Kolega Bakarec, ne zvučite baš ozbiljno.

Hajde, ja vas molim imate pravo na repliku, imate pravo da odgovorite onome ko vas je prozvao, ali hajde da to uradimo.

Kolega Bakarec, to je bilo to.

Ja u sistemu imamo imam kolegu Obradovića, kojim povodom kolega Obradoviću? Prijavljeni ste. Iz kog razloga? Imam vas u sistemu da li ste tražili reč? Ko vas je pomenuo?

(Boško Obradović: Predsednik Vlade.)

Danas?

(Boško Obradović: Juče je to bilo.)

O tome ćemo onda juče, kolega.

Pravo na repliku, izvinete, prvo Poslovnik? Izvinite, ali nemam vas u sistemu. Hajte ja ću probati da obrišem listu, a vi pokušajte ponovo. Pokušajte sada.

Koleginica Nestorović. Izvolite.

Koleginice Nestorović, ako ste pratili sednicu shvatili ste da sam kolegu koji je govorio prekinuli i oduzela mu reč.
Hvala vam, a isto radim i sada.
Imate pravo na repliku, kolega Jovanoviću. Samo prvo da čujem da li želite da se izjasnimo o ovoj povredi Poslovnika? Ne? Hvala.
Aleksandar Jovanović, izvolite

Kolega Jovanoviću, hoćete li da vam oduzmem reč kao kolegi Bakarecu?

Pravo na repliku, kolega Jovanov.

Hvala, kolega Jovanov.
Ministar Gašić.

Hvala, predsedniče.

Reklamiram član 106. Što bi reko kolega Milenko Jovanov, ja sam zaboravila šta je tačka dnevnog reda.

Lepo je što vi imate tolerancije, ali nije lepo što mi danima kao ovlašćeni predstavnici čekamo da dođemo na red i govorimo o tački dnevnog reda, pa vas molim, uz respekt potrebi da se građanima Srbije pokaže naknadna pamet, da se objasne neke teorije koje su na granici razumljivog, dozvolite da ova sednica nastavi svoj rad u onom smeru u kom bi trebala i da, prosto, dobijemo šansu da govorimo o tački dnevnog reda koja se tiče predloga za smenu ministra unutrašnjih poslova.

Hvala vam.

Ne tražim da se izjasnimo, ali apelujem da učinite dodatni napor da ovu sednicu vratimo u tok.

Kolega, ja vas molim, kasnije ćete razgovarati, da dozvolimo ovlašćenom da govori.
Izvolite.

Kolega Aleksiću, ako mi dozvolite, da li vi stvarno cenite da je način na koji se obraćate…
Ja vas molim, kolege. Užasno ga loše čujem, ali čujem da se obraća premijerki na jedan najmanje pristojan način.
Molim vas, ako zagovarate ….

Ja vas molim, već treći put pokušavam da vam ukažem na to, da odnos koji imate prema premijerki ove države u ovoj sali nije primeren jednom narodnom poslaniku.

Budite sigurni da hoću svaki put kada vam se lično obrati makar i upola kako se vi obraćate njoj.

Povreda Poslovnika, kolega Milenko Jovanov.
Izvolite.

Kolega Jovanov, ja bih rado pomogla na temu da svi govorimo o tački dnevnog reda, ali, pre svega, imala sam kratak rok da probam da tu raspravu vratim u normalu. To je svega pet minuta, koliko predsedavam, ali ću se potruditi. Potpuno ste u pravu.
Imam ja pravo i na oduzimanje reči.
Reč ima ministar Gašić.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Reklamiram član 27.

Dobro je da ste primetili iz diskusije uvaženog kolege da to oko brojeva nije baš tako, ali je manje važno od onoga na šta ste trebali da ga upozorite, a to je na pominjanje južne srpske pokrajne onim nazivom kojim ga zovu oni koji su ga priznali. U Domu Narodne skupštine to ne sme da radi niko.

Ja ne znam šta je Kosovo. Znam šta je Kosovo i Metohija.

Verujem da nema zle namere, ali nema ni mnogo pameti ako na ovaj način ovde pokušavamo da dođemo do publiciteta bilo kog tipa.

Konačno, ko je pakovao ljude u autobuse ili nije pakovao, zadnje što treba danas da čuju iz Doma Narodne skupštine Srbi na KiM je to. Možda oni nisu ko zna koliki intelektualci, za razliku od onih koji saosećaju sa njima, ali su zasigurno neko ko nema razloga da se oseća kao bilo čija jeftina roba, jer to nisu.

Imaju li poverenja u svoju državu? Imaju. Da li to nekome smeta? Opravdano je. Da li politička borba dozvoljava da se i to koristi? Dozvoljava. Ali, hajmo da se izdignemo iznad onoga što je skupljanje jednog do dva glasa, pa da u Domu Narodne skupštine kažemo ono što piše u Ustavu Republike Srbije – stanovnici južne srpske Pokrajine Kosova i Metohije. Sve drugo ide na račun i za račun onih koji su ih priznali i kad oni sami sebe nisu. Hvala.