Kolega, Albijaniću samo jedan momenat, ja vas molim.
Da li zaista mislite da iko išta čuje? Svi u glas govorite, ali dozvolite da li ima ili nema šta da čuje predmet naše odluke.
Ja vas molim zaista ću početi da kažnjavam.
Nastavite kolega, Albijaniću.

Kolega Albijaniću, moram da priznam da ste jedini dobili aplauz sa obe strane sale, čestitam.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Miroslav Aleksić. Izvolite.

Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe Milenko Jovanov.

Hvala.
Pravo na repliku, predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Izvolite.

Reč ima ministarka Đedović Handanović. Izvolite.

Gospođo Đedović, samo jedan momenat, da probam da zamolim kolege.
Vaš ovlašćeni predstavnik je zaista briljirao 20 minuta. Dozvolite ministarki da odgovori, a i njemu koji će umeti u vaše ime.
Ja razumem vaše nevaspitanje, ali sve teže mi je da ga podnesem u ovim okolnostima. Dozvolite ženi da završi svoje izlaganje. To će ostaviti prostor da se onda javite za reč.
Izvolite, ministarka.

Poštovani građani i građanke Srbije, uvažene kolege, ovaj performans je bio kraj za danas, vidimo se sutra u 10.00 časova.

U ime Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ovo je resorni odbor, zato sam se javila, partijski ćemo polemisati kasnije, nismo, nažalost, na odboru koji se smatra i jeste resorni za ovakav zakon imali priliku da čujemo ovakvo obrazloženje predloga zakona. Bili smo uskraćeni, uz respekt i zahvalnost potpisnicima zakona koji su do samog kraja ostali na sednici odbora, nismo bili privilegovani da do samog kraja sednice odbora imamo prisutnu i ovlašćenu predstavnicu, tako da smo na osnovu onoga što smo pročitali imali bezbroj pitanja koja su ostala bez odgovora.

Istini za volju, optimizam je bio veliki pod okolnostima da smo očekivali plenarnu sednicu i mogućnost da u plenumu dobijemo odgovore na pitanja koja se tiču ovog zakona i njegove neprimenjivosti, ja bih rekla, njegove štetnosti po građanke i građane Srbije i po samu državu Srbiju.

Suštinski, ako se to posmatra sa pozicije struke, uz jednu apsolutnu napomenu, zarad građanki i građana Srbije koji ovo gledaju, mi jesmo ljudi koji su dobili poverenje građana Srbije na izborima, ali nismo nikako stručna lica koja bi ovim pitanjima trebala da se bave.

Ista je situacija bila i na odboru. Tamo sede političari, vrlo spremni da jedni druge, figurativno to kažem, uhvate za grlo, ali nimalo stručni da se bave ovako osetljivom temom. Neki od nas nisu imali dovoljno hrabrosti da paušalne ocene daju, ali smo zasigurno videli da utemeljenja, pre svega, u Ustavu nema. Tu je koleginica Milica potpuno u pravu. Da bismo razgovarali o tome da je neko ustavno pravo građanina Srbije ugroženo, moramo imati papir koji decidno potvrđuje da je to tako.

Ovde govorimo o pravu na život u zdravoj sredini, ekološku sigurnost itd. Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nije pred sobom imao nikakvu ekspertizu tog tipa, nikakvu studiju koju je npr. izradio Rio Tinto, pa je ona pogrešna. Dakle, razgovarali smo o predlogu zakona koji je očigledno, to danas čujem, toga dana nisam znala, kao ni kolege koji su članovi odbora, posledica stava jednog broja ljudi koji su verujem stručni, ne poznajem ih i ne dovodim u pitanje njihovu stručnost, ali opet ovo je jedan jako mali procenat koji je nametnuo svoj stav o kome smo slušali bezmalo skoro tri sata obrazloženje, uključujući i njihove biografije ili bar jednog dela njih.

Dakle, za odbor koji se smatra resornim, ovaj zakon je neprihvatljiv i glasali smo protiv njega, kao što molim sve kolege narodne poslanike i narodne poslanice da se i u danu za glasanje izjasnimo protiv ovog zakona, sa puno svesti da bi zaista glasanjem za napravili ozbiljnu štetu.

Druga tvrdnja koja ne stoji, iako ćemo u plenumu razgovarati o svim detaljima koji su zaista nejasni, govoriću i sa pozicije nekoga ko je predsednik poslaničke grupe SPS, zato što imamo svest da treba snositi odgovornost za sve postupke koji se dešavaju danas, pre 10, 15, 20 godina, ali je nerazumljivo da se tvrdi da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna budžetska sredstva. To je nešto što je za mene bilo ozbiljna dilema, jer ja nisam pravnik, ali jesam ekonomista, ukoliko bismo ukinuli jedno zakonsko pravo, podsećam, koje smo nekome dali 2006. pa 2011. godine overili tu svoju odluku, onda bi to nesumnjivo značilo da u konkretnom slučaju kompanija Rio Tinto ima pravo da donošenjem jednog ovakvog zakona tuži državu Srbiju i dovede nas do faze da troškovi takvog procesa budu visoki.

To je moja pretpostavka za koju sam sigurna da ima utemeljenje, iako čujem dobacivanje da to nije tako. Mi možemo da tumačimo šta god želimo. O predlogu ovog zakona ćemo, za koji tvrdim da je loš, razgovarati sigurna sam u naredna dva ili tri dana. Što se tiče Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ovo je zakon protiv kog treba glasati i koji treba odbaciti. Hvala.

Više pojašnjenje, da budem potpuno iskrena, zarad građana Srbije, koje danas svesno uvodimo u jedno stanje konfuzije ili bar imamo takvu želju.

Istina je, gospođo Brnabić. Dragan S. Jovanović je precizno rekao – želeo bih samo da primetim još da po pitanju brisanja članova 14. i 15. koji su, tačno je, omogućili eksploataciju, odnosno monopol nad eksploatacijom litijuma kompaniji „Rio Tinto“, da budemo potpuno iskreni.

Socijalistička partija Srbije, koja je manjinski podržavala Vladu Vojislava Koštunice, razumela je važnost finansijskog profita. Tačno je, lepo ste rekli, 20 miliona u startu, kako je rečeno, i nekih 120 za koje se procenjuje da će biti profit Republike Srbije, po tvrdnjama resornog ministra. To je 2006. godina.

Godine 2011. Socijalistička partija Srbije imala je resornog ministra do marta te godine. U martu te godine dogodila se rekonstrukcija Vlade, gospodo. Tom rekonstrukcijom je rudarstvo izmešteno i prebačeno u Ministarstvo za ekologiju i njime je od novembra nastavio da upravlja gospodin Dulić.

U vreme kada je donet drugi zakon, 2011. godine, koji se takođe vrlo ticao „Rio Tinta“, rudarstvo je izmešteno iz energetike, gde je inače stalno i bilo. I istina je, 1998. godine dozvoljena su istraživanja, ne litijuma, gospodo, nego kapaciteta države Srbije. Litijum je samo jedan od pronađenih rudnih bogatstava Srbije.

Prema tome, ako mi danas, a ja sam maločas u ofu čula i da sam plaćenik „Rio Tinta“ ja, i to od strane onih koji su mahali sa 20 miliona i sa 120 potencijalnih miliona. Srbija te miliona, istina, nije videla, ali neko drugi možda jeste.

Zahvaljujem.

Ja sam imala osnov za repliku, ali imam i vreme poslaničke grupe po amandmanu, a pošto se ovde ne govori o amandmanu, mogu i ja da odgovorim na sve ove bezmalo budalaštine koje su ovde izgovorene.

Mirko Marjanović nije vodio eksperimentalnu Vladu, nego Vladu koja je imala pun kapacitet odlučivanja i poverenje građana. Međutim, ima jedna greška koju smo dozvolili - pustili smo da se sprovede tuđi eksperiment. Eksperiment koji je na vlast doveo ljude koji su bili u najmanju ruku čudni, da ne kažem težu kvalifikaciju.

Oduševljava me ovaj smeh ovih mladih nada koji su zaboravili da 1999. godine niko ništa nije poklonio Aljbinu Kurtiju, ali, bogami, nešto malo posle 2000. godine bilo je i takvih. Nešto malo posle 2004. godine bilo ih je još više. Nešto malo posle 2006. godine bilo je jako malo onih koji brane interese na Kosovu i Metohiji. Sramota je pred građanima Srbije koji pamte i prevaru 2000. godine i bombardovanje 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti UN i patnje ovog naroda, koji je još uvek živ, nije to bilo pre sto godina, danas izgovoriti sve ovo što ste izgovorili.

Vlada Mirka Marjanovića, kako rekoste, eksperimentalna, rio-kinto, šta god, je dozvolila i o tome postoje papiri, istraživanja odnosno, zajedno sa Rudarsko-geološkim fakultetom, istraživanja kapaciteta države Srbije. Sve preko toga ste, gospodo, odlučili malo kasnije.

Nemam ja nikakav problem da kad god upadnemo u zamku da treba da govorimo o rebalansu, koji niko od jutros spomenuo nije, da smo užasno nestrpljivi da se bavimo litijumom koji će početi za sat, dva, tri, ne znam koliko će ovo da traje, izvučemo 1998. i 1999. godinu, neke pare koje nekog žuljaju u mandracu. Poštovane kolege, 1998. godine uveliko je trajao rat na Kosovu sa terorističkom OVK. Možda to ne znate kako je izgledalo, vi koji ste sedeli u Kruševcu, na Savskom vencu, ali na Kosovu i Metohiji 17 km udaljenosti između Peća i Dečana, magistrala je bila blokirana posle jedan sat popodne svaki dan, zato što je bio rizik da će vas iz čuvenog mesta Streoc, u kome je bilo leglo Ramuševe UČK, kidnapovati, ubiti, trgovati organima. To je trajalo dve pune godine.

I vi ste dozvolili sebi luksuz da na ovoj, moram da vam kažem, banalnoj temi oko litijuma i "Rio Tinta", pošto mi se čini da o njoj pričamo kao suvi amateri, ne čini mi se, vi izvučete 1998. godinu, proglasite Vladu Mirka Marjanovića za eksperimentalnu i dozvolite sebi luksuz da se predstavite kao eksperti, 25 godina nakon što je cela Srbija videla da ste velika greška politička. Da ste uspeli samo jednu stvar da uradite - par kupljenih ljudi obmanulo je napaćeni narod Srbije. To ne može niko uopšte da izuzme kao činjenicu. Posle godina sankcija, posle 78 dana bombardovanja, sasvim je logično bilo…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Vreme.)

Koje vreme? Uzmite Poslovnik, pa ćete da vidite da ima vreme da vas držim ovde sat vremena ako hoću. Eto, tako to izgleda. Vi govorite, oni mere vreme iako ne znaju koliko ko vremena ima, ne znaju ni šta je njihovo vreme. Nemaju nijedan odgovor na sve ovo što je rečeno. Imaju praznu raspravu o tome ko je doveo "Rio Tinto". Pokušaj da za to optuže mrtvog Mirka Marjanovića, on ne može da govori. Pokušaj da se optuži nekakva eksperimentalna vlada 1998. godine, jer i sve da smo bili najgori kao SPS, a nismo, pa što ne popravismo situaciju, imali ste punih 12 godina.

Još nešto ću da vam kažem, u pravu je kolega Jovanov, 2004. godine niste mogli posle vaše velike revolucije ni da napravite Vladu bez SPS i bez manjinske podrške. Godine 2006. ste ušli u tolike sukobe oko podele plena da vam je opet trebala SPS. Godine 2008. ste gospodo, doveli do toga da mi kažemo, možda najveću glupost, ali svesni da postoji odgovornost prema građanima Srbije, hajmo da zaboravimo naše razmirice i da se desi, čak ono čemu se danas većina smeje, s pravom, istorijsko pomirenje. I, kad sve to prođe, vi gospodo sednete 2024. godine usled nedostatka argumenata, oko nekakvog iskopavanja, ne iskopavanja i kažete, Vlada Mirka Marjanovića. Pa, mene bi bilo sramota. Mene bi stvarno bilo sramota, a radovaću se i na sednici Odbora koju sam uredno zakazala da čujem argumente koje će me ubediti kako ste u pravu.

Ali, bi bilo dobro da u svakom budućem iznošenju budalaština, zaobiđete SPS. Nema razloga da nas proglašavate za nekakve lovce na novac, jer pravo da vam kažem, decenijama se prepričavalo koliki smo lopovi, ali mi lopovi, više ne možemo ni da stanemo na crtu vama poštenima koji ste vladali Srbijom. Neka vas vašim poštenjem i neka nas našim lopovlukom, ja vam i dalje kažem, na sve lopove SPS sam ja potpuno ponosna kada pogledam ove vaše poštene od kojih perete ruke.

Hvala vam.

Ova sednica kako ulazi u završnicu postaje sve zanimljivija.

Tačno je, Vlada je odbila amandman, pokušala sam da… Imam ja vremena, mogu i da sačekam da se kolege smire.

Ministre Vulin, ja sam već dovoljno ljubomorna na činjenicu da vi jedini imate priliku da dobijete neki poklon, i sad hoću da govorim, da probam da i ja zaslužim neki poklon.

Dakle, amandman koji smo predložili se tiče porodica, odnosno roditelja-staratelja koji imaju decu sa najtežim poremećajima. Predlog je bio da se to uvećanje koje je planirano za 50% pretvori u 100% povećanje, jer cenimo da treba pružiti podršku tim porodicama koje zaista se suočavaju sa najvećim izazovom koji može, da kažem, sudbina da donese na jedan poseban način. Mislim da smo možda imali malo vremena da jedni druge razumemo. Verujem da Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade razumeju našu inicijativu, tu se ne rači čak ni o velikom izdvajanju novca iz budžeta Republike Srbije, prosto je samo tehnički možda trebalo da na vreme odreagujemo i mi kao predlagači ovog amandmana. Ali, biću potpuno zadovoljna, a verujem da će se desiti da i ministarka Đurđević Stamenkovski i ministar finansija, pa i vi, predsedniče Vlade, obratite pažnju na naš amandman, i da one bude nekako sastavni neke naredne izmene ili budžeta Republike Srbije. Mislim da to neće drastično uticati na njega za 2025. godinu.

Ali, pošto smo u završnici sada ove sednice, koja je bila zanimljiva, u kojoj se govorilo o svemu, najmanje o temi, o rebalansu budžeta za 2024. godinu, ili smo ga bar svi tumačili iz onog ugla koji nam je potpuno bio bogougodan, ili politički pitak, ili profitabilan, pa čak i o ovim merama koje se tiču populacione politike, za koje mislim da su jako dobre i ne mislim, potpuno se slažem sa kolegama koje misle da je to samo jedan od koraka, da treba povući još nekoliko koraka, ali treba uvek poštovati činjenicu da imamo svest i da smo bar nešto krenuli da radimo.

Ako govorimo o tom pravu, jednakom pravu žena kod zapošljavanja, ili bilo kom jednakom pravu žena, nažalost, te izjave koje često čujemo umeju da budu populističke, iako ja ne sumnjam u dobru volju jednog procenta ljudi koji se ovim fenomenom bave, ali kad počnemo tako transparentno da o tome govorimo, uvek prepoznam da se iza toga krije neka potencijalna politička potreba, pre svega.

Gospođa Macura je lepo govorila o tome da je zakonski sve uređeno, ali da smo mi kao narod negde stari nepoštovaoci zakona ili bar talentovani iznad svega da nađemo taj neki mali prostor u zakonu koji nam ostavlja prostor da ne ispoštujemo sve do kraja.

Tačno je, najveći izazov je pred mladim majkama. Tačno je da im treba pomoći u tom smislu. Tačno je da poslodavci imaju ta da pitanja kao dva ključna koja se nađu pred njih, najpre ako govorimo o privatnom sektoru, ali je tačno i da se sve više širi svest o tome šta su njihova prava u okviru tog zakona, pa u tom kontekstu svaku reakciju koju dobijemo ili pritužbu da se na taj način bilo ko ophodio prema nekoj osobi ženskog pola koja je konkurisala za radno mesto, sada već podrazumeva i određene zakonske kazne.

Sigurna sam da kada transparentno to kažemo građankama Srbije, one će razumeti da svoja prava mogu da ostvare zahvaljujući zakonu i da ne moraju uvek da pognute glave izađu kada shvate da prekoputa imaju ljude koji ne razumeju potrebu jednakosti.

Mnogo će vremena proći pre nego mi shvatimo kao društvo da je jednakost prosto naša svakodnevica, da u Srbiji živi 52% žena, a 48% muškaraca, da mi pričamo priče koje su manje-više nepotrebne, osim što su nam drage da malo politički na njima profitiramo i da bi suštinski morali samo da razgovaramo o tome ko je kvalitetniji kadar, a ne nikako da li je neko muškarac ili žena.

Nismo još uvek razvili svest o tome da razgovaramo o kvalitetima pre nego što razgovaramo o bilo kakvom kvantitetu i nismo još uvek razvili svest o tome da to što je neko muškarac ne znači apriori niti da je bolji, niti da je pametniji, da ne kažem da praksa ume da nam pokaže da ta polna odrednica često ume da bude u neskladu sa onim što je karakter onoga ko se iza nje krije.

Tako da bi trebalo obratiti pažnju na ugrožene kategorije. Celu priču pričam samo zbog toga što se i amandman odnosi upravo na najugroženiju kategoriju ljudi, na porodice koje imaju decu sa teškim poremećajima, koje su posvećene i u dobroj meri onemogućene da se bave svim ostalim aktivnostima jer su u obavezi da se 00-24 sata bave svojom decom.

Dete je svetinja za svakog od nas i uprkos činjenici da ponekad sudbina ume da bude gruba, mi kao društvo moramo da prepoznamo šta je ono što je najneophodnije, da sva deca imaju podjednako pravo na odrastanje i da svi roditelji imaju podjednako pravo da se svojoj deci posvete tačno onoliko koliko to deca od njih zahtevaju.

Konačno, SPS će glasati i za rebalans budžeta koji, moram da priznam, na moje veliko iznenađenje, a nije prvi rebalans o kome sam slušala polemiku u parlamentu Srbije, nije bio kritikovan čak uopšte. On je bio tumačen iz različitih uglova, kritike su pretrpeli predsednik Vlade i određeni članovi Vlade, čak na lično, što bi rekli u narodu, ali sam rebalans kao rebalans nije bio kritikovan, čak nisam čula ni neku alternativnu ideju, očekivala sam da možda to što je prošlo, nije se čulo u načelnoj raspravi, da ćemo čuti u pojedinostima kada krenu amandmani.

Amandmani se tek uopšte nisu bavili rebalansom, kao i obično, bili su izgovor da mi politički ovde pričamo ono što procenimo da će se dopasti građanima Srbije. Evo nas na korak od još jedne sednice koju ste najavili, predsednice, koja će se takođe vrlo dopasti građanima Srbije. Ja se radujem toj sednici po dva osnova, i kao šefica poslaničkog kluba SPS, ali i kao predsednica resornog odbora.

Danas nam nije baš pošlo za rukom da razgovaramo na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Nadam se da drugi put hoće, da ćemo svi biti dovoljno ozbiljni, ako već nismo dovoljno stručni, a nismo. Danas nismo pun kapacitet sednice imali ovlašćenog predlagača, pa smo malo probali da razgovaramo jedni s drugima, ali smo onda shvatili da je to prilično priča nas koji smo amateri na temu. Ja se radujem stručnoj javnosti, radujem se da budemo ozbiljniji sledeći put kada dođemo pred resorni odbor, on je važan. Radujem se da čujem argumente koji će promeniti moj stav, a ne da dođemo u situaciju koja bude prilično konfuzna, pa napravim čak i jednu proceduralnu grešku, o kojoj neću govoriti ja, čekam novinare.

Bilo kako bilo, odbor je važan, tema je beskrajno važna i nadam se da ćemo u redovnom zasedanju uspeti da obezbedimo dovoljno ozbiljnosti da se ovom temom bavimo. Da se ona neće svesti na – ovo je moj argument, majke mi ili na – ovo je moj, a ti nisi u pravu, takođe majke mi, nego da imamo ispred sebe neke papire koji će biti malo više od toga pretpostavka i – rekao mi je jedan čovek.

Kada bih krenula da se bavim time šta sam sve pročitala na temu eventualnog iskopavanja litijuma, pa sad sve jedno da li su argumenti za ili protiv, prilično su konfuzni i prilično se tiču nekog ličnog ugla koji je uglavnom motivisan tome ko se kome sviđa, pa ajte da malo i politički podupremo one koji su mi simpatični.

Ne zaslužuju građani Srbije da mi o ovako važnoj temi razgovaramo na način na koji smo to krenuli. Verujem čvrsto u našu ozbiljnost i u svest da su nam poverenje ukazali baš oni. Verujem da ćemo sesti da ozbiljno razgovaramo bez da jedni drugima merimo krvna zrnca, ali opet ne da razgovaramo sa pozicija što ćemo ponašati se ili bar pisati te zakone, kao da smo pokupili svu pamet ovog sveta.

Ja kao ekonomista teško da bih se usudila da napišem zakon koji se tiče operacije na otvorenom srcu, to moraju da rade lekari. Isto tako mislim da sve druge usko stručne teme kao što je ova koja se tiče rudarsko geološke struke mora zaista da ima potporu, sam zakon mora da ima više ljudi koji podržavaju od nekih profesora koje apsolutno uvažavamo, ali su prosto u malom broju. Ajmo, da čujemo sve profesore, ajmo da imamo javnu raspravu, ajmo da razgovaramo ozbiljno o ozbiljnom zakonu. Bojim se da ovo što imamo sada pred sobom, nismo svi toliko ozbiljno shvatili kada kažem svi, mislim da su predlagači imali malo paušalniji odnos.

Dakle, sa dubokom verom da svi želimo najbolje za građane Srbije, ostaje nam sama još i da pokažemo koliko smo u stanju da tu svoju dobru želju, zaista i svu svoju energiju usmerimo upravo ka boljem životu svih građana Srbije, ne zloupotrebljavajući ni njihove strahove, ni njihova ne znanja. Najpre, ne zloupotrebljavajući našim neznanjem koje je transparentno pokazano u proteklih nekoliko dana. Hvala vam.

Hvala ministarki Macura.

Možda samo da ukažem na jednu stvar koju smo nekako svi zaboravili. Da vam kažem biološki dar žene je da može da bude majka, a ustavno pravo da može da bude ravnopravno zaposlena. Ne vidim ja zašto mi svi trošimo silno vreme da ubedimo jedni druge u to. Nama ostaje samo zadatak da kada imamo svest, a shvatila sam da svi u ovoj sali imamo svest o problemima sa kojima se te žene suočavaju, kažemo naglas, imate pravo da prijavite takvu stvar, jer je to mimo zakona Republike Srbije, sve ostalo je njihovo pravo rođenja u državi Srbiji. Pravo da budu majke zato što su se rodile kao devojčice, a pravo da budu zaposlene zato što su punopravni državljani Republike Srbije u kojoj to garantuje Ustav Republike Srbije, sve ostalo su finese kojima se mi moramo ili trebamo baviti u cilju samo da sprečimo zloupotrebu zakona na način koji se to dešava, o čemu je govorio uvaženi kolega.

Tu je gospođa Macura u potpunosti u pravu. Sećam se tog Zakona o ravnopravnosti, sećam se i rasprave o njemu. Sećam se, pa bogami da je skoro to bio dijalog od sat i po vremena između ministarke Čomić i mene tada i silnih amandmana koje sam uložila i koji su prihvaćeni. Mi smo i o tom zakonu jako teško razgovarali, sa nekim gorkim ukusom u ustima i nikada nam nije ta tema ravnopravnosti pitka, ali je ona prisutna, ona je tu, svi smo mi zajedno tu, evo sada u ovom broju koji je zakonom regulisana 40%, pa treba da unapredimo najpre sopstvenu svest i da shvatimo da smo kao žene u ovom parlamentu bez razlike kojoj poslaničkoj grupi pripadamo u obavezi prema ženskoj populaciji, da čujemo sve njihove probleme, mnogo pre nego što bilo ko drugi to sme da uradi. Hvala vam.

Nije ovde tema da li ja trebam, Bajatoviću, nego je tema da je povređen Poslovnik i to član 106.

Ovde se jedno jasno ukazivanje kolege Bulatovića na papazjaniju koja se sedam dana dešavala u Skupštini pretvara u promovisanje alkoholizma.

Ovde je toliko lagano bilo čuti da dok govori Dule Bajatović, istina sa dosta sarkazma na razne teme o kojima su pokušali neki da govore sedam dana, čuli bezbroj dobacivanja koja su, takođe, po Poslovniku nedopustiva.

Čuje se tumačenje kojekakvo Duletovih reči i pripisivanje koje čemu, a ja vam odgovorno tvrdim da ako bi kroz ovu salu sad prošao alko test, samo bi Dule bio bez i jednog jedinog grama u krvi, za razliku od ovih koji su mu dobacivali.

Ja vas molim, zarad građana Srbije kojima je zaista probao Bajatović da kroz svoje izlaganje ukaže koliko se banalizuje ovo visoko zdanje, svaki put kada dođemo u ovakvu zloupotrebu, kao što se to sada desilo, prekinite ovo zasedanje, jer nema više svrhe da se kolektivno brukamo zbog bruke pojedinca.

Hvala.

Kolega Jovanov, povreda Poslovnika, izvolite.

Kolega Jovanov, da li želite da se izjasnimo? Hvala.
Kolega Stefanović, izvolite.