Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba zbog političkih stavova unositi zabunu i strah među građane Republike Srbije. Pogotovo kada su u pitanju državne hartije od vrednosti i otplate tih kredita ili da kažem tih zaduženja.
Ako pažljivije pročitate član 2. Zakona o budžetu, kaže se da će deo duga biti zamenjen pre roka dospeća. Da objasnim kolegama šta to znači, i građanima Republike Srbije. To znači da ćemo neke državne hartije od vrednosti koje je emitovao Mirko Cvetković, Boris Tadić, Dragan Đilas da vratimo pre roka, a to ćemo vratiti pre roka tako što ćemo uzeti povoljnije kredite.
Predlagač ovog amandmana očigledno se slaže sa politikom koju su vodili Boris Tadić i Dragan Đilas i traži da ti skuplji krediti ostanu Republici Srbiji. Tako bar piše u amandmanu. Koliko znam da čitam amandmane to je to.
Takođe je neistina da su zaduženja po osnovu emitovanja državnih hartija od vrednosti skuplja nego bankarski krediti. To je potpuno netačno. Znate, banke su finansijske institucije koje imaju registrovano u delatnosti davanje kredita. Mogu da daju fizičkim licima, fizičkim licima koja obavljaju delatnost, privrednim društvima i državi, ali banke se takođe finansiraju iz određenih investicionih fondova koji tim istim bankama deponuje određena sredstva, sa određenom kamatom, pa banka na ta deponovana sredstva i kamatu koju treba da plati, računa maržu kada plasira kredit.
Kada emitujete hartije od vrednosti, ti isti fondovi koji finansiraju banke takođe imaju pravo da kupe državne hartije od vrednosti po onoj istoj ceni po kojoj bi plasirali ta sredstva kod banaka. Znači, takav jedan vid zaduženja je i jeftiniji u odnosu na bankarski kredit, odnosno umanjeno za bankarsku maržu koju banka ima kada naplaćuje kredit.
Ne možemo ni da se poredimo sa grčkom krizom, jer nije tu u pitanju bilo prezasićenje tržišta, nego gubitak poverenja kod investitora u grčku fiskalnu stabilnost. Imali su otprilike, kada su zatražili pomoć od EU, 180% javnog duga u odnosu na BDP i onda na njihove hartije od vrednosti niko nije hteo da kupi, ne zato što nije imao para, nego je procenio da su suviše rizične i pitanje dana da li će mu ti krediti biti vraćeni.
E sad, ako pogledamo situaciju u kojoj je Sada Srbija, ona je daleko, daleko od grčkog scenarija danas, što nije bilo 2011, 2012. godine, kada smo uzimali kredite koje ćemo u toku 2020. godine da vratimo pre roka, iako je neko protiv toga ja smatram da onda on podržava Vladu Mirka Cvetkovića, podržava Borisa Tadića, podržava Dragana Đilasa, jer on svojim amandmanom traži da ti skupi krediti ostanu da se otplaćuju od para građana Srbije, odnosno iz budžeta Republike Srbije.