. Meni se sviđa, profesore Macut, što ste vi krenuli sa tim da je ova Vlada koja ima deo kontinuiteta u ovim politikama koje sam spomenuo, vi ste rekli, koliko sam ja shvatio, da će biti ponuđen dijalog. Nema veze, pa i opoziciji, i studentima, i studentskoj većini i tihoj većini u Srbiji, kako god hoćete, pošto izbore nećete, a mi ne možemo da nemamo vlast, ne možemo da nemamo politiku, ne možemo da nemamo fiskalnu politiku, ne možemo da nemamo Narodnu banku, a i taj Dinkić je upadao sa automatima u Narodnu banku, ali to smo zaboravili, pa sada njegov pulen pere savest.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju sa mesta.)

Zajedno sa vama sam bio. Uostalom, jesam li vam lepo rekao da smo mi sve vreme u vlasti od 1945. godine, ne znam što me to ponovo pitate.

Gospodo, morate nešto da naučite, ja pričam šta mislim. Znam da se ovo ne sviđa ni vama, ni onima napolju koji slušaju, možda ni pola Vlade, ni nekim kolegama iz opozicije, ali to je tako, ovo pitanje mora da se reši. Srbija mora da krene da radi. Evo sada ima i među vama profesora, čak više nego ovde kod mene - kako ćemo da završimo godinu, koliko ćemo prvih godina da upišemo na jesen, da li stvarno mislite da će ta demokratija…

Znaš li šta je rekao Če Gevara, pošto ti voliš to da glumiš, Če Gevara je rekao - sledeći rat u Evropi će biti između Rusije i fašizma, ali će se fašizam zvati demokratija. Ja kad vas slušam i šta vi hoćete u Srbiji meni se čini da mi nezadrživo srljamo u Evropu. Još samo da prepišemo sve što treba. Naš nacionalni interes nema nikakve veze.

Imam još samo četiri minuta.

Hoću da se zahvalim kolegama iz opozicije. Nadam se da su ono bile zadnje bombe, zadnji topovski udari, zadnji pokušaj da se anarhija i agresija preliju na ulice, jer ako ne možemo drugačije da dođemo na vlast ili drugačije da zadržimo vlast, kako god hoćete, ja se s tim nikad neću složiti, nikad i sa zloupotrebom dece se nikad složiti neću.

Ne čujem.

(Radomir Lazović: Tražiću repliku, pa ću sve da objasnim.)

Kada se ti javiš i ja ću, što glumiš, pusti ti, pa polako. Valjda ćeš i ti mene pomenuti, pa onda krenemo u raspravu, filozofsku raspravu.

Da se ja vratim na ozbiljne teme. Dakle, mi zaista moramo da se vratimo tome da ekonomski model koji smo imali, glavne motore podizanja GDP, a to su državne investicije i ove strane investicije koje neće doći u nestabilnu zemlju, da vratimo da bismo zaista došli na bar 3,5% rasta ove godine. Šta to znači? Ne sme da nam padne zaposlenost, ne smeju da padnu plate, ne smeju da padnu penzije. U svakom drugom slučaju… Izvinite, gospodine Macut i vi budući ministre finansija, da li je tačno, ako se nastave ove ekonomske tendencije da ćemo teško moći da pričamo o povećanju plata, penzija i svega ostalog i da se zadrži taj nivo investicija i da se završi Ekspo? Nećemo moći, ljudi. Nećemo moći. Mi sve ovo što pričamo, to je sve lepo, od demografije do svih ostalih stvari, hoćemo da uradimo, ali ne možemo ako nismo društvo koje radi. Ako smo društvo koje protestuje, možda ovo može da se nastavi, ali ne znam u čiju će biti korist.

Ako ja smem da vam preporučim nešto, ova sednica je bila jako lepa, biće i sledeća, bilo bi dobro da bude u ovom tonu. Možemo da osnujemo neke grupe, da raspravljamo na odborima, ali, ljudi prizovimo se pameti. Ovo ovako ne ide i zato ja mislim da treba prihvatiti ponudu mandatara kada postane premijer i da nađemo način kako ćemo da otvorimo društveni dijalog. Vlast nije ugrožena, ima većinu u istraživanjima, daj bože da imamo izbore, pa i da to dokažemo. Mi želimo da ponudimo Vladu, odnosno novu Vladu sa timom koji Macut formira, ne svi ministri, ali delom ministara, da otvorimo društveni dijalog. Ja sam video da je ispunjen četvrti zahtev studenata. Dali pare, a oni još gori, onda kaže – niste radili, nema para, katastrofa. Tih dvostrukih aršina je dosta.

Da zaključim, možda sam i puno pričaju, posle Lazovića ću opet, ljudi, mi moramo da se prizovemo pameti šta je stvarni interes Republike Srbije – da napravimo Vladu, otvorimo društveni dijalog, nastavimo dobru politiku, neke stvari, ako treba, spomenuo sam neke koje treba informisati, da tako uradimo. Socijalistička partija Srbije, u ovom sastavu ispred vas, podržaće formiranje nove Republičke Vlade. Hvala.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Prvo sam mislio da ne učestvujem u raspravi nakon ovakvih dobrih argumenata opozicije ne bi bilo loše ni ove dve naše koleginice koje su pročitale ovo i prosto su izašle. E, ja želim to da komentarišem, ja neću ovako kvalifikovan ulaziti kao pravnik Branko Pavlović niti ima potrebe, e to vam se dešava i na plenovima i na sastancima, svuda gde je jednoumlje može da bude samo kako mi kažemo e, zato ja mislim da treba da budemo ponosni na predsednicu Skupštine i na članove Vlade Republike Srbije i na članove vladajuće većine, jer smo izdržali juče jedan teroristički akt.

Znači, ovde je počelo u ovom parlamentu je počelo od strane opozicije anarhija i agresija, cilj anarhije i agresije nije da Srbija zastane, nego da Srbija nestane to su njihovi ciljevi.

Prvo, imate aktiviste ne znam šta znači aktivista tačno to ne znam u čemu je sve aktivan i ljudi i životinje mogu biti aktivni u različitim stvarima, ali znam da su u onom jednom momentu kaže – aktivista „sveta krava“ i otkud to da ne može Vučić da je pomiluje iako su oni krivi po našem zakonodavstvu koji tražite da se poštuje. Onda aktivista prelazi u ekstremistu i videli smo taj ekstremizam i na ulicama samo nam fali 5. oktobar pa da krenu da upadaju oni specijalno formirani krizni štabovi po institucijama, još to je poslednja faza jeste da su studenti odbili tako nešto, ali bojim se da postoje političke snage koje to nisu odbile, čekaju, nemaju većinu, nemaju političku snagu, nisu jedinstveni baš se pitam zašto? Ali, kada gledate uplate od USAIDA i ko je išao sve u med i sada kada se završe ove finansijske istrage bojim se da ćemo dobiti mnogo tačnije odgovore otkud neka ponašanja.

Treća faza je terorizam ljudi, znači aktivizam to je prva faza ekstremizam, druga faza iako stignemo do određene političke tačke, a to su juče probali da testiraju u parlamentu, to je terorizam. Juče su pogođeni i članovi Vlade, tri koleginice su očito imale zdravstvene probleme nadam se da će biti sve u redu i mnogi poslanici iz vlasti su takođe pogođeni ovim dimnim bombama, svi smo bili izloženi kako stručnjaci kažu – kancerogenim materijama. To nije, nije to samo ovaj čuveni Lazović što je ne znam kako uneo aparat za gašenje požara, sve je počeo Miloš Jovanović i to da zapamtimo i on je prskao sa onim sprejem i onu našu koleginicu, da li je tako? A, između sebe kao ne pričaju i ne dogovaraju se tako izgleda u parlamentu, to je ta politička ponuda. Znate šta je njihov problem?

18/3 VS/JG

Hoću još jednom da kažem nije tačna teza da ova Vlada u ovom momentu nije u kapacitetu sam Aleksić koji je posle izašao sa ove Skupštine je rekao – da konstatacijom u parlamentu, pa je onda našao za shodno da on konstatuje da je Vlada pala. A, plenum je poslao Marjane znaš kako izgleda? Recimo u Novom Sadu na Pravnom fakultetu, prvo ih je bilo oko 200 sada ih se skuplja oko 60 samo da ti kažem, a oni i dalje imaju pravo vlasti.

19/1 BN/IR 13.05 – 13.15

Evo vam izjava Bojan Pajtića. Niški edikt, oni kažu to je pisanje novog Ustava. Ko treba da usvoji taj Ustav? Kaže - plenumi. Pa, čekajte, samo da vam kažem nešto, ljudi, na prošlom ispitnom roku u Novom Sadu, ja sam sticajem okolnosti pratio Pravni fakultet u Novom Sadu i u Beogradu, prijavi se 1.902 studenta za 3.700 i nešto ispita. Ko je sprečio održavanje? Manje od 150 njihovih kolega. Ajmo u Beogradu, od 8.000 studenata, ispade da Novi Sad ima 3.495, to ne znamo, od 8.000 studenata, 6.000 je prijavilo ispite, manje od 400 studenata blokira fakultet. I onda ovde neko ovde dođe da nam očita lekciju.

Da ti kažem, Ana, u četiri, pet grupa su počeli roditelji sami da se organizuju i nemojte se iznenaditi da po Novom Sadu i po Beogradu dobijamo skupove roditelja koji će da traže da se njihova deca vrate u školu. Ja ću da se pridružim, mada mislim da možda i nije dobro, jer ja sam političar, svi mi kada dođemo, to je odmah ne znam šta, ali treba da podržimo te ljude, to su pravi roditelji. Ja ne verujem da postoji roditelj koji ne želi da mu dete ide u školu.

Kakvo je to, kaže sažeto znanje? Evo tu je Slavica, koliko sam ja čuo podatak više od 90 škola je donelo neki program nadoknade. Jel tako? A u kom vremenu je trebalo da ga sprovedu? Kad vi, gospodo, nije to stvar plata, kada vi mislite da se vratite u školu, jer ako se vrate profesori, odnosno nastavnici, vratiće se i studenti?

Zašto je ovaj dan dobar, mimo ovog ostalog što je pričao ministar Mali oko toga da izdvajamo 12 plus šest milijardi, sve je to u redu? Pa, gospodo, nećemo valjda sada da su nastavnici i profesori postigli svoje ciljeve, a za studente nas baš briga? I nemojte šta kažu ankete javnog mnjenja, koje nisu nameštene, iste ankete imamo mi i oni, i vlast i opozicija. Ko od te opozicije vredi više od 3%? Koliko sam ja video, malo ko, čak oni koji nisu parlamentarne stranke. Ko vredi 3%, pa znači manje od 3%?

Ali, čekajte, ako su to neke nezavisne ankete javnog mnjenja, onda mi vidimo u čemu je taj radikalizam, to nije samo zato što je možda neko platio ili zato što oni sami po sebi imaju čudno gorivo pre sednice. Nisam siguran da su svi izgledali baš kako treba.

Znate šta, ljudi, ono što je juče ovde urađeno, ja zaista, evo pročitajte, to je možda Branko mogao da pomogne, ono što se definiše u našem zakonu kao terorizam, to juče nije bilo samo krivično delo, to je bio akt terorizma po srpskim pravnim propisima. Izvinite, i šta je trebalo da neko slip apneu ili da neko ima opstruktivne plućne bolesti ili da nekome radi 30% srca, pa šta ste vi pokušali, da ubijete narodne poslanike? E, to je suština.

Dakle, mi moramo da konstatujemo, i s tim ću da završim, više sam pričao politički, ja zaista pozdravljam i ono uobičajeno, mislim da mogu to da kažem u ime naših kolega iz JS i SPS, mi ćemo glasati za to. Naravno da ćemo glasati. Ja prosto u ekonomskom smislu moram da kažem, ovo što napadaju ministra Malog i predsednika i Vladu Republike Srbije, kako hoćete, kaže – Vlada je najveći poslodavac u državi Srbiji. Tačno, okej. Na čemu? Na infrastrukturnim projektima koji svima donose dobro. Evo gde god ide predsednik ili bilo ko od ministara, svi traže puteve. Ne znam ko me je sada pitao kaže - svi hoće gasovode, svi hoće bolju elektrifikaciju. Pa, šta hoće građani? Hoće da im se podigne kvalitet života. To je dobro i onda kažu - zadužujete se. Pa ajde vi na zapadu, nek neko izvadi lovu iz svog džepa i da nešto finansira, nema, pa svi idete u banke, dok god su banke spremne da vam daju kredite, a podsetiću da sad imamo bolji investicioni rejting, imamo jeftinije i dugoročnije kredite, što bi trebalo da bude šansa da uvučemo i domaće investitore, koji će naravno kao i ovi strani loše reagovati na ova banditska posla u Skupštini Republike Srbije, šta će se desiti? Evo, isključite državu kao najveći motor. Šta će se desiti? Nema punjenja budžeta, manje

19/2 BN/IR

penzije, manje plate, manja zaposlenost. Onda kaže - mi ćemo prvo da ustanovimo demokratiju, pa ćemo vam dati da imate posao i daćemo vam da jedete i daćemo vam priliku da se školujete, ali kada mi dođemo na vlast. To je taj prevod, ljudi.

Ja mislim da smo mi ovde odgovorno postupili. Bilo je ovde malo kritike da možda vlast nije reagovala na vreme. Pustili smo ih. Sa ovim zadnjim događajem u Skupštini svako je mogao da vidi pravu prirodu ovih žele da sprovedu obojenu revoluciju.

Još jednom ću da ponovim, pokušavaju da sprovedu obojenu revoluciju. Od toga neće biti ništa. Zašto? Zato što nemaju većinsku podršku naroda, nemaju jasne ciljeve, nisu to samo studentski, ti su javno proklamovani, oni imaju neke druge ciljeve. Ja vam sad kažem, onog momenta kad budu proklamovali svoje javne političke ciljeve javno, tog momenta će da se završi svaka obojena revolucija, jer to niko podržati neće, kao što ni juče niko normalan ne podržava ono što se u ovoj Skupštini desilo. Prema tome, od obojene revolucije nema ništa.

Ja želim da sve nas pozovem na jedinstvo, da nam čestitam za juče, i predsednici Skupštine i članovima Vlade i svima nama kao poslanicima, pokazali smo čvrstinu, jedinstvo i pokazali smo da znamo šta hoćemo.

Kaže mi kolega poslanik – možeš da pričaš samo o jednoj tački dnevnog reda. Ma nemoj? Ti ćeš da mi kažeš, posle usvojenog dnevnog reda? Pa, valjda mi ovde svi imamo pravo da pričamo.

Prema tome, sve ankete pokazuju da vladajuća koalicija ima preko 50% u Srbiji, i njihove ankete to pokazuju. Mi moramo da shvatimo da imamo podršku građana i moramo da nastavimo da idemo napred. Gospoda koja nisu htela, to je Milenko govorio, da ne ponavljam, nisu hteli ni referendum, neće ni izbore, hoće prelaznu vladu koju treba da usvoje studentski plenumi i hoće Ustav koji treba da usvoje studentski plenumi.

Ljudi, vaš pokušaj obojene revolucije ne može da uspe, ne zato što mi nećemo dozvoliti, a i nećemo, neće uspeti zato što to građani, a i narod Republike Srbije ne prihvataju.

Hvala vam, gospođo predsednice, za jučerašnje držanje.

Ja sam se javio po Poslovniku, pošto mislim da treba da se zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine.

Mislim, stvarno je glupo da nam neko na neinteligentan način vređa inteligenciju. Član 107.

Hoću da vam kažem da je jako interesantno da je sad ovaj Parandilović, koji je glasao protiv dnevnog reda, a vidim da su se spremali ili za bacanje bombi ili za opstruktivno učešće u dnevnom redu, jer su svi amandmani visokoumni i glase: „briše se“ i sad mi ne možemo da zaštitimo sebe od čoveka koji je ovde upao umesto bombe. Mene to jako zanima.

37/1 TĐ/LjL 17.10 - 17.20

Znači, smisleni nastupi, svi su amandmani - briše se, uleteo čovek kao nekontrolisani projektil ovde, vrlo inteligentno, učinili su veliki napor, kako to reče kolega Komlenski, pa vas ja molim da ne odustanete od svoje strategije. Ja tražim od Jovanova da prestane da daje ovakve savete. Ko neinteligentno vređa poslanicima inteligenciju, njemu treba oduzeti reč.

Da dodam još na ono malopređašnje, ja sam bio socijalista i kao takav ću umreti, a đe je tvoj put, ja ne znam?

Molim vas da mi vratite vreme.

Poštovane kolege, hvala vam na prilici da počnemo raspravu, nadam se, u boljoj atmosferi.

Molim vas da mi vratite vreme.

Poštovane kolege, hvala na prilici da raspravljamo u prvom pretresu ono što, čini mi se, svima nama je najvažnija tačka dnevnog reda, a to je da se ispuni zahtev, odnosno dogovor između Vlade Republike Srbije i rektorskog kolegijuma, odnosno da se donese zakon po kome će visokoškolstvo imati više novaca na raspolaganju. Mislim da o tome predlogu ne treba ni da raspravljamo, iz prostog razloga, jeste da kolege iz opozicije nisu glasale za to, ali mislim da postoji najviši konsenzus oko donošenja tog zakona koji je pod 1. tačkom dnevnog reda, dakle, podržavamo studente.

(Bogdan Radovanović: Nećeš pričati, nećeš pričati! Nećeš ti umirivati tenzije. Dižeš ih 35 godina. Nećeš ti to raditi, glumiti sad nekoga ko će ovde da umiri strasti.)

Nećete mi zabraniti da pričam.

Poštovane kolege, hvala vam na prilici.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Ne može da priča.)

Hvala, poštovana predsednice.

Nadam se da ću imati priliku da nastavim svoje obraćanje. Dakle, mislim da nema potrebe, ovde smo se svi razumeli, ono što je dogovorila Vlada Republike Srbije i ono što je dogovoreno sa Rektorskim kolegijumom ili Dekanskim kako god da ga zovu, što su, čini mi se, podržali studenti, a to je tačka 4. iz studenskog zahteva sa današnjim danom će to biti ispunjeno, čini mi se, u okviru društvenog konsenzusa koji je postignut.

Što se tiče drugih tačaka dnevnog reda, želeo bih samo da kažem, a to je pročitao, čini mi se, i kolega Aleksić, da se ostavka Vlade konstatuje u Skupštini, tog momenta Vlada je u ostavci. Prema tome najveći broj zakona koji su predloženi ovoj Skupštini, kako god da ona sada izgleda, su predloženi pre vremena nego što je Miloš Vučević podneo ostavku iz moralnih razloga. Ova Vlada nije izgubila skupštinsku većinu, neću da komentarišem analize javnog mnjenja, to nema potrebe.

Dakle, mi ovde punopravno raspravljamo o tome. Ako smo želeli da kažemo da posle tog datuma kada je Miloš podneo ostavku Vlada nije punopravno radila, kako god da tumačite, onda ne bi mogli da raspravljamo o novim zakonima koji se tiču visokog školstva. Prema tome, oko toga smo se svi složili. Jeste da opozicija traži raspravu samo o jednoj tački dnevnog reda, ali to očigledno u ovoj konstelaciji snaga u parlamentu nije moguće.

Što se tiče drugih zakona, želim da prokomentarišem da ova ideja da Srbija zastane, a to je u suštini da i Srbija stane, nije dobra. Mi svi vidimo, vidim da se najviše napadaju ta zaduženja koja će biti doneta, nadam se, na kraju rasprave o prvom setu zakona iz prostog razloga što je nama država najveći poslodavac, ljudi. Ako mi ugasimo državu i ugasimo njeno pravo da sprovodi sve projekte koje započela, a to su pre svega infrastrukturni projekti, mi ćemo ugasiti glavni motor onoga što je dizalo BDP-a, što je dizalo plate, što je dizalo penzije, što je dizalo zaposlenost.

Mislim da je Srbija sada na dobrom putu. Može se dovoditi u pitanje legitimnost takvih ekonomskih koraka, može se pričati o statistikama, ali ako putujete svaki dan između Beograda i Novog Sada, što je sa mnom slučaj, ja vidim sve više kamiona, doduše, i sve više vozila. Da li to znači da se standard digao? Verovatno znači, a kamioni, niko ne vozi kamione da bi se šetao, nego vozi robu da bi ostvarivao privrednu delatnost. Bez obzira koliko se politički razlikujemo, mislim da ne treba da dozvolimo da Srbija stane, zastane, a ne daj Bože da se raspadne, jer postoje i takvi politički zahtevi.

Prema tome, sva ova zaduženja koja se tiču pre svega Koridora Ruma-Šabac, koji god da ste naveli bilo koji auto-put koji se pravi, je u stvari sredstvo da se podiže privredna aktivnost u Srbiji, a samim tim gde je zaposlena naša privreda da se podiže i privredna aktivnost.

Što se tiče zaduženja „Srbijagasa“, pošto su me neki ovde prozivali, ja moram da vam kažem da je to proširenje banatskog koridora u iznosu od 51.000.000 evra i 150.000.000 evra za infrastrukturu, a od toga je dobar deo radova već izveden.

Hoću da vam kažem da smo sledili politiku Vlade Republike Srbije. „Srbijagas“ u poslednjih deset godina investira godišnje iz tekuće likvidnosti 80.000.000 evra, što smatram da nije loš podatak.

Tu je pored mene i kolega Antić. Hoću da kažem da i „Koridori Srbije“ i „Putevi Srbije“ rade dobar posao. Dešava se da projekti kasne zbog eksproprijacije, dešava se da projekti kasne i zbog neadekvatno izabranih podizvođača, svega toga, to je tačno, ima, ali se sve izvodi, sve funkcioniše i koliko ja čujem ljudi su zadovoljni.

Prema tome, mi možemo sada da ocenimo situaciju koju imamo u državi, nikako nam se ne sme desiti da investicije stanu, da nezaposlenost počne da raste i da imamo, što se vidi sada po padu nivoa stranih investicija, nemire i političku nestabilnost u Srbiji. Ja hoću da kažem da mi nemamo političku nestabilnost, to znamo, ali imamo društvenu nestabilnost. Iz ovoga mora nekako da se izađe. Ne može se po svaku cenu na vlast.

Mislim da bi bolje bilo da idemo na izbore, ali vi nećete na izbore. Tako mi se čini. Uglavnom dolazak na vlast bez izbora nema.

Svi ovi zakoni koji su na dnevnom redu, uključujući i zakone koji se tiču kreditnih zaduženja, Ruma – Šabac, šta još imamo, Dunavski koridor, to su zakoni koji treba da omoguće projekte koji su u toku, omoguće njihov završetak. Pitajte građane Golubca kako razmišljaju o tom novom auto-putu i dostupnosti turističkim atrakcijama koje nudi taj kraj.

Dakle, nikako ne smemo da dođemo u situaciju da zbog ovakvih situacija u Skupštini ne možemo da nastavimo da radimo. To je politički neodgovorno. Možemo mi da se svađamo, možemo mi da se između sebe i ne volimo, ne bih želeo da se mrzimo, ali postoji samo jedan način da se iz ovoga izađe, a to je neki društveni dijalog koji mora da uvažava realne nacionalne interese. Dakle, ne možete biti po svaku cenu protiv svega. Mora postojati i momenat kada smo za nešto.

Ja bih voleo da ovu Skupštinu privedemo kraju onako kako smo zamislili, a to je da se i jedna i druga i treća rasprava dovedu do kraja i da možemo da krenemo dalje.

Danas će biti ispunjen 4. zahtev studenata. Mi iz vlasti mislimo da su ispunjena i prethodna tri. Opozicija ne misli, možda studenti ne misle, ali videćemo kako će to ići, ali ovaj 4. će biti u potpunosti ispunjen. Zato nisam razumeo zašto niste glasali za tu tačku dnevnog reda.

Set zakona o školstvu, set zakona o finansiranju. Moramo da spomenemo izmene Zakona o Narodnoj banci, o deviznom poslovanju. Ići će u korist privrede. Treba da spomenemo da imamo dobar kreditni rejting. To je, čini mi se, BB+. To je investicioni rejting i mi moramo da razumemo da taj investicioni rejting treba da zadržimo, jer je to novi finansijski svet. Ako nastavimo sa ovakvom predstavom u Skupštini, nisam siguran da će biti procena investitora i domaćih i stranih da treba ulažu u Srbiju.

Želim u ovoj fazi, neću govoriti više, ostaviću za neki mirniji deo Skupštine, da se zahvalim kolegama iz policije, ne znam kako da vas nazovem, hvala što ste nas razdvojili, a nadam se da nismo u toj fazi da smo se toliko zavadili da ćemo da zaboravimo šta su nacionalni i državni interesi. Ostalo vreme ću potrošiti u drugom delu rasprave, predsednice.

Poštovane drugarice i drugovi, poštovani poslanici…

Morao sam kolegu da pozdravim na srpskom jeziku, pošto on drugi jezik ne razume.

Zahvaljujem se poštovanom mladom kolegi na podršci, biće poslanik dugo vremena i ima veliki dečiji san da dođe na vlast bez izbora.

Ja nisam hteo da govorim o atmosferi u parlamentu, hteo sam da govorim o zakonima. Međutim, kada imate ovakav primerak iza sebe, onda morate...

Sine, ja sam duže na vlasti nego što ti imaš godina.

(Bogdan Radovanović: Ti si zločinac duže nego što ja imam godina.)

Dakle, poštovana gospodo poslanici, imao sam priliku da pogledam, ja ne volim taj pristup, ali sam pogledao sve ove regionalne medije, jedino Grci prizivaju da vi dođete u Grčku.

Mislim da je ovo bilo sramno što je danas urađeno u parlamentu Republike Srbije, pre svega od vas, poštovane kolege iz opozicije.

Pustite čoveka neka me udari, pa da mogu da mu vratim.

Mislim da je slika koja je poslata iz srpskog parlamenta sramna. Ljudi, vi morate da shvatite da ne može da se dođe na vlast bez izbora. Nema obojene revolucije u Srbiji i neće je biti. Ako vi iz policije slučajno imate podatke da li mu je nužan kokain ili heroin, recite mu da nabavimo.

Dakle, ja se izvinjavam, ali obojene revolucije neće biti.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Prethodna obojena revolucija je bio 5. oktobar. Većina vas ste potomci 5. oktobra. Šta je to 5. oktobar doneo Srbiji? Pljačku, bezakonje…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Što mene sramota? Vi krali, a treba da je mene sramota? Ne razumem. To mi sad nije jasno.

Ako se setimo, ako me uopšte čujete, znate li šta je sledeći korak ove gospode? Da probaju da organizuju krizne štabove. Ako mislite da ćete moći da upadate u firme, da upadate u institucije i da ih na silu preuzimate, mislim da ste se prevarili. Bolje bi bilo ovu mladu gospodu da naučite da nešto rade, da doprinose ovom društvu, a ne da ih učite kako da larmaju i da kradu, a na kraju ćete ih zloupotrebiti.

Što se tiče zakona koji su na dnevnom redu, ja ću ponoviti, sa Zakonom o visokom školstvu ispunjen je četvrti studentski zahtev. Isto misle i vlast i opozicija i rektori i dekani i studenti i to je verovatno danas najvažnija tačka dnevnog reda. Ja mislim da je to put ka uspostavljanju poverenja u jednom dijalogu, pre svega, studenata, ali ja računam i profesora i đaka sa Vladom Republike Srbije, a opozicija neka bira svoj put. Moje lično mišljenje je ako ovako nastavi, da to nije dobar put.

Dakle, ponavljam, nikakvi krizni štabovi, nikakve obojene revolucije, nikakvi vaši planovi potkrepljeni jajima. Evo, imate sad podatak sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kaže buduće blokade u Novom sadu ne treba da budu masivne, ali treba da budu efektivne, sa ciljem da se nanese što veća ekonomska šteta državi.

Dakle, cilj ovih sada bitno umanjenih protesta, za koje svako može da ispostavlja račun državi ne vodeći računa koliki je njegov doprinos, toj istoj državi, tom istom obrazovanju, kakvo je njegovo razmišljanje o budućnosti dece i studenata, to nije važno, važno je naneti ekonomsku štetu državi i doći na vlast bez izbora.

Kolega se sada zaljubio u mene, hoće da sedne pored mene. Jedino što mi se sviđa, stalno radi iza leđa, ne znam da li je heteroseksualno ili nekako drugačije opredeljen. Dobro.

Ja još jednom hoću da kažem da se ovde nalazi i set finansijskih zakona za projekte koji treba da završimo. To su zakoni koji se odnose na puteve, i to su zakoni koji se odnose na izgradnju gasovoda u Srbiji i na proširenje Banatski Dvora. Ja ću ponoviti tezu da je država sa svojim investicija u infrastrukturu najveći generator rasta BDP u ovoj državi i najveći poslodavac. Čini mi se sa ovim rastom plata i u prosveti i rastom troškova i povećanjem minimalne zarade i minimalnom nezaposlenošću država je suštinski najveći poslodavac. Dobro bi bilo da strane investicije nastave da dolaze, a meni se čini da u ovoj atmosferi neće. Bilo bi dobro da dalje izlazimo u susret privatnom kapitalu. Vidim da i Vlada i Privredna komora Srbije žele da promovišu nove kreditne linije. Od kako smo dobili investicioni rejting taj kapital je značajno jeftiniji i dugoročniji, što otvara prostor malom i srednjem kapitalu. Dakle, postoje svi razlozi da glasamo za sve finansijske zakone.

Hoću da kažem da su i izmene Zakona o deviznom poslovanju i izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije pravilne i pravovremene i otvaraju novi prostor, pre svega, privrednicima uz pojačanu kontrolu države, a vidim da se pojačava i kontrola pranja novca.

Želim još jednom da kažem, poštovana gospodo iz opozicije, slika koju ste danas poslali i u region i u Evropu i u svet ne služi vam na čast. Žao mi je što je USAID ostao bez para...

Kako se zove ovaj „bebimiks“ iza mene? Kako se zove gospodin iza mene? Nepoznat mi je. Ja bih se obratio kolegi iza mene, ali od prisutnih poslanika niko ne zna kako se zove? Daću ti ja legendo i adresu moje kuće kada ti bude palo na pamet, možeš da dođeš po mene. Evo, kaže kolega da zna kako se ja zovem i kaže da ću dobiti minimum 35 godina robije. Čast mi je kada nam ovakvi sude.

Poštovana gospodo, nikakvih prekih sudova neće biti. Svaka batina ima dva kraja i to morate da znate. Prema tome, ovaj mladi gospodin iza mene, koji sve vreme preti, moraće da nauči da se u demokratskom društvu ne sudi tako kako je on zamislio, a na vlast se... Miloše, ti si profesor Pravnog fakulteta, kako se dolazi na vlast? Tako je i na poštenim izborima.

Gospođo predsedavajuća, meni je ostalo pet minuta kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, ako mogu to da iskoristim ili da sačekamo kraj kako želite?

Onda se sada ja prijavljujem kada izađu amandmani, da želim da iskoristim vreme. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Ja sam pogrešno razumeo da mi je ostalo pet minuta, oni kažu u drugom krugu po petnaest minuta, znači biće zanimljivo.

Elem, pošto ja ko i moj brat Ćuta volim da popijem nedeljom po jednu rakijicu šta je tu sporno?

Pa, i ja ponekad popijem nije to sramota, ali šta je poenta priče sedimo mi u tom mom seoskom, u toj seoskoj, pa nije to Ćuto sramota, bolan, pusti to, pa ja nikada nisam pio jednu uvek više, tako da to je u redu, ali nema veze šta fali iako se vidi. Ja nemam psihičke posledice, tako da ne brini ništa.

Elem, u toj seoskoj kafani ima neki tamo naš seljak čuva krave i zove se Brale kaže – Bajatoviću, gledao sam onu Skupštinu, a ja kažem – je li i? Pa, znaš kaže - koji je običaj kod nas u Sremu?

Kada nemaš argumente, onda kreneš da vređaš, pa ti još i smeta kada se onaj brani, tako je čovek doživeo ono što se dešava u Skupštini, sad valjda ćemo se prepoznati ko je vlast, a ko je opozicija? Ne, ja ovo govorim o dostojanstvu narodnog parlamenta.

Znam, ja dobro šta je arena, ali treba voditi računa da ovo zaista i gledaju, da gledaju i obični ljudi i mnogo je važan i njihov doživljaj ako se baš i borimo za svaki glas, možda sam ja ovo karikaturno napisao, ali to je jednom običnom Srpskom seljaku tako vidi.

Preskočio sa , ja tebi sinko nisam dobacivao još si ti mlad da bi meni dobacivao i ja tebi Ćuto verujem divim ti se već sedam dana, čak i kada si bacao Poslovnik i tada sam ti se divio, meni to nije palo napamet nikada.

Dakle, neću više ovo komentarisati oko rebalansa budžeta ja sam se izjasnio u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije mi ćemo to naravno podržati to nije sporno.

Hteo sam da prokomentarišem oko ove pomoći, ja to shvatam roditeljima i deci, porodici to su te vrednosti, a mi to zovemo možda i pronatalitetna politika nije ni važno, ali za mene je to pomoć deci i porodicama, mi ćemo naravno glasati za taj zakon.

Ja sam i u prošlom obraćanju rekao – ova vlast ima politiku, možda se ona nekom sviđa, a nekom ne sviđa, pa ću opet citirati ovog Braleta kaže – znaš Bajatoviću moj dobri, kada neko ne može na izborima dobije vlast kaže , onda on ide na ulicu da je otme, ali opet to nema veze sa temom da se vratim na to. A, mnogo mudri ti naši seljaci, ja hoću da vam kažem, ne možemo samo da pričamo o inteligenciji, a ni ta inteligencija ne razume način na koji se nekada obraćate.

Dakle, ovo je pomoć porodici i pomoć deci valjda mi koji se pravimo da smo veliki muškarci, Balkanci valjda i mi treba nešto da poradimo da bi bilo više dece. Dakle, ono što ja nisam razumem izvinjavam se kolegama ako ću nepravilno reći, ali znate kada vi kažete – principijalno se slažem sa ovim zakonom, slažem se i sa načinima i sa sredstvima, ali neću principijalno iz neprincipijalnih razloga da podržim neki zakon. Šta to treba politički da znači?

Kakvu poruku vi šaljete? Znači, principijalno iz neprincipijalnih razloga neću da podržim zakon, jer sam video Milice da niko nije podržao zakon, to što tebe ne podržavaju to je njihov problem.

Evo, video sam ovo zadnje, a vi ćete podržati? Svaka vam čast, e, to je lepo sa vaše strane ima i pozitivnih trendova u opoziciji, to je jako lepo. Ne šalim se, ja pokušavam da unesem malo vedrine u ovu raspravu koja bila vrlo tvrda evo smo pred kraj.

Dalje, gospodine predsedniče Vlade Vučeviću, pošto ste vi bili prethodni ministar odbrane, ja želim da vam čestitam što vraćate dostojanstvo Srbinu, srpskom muškarcu, svakom građaninu ove zemlje da ima pravo i mogućnost da bude obučen da se brani kako od onih koji bi napali Srbiju, šta kažeš brate Ćuto? Hajde, da pijemo nedeljom ujutru nemoj da pijemo svaki dan majke ti.

Znači, ja mislim da je ovo zaista vraćanje dostojanstva muškarcima u Srbiji i ovo je malo treba šest meseci da bude vojni rok. Većina nas je ovde služila Vojsku osim onih kojih imaju prigovor savesti, pa sede sada u poslaničkim klupama i ja podržavam to što ste uveli vojni rok i to podržava cela poslanička grupa Socijalističke partije. Molim? Pa, donesi ti slobodno, ja mogu i ovde da popijem nešto, u čemu je problem? Stvarno. Da li si video Ćuto? Ja tek sada razumem kako je tebi ti ne piješ, a drugi poslanici ti dobacuju, a sve omladinci bezrepi, pusti to.

Dakle, vraćam se na Vojsku treća stvar žao mi je što moja koleginica Slavica nije tu. Kako ste rekli? Ne, ne slobodno. Kako?

Ne treba, nema potrebe mi smo od 45-te godine na vlasti, oni da im Vučić nije dao 3% ne bi ni sedeli ovde. A, videli smo ovo istraživanje „Faktor plusa“ tu su oni oko 3% ako ovako nastave. Zapamti te ovo ko ne dobije vlast od naroda to nije legitimna vlast ne može se sa ulice tek tako doći na vlast, niti je ova vlast toliko slaba.

Treća stvar, žao mi je i zamolio sam i da ne prete, kao ja, žao mi je što Slavica nije tu. Velika je polemika bila oko zarada prosvetara. Prihvatam argument predsednika Vlade da u ovom momentu nemamo više, imamo još budžet o kome ćemo raspravljati i sve startuje od 1. januara i to nije sporno. Ali ja imam jednu inicijativu i ako me podrže kolege poslanici, ja bih je isto inicirao kako su oni inicirali ovu sednicu, samo da ne prođe isto, znači nešto tražim a molim Boga da ne nađem, to je ljudi, ne ukidaju znanje u Srbiji, plate, mi smo prestali da proizvodimo znanje onog momenta kada smo primenili Bolonju, a Bolonja je projekat 5. oktobra. Znači da zanemarimo pljačkašku privatizaciju, mi ako hoćemo da vratimo znanje u Srbiju, mi moramo da vratimo ozbiljne fakultete, moramo da vratimo ozbiljne institute.

Ima ovde tragova, raznih instituta od Petnice i Biosensa i sve što razvijate, ali to nije dovoljno i ako želite da vratimo proizvodnju znanja u Srbiji, onda moramo da napravimo jasan plan kako da to uradimo uz stvarnu podršku ozbiljnim fakultetima i institutima.

Nazdravlje, brate Ćuto. Sad ćemo ja i ti da popijemo nešto, ionako je besmislen taj tvoj trud ovde u Skupštini. Čekaj i ti se meni obraćaš direktno. Šalim se.

Ja sam hteo da istaknem ove tri, četiri stvari i vraćam se na to. Dakle, podrška našoj deci, našoj porodici i podrška sva potrebna. Mislim da je to malo za vojsku Srbije i treća stvar, hajde da svi razmislimo da ukinemo Bolonju, nije razlog za slabu proizvodnju nosilaca znanja u Srbiji, plata ili nije barem samo razlog, razlog je to što smo mi prestali da proizvodimo nosioce znanja, jer je neko implementirao Bolonju.

Još jedna stvar. Prosto, ne mogu a da ne kažem, pošto je bila kritika na račun Vlade Mirka Marjanovića. Neko se setio svega toga.

Da vam kažem nešto. Za vreme Vlade Mirka Marjanovića, to su bile ozbiljne Vlade. Imali su nacionalni program i znali su šta rade. Raspad Jugoslavije je proizveden, neću dalje da polemišem sa tim. Tek sa povratkom nacionalnih opcija, posle 2012. godine, mi smo vratili nacionalnu politiku. Sve dotle to je bila, manje-više, nametnuta tuđa politika. Da li je neko možda i prihvatao ili nije, svejedno.

Ako se danas prave fabrike, a juče su se rasprodavale, ne možemo na isti način da merimo sve.

Mislim da sam potrošio dosta vremena, da su stavovi Socijalističke partije Srbije jasni.

Hvala mojim kolegama iz opozicije. Ja vam se divim, kao i vi meni.

Hajde, sinko, reci slobodno, ne boj se ništa.

(Aleksandar Jovanović: Sve podseća na sreću...)

Brate, Ćuto, ja častim. Nemoj da brineš ništa.

Izvinjavam se što sam gledao da budem malo i humorističan.

Gospođo predsedavajuća, hvala vam.

Ja se nadam da uvaženu koleginicu Draganu neću ničim isprovocirati, ali ja zaista nisam govorio o porodici.

Ja sam hteo da kažem da i Ćuta ima drugove i da nije Ćuta jedini koji je nešto popio u parlamentu.

Ja sam, u stvari, branio opoziciju, a ti isti iz opozicije mi ne daju pravo da branim Ćutu. To nije fer.

Ćuto, ja i danje stojim kod toga da ja i ti treba nešto da popijemo. Znaš zašto? Treba mi gasovod kroz Gornje i Donje Nedeljice.

Nema nikakve veze sa Rio Tintom, to je poenta priče. Ne mogu tamo da rešim da prođe gasovod bez saradnje sa vama.

(Aleksandar Jovanović: Ti si pod gasom…)

Šta sam? Nisam još.

(Aleksandar Jovanović: Ja sam.)

Dobro, ti možeš da se izjasniš kako god želiš, ali ništa ružno nisam mislio.

Hvala.

Noge su me zabolele koliko puta sam ustajao.

Meni je ovde najteže, da vam pravo kažem. Ja sam u vlasti od 1945. godine i potpuno dobro shvatam tok ove sednice.

Imamo dobar deo opozicije koja napada vlast, ne argumentujući, nego dajući svoju faktografiju, onda imamo i vlast koja ima i argumente, ali ima i faktografiju i onda to vas nervira, i jedne i druge.

Ne držim ja nikome lekcije. Ja sam pažljivo slušao.

U suštini, mi sada ovde…

Ne brinite vi ništa, to sam ja. U čemu je problem?

Ćita, ne mešaj se u uslove. Ovde normalna rasprava treba da bude. Nemoj da se gađaš sa tim Poslovnikom i nemoj više da pretiš pošto svaka batina ima dva kraja.

Da sam na tvom mestu, ne bih se bavio sa tim.

(Aleksandar Jovanović: Ajde da vidim drugi kraj.)

Sedi, Ćita. Sedi, bolan. Opusti se.

Ja i onog Eskobara što dolazi u Srbiju ne zovem Gabrijel, nego Pablo, pa ako sam pogrešio oko imena, nisam oko suštine, verujte mi.

Suština je da mi imamo jedan veoma ozbiljan dokument pred nama od koga zavisi kako će država funkcionisati. Nema plaćanja iz trezora dok ne donesemo ovaj akt, a svi hoćemo, i poljoprivrednici, i prosvetari, i javna preduzeća, hoćemo i bolje plate, komentarisaću to sve, ali želim, gospođo Raguš, da dam jednu inicijativu ako smem iz ovog govora da uvedemo na sednici mogućnost pregovaračkog procesa. Ukoliko neko nije zadovoljan, da se izjasnimo na sednici i da ima pravo da pregovara sa vama, pa možda da date i pauzu ako ima više nezadovoljnih poslanika. Dotle ćemo mi ostali gubiti vreme.

Svete krave postoje u Indiji, ali ne u Srbiji. I ako su gospoda ovde zato što su imali 3%, onda neka ne spominju SPS, a bojim se da ne treba da spominju ni SNS, jer da nije promenjeno na 3%, ne bismo imali ovu ravnotežu snaga koji je proizvod izbora na kome se izgubilo 70 na prema 30.

Previše ozbiljna situacija u državi da bi se mi zezali sa ovim stvarima. Ali, nema veze, arena je arena, ovu su argumenti koji su više upućeni u javnosti nego stručnoj javnosti. Ja se bojim da bi stručna javnost komentarisala ovo malo drugačije.

Pre svega, nije osporio ni Fiskalni savet, ni Narodna banka, ni moji drugari, prijatelji iz opozicije da je ovo kredibilno i konzervativno planiran budžet, sa oprezom. Potrudiću se da kažem šta to znači.

Dakle, mi stvarno imamo 133 milijarde dodatnih prihoda. Od toga, ako se ne varam, gospodine ministre, 52% iz rasta BDP-a, što znači nešto se dešava u privredi. Jedna od najvećih opaski na vaš rad, gospodine ministre, kaže sve je to posledica inflacije, pa i veća cena, stabilan evro. Stabilan evro je alat u ekonomskoj politici koju vodi ova Vlada, a nažalost, za razliku od naših kritičara, jer i ja sam deo te vlasti, ova Vlada ima politiku. Ona može da se nekom sviđa ili ne sviđa. Ima i ekonomsku politiku. I imaju pravo kolege iz opozicije da je napadaju. To je njihovo pravo, to im je dužnost. Ali, moraju biti ozbiljni. Moramo da se bavimo sa onim ciframa koje piše u budžetu. I ako iznosimo podatke, ne mogu biti paušalni i ono s mene na uštap, šta nam odgovara.

Da, povećan je deficit. Ali, zašto? To su diskrecioni rashodi, nisu trajnog karaktera. Oni se odnose na troškove dok se ne isplate. I vi se, gospodo, plašite kamatnih stopa, a 80% je u fiksnim kamatnim stopama ako se ne varam, ministre Mali, i ono što je reprogramirano je na izuzetno niskom nivou kamatnih stopa, ne predstavlja nova ekonomska zaduženja u sada nepovoljnim uslovima.

Pa i bondovi koje ste emitovali su pozitivni za ove uslove i niže su kamatne stope. To su valjda argumenti. A zašto je 2,9 iako smo bili u periodu smanjenja budžetskog deficita? Zato, očigledno, doneli smo odluku – „Rafali“, mislim da to svi razumeju.

Veća izdvajanja za poljoprivredu. Tu ja Martinoviću imam ozbiljnu primedbu, ne na tebe, nego na Vladu. Mnogo je to para, a malo se vraća. Više inspektora a manje da se, pošto imamo mnogo malih domaćinstava kojima želimo da pomognemo u radnom i u socijalnom smislu, a i politički nam odgovara, mora to malo bolje da se vrati. Malo više inspektora, malo više da se isprati da li se to koristi za podizanje poljoprivredne proizvodnje ili se koristi u rast ličnog standarda, što je, bojim se, čest slučaj.

Druga stvar, niko nije pomenuo koliko imamo neuzoranih hektara. Posle IT, čini mi se da nam je poljoprivreda ipak najbolji i najsigurniji izvoznik, bez obzira na oscilacije, u količinama onoga što proizvedemo. Ja sam očekivao da u tom smislu mi posmatramo ovaj budžet.

Dalje, bojite se koliko će da vas košta kapital po kom smo se zadužili. Dok god se majstori na zapadu igraju štampe, neograničeno i u FED-u i u Centralnoj evropskoj banci, ne bojte se ovih kamatnih stopa. Radi se o obezvređenju.

Druga stvar, šta je cilj? Reindustrijalizacija Srbije. Mnogo je duboka bila ta zečija rupa iz koje smo startovali. Mene sad kad biste pitali da se ja vraćam nazad da sam na mestu člana Vlade, ja bih pošao od pljačkaške privatizacije. Neću da se vraćam na to. A kad bih pričao sa Slavicom, rekao bih – alo, bre, sestro i drugarice moja, ukinite Bolonju. To je prestalo da proizvodi nosioce znanja, to. To nije kao obaveza kao u CEFTA. I CEFTA bi trebalo ukinuti, jer ona nanosi više štete, iako imamo pozitivne cifre u razmeni CEFTA sa inostranstvom, ali nas ona usporava.

Druga stvar, mislim da saradnja, a to vidite i po budžetu i po ciframa koje su založene ovde, što se tiče Rusije, to je politička saradnja, jer u ratu ne može biti drugačija, ali ako hoćete balansirano zaduživanje u budžetu i da vas niko ne kontroliše 100%, morate imati i kineskog i arapskog i američkog i engleskog i francuskog i svakog drugog kapitala, a naročito od međunarodnih finansijskih institucija.

Ako pogledate strukturu budžeta, niko nije toliko dominantan da bi mogao da nas baš podjarmi. Ako hoćete ono za šta se ja zalažem – investicije, investicije i investicije, onda morate nekad i da se zadužite, jer nam je privreda plitka i mala. Ja sad da izađem napolje i da hoću da promenim 100 miliona evra iz džepa, ja bih poremetio kurs.

Znači, mi moramo da vodimo računa kako se podižemo. Ja bih bio oprezan i sa podizanjem plata i penzija, a naročito u uslovima od kojih neki savetuju. Koliko imamo, Siniša, na računu, sedam milijardi? Dobro, red veličine sedam milijardi. Pa, mi bismo skinuli javni dug sa 52 na 42. A gde su vam pare? S čim ćete investicije? To bi značilo da treba da prekinemo sve investicije. To vam je u automobilu nestalo gorivo, a nemate ni ulje. Šta bi značio pad investicija u uslovima gde je država najviši poslodavac? Pa to bi značilo pad BDP, to bi značilo pad plata, to bi značilo pad penzija i to bi značilo da si ukinuo, i ti i Vlada, bilo kakvu teoriju održivog rasta, iz koje god ekonomske škole da je posmatraš.

Ako želimo rast, mi moramo da zadržimo ovaj nivo investicija, moramo da ga zadržimo i u državi. U izveštaju koji je napisao Fiskalni savet rastu privatne investicije. To je dobro. One će povući i plate i već povlače. Povući će plate i u javnom sektoru. Ali, istovremeno, to treba da znamo, takav rast plata može biti generator inflacije. Znači, ne samo uvezeno, nego mi ne možemo da proizvedemo kod nas u zemlji ako imate viška para, šta ljudi kupuju? Mi ne proizvodimo televizor. On hoće da kupi televizor, šporet, hoće da ode na letovanje, što pokazuju rasprodati aranžmani. Gde odu te pare kad imate viška tih para na taj način u opticaju? Pa, odu u inostranstvo. Koga vi finansirate? Tuđe privrede.

Svi bi mi voleli, dobro ja nisam baš ovlašćen da pričam imamo veće plate, jer bi to bilo nepristojno, ali običan radnik zaslužuje veću platu da ne bi išao u Nemačku, gde mu manje ostaje nego da radi u Srbiji. Sticajem okolnosti danas, dobar majstor u Srbiji može da zaradi i da mu ostane mnogo više nego u Nemačkoj i da je sa svojom porodicom.

Ako je tačno u posmatranju konsolidovane države da će čak doći do pada javnog duga, a to piše u izveštaju Fiskalnog saveta, to je dobro.

Druga stvar, ta količina para koja se napada da je na računu budžeta, po računici Fiskalnog saveta, ja im verujem, ona smanjuje rizik države Srbije da dođe u fiskalni problem. Prema tome, mi izvesnu količinu para, možda nešto manju od ove, ali biće sad i neka jednokratna plaćanja, već sam ih spomenuo, oni su nama garancija da nećemo upasti u fiskalne probleme.

Ponoviću, monetarna politika jeste takva, ali u ovim uslovima mislim da bi depresijacija kursa, a dešava se već, ako bi bila prebrza, ona bi narušila unutrašnje ekonomske odnose i ne bi bila, tu se i sporim i sa Dankom Pavlovićem, ne bi bila stimulans za izvoz. Rano je za takav potez, jer nemamo dovoljan unutrašnji i struktura našeg unutrašnjeg BDP je takva da nam za sada ipak manju štetu nanosi fiksni devizni kurs nego promenljivi ili fluktuirajući devizni kurs, kao što smo imali u nekim godinama, pa smo sa 70 dinara došli na 120 dinara maltene za godinu, dve dana. To našoj privredi ne bi odgovaralo.

S druge strane, morate se vezati za nešto u šta verujete, a to je razmena sa EU, iz prostog razloga što sa njima imamo najviše razmene ekonomske. Morate nekako da se merite.

Još jednu stvar bih želeo da komentarišem. Jeste, to je tačno da je opala kupovna moć u evrima, ali opala je i u Nemačkoj. Eno je Nemačka u recesiji. Kolike su stanarine u Nemačkoj, koliko je mleko u Nemačkoj, koliko je meso u Nemačkoj, na koju smo se nekad najviše ugledali? Da mi treba da vidimo i da uparimo sve cene barem hrane, koja je u stvari i bila najveći generator inflacije i bila je verovatno najveći problem u odnosu prema stanovništvu, ali to je to.

Ako se ne varam, imamo projekciju u koju svi veruju i niko je nije osporio da ćemo ući u taj tunel inflacije između 3% i 4%, što je za ekonomiju naše veličine dobro i niko nije osporio. Ponoviću, inflacija nije kapitalna u rastu BDP-a. To piše i u izveštaju Fiskalnog saveta, to piše i u izveštaju Narodne Banke Srbije, to piše u izveštaju MMF-a, a sada će ponovo da dođu, to piše i u izveštaju Svetske banke. Ako smo ranije hteli da se ugledamo na sve te institucije, onda ti izveštaji koji su vrlo tvrdi, a i sam učestvujem u delu tih razgovora, treba da vidimo šta to znači za cenu kredita.

Gospodine ministre Mali, ako mi sa BB plus, a to otprilike se godinu dana kuva, pređemo na BB minus, tri B minusa, ako se ne varam, to je investicioni rejting. Ljudi, to je drugi finansijski svet, onda možemo, osim para koje dobijamo od međunarodnih institucija, Svetske banke i itd, da računamo na ozbiljna fondovska finansiranja sa većim ročnostima. Šta vi možete da uradite za tri godine sa kreditom u privatnom sektoru? Tu će krediti biti pet godina, sedam godina, deset godina, a ne tri godine i kratkoročno i skupo. Ako to uradite bićete, najbolji ministar u savremenoj istoriji Republike Srbije, a blizu ste koliko ja to pratim.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Ćuto, koliko ja vidim, tebi treba pomoć, a ja za sebe nisam siguran, za ostalo ćemo se dogovoriti.

Treba mi pomoć da završim gasovod kroz Gornje i Donje Nedeljice, stigao sam do tamo. Nema veze sa „Rio Tintom“, majke mi.

Dakle, ta priča kako 2,2% vraćamo kamate, a 1,9% ulažemo u privredu od budžeta ili kako je već ovde zapisano, ako nisam pogrešio cifre, ni toga nemojte da se bojite. Najgore su nezavršene investicije, najgore su nezavršene investicije. Ja bih se u ovom momentu da sam na mestu ministra Malog više plašio rasta cena u sektoru usluga nego kredita i njihove vrednosti 2,2%, ako je dobro izračunato u budžetu.

Šta hoću da vam kažem? Rupa iz koje smo mi krenuli je jako niska. Zamislite sada pozovemo Vesića i kažemo mu – zaustavi sve pruge, zaustavi sve puteve, zaustavi sve da se malo razdužimo. Ponoviću, šta će onda biti sa zapošljavanjem? Šta će biti sa firmama koje rade? Šta će biti sa zaradama? Šta će biti sa penzijama? Šta će biti sa prihodima budžeta? Ne možete tek tako da izađete... Vi ste videli neke stavke i rekli ste bilo bi lepo. Bilo bi lepo, ali šta je posledica?

Neću više da pričam, ostaviću preostalih pet minuta, ako nam bude trebalo na kraju.

Ja vas molim da razumemo - uvek može bolje, ali ako nemamo više od ovoga što sam do sada čuo u kritikama, onda dajte da pustimo te rezultate, pa će izbori biti pre ili kasnije, a ne da ih tražimo sada zato što na izbore nismo izašli, a i oni koji su izašli su izgubili. Hajte da budemo odgovorni prema onome što je... Ovo je najvažniji dokument - Energetska strategija, tu je Dubravka, da znamo šta ćemo da radimo dalje, da li ćemo da imamo struje i gasa i energetske objekte. To je ono što je budućnost države, a budžet Republike Srbije je najvažniji dokument i nemamo pravo da se dnevno-politički odnosimo prema njemu na ovaj način koji je u prethodnim danima praktično u parlamentu prikazano.

Što se mene tiče, gospodine ministre, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, imao bih još štošta da pričam, ali nema veze, će glasati u danu za glasanje za ovaj predloženi rebalans budžeta i požurite, svi čekaju pare, „Srbijagasu“ ne trebaju pare za gas, gasa ima, Srbija ne brine.

Poštovana predsedavajuća, član 27.

Vi ste moja drugarica i ja vas izuzetno poštujem i to vaše desničarsko opredeljenje, pa i četničko, mislim drugarica u smislu da se poznajemo, da smo komšije u Novom Sadu, ponekad smo popili kafu i otvarali zajedno most kad nam nisu dali, ali, šta hoću da kažem? Nije dobro da predsedavajući polemiše sa poslanikom. Zbog toga sam se javio.

Drugo, gospodine vojvodo, ja bih sa vama možda i zapevao nekad "Spremte se, spremte, četnici", ali vi sa nama ne bi nikad. I ne bih ja o grobnicama.

(Vojislav Šešelj: Šta?)

Pevali partizanske pesme.

Ne bih ja o grobnicama, nije dobra tema.

Ali, ako mi dozvolite, želim nešto da kažem. Nas, levičara i socijalista je bilo i biće. I nema razloga da se bavite tom činjenicom. Kad izađemo na izbore, prebrojaćemo političke opcije…

(Predsednik: Jel to povreda Poslovnika?)

… Da ne ispadne sad ovde da socijalisti ne sme da se jave zato što postoji primat desničara. Nećemo valjda ratovati?

Samo još jednu ideju, ako mogu.

(Predsednik: Poslaniče, jel to povreda Poslovnika?)

Član 27 - vređanje dostojanstva. O tome govorim.

(Predsednik: Tako je, ali obraćate se svima.)

Ako hoćete da se noćas u pola devet…

(Predsednik: Ne razumem vas od maske.)

Izvinjavam se, u pravu ste. Ali, uterali mi strah.

Znači, ako hoćete da se večeras ujedinimo u pola devet, na bazi antiglobalizma, na bazi toga što gledamo drugačije u Srbiju…

(Zoran Živković: Da se spalite…)

Nema veze, Živkoviću.

Nemojte da to radimo sa pesmom "Spremte se, spremte, četnici". Oko toga nema jedinstva. Ima jedinstva oko budućnosti Srbije i oko onoga kako gledamo na nju. A dnevno-političko mišljenje… (Isključen mikrofon.)