Hajmo samo da se dogovorimo da možda nemate pravo da tužilaštvo zovete baš okupiranim iz doma Narodne skupštine.

Hvala.
Kolega Jovanov, izvolite.

Kolega Aleksiću, nećemo dalje u repliku.
Želite po amandmanu?
Imate već dvojicu kolega koji čekaju da govore po vašem amandmanu, ali ako sebe smatrate prioritetom, dajem vam reč.

Hvala vam.
Replika, kolega Jovanov.

Hvala, kolega Jovanov.
Polako, elektronski sistem beleži sve osim ovu vašu viku u sali. Dakle, ja imam redosled prijavljenih govornika, samo budite strpljivi.
Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima kolega Aleksandar Marković. Po amandmanu.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Volela bih da znam šta se upravo dogodilo.
Molim vas, kvalifikacijama koje se čuju iz klupe se ne možete obraćati.
(Miodrag Gavrilović: Ovo je kvalifikacija, da mi lažemo.)
Kolega Gavriloviću, ne vičite na mene. Nemate razlog da na mene vičete, jer ja ne vičem na vas.
Ministar je ponovio ono što ste mu dobacili iz klupe.
(Miodrag Gavrilović: Taj čovek ne sme da upire prstom.)
Kolega Gavriloviću, ministar je ponovio ono što je čuo iz redova u kojima sedite, nekome od vas, ili nekom drugom, ne bih smela da tvrdim.
(Miodrag Gavrilović: Hoću da ustaneš i da mi se izviniš.)
Molim vas, hajde da završimo ovaj način razgovaranja u sali, odmah.
Kolega Aleksiću…
(Miroslav Aleksić: Tek smo počeli.)
Šta ste vi počeli i šta imate nameru da završite to je jedna dimenzija u ono šta ću ja dozvoliti da radite u ovoj sali, vi ili bilo ko drugi.
Dakle, ja vas molim, reč po amandmanu uredno čeka kolega Života Starčević, već 15 minuta.
(Miroslav Aleksić: Čekam i ja.)
Sačekaćete još malo, da ispoštujemo redosled.
Kolega Starčeviću, oprostite.
Molim vas, potpredsednik Skupštine je podigao Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović.
Kolega Stefanoviću, izvolite.

To što je podigao Poslovnik mu daje na prioritetu, kolega Markoviću.
Hvala.

Hvala, kolega Stefanoviću.
Svakako ne mislim da ne mislim da sam povredila Poslovnik, ali ću dozvoliti da se Skupština izjasni ako na tome insistirate.
(Borko Stefanović: Ne.)
Kolega Puškić, povreda Poslovnika.
Izvolite.

Baš vam hvala što ste iskoristili član Poslovnika da pokažete koliki ste patriota u odnosu na mene, čiju Metohiju tako sa sveg srca branite.
Ta situacija u Hoči traje već tri dana. Ništa se novo nije desilo pred 10 minuta i svakako nema veza sa Poslovnikom o radu Skupštine Srbije. To je prvo.
Drugo, ako ste hteli da mi ukažete na to da treba da imamo pauzu, da ona će biti redovna između 14.00 i 15.00 časova za ručak.
Treće, ovo je moja poslednja molba i vama i svim kolegama da na ovaj način ne zloupotrebljavate Poslovnik, uz svu moju dobru volju da budem krajnje korektna.
Po amandmanu, Života Starčević.
Izlovite, kolega.

Zahvaljujem, kolega Starčeviću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.05 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Zahvaljujem.
Kolega Zečeviću, šta je to, replika?
Jel vas spomenuo?

Uz poštovanje vašim godinama, a i tome da ste lekar, neću vam dozvoliti da na taj način govorite. Hvala vam.
Reč ima ministarka, doktor Darija Kisić. Izvolite.
(Zoran Zečević: …da neko priča za mene koji sam u penziji, koji nemam ništa… Ma, ti si majmun bezobrazni.)
Dala sam reč predstavniku Vlade Republike Srbije, ja vas molim. Hvala.
Izvolite, ministarko. Oprostite.

Ne znam da li imate svest da sve vreme ministarka ne može da govori?
(Milenko Jovanov: Imamo, zato što prete, zato što psuje, a vi ništa ne reagujete. Znači, psuje majku Arsiću dok govori i okreće se ovamo, viče – majmune bezobrazni, ne znam kome. Meni? Dobro. A vi ne reagujete.)
Ja mislim da građani Srbije ne zaslužuju da se u parlamentu Srbije na ovaj način funkcioniše.
Lepo mi pokazujete, ali nije da ste baš nevini, kolega Zečeviću.
Nastavite, gospođo Kisić.