Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predložene izmene zakona, kao i novi zakonski predlozi koji su u ovom setu pravosudnih zakona na dnevnom redu, izuzetno su bitni za naše krivično zakonodavstvo i za kontinuitet u reformama koje sprovodi Ministarstvo pravde u prethodne dve godine.
Kratko ću se osvrnuti prokomentarisati Predlog za izmenu i dopunu važećeg Zakonika o krivičnom postupku, odnosno jednu dopunu koja se odnosi na meru kojom se sprečava vršenje krivičnog dela, u konkretnom slučaju krivičnog dela nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu. To je mera zabrana posećivanja određenog mesta. Ova mera nije novina. Ona je postojala u jednom od ranijih Zakonika o krivičnom postupku, ista je, smatram, bez nekog velikog razloga izostavljena.
Međutim, kako je, nažalost, prisutna eskalacija nasilja na sportskim manifestacijama, imamo učinioce ovih krivičnih dela koji su u najvećoj meri povratnici, odnosno vraćaju se na mesto zločina i zauzimaju svoje mesto ponovo na tribinama. Vraćanjem mere zabrana posećivanja određenog mesta deluje se preventivno na učinioce krivičnog dela i to bukvalno da ne dođu do iskušenja da učine ponovo krivično delo.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, reč je o zakonskim predlozima koji su posledica strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija. Ovi predlozi zakona prate trendove EU i posebnu pažnju posvećuju resocijalizaciji, reintegraciji osuđenih lica, gde se više od 60% sankcija izvršava kao alternativna sankcija. Jedna od alternativnih sankcija u Francuskoj je finansijska nagodba, u Austriji je privremena probacija, u Italiji je policijski nadzor, a u Portugalu je vikend pritvor. Jedna od alternativnih sankcija koja je kod nas – rad u javnom interesu, gde se okrivljenom najjednostavnije daje ponuda da li hoće da izabere da radi u javnom interesu ili hoće da ide u zatvor.
Da bi ova vrsta sankcija mogla da se sprovede, bitno je da postoji pristanak okrivljenog, da je to rad koji neće povrediti njegovo dostojanstvo i da postoji saradnja i sa javnim preduzećima, gde bi okrivljeni odradio ovu sankciju.
Krivičnim zakonikom propisano je kada dolazi do zastarelosti izvršenja kazne, što jeste opasnost, jer postoji prenaseljenost zatvora, ali alternativnim sankcijama takva bojaznost se otklanja. Imali smo probleme da se izrekne kazna zatvora i da okrivljeni čeka poziv da ide na izvršenje krivične kazne i dok on čeka poziv dođe do zastarelosti izvršenja. Na ovaj način to se neće događati zato što će postojati poverenik, koji će se starati da okrivljeni izvrši svoju kaznu.
Kada govorimo i o prenasiljenosti zatvora u Srbiji, htela bih da navedeni primer okružnog zatvora u Novom Sadu u kome se trenutno nalazi, koliko sam videla, 444 lica lišeno slobode dok je kapacitet 304. Do sada u Srbiji izrečeno je tek oko 700 alternativnih sankcija i smatram da to nije dovoljno, previše se izriču kazne zatvora i previše su sudije navikle da je to jedini način kažnjavanja.
Ministar je napomenuo koliko državu Srbiju košta jedan zatvorski dan i koliko se alternativnim sankcijama uštedi za državu Srbiju.
Mnogi su me pitali, da li to znači da kada neko učini krivično delo, kada usvojimo ove zakone, da taj neko neće biti kažnjen. Ne, taj neko će biti kažnjen, ali drugom vrstom sankcije, jer rad u javnom interesu jeste kazna zato što neko radi bez naknade i pod nadzorom poverenika. To su te alternativne sankcije koje što više treba spominjati i sudija može da izrekne ovu alternativnu kaznu samo za lakša krivična dela i za prekršajna dela.
Porastom kriminaliteta dolazi do opterećenosti zatvorskih ustanova. Kaznom zatvora ne ostvaruje se željeni efekat, jer imamo lice koje mora da napusti posao, mora da napusti školu, uticaj zatvorske okoline, koji nije mali, pa se većinom slučajeva dešava da lice koje je u zatvoru ostvari određene kontakte, povežu se, pa kada izađu zajedno čine nova krivična dela.
Nasuprot negativnim efektima, pozitivna strana alternativnih sankcija za državu je besplatan rad za društvo, ali se smanjuje društvena stigmatizacija okrivljenog, jer u našem narodu nije isto ako je neko bio u zatvoru ili je bio u kućnom zatvoru ili je radio u javnom interesu. Samim tim je okrivljeni manje obeležen, lakše mu je da nađe posle zaposlenje.
Smatram da je najbitnije, što se postiže alternativnim sankcijama, da ne dolazi do povrata okrivljenih, jer lice koje je u zatvoru prilagođava se uslovima i okruženju i neretko izlazi još gori iz ustanove u kojoj izdržava kaznu zatvora. To je tzv. kriminalna infekcija. Nasuprot tome, kod van zavodskih sankcija nema odlaska u zatvor, već je više u pitanju pedagoški tretman poverenika i rad na rehabilitaciji okrivljenog.
U našem sistemu, smatram, da postoji nedovoljna aktivnost usmerena kroz socijalizaciju osuđenih lica i to je u suprotnosti sa međunarodnim standardima po kojima postoji obaveza za izvršavanje krivičnih sankcija, da ih obrazuju, da im upute podršku pre otpuštanja iz ustanove. Najbitniji je program za okrivljenog koji pravi poverenik, a koji ima za cilj da spreči okretanje okrivljenom kriminalu i da se smanji ta stopa povrata. Opet se vraća na tu socijalnu reintegraciju.
Moje kolege su već spomenule da se Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija uveo novi institut. To je sistem sudskog, a ne dosadašnjeg administrativnog nadzora. Zakonskim predlogom se definiše postupanje sudije za izvršenje i smatram da će se sudije za izvršenje maksimalno starati o zaštiti prava osuđenih lica.
Nadam se da će predloženi zakoni i implementacijom novih zakonskih instituta kod nas doprineti da se smanji broj zatvorenika, pre svega da se smanji broj povratnika i da se smanji broj krivičnih dela u Srbiji. Ujedno izražavam žaljenje što ranije nismo imali razvijen sistem alternativnih sankcija, jer bi bilo mnogo manje ljudi u zatvoru na koje bi uticali zatvorenici, uticala bi ta okolina i ne bi izlazili tako što bi već bili poznati u kriminalnim krugovima sa kontaktima i vezama, već bi u kućnom zatvoru bili u okruženju porodice i uspeli bi da se resocijalizuju.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ove zakone i reformu koju sprovodi Ministarstvo pravde. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, članovi kabineta, koleginice i kolege poslanici, danas je već drugi dan da raspravljamo o setu pravosudnih zakona, koji su izuzetno bitni, koje je predložilo nadležno ministarstvo i kojim se nastavlja ispravljanje grešaka učinjenih prethodnom reformom pravosuđa za koju je kriv bivši režim, a koja će Srbiju koštati za naknadu štete neizabranim sudijama oko 15 miliona evra.
Predloženi zakoni su prirodan sled događaja, imajući u vidu da su u saglasnosti sa Nacionalnom strategijom i Akcionim planom, koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini na predlog nadležnog ministarstva.
Prvo ću se osvrnuti na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava kao možda jednom od najbitnijih zakona koji je danas na dnevnom redu, ne umanjujući značaj ostalih zakonskih predloga. Do 2008. godine građani su znali gde su sudovi kod kojih treba da potraže pravdu. Postojali su opštinski i okružni sudovi. Takva mreža sudova daleko od toga da je bila savršena, ali sa promenama i novom mrežom sudova i uvođenjem samo 34 osnovna suda i čak 102 sudske jedinice, došlo je do haosa kako kod sudija, tako i kod sudijskog osoblja, kod advokata, veštaka i građana.
Ovakav predlog zakona koji je pred nama nadam se da će uspeti da ublaži katastrofalne posledice postojeće mreže sudova. Bitno je da su osnovni kriterijumi kojima se vodilo ovo Ministarstvo pravde za osnivanje sudova i sudijskih jedinica broj stanovnika, teritorija koju pokriva, kao i obim posla. U pojedinim sudovima sudije su zadužene sa čak po 400 predmeta, dok neke sudije u sudijskim jedinicama u radu imaju svega oko 50 predmeta.
Neka mesta su nepravedno ostala bez sudova. Mnoge moje kolege su juče spomenule AP Vojvodinu. Rekli su da smatraju da je Vojvodina oštećena predloženim izmenama, međutim sada imamo konačno da se osniva sud u Vrbasu, sud u Bačkoj Palanci, u Šidu, u Bečeju, u Senti. Novosadski Osnovni sud će biti rasterećen, koji je imao 10 sudskih jedinica, pa će Vrbas imati Kulu i Srbobran. Subotica će imati Sentu. Bačka Palanka se osniva za područje Bača. Imaće Bečej svoj osnovni sud. Viši sud u Somboru rasteretiće Viši sud u Novom Sadu.
Treba da se osvrnemo i na činjenicu kakav je jedan radni dan sudije u jedinici i koliko je on tamo produktivan. Sudija koji tamo ima sudeći dan mora da putuje do jedinice više od 50 kilometara. Ne može da stigne da uradi svoju sudijsku poštu, ne može da piše presude. Ima možda dva, tri ročišta za glavnu raspravu, stranke često ne dođu i onda ima dosta praznog hoda i sudija nije produktivan koliko bi bio u svom osnovnom sudu.
Takođe, sudijski radnici koji putuju u sudske jedinice ili dolaze neki čak kasnije i odlaze ranije sa posla zato što radni dan traje osam sati, pa da im i putovanje bude u tih osam sati, dok neki rade osam sati i putuju, pa njihov radni dan često iznosi 10 sati, a jednako su plaćeni. Primaju jednake zarade. Sva ova putovanja prouzrokuju dodatne troškove kako za svedoke, tako za veštake i advokate i svi ovi troškovi padaju na teret države.
Postojeća mreža sudova učinila je da postoji, takođe, nejednako opterećenje različitih sudova, pa se nadam da će ovim predlogom zakona se voditi računa o prilivu predmeta i procentu rešenih predmeta.
Što se tiče Predloga zakona o uređenju sudova, bitno je da se sada bolje utvrđuje, po meni, za razliku od prethodnog kolege, nadležnost višeg suda, čime će se rasteretiti rad osnovnih sudova.
Takođe, najbitnije je da će se više pažnje posvetiti ujednačavanju sudske prakse koja, iako nije kod nas izvor prava, smatram da je izuzetno bitna.
Dešavalo se da u istoj pravnoj stvari prvostepeni sudovi donesu identične presude, da po žalbi predmeti odu u drugostepeni sud, da istog suda jedno veće usvoji žalbu, ukine presudu i vrati na prvostepeno suđenje, dok drugo veće istog suda, smatra da žalba nije bila osnovana. Na ovaj način, osnivanjem, znači ujednačavanjem sudske prakse, mislim da će konačno biti rešeno pitanje pravne sigurnosti i pozdravljam ovu odredbu.
Takođe, uvođenje posebnog postupka za suđenje u razumnom roku smatram da će doprineti efikasnijem suđenju. Dešavalo se da sudski postupci traju 10 i više godina, da su ročišta za glavnu raspravu u nedogled odlažu zbog bolesti sudija, zbog bolesti veštaka, zbog bolesti stranaka.
Imamo primer statusnog radnog spora, gde je tužba pokrenuta 2006. godine. Prvi put statusni radni spor je okončan prvostepenom presudom 2012. godine, nakon šest godina. Presuda je ukinuta i suđenje je zakazano za januar 2014. godine. Toliko o efikasnosti. Ovim postupkom smatram efikasnim suđenjem u razumnom roku i nadam se da neće više biti ovakvih primera.
Što se tiče Predloga zakona o sudijama i tužiocima, bitno je da će kandidati za sudije, odnosno zamenike tužioca morati da imaju završenu Pravosudnu akademiju, da će vrednovanje rada sudija vršiti komisija Visokog saveta sudstva, koju će činiti tročlana komisija.
Juče je jedan kolega spomenuo da će ministar imati diskreciono ovlašćenje pri izboru sudijskih pripravnika i da je izbrisan kriterijum proseka. Smatram da je to dobro zato što ne znači da svaki sudijski pripravnik, volonter koji ima dobar prosek će biti dobar sudijski pomoćnik i sudija i smatram da bi Ministarstvo takođe trebalo da se pozabavi nepotizmom koji vlada u većini naših sudova, gde imamo veliki broj sudijskih pomoćnika koji su deca baš sudija iz tog suda, tako da mi je prosto neverovatno da su baš oni kompetentni da budu sudijski pomoćnici.
Ovim setom pravosudnih zakona nadam se da će se omogućiti da se izabere još sudija, kao i sudijskog osoblja radi efikasnijeg rada suda.
Prethodnu reformu pravosuđa sprovelo je dvadesetak ljudi iz bivšeg režima. Za razliku od tada, danas ove predloge zakona je podnelo Ministarstvo pravde koji su prošli kroz javnu raspravu, koji su dobili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. Imajući sve ovo u vidu, SNS u danu za glasanje će dati podršku ovim zakonima i pozivam sve naše kolege da to učine. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani kolega, i ja imam dovoljno prakse, pošto sam ja bila sudijski…
(Predsednik: Molim vas, nemojte da se obraćate narodnom poslaniku.)
Izvinjavam se.
Navedeno je da sam obrazlagala zakone koristeći obrazloženja Ministarstva pravde, što apsolutno nije tačno.
Neko sam ko je bio sudijski volonter i dobro znam kako funkcioniše osnovni i viši sud. Bila sam volonter Okružnog suda u Novom Sadu, zatim Višeg suda, a sada sam advokat i dovoljno prakse smatram da imam da pričam o ovoj temi.
Neko ko je sudijski pomoćnik ne vidim kako može da bude poslanik ako pričamo o neutralnosti i nezavisnosti suda. Hvala vam.
(Marko Milutinović, sa mesta: Replika.)

Ja ću se složiti sa mojim kolegom. Mislim da ovaj amandman dodaje dodatnu obavezu za Komoru, jer predviđa da je Komora izvršitelja dužna da u roku ne dužem od 15 dana proveri sa nadležnim sudom, u kome je doneto rešenje o izvršenju po osnovu kojeg je predloženo sprovođenje izvršenja, da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca prethodno u postupku pred sudom namireno kada je izvršni dužnik Republika Srbija.
Komora inače nije stranka u postupku. Ne znam zašto bi Komora imala dodatnu obavezu da provera da li je potraživanje namireno, a ako je već i namireno postoji mogućnost izjavljivanja prigovora. Samim tim kada izjavi prigovor sud će dalje da odlučuje. Ne znam zašto bi se Republika Srbija stavljala u privilegovan položaj kada za tim nema potrebe. Hvala.

Ja ću se složiti sa mojim kolegom. Mislim da ovaj amandman dodaje dodatnu obavezu za Komoru, jer predviđa da je Komora izvršitelja dužna da u roku ne dužem od 15 dana proveri sa nadležnim sudom, u kome je doneto rešenje o izvršenju po osnovu kojeg je predloženo sprovođenje izvršenja, da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca prethodno u postupku pred sudom namireno kada je izvršni dužnik Republika Srbija.
Komora inače nije stranka u postupku. Ne znam zašto bi Komora imala dodatnu obavezu da provera da li je potraživanje namireno, a ako je već i namireno postoji mogućnost izjavljivanja prigovora. Samim tim kada izjavi prigovor sud će dalje da odlučuje. Ne znam zašto bi se Republika Srbija stavljala u privilegovan položaj kada za tim nema potrebe. Hvala.

Samo želim da se nadovežem na ovo što je rekao moj kolega Rističević. On je govorio upravo o amandmanu koji treba odbiti i on je morao da napravi paralelu. Pričamo o reformi pravosuđa, o zakonu iz oblasti pravosuđa, tako da ne vidim gde je povredio Poslovnik. Zaista je morao da spomene reformu iz 2010. godine kojom je uništeno pravosuđe. Zato ne znam zašto se neko buni i kaže da je neko uvređen od poslanika. Ne on je pričao o reformi pravosuđa i bivšem ministru. Tako da molim vas, kolega Rističević je zaista bio u pravu. Hvala vam.

Samo želim da se nadovežem na ovo što je rekao moj kolega Rističević. On je govorio upravo o amandmanu koji treba odbiti i on je morao da napravi paralelu. Pričamo o reformi pravosuđa, o zakonu iz oblasti pravosuđa, tako da ne vidim gde je povredio Poslovnik. Zaista je morao da spomene reformu iz 2010. godine kojom je uništeno pravosuđe. Zato ne znam zašto se neko buni i kaže da je neko uvređen od poslanika. Ne on je pričao o reformi pravosuđa i bivšem ministru. Tako da molim vas, kolega Rističević je zaista bio u pravu. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, predstavniče Visokog saveta sudstva, gospodine Tomiću, koleginice i kolege poslanici, danas su pred nama predlozi odluka o izboru predsednika najviših sudova u Srbiji i izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Za donošenje ovih odluka potrebno je da se držimo najvišeg pravnog akta, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva.
Odredba člana 144. Ustava propisuje da predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština. Konačno će biti izabrani predsednici najviših sudskih instanci onako kako i zaslužuju, poštovanjem Ustavom i zakonom predviđene procedure.
Od katastrofalne reforme pravosuđa iz 2009. godine, koja je eskalirala reizborom sudija, u Srbiji nema predsednika sudija, već vršilaca funkcija, jer prošli saziv Visokog saveta sudstva nije obavio zadatak koji je bio dužan da obavi u prva tri meseca 2010. godine, tačnije do 31. marta 2010. godine. Velika šteta naneta je pravosuđu zbog neuspele reforme pravosuđa koju je sprovodio bivši režim. Srbija je trpela kritike od svih relevantnih međunarodnih institucija, pre svega od Venecijanske komisije.
Prvi korak ka ispravljanju ovih kardinalnih grešaka napravljenih u prethodnom periodu je izbor predsednika najviših sudova u Srbiji. Predloženi kandidati ispunjavaju, čuli smo od predstavnika Visokog saveta sudstva, glavne uslove za izbor: stručnost, sposobnost, dostojnost i nezavisnost. Nemamo razloga da sumnjamo u to.
Na Odboru za pravosuđe smo takođe čuli veliki broj pohvala od strane predstavnika Visokog saveta sudstva na račun kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gospodina Dragomira Milojevića. Te reči koje smo čuli o predloženom kandidatu od njegovih kolega ohrabrujuće su kako za struku, tako i za građane, za koje je pravosuđe do samo pre godinu dana bila rak rana po broju nerešenih predmeta.
Reforma pravosuđa ne završava se izborom predsednika najviših sudova. Naprotiv, potrebno je donet zakon o novoj mreži sudova, povećati broj sudija i broj sudijskih pomoćnika, a sve radi građana, da bi im pravda bila dostižna u razumnom roku.
Izražavam svoje lično žaljenje, jer sam iz Novog Sada, što među predlozima nema predloga za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, jer se nijedan kandidat nije prijavio na konkurs, da se zaokruži jedna celina. Ne znam koji su motivi uticali na to da se nijedan sudija ne prijavi na konkurs, ali smatram da nije dobro da jedino ovaj apelacioni sud i dalje ostane u takozvanom „vd stanju“.
Pre mene je jedan kolega iz opozicije citirao knjigu pokojnog profesora Radomira Lukića. Smatram da je bolje da su te knjige čitale njegove kolege dok su birale sudije 2009. godine. Možda bi manje bilo posledica katastrofalne reforme.
Kako je izbor predsednika najviših sudova jedan korak ka prevazilaženju posledica reforme pravosuđa, Srpska napredna stranka će u danu za glasanje dati podršku odlukama koje su danas na dnevnom redu. Hvala vam.

Predsedavajući, smatram da je prethodna govornica povredila član 107. ovog poslovnika, kada je povredila moju koleginicu i uvredljivo se izrazila o njoj, napominjući da je isto drveni advokat Vlade, a koleginica je ovlašćena ispred SNS da govori o ovoj temi, a danas je tema konvencija koju treba da ratifikuje ovaj parlament, a ne Dominik Štros Kan. Gospođa Nataša Mićić ne može da govori da onome što danas nije na dnevnom redu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu tzv. Istambulska konvencija i broj prijavljenih govornika, mojih kolega potvrđuje izuzetnu važnost ove teme. Postoji izreka kada se poremete odnosi u braku – bolje dobar razvod nego loš brak. U Republici Srbiji mali je broj supružnika koji se vodi ovom izrekom.
Prema nezvaničnim podacima godišnje se podnese preko 20.000 prijava za nasilje u porodici. Nema podataka koliko žena ne prijavi nasilje u porodici pa je ovaj broj na žalost mnogo veći. Dosadašnji program prevencije nasilja nad ženama u porodici pokazao se kao neadekvatan i nedovoljan i da će implementacija konvencije u našem zakonodavstvu nadam se doprineti poboljšanju istog. U Srbiji postoji problem što je mali broj nasilnika uopšte procesuiran. Žrtva ima strah da prijavi nasilnika ili nakon prijave odustane uz obećanje nasilnika da se nasilje više neće ponavljati. Nasilnici koji su procesuirani su bili osuđeni na blage kazne, pa je potrebno promeniti postojeće odredbe Krivičnog zakonika uvođenjem strožije kaznene politike.
Oblici nasilja o kojima se najčešće govori su fizičko nasilje koje se ne tako retko okonča smrtnim ishodom, seksualno nasilje, ekonomsko i ne manje bitno verbalno nasilje. Centar za socijalni rad kao organ starateljstva ima široka ovlašćenja, ali mišljenja sam da su oni ili preopterećeni ili imaju manjak stručnih ljudi, ali ne rade odnosno ne doprinose svom statusu ključnoj instituciji u zaštiti protiv nasilja nad ženama. Danas je nasilje u porodici na žalost rasprostranjena pojava. Svaka treća žena je žrtva porodičnog nasilja, dok svaka druga trpi psihičko nasilje, a preko 90% slučajeva izvršioca krivičnog dela nasilja u porodici su muškarci.
Prema podacima policijske uprave za Novi Sad u prvih sedam meseci 2012. godine počinjeno je 151 nasilje u porodici. Funkcije i osnivanje sigurne ženske kuće postiže se unapređenje društvenoj zaštiti, pomoći ženama i deci ugroženih nasiljem. Imamo i sigurne kuće i SOS telefone, ali smatram da treba da edukujemo kroz medije da postoje ovakve vrste pomoći za žrtve nasilja. Ne treba zaboraviti da u Srbiji i dalje postoji patrijarhalni model porodičnih odnosa ekonomska zavisnost žene od svojih nasilnika. Mnoge žene se boje da prijave nasilje. Neke smatraju da su zaslužile da dobiju batine jer nisu bile dobre, poslušne supruge i majke ili još gore razmišljaju – gde da ode, uzeće joj suprug dete pa bolje da trpi.
Poražavajući podatak UN je da je prvi uzrok smrti ili invalidnosti žena između 15 i 45 godina starosti nasilje i da je za ženu najopasnije mesto njen sopstveni dom. Nasilje nad ženama u porodici mnogi smatraju za unutrašnji porodični problem. Dokle god ga tako posmatramo, ovu problematiku nećemo imati uspeha da rešimo. Nasilje u porodici nije lični problem, već nezakonito i nedopušteno ponašanje koje se mora sankcionisati i sprečiti.
Jedan od glavnih ciljeva Ženske parlamentarne mreže jeste stalna borba protiv svih oblika nasilja, kojoj su se pridružili naše kolege poslanici koji su se danas javili za reč, i mislim da je to napredak za naše patrijarhalno društvo i hvala im na tome.
Konvencija koja je pred nama zagovara jednakost žena i muškaraca. U društvu u kojem postoji podređenost žena prema muškarcu, nasilje je izvesnija pojava. Istorijski su žene bile u podređenom položaju. Nisam feminista, ali svi znamo da u našem društvu i dalje postoji krilatica da je za ženu kuća, a nije posao. Kada žena nema posao, nema primanja, pa je suprug izdržava i imamo dominaciju muškarca nad ženama. Deca u porodici su često i sama žrtve nasilja, ili su svedoci kada tata tuče mamu jer mama nije bila dobra i stvara se obrazac ponašanja. Nije retko da dete koje je svedok nasilja i samo postaje nasilnik kad odraste, jer je to obrazac u kojem vidimo.
Konvencija koju treba da usvojimo definiše ciljeve koje država potpisnica treba da ostvari, a najbitniji cilj je zaštita žena, jer samo zaštitom žena doprinosi se suzbijanju svih oblika nasilja, mere zaštite, pružanje podrške i pomoći.
Imajući u vidu poražavajuće statističke podatke i položaj žena i rasprostranjenost porodičnog nasilja, pozivam sve da u Danu za glasanje glasamo za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege poslanici, postao je običaj da svake jeseni, uz svaku novu školsku godinu za studente, u Narodnu skupštinu stigne predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Ne znam da li je to zbog loše primene postojećeg zakonskog rešenja ili udovoljavanja studentima, ali očigledno je da problem postoji pa svake jeseni izbija požar koji se gasi izmenama ovog zakona, u vidu broja ispitnih rokova i broja bodova.
Godine 1999. je potpisana Bolonjska deklaracija od strane nekoliko ministara evropskih zemalja, koju je Srbija potpisala 2003. godine u Berlinu, a isto smo implementirali Zakonom o visokom obrazovanju 2005. godine. Na ovaj način uveden je jedan novi način studiranja, tzv. studiranja po Bolonji. Izvršena je reforma obrazovnog sistema. Postavlja se pitanje – da li je izvršena reforma i šta nam je to donelo?
Srbija je na samom dnu liste po broju obrazovanih ljudi. Dok svaki četvrti Nemac ima završen fakultet, u Srbiji svaki 16 čovek ima diplomu fakulteta, a preko milion ljudi u Srbiji je delimično nepismeno. Ovo je poražavajuća činjenica. Uz ovakvu činjenicu, ko može da bude protiv da se učine ustupci studentima?
Mišljenja sam da je bolonjski proces studiranja koji umesto da doprinese lakšem savladavanju gradiva i bržem studiranju, doveo do sasvim drugačijeg ishoda – ili mi nismo primenili Bolonju ili smo je primenili i pogrešno tumačili
Profesori su postojeće ispite samo podelili pa sad umesto jednom imamo dva ili više ispita. Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu na primer umesto Međunarodnog javnog prava imamo Međunarodno javno pravo jedan, Međunarodno javno pravo dva. Takođe Država i prava jedan, Država i prava dva. Uveo se sasvim drugačiji princip učenja da bi se izbeglo tzv. kampanjsko učenje. Svelo se na učenje unapred po par lekcija kao u srednjoj školi i da li može profesor da pita na času. Sakupljaju se bodovi, prate se aktivnosti studenata preko čitave godine, pa se dešava da student sakupi bodove tako što sedi na predavanju, prati vežbe, polaže kolokvijume, ima druge vannastavne aktivnosti ali na ispit čak i ne izađe. Ne zna ni šta je učio, ni koliko je naučio.
Postavlja se pitanje šta je suština obrazovanja. Da li sakupljanje bodova ili sakupljanje znanja i onda se desi uz sav trud da student ne sakupi dovoljno bodova i da to ne bude dovoljno za budžet. Na ovakav način dovodimo u opasnost da studiranje bude privilegija bogatih.
Primera radi, školarina na Pravnom fakultetu u Novom Sadu gde sam studirala je 79.000 dinara, overa semestra 2.000 dinara, prijava ispita 660 dinara, a zahtev za izdavanje uverenja i diplome 8.500 dinara. O ceni knjiga da i ne govorimo. Tako sve puta dve, tri, četiri godine. Doktorske studije u Novom Sadu koštaju ukupno 574.000 dinara, ne znam da li znate to ministre. Sama školarina je 254.000 dinara, a u Beogradu 180.000 dinara. Znači, nemamo unifikaciju cena na univerzitetima.
Imajući u vidu ovakve cene nije ni čudo što studenti odlaze na privatne fakultete i hrle tamo, pošto za iste pare lakše završavaju. Nemojmo zaboraviti da veliki broj studenata nije iz gradova gde su fakulteti već dolaze i drugih mesta, iz unutrašnjosti.
Nisu svi studenti iz Kragujevca, Niša, Novog Sada i Beograda. Plaćaju smeštaj, plaćaju hranu, plaćaju prevoz. Roditelji sa prosečnom platom od 360 evra šalju svoju decu da studiraju, i onda zbog dva boda i reforme obrazovanja moraju da izdvoje enormne iznose za školarinu za svoju decu.
Na ovakav način mislim da ne doprinosimo povećanju broja obrazovanih u Srbiji. Mislim da gradivo nije prilagođeno modelu studiranja i da nije presudan broj položenih ispita, već broj sakupljenih bodova.
Studiranje po Bolonji kod nas u praksi je bleda slika onoga što piše na papiru, i mislim da ovaj problem treba sistemski rešiti. Uprkos svemu, ovu izmenu zakona treba da podržimo, jer nisu studenti niti njihove porodice krivi za lošu primenu jedne dobre ideje, jednog evropskog načina studiranja, te vas pozivam da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kolege poslanici, Predlog zakona o prekršajima koji je danas pred nama je generalno izuzetno dobar i važan zakon, koji je potrebno da bude donet, imajući u vidu izmene i nova zakonska rešenja u našem zakonodavstvu, kao i Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa, koju smo nedavno usvojili.

Sada važeći Zakon o prekršajima donet je 2005. godine, a počeo je da se primenjuje 2010. godine, sa izmenama i dopunama, jer tada su se desile brojne promene, a posebno je bitno da su Zakonom o uređenju sudova osnovani prekršajni sudovi i da prekršajni postupak više nije upravni postupak. Takođe, potrebno je usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku, Krivičnim zakonikom i Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj predlog zakona potreban je zbog svih navedenih promena i dešavanja, te se istim uvode novine i unapređuju se postojeća rešenja.

Osvrnuću se u izlaganju na najbitnije novine, iako su neke od mojih kolega to već spominjali. Kao prvo, smatram da je izuzetno bitno proširena prekršajna odgovornost pravnog lica. U članu 28. Predloga zakona je navedeno da prestankom postojanja pravnog lica u toku prekršajnog postupka ne prestaje odgovornost za prekršaj, u slučaju postojanja pravnog sledbenika, te da ukoliko je pravno lice prestalo da postoji nakon pravosnažnosti postupka, izrečena sankcija će se izvršiti prema pravnom sledbeniku.

Ovim predviđenim rešenjem prestaće se sa praksom pravnih lica da izmenom svojih opštih akata, npr. prestankom postojanja pravnog lica, potom osnivanja novog, a sve u cilju izbegavanja prekršajne odgovornosti.

Dalje, predloženim rešenjem predviđen je i rad u javnom interesu, kao alternativna sankcija. Porast kriminaliteta i opterećenost zatvorskih ustanova dovodi do još većeg opterećenja zatvora, pokazuje da kazne zatvora ne ostvaruju očekivane efekte.

Smatram da će se pozitivniji efekat ostvariti alternativnim sankcijama, u konkretnom slučaju, radom u javnom interesu, posebno, imajući u vidu da su to lakša prekršajna dela. Na ovaj način će se stvoriti kako ušteda u budžetu, tako i veća korist za okrivljenog. Dešavalo se da je okrivljenom jeftinije od novčane kazne da istu zameni zatvorom pa će se na ovaj način izbeći još veća prenaseljenost zatvora i ujedno će se ostvariti uštede u budžetu, koje neće biti male.

Osvrnuću se i na to da je neko od mojih kolega juče spomenuo da ovaj predlog izgleda kao da ga je pisalo Ministarstvo finansija imajući u vidu novčane kazne, odnosno njihovu visinu. Ne bih se složila sa ovom konstatacijom iz više razloga.

Prvo, postoji mogućnost alternativne sankcije u vidu rada u javnom interesu, kao drugo, prekršaji su lakša dela pa ne vidim potrebu da učinioci prekršaja budu lišeni mogućnosti da se kazne novčano, već da im se izrekne kazna zatvora. Takođe novčano kažnjavanje zbog nepoštovanja procesne discipline postoji, kako u parničnom tako i u krivičnom postupku.

Što se tiče rokova zastarelosti, kako relativne, tako i apsolutne zastarelosti, koji su duplirani ovim predlogom zakona, jasna mi je namera zakonodavca da se na ovaj način pokušava sprečiti da jedan broj predmeta zastari.

Međutim bojim se da na ovaj način se neće doprineti efikasnijem radu prekršajnih sudova, na ovaj način će se ušuškati, jer će imati vremena da završe predmete, a smisao prevencije će izgubiti značaj i dovešće u pitanje pravnu sigurnost jer će prekršajni postupak moći da traje čak četiri godine, koliko ni krivični postupak za neka lakša dela ne može da traje.

Mislim da će se veća efikasnost postići povećanjem broja prekršajnih sudija i sudijskih pomoćnika, kao i povećanjem kontrole rada prekršajnih sudova. Takođe mislim da će se efikasnijem radu doprineti izmena koje se odnose na dostavljanje, tako da ne vidim potrebu za povećanjem roka zastarelosti.

Smatram da svaki prekršajni postupak bez obzira na broj predmeta u radu postupajućeg sudije može da se završi za godinu dana i u praksi se dešavalo da prekršajni sudija za godinu dana zakaže samo jedno ročište, a drugi sudija redovno ispunjava svoje poslove i zakazuje na mesec dana, šalje pozive i postupak se završi za šest, sedam meseci. Tako da smatram da treba posebnu pažnju posvetiti sudijama, a da nisu rokovi u pitanju.

Predloženim zakonom se uvode izmene u vidu načela koja se tiču tereta dokazivanja. Do sada je bila praksa da se podnese zahtev za pokretanje postupka i da podnosilac zahteva smatra da je obavio posao, te se tokom prekršajnog postupka ponašao pasivno i sve radnje dokazivanja je obavljao sud. Na ovaj način podnosioci zahteva će postati aktivniji u postupku i sami će predlagati dokaze i trudiće se da dokažu činjenice iz zahteva za pokretanje postupka.

Odredbe koje se odnose na dostavljanje koje sam već spomenula su doživele inovaciju uvođenjem mogućnosti elektronskog dostavljanja i smatram da će to u mnogome doprineti efikasnijem radu prekršajnih sudova, pošto se dostavljanje do sada pokazalo kao veliki problem.

Najznačajnija novina koju donosi ovaj predlog zakona je prekršajni nalog, koji postoji u mnogim zemljama regiona. Do sada se prekršajni postupak mogao pokrenuti samo zahtevom, a novina zakonskim rešenjem je da postupak može da se pokrene i prekršajnim nalogom. Ovim nalogom se daje mogućnost za veću naplatu novčane kazne i ujedno je isplativije za učinioca prekršaja, jer ukoliko se plati polovina sume u roku od osam dana, druga polovina kazne se otpisuje. Smatram da je ova mogućnost data za veću efikasnost, kako naplate, tako i toga da će prekršajni postupak na taj način manje voditi i da će se rasteretiti prekršajni sudovi.

Postupak prinudne naplate do sada nije davao velike rezultate jer je postojala pretnja ukoliko se ne naplati novčana kazna, da će ista biti zamenjena kaznom zatvora. Jedan broj učinilaca prekršaja se odlučivao za zamenu kazne zatvora, pa je to dovodilo do toga da izvršenje kazne zastari, jer su zatvori prenatrpani i nikada ne bi bili pozvani na odsluženje kazne. Postupak prinudne naplate je uređen u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i doprineće većoj naplativosti izrečenih novčanih kazni i smanjiće zloupotrebu da iste zastare.

Što se tiče uvođenja dva jedinstvena registra elektronske baze podataka, smatram da je ovo odlično rešenje kojim će se centralizovati baza podataka. Takođe, osvrnuću se na to da je danas na dnevnom redu izbor sudija koji je napadan od strane nekih poslanika i smatram da ne stoje primedbe. Oni koji su sprovodili reformu 2009. godine, koji su je tako sproveli da mislim da u narednih pet godina nijedno Ministarstvo pravde ne može da ispravi šta je urađeno.

Posebno smatram da nije fer, u najmanju ruku prema sudijama koje nisu reizabrane, njih šest i koje su vraćene Odlukom Ustavnog suda da im stavljate da su članovi nekih stranaka. Dovoljno je to što niste primenili određene kriterijume kada ste vršili reizbor tih sudija i što ste ih ostavili da sačekaju da ih Ustavni sud vrati na svoja radna mesta. Imajući u vidu ova zakonska rešenja koja su pred nama, Predlog zakona o prekršajima smatram da doprinosi daljoj reformi pravosuđa, koju s uspehom sprovodi naše Ministarstvo pravde i lokalne samouprave. Pozivam sve kolege da glasaju u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.       
Poštovani predsedniče, gospodine Đurđeviću, kolege poslanici, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji su predložili kolege poslanici iz poslaničke grupe SPO i DHSS, smatram da su iste izmene dobre. Potrebne su radi poboljšanja sadašnjeg ZKP. Doprinose nastavku borbe protiv korupcije i kriminala. Poslanička grupa SNS će podržati ove izmene.
Što se tiče Predloga zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, ovim predlogom zakona u mnogome se doprinosi većoj informisanosti pravnih i fizičkih lica, kao i uvođenje savremenijeg načina objavljivanja propisa.
Pored toga što ovaj predlog zakona bliže uređuje delatnost izdavanja "Službenog glasnika" kao delatnost od opšteg interesa, uređena su pitanja objavljivanja akata u "Službenom glasniku", odnosno utvrđeno je koji akti moraju biti objavljeni i koji imaju obavezu objavljivanja, kao i akti koji ne podležu obavezi objavljivanja.
Takođe, predviđeno je da se obavezno objavljuju presude Evropskog suda za ljudska prava i potvrđeni međunarodni sporazumi.
Glavom III uređeno je i pitanje načina objavljivanja zakona i drugih propisa i akata. Glavom IV je bliže uređena forma izdavanja i uređivanja "Službenog glasnika".
Bitna novina koju ovaj predlog zakona donosi jeste utvrđivanje elektronskog oblika Republičkog "Službenog glasnika", koji će u štampanom obliku biti zvanično izdanje.
Ovakvim zakonskim rešenjem ide se u korak sa vremenom, posebno imajući u vidu informacione tehnologije i brži način komunikacije. Na ovaj način takođe se smanjuju troškovi nabavke i distribucije "Službenog glasnika" i povećava se produktivnost rada državnih organa, pravnih i fizičkih lica.
Smatram da je važno napomenuti da sve članice EU imaju on-lajn izdanje svog Službenog glasnika, tako da je ovo novina koja doprinosi da se ide u korak sa zemljama članicama EU.
Nadalje, uspostavljanje pravno-informacionog sistema Republike Srbije kao svojevrsne novine, koja je bliže uređena Glavom V Predloga zakona, koji će predstavljati jedinstvenu zbirku podataka i korišćenje iste u jednom delu bez plaćanja naknade za sve korisnike Interneta je izuzetno rešenje. Naime, na ovaj način određeni podaci će postati dostupniji i transparentniji svima kojima je potrebno da imaju uvid u iste.
Zbog navedenog, odnosno uvođenje elektronskog "Službenog glasnika" i besplatnog pristupa Zbirki propisa, doći će do pada prihoda po osnovu pretplate od koje je finansirano JP "Službeni glasnik", te iz tog razloga predviđeno je i delimično finansiranje, odnosno obezbeđivanje potrebnih sredstava u budžetu Republike Srbije.
Obzirom na pad prodaje od prihoda, potrebno je delimično finansiranje iz budžeta republike, pa se ovako predloženo rešenje smatra celishodno, posebno ako se ima u vidu da se ovakvo rešenje primenjuje u 11 zemalja EU sa delimičnim finansiranjem iz budžeta.
U Predlogu zakona je predviđen način određivanja iznosa sredstava koji se obezbeđuju u budžetu. Vlada je u svom obrazloženju ovog predloga zakona navela koliki iznos bi u budžetu Republike Srbije trebao da bude izdvojen za 2014. godinu.
Smatram da će rešenje iz ovog predloga zakona pozitivno uticati na rad državnih organa, kako pravnih tako i fizičkih lica, jer će im "Službeni glasnik" biti pristupačniji, propisi transparentniji, a sam rad mnogo produktivniji.
Ovaj predlog zakona je još jedan u nizu predloga zakona koji pokazuje da nadležno ministarstvo radi na najbolji mogući način. Nadam se da će i ovaj predlog zakona, kao i mnogi do sada koje je predložilo Ministarstvo pravde, biti izglasano u Danu za glasanje ako ne jednoglasno, onda velikom većinom.
Imajući u vidu rešenje koje predviđa predlog zakona koji je pred nama, poslanička grupa SNS će isti podržati i pozivam vas da u Danu za glasanje date podršku nastavku reforme koju predvodi nadležno ministarstvo. Hvala vam.

Povređena je povreda Poslovnika gde se kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Danas je na dnevnom redu Predlog zakona o železnicama, a ne lik i delo Nataše Mićić, pa vas molim da primenimo Poslovnik i da nastavimo raspravu gde smo stali juče. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege poslanici, danas je pred nama veoma bitan set zakona iz oblasti pravosuđa, o kojima su moje kolege već dosta toga rekle. Ukratko ću se osvrnuti na neke od zakona o kojima danas raspravljamo.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku ima par veoma važnih izmena. Naime, izmenom člana 73. Zakonika briše se jedna diskriminatorska odredba, koja govori ko može biti branilac u krivičnom postupku. Smatram da je ova izmena izuzetno bitna, iako će ovaj zakonik morati pretrpeti još izmena, jer je izvorni zakon donet u reformi koja je donela niz problema sa kojima se sada susrećemo.
Predloženom izmenom dozvoljava se da advokatski pripravnik može da zameni branioca u postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Na ovaj način doprinosi se edukaciji advokatskog pripravnika. Takođe, propisivanje posebnog staža kada advokat može biti branilac narušavalo je u najmanju ruku ustavno pravo okrivljenog da izazove branioca. Ko može da garantuje da će bolju odbranu okrivljenom pružiti advokat sa najmanje pet godina radnog iskustva, ako je isti stekao to iskustvo u radu na opštim parnicama, na primer, od advokata koji ima staž dve godine, a bavio se krivicom?
Takođe, uskraćivanje prava advokatskom pripravniku da zameni principala i da drži završnu reč na suđenju za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ne može doprineti da advokatski pripravnik stekne neophodno radno iskustvo.
Nadalje, odredba zakona koja se odnosi na pritvor kao meru obezbeđenja prisustva okrivljenog nakon izricanja prvostepene presude nije nikakva novina koju ne poznaje naše krivično procesno pravo.
Ovakva odredba postojala je u našem prethodnim zakonima o krivičnom postupku, ali u najnovijim imamo pravnu prazninu koju je trebalo rešiti. Šta sa okrivljenim koji je u pritvoru ili šta sa okrivljenim kome je izrečena osuđujuća presuda, a nije u pritvoru, ali postoji osnov za određivanje istog? Predlagač izmena i dopuna ovog zakonika na ovaj način je samo nastavio pravni kontinuitet koji je postojao u našem zakonodavstvu, a koji je narušen lošom reformom pravosuđa.
Što se tiče novog Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, istim su napravljene znatne izmene sadašnjeg zakona, posebno u delu u kojem su primećeni određeni problemi pri primeni postojećeg, a uz sugestiju stručne javnosti i relevantnih međunarodnih organizacija. Novi zakon poboljšava sada postojeći jer se vodi računa o pretpostavci nevinosti, pa do trajnog oduzimanja imovine može doći tek nakon donošenja pravosnažne presude.
Takođe, smatram da je dobro što su novim zakonom data veća ovlašćenja Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, što će doprineti većoj efikasnosti rada ovog organa. Usvajanjem ovog zakona doprinosi se nastavku protiv borbe protiv korupcije i kriminala.
Na kraju, osvrnuću se na danas, po mom mišljenju, najbitnijem "Marijinom zakonu", koji je pred nama, pred narodnim poslanicima, koji je došao pre svega trudom jednog čoveka, Slobodana Jovanovića iz Novog Sada, mog sugrađanina. O ovom zakonu zaista može dosta da se govori i moje kolege su dosta rekle, i sa pravne i sa moralne strane, ali smatram da je najbitnije da ćemo konačno dobiti jedan zakon koji može da nas svrsta u zemlje koje već imaju ovakvu pravnu regulativu i kojom ćemo doprineti većoj sigurnosti i zaštiti posebno osetljive kategorije lica.
Ovaj zakon je odavno trebao biti donet, još 2010. godine, kada je doneta već pomenuta Konvencija, koju su kolege pomenule, ali je uvek bilo nešto hitnije i isti je stajao u fijoci. Ništa nije hitnije od pokušaja da se zaštite deca i da se uvede poseban registar za učinioce krivičnih dela protiv polnih sloboda. Ovim zakonom uređuje se da učiniocima krivičnog dela protiv polne slobode se ne može ublažiti kazna, da se isti ne mogu uslovno otpustiti i koje pravne posledice nastupaju, koje mere će se sprovoditi. To je nešto ukratko.
Zakon nije savršen. Sigurna sam da će biti usvojen veliki broj amandmana koji će doprineti da ovaj zakon bude bolji, ali najbolje bi bilo da imamo bilo kakav zakon iz ove regulative koji reguliše ovu posebno osetljivu oblast, nego da ga nemamo, kako je do sada bilo.
Zaista se zahvaljujem Slobodanu Jovanoviću, koji je uprkos svom bolu uspeo da nas nagna da se donese ovakav zakon i da pokrene priču o ovom zakonu, da se druga deca zaštite, kad već nije mogla njegova Marija i zaista pozivam sve kolege da podrže, kako ovaj zakon, tako i druge zakone koji su danas na dnevnom redu. Hvala.