Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospođo ministarko Tepavčević, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, gospodin Ružić, koji momentalno ne, a i vi saradniče njegov, dozvolite na početku da izrazim veliko zadovoljstvo saradnjom Odbora za prosvetu, nauku i kulturu sa Ministarstvom prosvete, kulture i tehnološkog razvoja, ne samo na području vaspitanja i obrazovanja, nego i nauke zahvaljujući državnom sekretaru gospođi Dukić Mijatović.

Isto tako, gospođo ministarko Tepavčević, prenesite kriznom štabu zahvalnost poslanika za sve ono što je krizni štab učinio u pogledu zdravlja naših građana, ne samo u našoj zemlji, nego i u okruženju i nadam se da će u budućnosti isto tako se nastaviti na lečenju naših građana.

Dozvolite da pređem na ove sporazume. Ovaj sporazum, kada je u pitanju sa Rusijom, mogu da kažem da je u obostranom interesu dve bratske i prijateljske zemlje, kako Rusije tako i Srbije.

Dozvolite da kažem kako je došlo do ovih sporazuma i da se osvrnem malo na istorijski razvoj prijateljskih odnosa između Rusije i Srbije s jedne strane, a s druge strane između SAD i naše zemlje.

To prijateljstvo građana sa Rusijom građeno vekovima u kulturnom, istorijskom, duhovnom i antifašističkim vezama. Rusi nastanjeni u Srbiji, kako arhitekti, naučnici raznih struka bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetan trag, dajući veliki doprinos razvoju nauke, univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, pa i stripa i na drugim područjima, kao nauke, tako i društva.

Dozvolite da kažem da je kralj Aleksandar Karađorđević smatran jednim od velikih prijatelja Rusa. Upravo je uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave otvoren 1933. Ruski dom u Beogradu. To je najstariji kulturni centar u Beogradu. Poštovani narodni poslanici, ovo je veoma važno što ću sada da kažem i da napomenem. U svetu postoji preko 60 ruskih domova, ali je samo beogradski Ruski dom namenjen druženju Rusa i Srba.

Neke najlepše zgrade i kuće, da ih ne nabrajam, u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti. Do 1925. godine u Kraljevini SHS funkcionisalo je 17 ruskih škola.

Srbi i Rusi, kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. To posebno podvlačim. Naprotiv, mnogi Srbi, prateći putokaz pravoslavne vere, bežali su od unijaćenja i u 18. veku naselili dve oblasti u Carskoj Rusiji – Novoserbija i Slavenoserbiju.

Nadalje, Rusija je bila jedini, jedini spoljnopolitički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine za vreme Prvog srpskog ustanka.

Naš srpski, a crnogorski Petar II Petrović NJegoš upućen u amanet Svetog Petra Cetinjskog, mol se Bogu i drž se Rusije, je 6. marta gospodnje 1833. godine u Sankt Peterburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i Brda.

Poštovani narodni poslanici, dan nakon austrijskog ultimatuma, 24. jula 1914. godine srpski kralj Aleksandar Karađorđević tražio je savet od ruskog cara Nikolaja II Romanova, a on mu je poslao čuveni odgovor, citiram: „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“, završen citat.

Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu bila je nemerljiva. Preko 26 miliona Rusa dalo je živote za oslobođenje od fašizma, a koji su svoje živote ugradili u temelje slobode. Za slobodu Beograda, kako znate, Rusija je dala preko hiljadu života. Srbi i Rusi su narod istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma, skoro istog jezika, i to nas dodatno povezuje i učvršćuje.

Poštovani narodni poslanici, veliki Dositej Obradović bio je izvor pokušaja da se pokrene duhovni život u jednom srednjeevropskom, prozapadnom pravcu. Dositej je zapadnjak, kako znate, govorio je više zapadnih jezika, divio se Engleskoj kulturi. Dositej je tvrdio da su Engleskinje najbolje žene na svetu, ali čim je prešao u Srbiju, nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je bio kako znate sklon Austriji, kazao je, citiram: „Karađorđe, okreni se Rusiji“, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici, ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo svet bi potamneo, ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika, svet bi ogluveo, ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost, svet bi zanemeo.

Poštovani narodni poslanici, idemo sad drugu stranu medalje. I Srbi su dali ogroman doprinos ruskoj državi, posebno naglašavam Srbi su udarali temelje modernoj ruskoj državi. Kad to kažem, daću tri primera.

Prvo, Sava Vladislavić Raguzinski, kako znate, bio je sekretar ruskog cara Petra Velikog i ambasador Rusije u Kini i udario je granicu između Kineza i Rusa i niko je kasnije nije korigovao, čini mi se, tek za vreme Putina nešto su je malo korigovali i time je udarao temelje ruskoj državi modernoj, naravno.

General grof Mihajlo Miloradović osnovao je Rusku obaveštajnu službu i bio najzaslužniji u odbrani Moskve od Napoleona 1812. godine. Od 30 generala u odbrani Moskve, 10 generala su bili Srbi u Borodinskoj bici i upravo general Miloradović je spasio Moskvu od Napoleona i time udarao temelje modernoj ruskoj državi.

Treći primer, ima ih više ali dozvolite samo još jedan, i Srbin, Hercegovac, kao i ova dvojica, Marko Vojinović bio je osnivač i prvi general ruske crnomorske flote, verovali ili ne ali to je istina, i time udarao temelje savremene ruske države.

Tu saradnju, poštovani narodni poslanici, unapredio je i doveo do najvišeg nivoa danas predsednik Aleksandar Vučić i Vladimir Vladimirovič Putin u svim oblastima društvenog i privrednog života.

Ja ću biti, kao što znate, vrlo konkretan pa ću dati primere.

Predsednik Aleksandar Vučić je uspeo da vrati 166. list Miroslavljevog jevanđelja nakon 175 godina. Je li tačno, narodni poslanici? Dabome da je tačno.

Drugo, zahvaljujući naporima našeg predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina Rusi su pridoneli izgradnji hrama, uveliko pridoneli izgradnji hrama Sv. Save na Vračaru, najvećem pravoslavnom spomeniku na svetu. Je li tako, poštovani građani Republike Srbije? Dabome da je tako.

Idemo dalje, Rus, Rukavišnjikov je autor spomenika Stefanu Nemanji tvorcu srednjevekovne srpske države. Je li tako narodni poslanici? Dabome da je tako.

Ovo mi je posebno drago da slušaju naši politički protivnici, pogotovo deo univerzitetskih profesora koji nas svakodnevno kritikuju bez ikakvog razloga ovih dana a ja ih sad pitam, neka odgovore na ova pitanja.

Idemo dalje, Srbi zahvaljujući naporima predsednika Vučića nisu uveli sankcije Rusiji. Je li tačno poštovani narodni poslanici? Dabome da je tačno.

Idemo dalje, Rusi su sprečili u Savetu bezbednosti UN, zahvaljujući našem predsedniku i saradnji sa Rusima, da se Srbi proglase za genocidan narod. Je li tačno da su sprečili? Dabome da je tačno.

Idemo dalje, Rusi su sprečili da Kosovo bude članica Unesko-a, zahvaljujući saradnji našeg predsednika i predsednika Rusije, Vladimira Vladimiroviča Putina.

Uvaženi narodni poslanici imam ja mnogo još primera, ali zbog vremena, dozvolite da pređem na saradnju između Srbije i SAD.

U odnosima Srbije i Amerike bilo je svetlih trenutaka, ali je bilo i određenih padova. Iz naših odnosa sa Amerikom trebamo isticati pozitivne primere iz naše zajedničke istorije, jer ćemo na taj način prevazići pogrešne percepcije koje su kreirane poslednjih godina 20. veka, ne samo kreirane, nego nažalost i činjene neke.

Veliki doprinos saradnje dveju zemalja dale su dva srpska, a svetska naučnika, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, o kojima ja neću govoriti jer je kolega Rističević šire o tome govorio na početku današnjeg dana.

Koliko su se poštovale pokazuje i podatak da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući vijorila i srpska zastava. Taj datum treba obeležavati kako u Vašingtonu, tako i u Beogradu svake godine, ja verujem da ćemo vrlo brzo naći zajednički jezik sa Amerikancima i da ćemo to u budućnosti činiti.

Naši odnosi za vreme Kraljevine Srbije tokom Prvog svetskog rata bili su prijateljski, kako znate, i bili su saveznički. SAD bile su prve od vodećih sila koje su podržale ideju stvaranja jugoslovenske države, ali, podvlačim ali, dame i gospodo, bile su među prvima koje su razbile tu Jugoslaviju, SAD.

Poštovani narodni poslanici, Srbija je u pogledu aktuelnih odnosa opredeljena da se o otvorenim pitanjima pristupa na diplomatski i konstruktivan način, vodeći računa o široj stabilnosti ne samo regiona, nego i Evrope.

Srbija je spremna za jačanje bilateralnih odnosa sa SAD, što dokazuje se poslednjih meseci i godina, jer jedino ovakav pristup dovešće do toga da saradnja ima pozitivnu dinamiku. Ja sam uveren da će ta dinamika biti u uzlaznoj liniji.

SAD daju podršku Srbiji u ostvarivanju punopravnog članstva u EU i tu zaista se trebamo zahvaliti na tom gestu. Amerika ima izuzetnu priliku da prevaziđe negativni odnos prema Srbiji koji je pokazala krajem 20. veka kako bi naši odnosi bili podignuti na zavidan nivo. Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem znatno unapređuje te odnose, a uveren sam da će ti odnosi u budućnosti sa novom administracijom biti bolji.

Poštovani narodni poslanici, na kraju, dozvolite da ipak ovo kažem. Evo, juče se ponovo oglasio kandidat za predsednika države, kako to kažu, Dragan Đilas, u narodu znani kao „Điki mafija“. Ovakav kakav je Đilas, zlo i prevarant, naroda i države, da se nikada više ne ponovi Srbiji, a govorili smo ovih dana kakav je on zlo kako za naciju, tako i za državu u celini.

Dozvolite da kažem da je Verica Barać u potpunosti raskrinkala spregu kriminala, korupcije, izvršne vlasti, sudske vlasti, tajkuna, tajnih službi i tokova novca za vreme Đilasovog režima, kao i način na koji je Dragan Đilas kao gradonačelnik Beograda sticao bogatstvo, nameštenim državnim tenderima za privatne firme svojih partijskih drugova i svojih lično.

Zaista prozivam Tužilaštvo Republike Srbije da uzme konačno da počne raditi svoj posao.

Verica Barać je govorila o kontroli medija koju je vršio Đilas i Jeremić. Kako znate, Barać je preminula, nažalost 2012. godine, ali ostali su snimci koji su i danas aktuelni koji ukazuju na tokove prljavog novca kojim su se Đilas i njegovi saradnici obogatili na račun građana Republike Srbije.

Snimci su jednostavno nestajali, verovali ili ne jedan za drugim, kako bi se sve to zataškalo.

Verica Barać je rekla, citiram njene reči - ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima, ovo je tačno za Đilasa i Šafera, rekla je Verica Barać, to je bezobrazluk i cinizam, stalno posluje sa budžetom, toliko su sposobni na tržištu da stalno posluju sa budžetom, završen citat.

Da li vam uvaženi narodni poslanici sada jasno otkuda Đilasu 619 miliona i vama poštovani građani Republike Srbije? Ponovo prozivam tužilaštvo da konačno se počne baviti svojim poslom.

Verica Barać je govorila kako su mediji u Srbiji bili zarobljeni preko Dragana Đilasa, a on danas govori, nama prigovara da su zarobljeni mediji. On je to radio. Evo ja ću citirati pokojnu Vericu Barać. Ona kaže - oni rade, Đilas i Šafer i njegovi saradnici Jeremić i Tadić, što je kontrola medija u Srbiji, Đilas i Šafer, kupuju minute unapred, to gospodin Rističević govori ovde svakodnevno u Skupštini, to rade i danas, plaćaju avansno i time jako utiču na medije, vršili su kontrolu dnevnih novina kupovinom prostora u medijima i cenzuru novina, završen citat.

Ko to poštovani građani vrši cenzuru? I danas su mediji pod njegovom kontrolom gori nego za vreme Gebelsa.

Evo kako je, poštovani građani, videli ste izgledalo novinarstvo za vreme Dragana Đilasa, u narodu znanom kao Điki mafija. Bilo, a ne ponovilo se. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, naravno da ću podržati ovaj Vladin amandman, jer on je u interesu građana Republike Srbije i države Srbije.

Mi smo danas, poštovani narodni poslanici, raspravljali i ona tri sporazuma sa tri veoma značajne zemlje koje na neki način pridonose vitalnim projektima u infrastrukturi, posebno onaj sporazum sa Francuskom.

Kada smo već kod toga i u ovim projektima koji su vezani za sporazum sa Francuskom, dozvolite samo nekoliko rečenica da kažem koje smatram da su veoma bitne i veoma važne, a tiče se u kontekstu srpsko-francuskih odnosa. Ti srpsko-francuski odnosi prijateljstva uspostavljeni su, ovo je veoma važno da obratimo pažnju, još u dalekom srednjem veku. Oni datiraju pre udaje Jelene Anžujske 1250. godine za srpskog kralja Uroša I.

Prvo srpsko-francusko prijateljstvo, poštovani narodni poslanici, uspostavljeno je, verovali ili ne, za vreme srpskog velikog župana Stefana Nemanje, osnivača srpske srednjovekovne države u XII veku. O tome nam govori Josip Tronošac u svom čuvenom delu „Tronoškom rodoslovu“. Tronosac kaže, ja ću citirati, jer ovo do sada nije javnosti poznato: „Nemanja morem otplovi u Francusku svojim prijateljima od ranije, jer ga je francuskih kralj često primao, pa je tamo boravio po nekoliko godina. Zbog Nemanjinog porekla, njegove mudrosti i hrabrosti sam francuski kralj dao mu je svoju kćerku Anu za suprugu, pa su živeli na kraljevskom dvoru u Francuskoj. Pošto su Nemanjina braća ostala bez njegove podrške i pomoći, svi su u ratovima izginuli i pomrli. Epirski car Georgije opljačka svu Rašku i sve krajeve do Zaklubnja, to jest to Hercegovine. Raščani tada poslaše francuskom kralju svoje izaslanike, moleći da im pošalje Nemanju. Primivši izaslanike, kralj posavetuje Nemanju i otprati ga sa svojom kćerkom, kako i dolikuje, zajedno sa njegovim sinovima koji su se rodili na kraljevskom dvoru, to jest Stefanom i Vukanom.“

Poštovani narodni poslanici, ovo za javnost naučnu do sada nije poznat ovaj izvor. Dakle, Stefan Nemanja imao je suprugu Anu francuskinju, kćerku francuskog kralja Luja VII i od tada prijateljski odnosi datiraju zajedno sa Srbima.

„Zagrlivši ih, kralj reče Nemanji – otkinuo sam od mojih krinova, to jest ljiljana, dva krina koja će biti tebi i tvom potomstvu deo mog krina, to jest ljiljana i ova dva deteta su u tvom pečetu dva krina od moga pečeta.“ Prema tome, krin je, poštovani poslanici, ono na grbu Srbije.

Ono gore poviše predsednika Skupštine na grbu Srbije, krinovi, datiraju od francuske i od francuskog kralja. Dakle, Ana se udala za Stefana Nemanju i od tada počinju, a ne od Jelene Anžujske kasnije.

Ovaj citat koji sam vam sada rekao iz „Tronoškog rodoslova“ ne govori samo o prvom srpsko-francuskom prijateljstvu i odnosima, nego i svim srpko-francuskim heraldičkim vezama dve dinastije i dve zemlje. Takođe nam govori o prvom poreklu i pojavi krina, odnosno ljiljana kod Srba.

Da se razumemo, od danas ipak ne bi trebali reći da su krinovi došli za vreme srpskog kralja Uroša, nego Stefana Nemanje. Dakle, simbol krina došao je u Srbiju preko ćerke francuskog kralja Luja VII, Ane udajom za Nemanju, a ne preko udaje Jelene Anžujske za Uroša I. Dva krina u grbu simbolizuju dva Nemanjina sina i ona dva krina u našem grbu su simboli dva Nemanjina sina.

Prijateljske veze između Srbije i Francuske nastavljaju se u XIII veku, kada srpski kralj Uroš je oženio Jelenu Anžujsku, kćerku plemenitih roditelja. Jelena je bila majka čuvenih srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, a nosila je titulu kraljica Srbije, Duklje, Albanije, Huma, to jest Hercegovine, Dalmacije i primorskih oblasti.

Za dolazak Jelene Anžujske u Srbiju i njeno venčanje za kralja Uroša vezana je legenda koja kaže da je Uroš I prilikom njenog dolaska u Srbiju naredio da se predeli reke Ibar oplemene zasadom jorgovana i danas se to zove „Dolina jorgovana“, dolina Ibra.

Saradnja Srbije i Francuske nastavlja se kroz ceo srednji vek, a on se posebno nastavlja u moderno doba, tj. za vreme Karađorđa. Vožd Karađorđe uputio je pismo Napoleonu za vreme Prvog srpskog ustanka i u pismu vožd moli, na neki način, Francusku da pošalje pomoć. Francuska zbog zauzetosti svojim poslovima nije mogla da pruži u to vreme pomoć.

U francuskom parlamentu Viktor Igo je svojim čuvenim govorom tražio od Francuske da pomogne Srbiji da zaštiti svoj narod od turskog zločina. U tom govoru Igo zahteva ujedinjenje evropskih zemalja, pa se poštovani narodni poslanici njegov govor može smatrati prvim dokumentom evropske ideje o Evropskoj uniji, a ne kako ste čuli iz 20. veka.

La Martin je ostavio jedno potresno svedočenje o Ćele kuli i njegovoj simbolici. La Martin je prolaskom kroz Niš rekao za Ćele kulu, citiram: „Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik, on će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kojoj su ceni platili tu nezavisnost njihovi očevi“, završen citat.

Sredinom 19. veka, pa i njegovim krajem, uticaj Francuske u Srbiji postaje sve jači. Brojni su Srbi kasnije postali visoki državni funkcioneri, kulturni i naučni radnici koji su bili školovani u Francuskoj, da ih ne nabrajam. Jedan od njih je Jovan Skerlić.

U vreme Prvog svetskog rata Srbija i Francuska, kako znate, bile su saveznice. Francuska je pomogla Srbiji u naoružanju, a kasnije i organizovanju prebacivanja srpske vojske sa jadranske obale na ostrvo Krf. Francuska je zbrinula mnoge srpske ranjenike i bolesnike u svojim bolnicama, a srpska deca i omladina smeštala su se u mnoge škole u Francuskoj. Po sadašnjoj proceni, najnovijoj, negde oko 7.000 srpskih đaka i studenata.

Francuska je bila jedna od organizatora Solunska fronta, kako znate, a na čelu ujedinjene srpsko-francuske vojske nalazio se francuski general Franš d`Epere.

Beograd je jedan, poštovani narodni poslanici, odnosno možemo reći jedini, zapravo i jeste grad Francuske koji nosi orden Legije časti. Ovo prijateljstvo i savezništvo ovekovečili su Srbi spomenikom zahvalnosti Francuskoj u Beogradu.

I danas, poštovani narodni poslanici, odnosi dve zemlje su na zavidnom nivou nakon zahlađenja u vremenu bombardovanja naše zemlje. Danas su na zaista zavidnom nivou zahvaljujući diplomatskoj aktivnosti predsednika Republike Aleksandra Vučića. Zato će Francuska biti angažovana u izvođenju infrastrukturnih objekata u našoj zemlji koji će se graditi već početkom ove godine. Naravno da ću podržati ove amandmane. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine doktore Orliću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su koleginice i kolege rekle uglavnom sve što se moglo reći o ovom setu zakona dozvolite samo da nekoliko rečenica kažem, da kažem da je izuzetan set ovih zakona veoma važan za našu privredu, što je jako bitno, jer oni trebaju da poboljšaju ambijent poslovanja, što će doprineti ukupnoj modernizaciji i privrednom rastu i ubrzati proces modernizacije Republike Srbije posebno u vremenu sprovođenja programa ubrzanog procesa modernizacije od 2020. do 2025. godine.

Korišćenje sistema e fakturisanja je besplatno, kao što je gospodin ministar rekao, sistem se sprovodi u fazama, prva i druga faza kako smo videli od 1. januara 2022, a druga od 1. januara 2023. godine, pa nadalje.

Moram da kažem poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, da naši politički protivnici, oličeni u jednom delu opozicije su bili protiv digitalizacije i vi se vrlo dobro sećate u ovom visokom domu problema i o uvođenju interneta u školama, itd, što je bila suluda ideja.

Međutim, oni se nisu suprotstavili samo digitalizaciji, nego svemu onom što je napredno i korisno, za građane Republike Srbije, a i za Republiku u celini.

Ja ću da spomenem samo nekoliko slučaja da vidite da građani Republike Srbije vide protiv čega su se oni borili, protiv Beograda na vodi, i danas su protiv toga, a to je biser Beograda i Srbije, i ovog dela, ako hoćete Evrope, protiv revitalizacije Železare Smederevo. Kada smo već u Smederevu, i Smederevskoj palanci, danas je neko spomenuo, a dozvolite da kažem da su pustoš ostavili u Smederevskoj palanci.

Mi smo ovde imali jednog narodnog poslanika Milojičića zvanog Kena, koji je bio i predsednik opštine i koji je za jedno veče, koliko se sećate, iznosili smo, samo na vodu i kafu potrošio 107 hiljada u jednom kafiću, a kasnije 200 i nešto hiljada, i s tim u vezi smo mi naišli na jedan grafit koji je glasio, a ja ga nisam zaboravio – Istina je živa, u Palanci nema piva. Ostala je samo pena, popio ga žuti Kena. A pivo je bilo skupo, em ga pio, em se kupo, što pije kafana, budžet plaća sve, ja sam žuti Kena iz Glibovac, bre.

Vidite, poštovani građani, u Smederevskoj palanci, danas je tvornica sa 700 radnika, tako radi SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a tako je radila DS i bivši režim, na čelu sa Draganom Đilasom, Borisom Tadićem i drugim pajtosima njihovim.

Kad sam već kod Vuka Jeremića, dozvolite da kažem za ovog nesrećnika Vuka Jeremića, inače člana grupe lopova i prevaranata, da je postao odjednom uzgajivač ovaca. Verovali ili ne, poštovani građani, Jeremić je navikao da se bahati u Njujorku, da troši tamo pare sa svojim pajtosima. Sada odjedanput preselio se na selo, u štalu, uzeo jagnje i doji jagnjad, itd.

To ste verovatno videli ovih dana na tviteru, i pokušava kolegi Marijanu Rističeviću da uzme posao. Kad smo već kod njega, on stalno, neprekidno laže na državu Srbiju i na SNS, na predsednika Aleksandra Vučića.

Tako je 1. februara 2021. godine, optužio predsednika Vučića prilikom posete Francuskoj, da je obećao predsedniku Makronu stolicu Kosova, UN,i naravno kao što ste videli, slagao je.

To je izrekao, bez stida Vuk Jeremić i bez malo morala. Upravo je Vuk Jeremić taj koji stalno radi za šiptare i na predaju Kosova i Metohije, šiptarima, a ne Aleksandar Vučić.

Kada sam već kod toga, da raskrstim oko Vuka Jeremića oko Kosova i Metohije. Jeremić je od dolaska na čelo srpske diplomatije, kako znate, poštovani narodni poslanici stalno radio na tome da se pregovori o KiM, prebace iz UN u EU, i time doveo misiju Euleks, na KiM. I on i Dragan Đilas, i Boris Tadić, time zabili nož u leđa vlastitoj državi.

Kada je 2008. godine ilegalno proglašena jednostrana nezavisnost Kosova, Jeremić nije preduzeo nikakve efektne mere protiv jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova, iako je Narodna skupština Republike Srbije, to neustavno jednostrano proglašenje, nezavisnosti proglasilo neustavnim, on nije preduzimao nikakve mere.

Povodom priznanja jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova od strane Islamske konferencije, verovali ili ne, Vuk Jeremić je samo u jednoj rečenici uputio izraz razočarenja sekretaru Islamske konferencije i to je sve što je učinio kao ministar inostranih poslova.

Jeremić je pred OEBS-om jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova nazvao presedanom, te je apelovao na OEBS pozivajući se na Rezoluciju 1244. Saveta bezbednosti UN, umesto da se tada pozvao na završni dokument iz Helsinkija iz 1975. godine, koji je implicitno utvrdio da pokrajine Republike Srbije nemaju pravo na sticanje nezavisnosti. Namerno to nije učinio.

Jeremić je tada propustio da zatraži hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN zbog kršenja Povelje UN. Da li možete da verujete da on nije tada to zatražio? Jeremić se namerno odrekao sredstava zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Sad vidite ko je radio protiv interesa Srbije i protiv interesa našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Jeremić je namerno izbacio iz Predloga rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde da, citiram tačno šta je pisalo: „Jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja“ završen citat. Umesto toga, namerno, naveče, preko noći je ubacio stav koji glasi: „Da li je odluka Prištine da jednostrano rešenje proglašene nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom?“ Završen citat i time zabio nož u leđa vlastitoj otadžbini.

Da je Jeremić radio za Prištinu, a ne za Srbiju, potvrdio je i ugledni američki časopis za međunarodne odnose „National Interest“ koji piše ovih dana da je Jeremić počinio najveću grešku 2008. godine koja je dovela do toga da se jednostrano proglašena nezavisnost Kosova ne proglasi za separatistički čin. Evo, i Amerikanci, njihov ugledni časopis to zaista i priznaje.

Šiptari svake godine 27.10. slave kao jedan od najvećih datuma tzv. državnosti Kosova. Jer, upravo tog dana Priština je dobila pravni argument da gura svoju tzv. nezavisnost do kraja. Šiptarsko rukovodstvo u Prištini Vuka Jeremića smatra tvorcem najznačajnijeg papira u rukama tzv. kosovske nezavisnosti.

Poštovani građani, Jeremić je u autorskom tekstu, verovali ili ne, ali je istina, za francuski dnevni list „Mont“ 17.7.2018. godine pisao na dan kada je predsednik Republike Aleksandar Vučić išao u posetu Francuskoj i optužio, verovali ili ne, ali državu Srbiju i njenog predsednika za širenje stabilokratije na Balkanu.

Tako je, uvaženi narodni poslanici, predsednik Francuske Makron mogao pročitati na dan susreta sa Aleksandrom Vučićem najpogrdnije optužbe na račun naše države Republike Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića.

Jeremić je u autorskom tekstu u „Washington Post“ jula 2017. godine najbrutalnije uvredio državu Srbiju opet i njenog predsednika Aleksandra Vučića i to pred njegov susret sa potpredsednikom tada SAD Majklom Pensom, građani su bili šokirani ovim nepatriotskim činom Vuka Jeremića.

Kad god je predsednik Republike Aleksandar Vučić trebao ići u posetu državniku velikih svetskih zemalja on je zabijao nož u leđa vlastitoj otadžbini.

Jeremić je decembra 2008. godine u razgovor sa američkim kongresmenom, Tedom Poom, rekao da je, citiram: „Ulazak Kosova i Metohije u UN najbolji, čemu Srbija može da se nada, ako bude imala sreće.“ Završen citat i time se Vuk Jeremić svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Evo, poštovani građani, kako vidite ko izdaje Kosovo i Metohiju. Jeremić je u razgovoru sa Roćenom, savetnikom Mila Đukanovića rekao „Sa mater Srbiji.“ Završen citat i to u vreme kada je bio savetnik Borisa Tadića.

Poštovani građani Srbije, evo i juče je predsednik javio, EU će narednih nekoliko godina pomoći izgradnji železničke pruge Beograd – Niš – Skoplje, jedan od najvećih infrastrukturnih objekata u narednih pet godina. Srbija se gradi i radi.

Iz ovoga što sam ja govorio o Vuku Jeremiću vidi se da je Vuk Jeremić velika štetočina za našu zemlju. Radi se o jednoj izdajničkoj bitangi sa kojim treba da se bavi tužilaštvo Republike Srbije zbog ekonomskog i političkog podrivanja naše zemlje i razbijanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Za razliku od njega, Aleksandar Vučić, predsednik države je veliki srpski reformator, motor ubrzane modernizacije naše zemlje, veliki srpski rodoljub i veliki srpski državnik, graditelj i branitelj svih građana Republike Srbije, koji nikada neće uraditi ništa što ide na štetu Republike Srbije.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, moje koleginice i kolege su danas uglavnom sve rekli po mom mišljenju ono što je trebalo o ovim zakonima.

Dozvolite samo dve rečenice o njima. Pomoć, gospodine ministre, građanima radi otklanjanja problema uzrokovanih Kovidom 19 i prva, i druga i treća pomoć bile su pravovremene, efikasne i sveobuhvatne. To je najvažnije kod njih, pored sadržaja o kojima su moje koleginice i kolege danas govorile.

Kad smo već na ovoj temi, moram da kažem da bivša vlast nije vodila računa o borbi protiv Kovida 19, već joj je bila saveznik. Kad to kažem, dozvolite da ipak kažem da je Dragan Đilas, za Evropu poznat kao Dragan Đilaš, da bi oblatio zemlju i predsednika Vučića 26. novembra 2020. godine rekao, citiram – zašto je Srbija u borbi protiv korona virusa visoko mimo sveta i zašto se radi suprotno od onoga što rade ozbiljne zemlje, završen citat. Dakle, kritikujući naše mere koje su bile kako smo videli, poštovani građani Srbije, i koje su dale izvanredne rezultate bolje nego Đilasove, kako on navodi „ozbiljne zemlje“, znači imali smo najbolje rezultate u Evrope, jedne od najboljih rezultata u svetu.

Taj isti tajkun sa 619 miliona evra, sa računima u 17 zemalja širom sveta je 13. novembra 2020. godine slagao kada je rekao, citiram – država Srbija i predsednik Vučić ne preduzimaju niti jednu meru da spreče suzbijanje virusa, završen citat.

Da li možete, poštovani građani Srbije, verovati da je tajkun Dragan Đilas, za Evropu Đilaš, ovo izrekao i slagao? E, to je taj Dragan Đilas, koji danas, kako reče ministar izdaje i lažna saopštenja.

Naš predsednik države i država su na vreme preduzeli izvanredne mere u borbi protiv korone virusa čiji su rezultati najbolji u Evropi, kako rekoh i jedni od najboljih u svetu. Taj isti tajkun Dragan Đilas sa 619 miliona evra, sa računima u 17 zemalja je 26. oktobra 2020. godine ponovo uvredio našu zemlju kada je slagao, citiram – mi imamo nedovoljnu količinu vakcine i stariji od 65 godina nemaju nikakve šanse da dobiju vakcinu, završen citat. Istina je kako ste videli poštovani građani Republike Srbije da svi stariji od 65 godini koji su to želeli, na vreme su mogli dobiti vakcinu. To je taj lažov patološki Dragan Đilas.

Taj isti tajkun sa 619 miliona evra, u narodu poznat pod nazivom Điki mafija je optužio predsednika Vučića da je, citiram – kriv za svaku osobu zaraženu virusom, završen citat. U vreme kada je predsednik Vučić bolje nego i jedan vladar u Evropi preduzeo sve neophodne mere za suzbijanje korona virusa. To je taj lažov Dragan Đilas.

Dragan Đilas, tajkun sa 619 miliona stalno nas pokušava posvađati sa čeličnim prijateljima Kinezima. Tako je 17. avgusta gospodnje 2020. godine rekao, citiram – hoćemo li primiti kinesku vakcinu koju niko u Evropi primiti neće, završen citat. Naravno da je slagao i videli ste poštovani građani kako su Evropljani primili tu vakcinu. To je taj Dragan Đilas patološki lažov.

Idemo dalje, Đilasu u sramoćenju države Srbije i predsednika Vučića pridružio se verovali ili ne, niko drugi neko akademik dr Dušan Teodorović u narodu zvani kao akademik glavotres. Zašto glavotres? Narod ga zove zato kada se spomene ime predsednika države Aleksandra Vučića, on trese glavom od mržnje.

Ta moralna gromada od akademika, dr Dušan Teodorović stalno iz dana u dan vređa predsednika Vučića i državu Srbiju. Tako je akademik glavotres rekao, citiram – na čelu države Srbije je huligan koji je nevaspistan, završen citat. Dalje, ta moralna ljudeskara od akademika Dušan Teodorović, u narodu zvani akademik glavotres je pao tako nisko da je tragediju vojnika u Malom Zvorniku iskoristio da poželi smrt predsedniku države Aleksandru Vučiću. Taj Đilasov akademik Dušan Teodorović u narodu zvani akademik glavotres je napao i Zdravka Čolića samo zato, verovali ili ne što je na otvaranju jednog privatnog hotela pevao pred predsednikom Aleksandrom Vučićem. Zamisliste poštovani građani, poštovani studenti i vi poštavni akademici Srpske akademije, jednog profesora i jednog akademika.

Taj akademik Dušan Teodorović, velika moralna gromada, u narodu zvani kao - glavotres je napao verovali ili ne i Momčila Bajagića zvanog Bajaga samo zato jer je pevao na večernjim koncertima, slikao se i pohvalio SNS i predsednika Aleksandra Vučića.

Ta moralna gromada od akademika vređa, ne samo Aleksandra Vučića, nego i građane Republike Srbije koji su mu dali podršku upoređujući ih, verovali ili ne, sa stanovnicima nacističke Nemačke, a Aleksandra Vučića sa Adolfom Hitlerom.

Ta moralna gromada od akademika u narodu zvanog kao Dule i akademik glavotres odrekao se Kosova i Metohije i stalno narušava teritorijalni integritet naše zemlje, posebno kada je rekao, citiram - Kosovo nije naše, nego albansko, završen citat, i sa ovim se akademik glavotres svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Ta moralna gromada od akademika, Dušan Teodorović, u narodu zvani akademik glavotres je napao Aleksandra Vučića samo zato što je bio inicijator podizanja spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države Stefanu Nemanji. Mudri akademik je rekao, citiram - spomenik Nemanji znači ubijanje istorije srpskog naroda, završen citat. Da li poštovani učenici osnovnih i srednjih škola, poštovani studenti, poštovani kolege profesori, uvaženi građani Republike Srbije možete verovati da je akademik glavotres ovo izrekao? Ovim se akademik glavotres upisao u one koji revidiraju srpsku istoriju i koji su protiv kulture sećanja i protiv srpskog identiteta i protiv srpske slobode.

Ta moralna gromada od akademika Dušan Teodorović u narodu zvani kao akademik glavotresje je verovali ili ne pozvao učenike osnovnih i srednjih škola na ulice, na demonstracije što je protivzakonito i protivustavno, jer politizuje naše đake i naše učenike, odnosno našu decu.

Taj bajni akademik u narodu zvani glavotres je žestoko napao nikoga drugog, nego glumca Nenada Jezdića. Znate zašto? Samo zato što se pojavio na otvaranju autoputa Miloš Veliki i bio u delegaciji koja je dočekala predsednika Aleksandra Vučića. Od mržnje akademik glavotres je izjavio da više neće kupovati, inače odličnu Jezdićevu rakiju i da će ga zapamtiti kada on dođe na vlast.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, zašto Dragan Đilas i akademik Dušan Teodorović, Vuk Jeremić i ostali izražavaju mržnju i napadaju Aleksandra Vučića i državu Srbiju?

Prvo, zato što je za razliku od njih Aleksandar Vučić veliki srpski patriota i veliki srpski rodoljub što ovi naravno nisu, kako ste videli.

Drugo, zato što je Aleksandar Vučić veliki srpski reformator, a ova gospoda nisu. Aleksandar Vučić je proveo reforme.

Treće, zato što je motor ubrzane modernizacije Srbije koju sada zaista sprovodi.

Četvrto, zato što Aleksandar Vučić vodi brigu o zdravlju svakog našeg građanina, ne samo u zemlji, nego i u regionu.

Peto, zato što je Aleksandar Vučić izuzetan borac i neumoran radnik za razliku od njih.

Šesto, zato što Aleksandar Vučić vodi zemlju vojnoj neutralnosti, sigurnoj bezbednosti i ekonomskom napretku.

Hvala, gospodine predsedniče Skupštine.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, drago mi je da ste vrlo često u ovom visokom domu sa svojim saradnicima, ponekad više ima njih nego, nažalost, pojedinih poslaničkih grupa u ovom visokom domu, što iz priloženog možemo videti, što govori o vašoj predanosti prema radu.

Siguran sam da ovi zakoni koji su na dnevnom redu ovih dana su izvanredni i da će oni biti realizovani u budućnosti, u jedno dogledno vreme, prateći vaš rad u dosadašnjim vladama Republike Srbije.

Poštovani građani, strategija razvoja savremenih, modernih država ili geopolitičku stratešku ocenu opredeljuju tri ključna resursa u budućnosti, i to energija, hrana i voda. Zato dovoljna količina energije predstavlja primarni resurs, a ujedno, obezbeđivanje dovoljnih količina ostala dva resursa, a to jeste hrane i vode.

Ako ovo imamo u vidu, jasan je značaj energetike u očuvanju dugoročne nacionalne bezbednosti naše zemlje, jer bez energetske bezbednosti nema ni govora o nacionalnoj bezbednosti Srbije.

Zato je bio u pravu naš srpski a svetski naučnik, Nikola Tesla, koji je rekao, citiram: „Razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog rada strogo su definisani energijom, dostupnom za korišćenje“, završen citat.

I naš predsednik Vlade Srbije iz 2014. godine, a danas aktuelni predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je u svom čuvenom Ekspozeu na stranici 28. rekao, citiram: „Zadatak ovog resora, misli se na Ministarstvo energetike, jeste da obezbedi energetsku stabilnost i bezbednost Srbije, odnosno dovoljne količine energije i energenata po održivim cenama“, završen citat.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi građani Republike Srbije, to je aktuelni predsednik Republike Srbije, a bivši predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, rekao 2014. godine. Danas smo to realizovali. Mi smo dostigli taj nivo, a bili smo na vrlo niskom nivou u toj oblasti.

I Vlada Ane Brnabić, kao Vlada kontinuiteta, posvetila je tom resursu energetike veliku pažnju. Dovoljno je spomenuti gradnju novog bloka termoelektrane Kostolac B3, a reč je o najvećoj investiciji u protekle tri decenije domaćeg energetskog sektora.

Energetska budućnost Srbije je u povećanju energetske efikasnosti, s jedne strane, izgradnje srednjih i velikih hidroelektrana i gasnih elektrana. To je budućnost. Mi trenutno smo energetski neefikasni i to nam je poznato. Zbog toga bacamo proizvodnju jednu termoelektranu. Zato je nama energetska efikasnost novi izvor energije i Srbija, kako vidite, Ministarstvo je predložilo i ide u tom pravcu.

Sve evropske zemlje će postepeno smanjiti proizvodnju električne energije iz uglja, ali to neće ići tako brzo, kao što je i rekao naš predsednik unazad dva dana. To će se odvijati postepeno. Neće niko zatvarati termoelektrane i kopove, ali neće ostati bez posla određeni broj radnika kao što nam prete određene nevladine organizacije.

Poljska neće zaustaviti svoje termoelektrane, nego tek 2050. godine to je po planu njihovom, kada se obezbedi energija iz drugih izvora i to će biti kod nas isti slučaj. Znači, ići ćemo postepeno.

Budućnost Srbije nije u malim hidroelektranama zato jer je reč o maloj proizvodnji i one treba da se grade samo tamo gde je prihvatljivo. Kroz izmene zakona koje uređuju oblast energetske efikasnosti biće osnovana uprava za energetsku efikasnost koja će se oslanjati ne samo na novac iz našeg republičkog budžeta, nego i na međunarodne partnere iz evropskih fondova i to je dobar plan i mislim da će se on realizovati.

Upravo kroz taj fond želimo da podržimo građane Republike Srbije da zamene prozore i vrata, jer ovih dana imamo dosta pitanja vezano za to, da rešavamo pitanje individualnih ložišta, jer su ona među najvećim zagađivačima danas kod nas. Da bi videli određene efekte, potrebno će nam biti određeno vreme i to neće biti za jednu godinu, smatra se, kao što je i ministarka predvidela, najmanje tri godine biće potrebno.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, za vreme stranke Dragana Đilasa ili za Evropu „Đilaša“, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, energetski sektor bio je devastiran, da ne kažem totalno uništen. Iz ovog sektora za njihove vlasti je 50 milijardi evra nestalo.

Od 2001. do 2012. godine slilo se u energetski sektor 20 milijardi evra bilo preko donacija, kredita i nekih kredita. U šta su utrošili te pare? Niko živ ne zna. Cene električne energije su za vreme njihove vlasti porasle za 628 puta i to su činjenice, a cene gasa porasle su za 450 puta.

Na uvoz električne energije izdvojili su tri milijarde evra, to je u vrednosti tri elektrane godišnje, a mi smo dostigli onaj nivo koji je predvideo predsednik Vlade, a sada predsednik Republike 2014. godine.

Da kažem, kako vidite u energetskom sektoru, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njihovi pajtosi uništili su našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše, a da su ostali samo godinu dana još na vlasti uništili bi i naše korenje.

Poštovani narodni poslanici, ja ću još vrlo kratko da zadržim vašu pažnju i građana Republike Srbije da vidimo razlike između ozbiljne državničke politike Aleksandra Vučića i SNS sa jedne strane i bolesne, destruktivne politike samozvanog, proglašenog šefa opozicije Dragana Đilasa i njegovih saradnika Vuka Jeremića i Boška Obradovića.

Prvo, imamo sa jedne strane nelegalno izgrađenu šupu u Savamali punu đubreta, koju je zastupao Dragan Đilas i danas zastupa, a sa druge strane imamo Beograd na vodi, ponos Beograda i Republike Srbije. Da li je tako uvaženi građani Beograda i Srbije?

S jedne strane, imamo većinsku Srbiju normalnih građana koji žive od svog rada koje zastupa Aleksandar Vučić, a sa druge strane imate lopove, prevarante, lezijedoviće, džabalebaroše, luftiguze koje zasniva Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Idemo dalje. S jedne strane imate korist i boljitak za sve građane Republike Srbije u zadnjih sedam godina, a posebno zadnje tri-četiri godine, koje zastupa Aleksandar Vučić, a sa druge strane imamo samo lične interese, privatne kombinacije, tajne račune napunjene pokradenim milionima koje zastupa Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Pođimo dalje. S jedne strane imamo izgradnju auto-puteva, cesta širom Republike Srbije koje predvodi Aleksandar Vučić, a sa druge strane imali smo devastirane ceste, poljske puteve koje je predvodio Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Idemo dalje. S jedne strane imamo izgradnju kliničkih centara, izgradnju bolnica, izgradnju domova zdravlja, izgradnju kovid bolnica u ovim teškim vremenima koje predvodi predsednik Aleksandar Vučić, a sa druge strane zapuštene, dotrajale zgrade, zgrade bolnica, domova zdravlja, neizgrađene kliničke centre, bolnice i domove zdravlja koje predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Pođimo dalje redom. S jedne strane, imate zapuštene osnove i srednje škole bez informacionih tehnologija, bez uvođenja interneta. Čak smo ovde napade imali u ovoj Skupštini kada smo to uvodili, koje su zastupali Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani imate izgradnju novih škola i rekonstruisane postojeće sa dualnim obrazovanjem i sa informacionim tehnologijama koje zastupa Aleksandar Vučić.

S jedne strane imate uništenu Vojsku Srbije, uništeno naoružanje, Vojsku Srbije svedenu na vatrogasno društvo, a sa druge strane, s jedne strane koju predvodi Vuk Jeremić i Dragan Đilas, a sa druge strane imamo danas vojsku na zavidnom novu, izuzetno dobro opremljenu koja je garant stabilnosti naše zemlje koju predvodi Aleksandar Vučić.

S jedne strane imali smo uništene tvornice, opljačkanu pljačkaškom privatizacijom privrede koju simbolizuju Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani imao izgradnju tvornica širom zemlje, pravu industrijalizaciju i modernizaciju Republike Srbije koju danas predvodi Aleksandar Vučić.

Idemo dalje. S jedne strane imate veliku nezaposlenost, 26,5% koju je simbolizovao Dragan Đilas i otpuštanje radnika, 743.000, ovo je tačan podatak, od 2008. do 2012. godine, koje simbolizuju, kako rekoh, Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a sa druge strane imamo smanjenu nezaposlenost sa 26,5% na svega 9%, izgradnju stotine fabrika, veliku zaposlenost koju sprovodi Aleksandar Vučić, modernizaciju Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić.

Na jednoj strani imate osam milijardi nenaplaćenih i oproštenih poreza i doprinosa kako bi brojna preduzeća kroz privatizaciju bila opljačkana, koju simbolizuju u prošlim vremenima Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani redovnu uplatu poreza i doprinosa i izgradnju stotine fabrika koje simbolizuje Aleksandar Vučić.

Na koncu, jednoj strani imate politiku priznanja Kosova kao nezavisne države koju simbolizuju Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Boris Tadić, Čeda Jovanović, Nenad Čanak i ostali, da ih ne nabrajam, ja sam citirao ovde njihove izjave koje oni simbolizuju, dotle, na drugoj strani imate politiku teritorijalnog integriteta Republike Srbije, politiku suvereniteta, politiku patriotizma i rodoljublja koju predvodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Neću da govorim o zaštiti i unapređenju čovekove okoline, vezano, poštovana ministarko, za ovu energetiku. Dozvoliće te, skrenuću vašu pažnju, uvaženi narodni poslanici, samo da kažem o bivšem ministru, jednom ministru koji se bavio ekologijom, a to je Oliver Dulić koji je bio predsednik Skupštine Republike Srbije.

Taj bivši ministar, a bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, platio je bilborde sa porukom – „Očistimo Srbiju“ više od pola miliona evra, i to kaže DRI.

Taj bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi bivšeg režima, a bio je i predsednik Narodne skupštine, nažalost, Republike Srbije, je za oglašavanje u jednom dnevnom listu platio pola miliona evra. Eto gde su, poštovani građani, otišle pare.

Taj ministar u bivšoj Vladi bivšeg režima, a bio je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Oliver Dulić, je za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ platio 25.000 evra, kaže DRI.

Taj isti ministar, Đilasov, Jeremićev, bivšeg režima, u bivšoj Vladi, je plaćao izdržavanje lavića na Paliću. To kaže „Politika“, naš uvaženi list, zaista, 23. septembra 2012. godine na stranici sedam.

Taj ministar bivšeg režima, Đilasov i Jeremićev, a bio je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Oliver Dulić, je sredstva Fondacije za zaštitu životne sredine koristio, verovali ili ne, za predizbornu kampanju DS. To je rekao Mlađan Dinkić ovde, u ovom visokom domu 21. septembra 2012. godine, u ovoj Narodnoj skupštini.

Kako se ponašao, rasipništvo, taj bivši ministar bivšeg režima, a bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije najbolje govori podatak, verovali ili ne, ali je učinio ovo - vodio je delegaciju na pojedine destinacije, 22 osobe 2009. godine kada je boravio u Kopenhagenu 11 dana. To je po brojnosti članova delegacija najveća u istoriji Srbije, a verujem, verovatno, i Evrope. Tako su trošili, poštovani građani, vaše pare Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i ostali luftiguzi.

Na kraju, dok naš predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ulaže sve svoje sposobnosti u vođenju politike mira, politike bezbednosti svih građana Republike Srbije, ne samo Republike Srbije, nego u okruženju i Evropi, politiku solidarnosti, što dokazuje svakodnevno na delu, politiku ubrzane ekonomske modernizacije Srbije, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku nemešanja u unutrašnje probleme drugih zemalja, za razliku od drugih naših susednih zemalja, dotle Dragan Đilas, za Evropu Đilaš, i Vuk Jeremić vode politiku punih, mnogobrojnih računa otvorenih u zemlji i inostranstvu i vode vrlo često politiku sramoćenja svoje zemlje i građana tužeći našu zemlju i građane na razne destinacije, evropske destinacije. Hvala. Podržaću ove amandmane.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, poštovani narodni poslanici, vrlo je važno doneti odluku o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, pored ostalog i zbog međunarodne aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije kako bi jačale međunarodni ugled naše otadžbine.

Moram da kažem da bivša vlast, oličena u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i Borisu Tadiću, nam je ostavila pored ostalog zemlju ekonomski, infrastrukturno, industrijski devastiranu. Danas je ta zemlja, Srbija ekonomski, infrastrukturno, industrijski na zavidnom nivou. Bivša vlast Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju sa urušenom vojskom Srbije, svela je na vatrogasno društvo. Danas je vojska Srbije na zavidnom nivou i garant mira i naših građana i naše otadžbine. Bivša vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju sa najgorim zdravstvom u Evropi, bili smo poslednji, 36 na rang listi. Danas je to zdravstvo među 15 najboljih zemalja u Evropi. Bivša vlast Dragana Đilasa ili za Evropu Đilaša, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju ekonomski uništenu pljačkaškom privatizacijom, dovedeno do bankrota. Danas je ta zemlja, Srbija ekonomski stabilna i stabilnim finansijama. Bivša vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju bez nade i vere njenih građana u budućnost. Danas je ta vera naših građana na solidnom nivou, kada je u pitanju budućnost.

Na kraju, bivša vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju Srbiju sa prevelikom zaduženošću i na kraju, ostavila nam je zemlju bez međunarodnog ugleda. Danas je zaduženost na evropskom nivou, a međunarodni ugled naše otadžbine na zavidnom nivou.

Međutim, politika SNS i njenog predsednika, Aleksandra Vučića povratila je taj međunarodni ugled naše zemlje, zato je razmena iskustava parlamentaraca izuzetno važna za sve zemlje, posebno je važna u ovim teškim pandemijskim vremenima, zbog Kovida-19. Naše iskustvo i naše zemlje je izuzetno bitno za zemlji u okruženju i za ostale svetske zemlje kao iskustvo drugih zemalja za nas.

Naši poslanici trebaju pored ostalog u tim međunarodnim institucijama da promovišu našu zemlju, onakvu kakva ona zaista jeste i zato je izuzetno važno ko su predstavnici, slažem se sa prethodnom narodnom poslanicom, ko su predstavnici u tim međunarodnim organizacijama.

Iskustvo govori da nisu bili najbolji, a evo ja ću dati i primer, vlast bivša Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, nije promovisala našu zemlju onako kako je zaista trebalo i kako će oni promovisati našu zemlju, kad njihov opozicioni predstavnik blati srpski narod i državu, ovde u zemlji, kako će oni kad se nađu kao narodni poslanici ili članovi interparlamentarnih delegacija promovisati našu zemlju.

Njihov saborac Petričić kaže, evo primera da vidite šta kaže za naš narod i građane Srbije i za našu zemlju, citiram – ovaj narod je neprosvećen i naivan. Srbija je zemlja u kojoj živi glupo i slepo roblje, završen citat.

Je li to gospodine Đilasu, Vuče Jeremiću i Borise Tadiću, vaš odnos prema srpskom narodu i prema srpskoj otadžbini, kada nazivate srpski narod neprosvećenim, naivnim i glupim i slepim? Hoćete li tako promovisati našu zemlju, ako ne daj Bože dođete sutra na vlast?

Ili drugi primer. Kako nas je predstavljao Đilasov, odnosno Đilasov Jeremić u Ujedinjenim nacijama? Setite se, prebacili su pregovore iz Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju. Jel tako su nam predstavili i doveli Euleks, a i postavili ono nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu i time zabili nož u leđa vlastitoj otadžbini.

Kada sam već kod ovog nesrećnog Vuka Jeremića, dozvolite da kažem da i kao Đilas tako i Vuk Jeremić vodio je računa dok je bio u međunarodnim organizacijama, u ovom slučaju u Ujedinjenim nacijama, samo o svom vlastitom džepu. On je uporedo osnovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, umesto da se bori za međunarodni ugled naše zemlje, on je dobio na račune 200.000 dolara iz Mongolije. I danas se bavi politikom, taj Vuk Jeremić član međunarodne bande lopova i prevaranata, jer do danas nije objasnio građanima Srbije na ime kojih usluga je dobio taj novac?

Isti Vuk Jeremić je u vremenu od 2013. godine do 2017. godine dobio čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora.

Poštovani građani i do dana današnjeg Vuk Jeremić nije objasnio na ime čega je to dobio, a evo ga preti da neće izaći na izbore, već da će ulicom pokušati da osvoji vlast, ali se prevario u tom svom računu.

Nadalje, Vuk Jeremić je 4,5 miliona dolara dobio od fantomske energetske kompanije, kompanija koja posluje u Šangaju i Hong Kongu. Evo ga ovde sa Draganom Đilasom. Pa i Đilasovi su računi u Hong Kongu.

Znači, sarađivali su već u to vreme zajedno sa međunarodnom bandom lopova i prevaranata, gde su operisali njihovi bliski saradnici, pogotovo Vukovi prijatelji i saradnici uhapšeni su kasnije u SAD zbog korupcije i pranja novca Patrih Ho i Šeif Tidijangadio. Evo to su njihovi poslovni partneri i tako su uništavali finansijski i ekonomski sistem naše zemlje i predstavljali nas u međunarodnim organizacijama.

Taj nesretni Vuk Jeremić je dobio 120.000 dolara od Katara i ambasade u Berlinu 200.000 dolara. Ja ga sada pozivam da građanima Srbije objasni na ime čega je dobio toliki taj silan novac iz inostranstva.

I da ne oduzimam dalje vreme, poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici dok se naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno bori i vraća međunarodni ugled naše zemlje Srbije provodeći politiku mira, ne samo u regionu i Evropi, nego i u svetu, politiku stabilnosti, politiku ubrzanog ekonomskog razvoja, politiku zdravlja svih naših građana i u okruženju, dotle Dragan Đilas i Vuk Jeremić vode računa samo kako će prikriti svoje račune, a Dragan Đilas na 53 računa i 17 zemalja opljačkani od građana Republike Srbije.

Poštovani potpredsedniče, dr. Orliću, kao i moje kolege narodni poslanici SNS, glasaću za ove odluke. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, poštovani Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da kažem da nam je prethodni režim Dragana Đilasa ostavio zemlju ekonomski, infrastrukturno, industrijski totalno devastiranu, a danas u tim delatnostima stojimo na zavidnom nivou. Taj isti Đilasov i Jeremićev režim ostavio nam je zemlju bez međunarodnog ugleda. Danas Srbija ima zavidan međunarodni ugled. Đilasov i Jeremićev režim ostavimo nam je zemlju sa urušenom Vojskom Srbije. Danas je Vojska Srbije na zavidnom nivou. Đilasov i Jeremićev režim ostavio nam je Srbiju u zdravstvenom sistemu koji je bio poslednji u Evropi, a danas je među prvih 13 zemalja u Evropi.

Na koncu, ostavio nam je pravosuđe koje je bilo poslednje u Evropi, a danas je ono, s obzirom na ono vreme, ipak na zavidnom nivou i upravo izbor ovih sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju predstavlja modernizaciju i pravosuđa, pored materijalne osnove gde se mnogo postiglo, a postiže se i na području obučenosti sudija.

Sve ove sudije koji su danas ovde pred nama, kao kandidati, ispunjavaju osnovne kriterijume, bilo da se radi o stručnosti, obučenosti ili dostojnosti. Posebno podvlačim ovo pitanje dostojnosti sudija. To je, da ne kažem, jedna od tri glavne karakteristike svakog sudije.

Sad, kad uporedimo stranku bivšeg režima Tadića, Jeremića i Đilasa, da li su se oni prilikom izbora sudija pridržavali tih kriterijuma? Naravno da nisu, niti stručnosti, niti obučenosti, niti dostojnosti. Jedini kriterijum je bio pripadnost DS, čak su opštinski odbori DS davali predloge za izbor sudija.

Poštovani narodni poslanici, zbog toga nam je sudstvo za vreme Đilasove vladavine bilo u očajnom stanju. Kadrovanje je bilo na jako niskom stepenu. Kako su kolege rekle 837 sudija je ostalo van stroja, da kažemo, i 200 zamenika tužioca. Neke su sudije umirale od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Po oceni sindikata u pravosuđu 20 sudija je preminulo zbog reizbora. To je bilo sudstvo za vreme bivše vlasti.

Moram da kažem, i to vrlo često ističem kad govorim o pravosuđu, da je Đilasovo sudstvo kod izbora sudija napravilo jedan od najvećih skandala u istoriji pravosuđa sveta, a to je da su izabrali mrtvog sudiju za sudiju, iako je predsednica VSS Nata Mesarović, inače rođaka Borisa Tadića, po toj osnovi je i došla na čelo VSS, izjavila da je izvršila razgovor sa svim kandidatima i da je potrošila 200 časova na razgovor. To znači čitav jedan mesec dana.

Vrlo je interesantno i kako je u vreme Đilasove vladavine izabrana sudija Sonja Brkić za sudiju, iako je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK. Zakon o sudijama tada je izričito to zabranjivao. Međutim, ona se nije toga pridržavala. Sonja Brkić je u RIK-u, tada protivpravno, uzela 2.673.000 dinara. Odbila je da vrati taj novac.

Kako se bavila pitanjem pravosuđa tada i Evropska komisija, ona je dala vrlo negativnu ocenu o reformi sudstva od 2008. do 2012. godine. Na stani 96. u knjizi „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine stoji, citiram – reforma koju sprovodi vlast bile su kao najgora moguća stvar u Srbiji, završen citat. Evo, to je pravosuđe kakvo je bilo.

Danas kad uporedimo sa dolaskom za ministra pravde gospodina Selakovića, a kasnije i Nele Kuburović, a sa sada već aktuelne ministarke, situacija se drastično menja. Da li je ono onom nivou na kojem bi zahtevala EU, na primer? Sigurno da nije, ali je na tom nivou da je bolje nego u nekim članicama EU. I to moramo da kažemo. Upravo i reforme koje će sad ovaj saziv Skupštine i Vlade sprovesti idu ka tome da će se sudije birati, zapravo da će sudije birati samo pravosudni organi.

Što se tiče predmeta, moram da kažem da je na početku sprovedenih Đilasovih reformi bilo nerešenih 780.000 predmeta. Znači, 2008. godine, a 2012. godine, umesto da se smanji, on se povećao na tri miliona. Dakle, za 2.180.000 se povećao. U 2019. godini prepolovljen je taj, pa umesto tri i po, imamo milion i po nerešenih predmeta. Tako je izgledalo Đilasovo, Jeremićevo i Tadićevo sudstvo. Više su radili protiv sudstva, nego za sudstvo.

Kad smo već kod Jeremića, možda bi sudstvo i tužilaštvo trebalo sa njim da se pozabavi, sa onim što taj čovek radi, što je radio i što danas radi. On je osnovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. To je taj njegov centar za pranje finansijskih sredstava.

Samo da napomenem da je Jeremić dobio 200.000 dolara iz Mongolije. Do dana današnjeg nije objasnio na ime kojih usluga je te pare dobio. Samo u vreme od 2013. do 2017. godine dobio je čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora. Do dana današnjeg nije objasnio građanima Srbije na osnovu čega je dobio te pare.

Dalje, Vuku Jeremiću je 4,5 miliona dolara uplaćeno iz sumnjivih, fantomskih energetskih kompanija koje posluju u Šangaju i Hong Kongu. Gle čuda, u Hong Kongu se susreo sa Draganom Đilasom, je li? Tu su operisali njegovi prijatelji, Jeremićevi saradnici koji su kasnije uhapšeni, kako znate, u Sjedinjenim Američkim Državama zbog korupcije i pranja novca – Patrik Ho i šeik Tidian Gadio. Ta četvorka, dakle, Jeremić, Đilas, Patrik Ho i šeik Tidian Gadio su međunarodna grupa lopova i prevaranata. Vuk je dobio i 120.000 dolara od Katara i ambasade u Berlinu 200.000 dolara.

Pozivam Vuka Jeremića da građanima Srbije objasni na ime čega je dobio taj silan novac iz inostranstva.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, ne samo građana Srbije, već i regiona, politiku ubrzane ekonomske modernizacije, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji, a i okruženju, dotle Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boris Tadić blate našu zemlju i građane Srbije, tužeći raznim tzv. međunarodnim organizacijama, a u smislu da Đilas prikrije svoje pare na Mauricijusu, Hong Kongu, Hrvatskoj, Holandiji, u 17 zemalja i 53 računa. Verovatno će još biti tih računa i tih zemalja.

Na koncu, mislim da bi sud i tužilaštvo zaista trebali malo duže da se pozabave, a verujem da se i bave gospodinom Đilasom. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne Skupštine, poštovani predsedniče Milojeviću, naravno da ću kao i moje kolege koje su danas govorile, glasati za izbor sudkinje Vasović, pored ostalog i zbog toga što je ona osoba, koja je napredovala u svom sudijskom poslu, najniže sudske instance do najviše sudske instance i što ste nas uverili na bazi i biografije njene da ona poseduje i stručnost i obučenost i dostojnost.

Na ovo dostojnost posebno, akcentujem jer kod izbora sudija u bivšem režimu, stanka bivšeg režima nije se pridržavala oličena u Draganu Đilasu, Borisu Tadiću i Vuku Jeremiću, nisu se pridržavali ovih kriterijuma i merila za izbor sudija, niti stručnosti, niti obučenosti, niti dostojnosti.

Ja nemam vremena toliko da govorim o pojedinim izborima iz tog vremena, pa da građani Republike Srbije to vide, ali znam da vi to jako dobro znate. Oni su se držali samo jednog kriterijuma, a to je, pripadnost DS, kao što su kolege govorile u biografijama sudija u prošlom mandatu, naš predsednik poslaničke grupe dr. Martinović je donosio biografije gde je direktno pisalo da su članovi DS, ili predloženi ili po predlogu opštinskih ili regionalnih odbora DS. Toga više nema.

Zašto to kažem? Upravo zato, što nam je tada sudstvo bilo najgore u Evropi i to vi vrlo dobro znate, a znamo i mi narodni poslanici, to je po oceni evropskih zvaničnika u to vreme, jer sudstvo za vreme Đilasove vladavine, bilo je u očajnom stanju, to je takva ocena bila, a možemo slobodno reći a verujem da ćete se i vi složiti da se ono kretalo od nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija, do neuravnoteženosti krivičnih dela, neke su sudije umirale od nepravde.

To je to kritično stanje, koje je bilo u to vreme i haos koji je vladao, a neki su izvršili samoubistvo, i pet sudija je izvršilo samoubistvo, kaže sindikat pravosuđa, a najmanje se 20 razbolelo, i preminulo zbog reizbora o kojima su danas moje kolege, uvaženi narodni poslanici, govorili.

Bez funkcija ostalo je tačno 837 sudija i 200 zamenika tužioca u to vreme.

I moram da kažem, na osnovu podataka koji su meni bili dostupni zadnjih 7,8 godina, radilo se o najboljim sudijama, često vrlo stručnim i vrlo dostojnim, i to je, kako bi Đilasova i Tadićeva stranka rekla, bilo suočavanje sa prošlošću, tako su oni to iz 90. tih godina obrazloženje dali. Đilasovo sudstvo je kod izbora sudija napravilo onaj presedan koji ja vrlo često kada vi dođete predstavnici pravosuđa u ovaj visoki dom, napominjem a to je da je napravilo jedan od najvećih skandala, ako ne i najveći skandal u istoriji pravosuđa sveta, time što su izabrali, verovali ili ne, poštovani građani mrtvog sudiju Ljubišu Ristića, iz Požege, za sudiju. On je preminuo 6 meseci ranije, oni su ga izabrali za sudiju.

Takav je haos bio u pravosuđu. Gle čuda, ovo je jako važno, Đilasova predsednica VSS, gospođa Nata Mesarović, o kojoj su danas ovde narodni poslanici ovde govorili, izjavila je da su svi kandidati tada za izbor sudija proveravani i da je na proveru za izbor, za proveru kandidata potrošila 200 časova, a to je otprilike jedno mesec dana, svakog dana rada. Do dana današnjeg, a ja je sada pozivam, pošto ovih dana često gostuje na medijima pod kontrolom Dragana Đilasa da objasni građanima Srbije i nama narodnim poslanicima kako je obavila razgovor sa mrtvim sudijom? Neka nam to objasni.

Kako gospodin Đilas i njegovi saradnici, raspršeni u manjim minijaturnim strankama mogu objasniti da su izabrali za sudkinju Sonju Brkić, a moram da kažem da je i Nata Mesarović, rođaka Borisa Tadića, i po njegovom nalogu da je izabrana za predsednicu suda, i kako mogu objasniti da su izabrali Sonju Brkić, za sudiju, koja je kršila zakon o sudijama?

Gle čuda, što je nezamislivo, da je istovremeno vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK, a Zakon o sudijama je tada to izričito zabranjivao. I ne samo to. Sonja Brkić je u RIK tada protivpravno uzela 2 miliona i 673 hiljade dinara i sve se vrtelo oko love, što bi naš narod rekao.

Odbila je da vrati te pare. Tako je radilo pravosuđe za vreme Tadića, koji ovih dana ne silazi sa medija, pod kontrolom Dragana Đilasa, za vreme Tadića i za vreme Vuka Jeremića i Dragana Đilasa.

Da je ovo istina, ne kažemo samo mi, to kaže i Evropska komisija u to vreme za 2010. godinu pisala je, citiram – Reforme koje provodi vlast u Srbiji, predstavljaju posebnu zabrinutost, i dali su takvu ocenu ovim reformama kada su otpustili najstručnije sudije.

Ovo je citat iz knjige „ Reforma pravosuđa u Srbiji 2008. – 2012. godine“, str.96, 97 i dalje se nastavlja u toj knjizi, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan i rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme, koje provodi vlast bile su kao najgora moguća stvar, završen citat.

Poštovani narodni poslanici, da li možete zamisliti u kakvoj situaciji su bili građani Srbije, a i pravosuđe u to vreme? Ovo je objavio naš ugledni list „Politika“ 7.7.2012. godine.

Da ja ne uzimam mnogo vremena. Dolaskom gospodina Selakovića za ministra situacija se promenila. Više sudije nisu političari, kao što je u ono vreme bivalo, bavili se politikom, a i danas u liku sudija Majića o kojem ja neću govoriti, jer o tome je najbolje danas govorio naš uvaženi poslanik Jovanov, izuzetno obrazložio, ali dozvolite samo da kažem jednu rečenicu. Sudija Majić je oslobađajućom presudom zločinačke šiprtarsko gnjilanske grupe oslobodio šiptarske silovatelje i ubice Srba.

Zato je, verovali ili ne dobio nagradu Evropskog pokreta u Srbiji i s tim se on diči, tom oslobađajućom presudom koljača OVK nad Srbima ponovo je masakrirao sudija Majić srpske žrtve. Ja mu to kažem i voleo bih da dođem u ovaj visoki dom, kao što reče kolega Arsić, pa da vodimo dijalog oko toga.

Kako rekoh, dolaskom gospodina Selakovića za ministra pravde, situacija se drastično menja na bolje.

To je nastavljeno i za vreme Nele Kuburović i sadašnje aktuelne ministarke. Međutim, trebaće zaista mnogo vode da prođe Dunavom da se pravosuđe u Srbiji dovode na zavidan nivo, jer u sistemu su pravosuđa, ostale sudije koje su oni još izabrali koje nemaju osnovne uslove za izbor sudija, niti stručnost, niti dostojnost, niti obučenost.

Da nisu imali stručnost ni dostojnost ne samo sudije nego i advokati, ja ću vam dati jedan primer. Advokat, Srđan Popović nije imao dostojnosti. Obratite pažnju, uvaženi narodni poslanici. Znate šta je on rekao, šta je radio taj čovek? Godine 1993. potpisao je jedan dokument zajedno sa Margaret Tačer, sa Mirkom Kovačem i još sa pojedini opskurni ličnostima tražili su da se bombarduje naša otadžbina.

Ne samo to. Taj čovek je opisao Srbiju kao „anus mundi“, moram prevesti radi građana, a to je latinska izreka, kao „šupak sveta“.

Dakle, rekao je da su Srbi ono što se nalazi u anusu, a to znači u šupak. To nije patriotizam, gospodine Marinkoviću, jer ste vi rekli da svaki sudija treba da bude patriota, i to je tačno, a jedan deo advokata i sudija to zaista nisu imali.

Moram da kažem, da na početku reforme koju su provodili Đilas, Jeremić i Tadić 2008. godine, broj nerešenih predmeta je bio 780.000, a u 2012. godini, gle čuda, kada se završila reforma umesto da se smanji, ono se povećalo na tri miliona. E, to je ta reforma koju su, oni gospodine predsedniče provodili. Taj broj, moram da kažem se prepolovio dolaskom SNS 2019. godine, na milion i 500. Sve su oni radili da unište sudstvo.

Tako je izgledalo sudstvo za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Borisa Tadića. Više su radili protiv sudova i građana nego za sudove i građane.

Kako je njihovo sudstvo radilo? Ja ću sada izneti jedan primer. Moram da kažem da su sve politički radili. Na primeru jednog predsednika političke stranke, danas aktuelnog, a to je Saša Radulović koji stalno napada poslanike Srpske napredne stranke i predsednika Republike, to mu je stalna tema.

Da kažem građanima ko je taj Saša Radulović, zvani kralj stečaja. Kao stečajni upravnik namestio je milionske vredne knjigovodstvene poslove firmi svoje supruge. To je taj Saša Radulović.

Godine 2011. je kažnjen sa 100.000 dinara. Taj antivakser, Saša Radulović je isplaćivao novac sa stečajne mase, kome je hteo i kako je hteo, bez saglasnosti suda i bez saglasnosti države Srbije.

Zbog tih nezakonitih poslova Sašu Radulovića kaznila je i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, a krim ga je proglasio i Privredni sud u Beogradu koji ga je razrešio dužnosti stečajnog upravnika. To je taj kralj stečaja, Saša Radulović, a danas se bavi politikom.

Kao stečajni upravnik građevinskog preduzeća Novi autoput 2011. godine, milionski vredan računovodstveni posao, da li znate kome je dao? Dao je kompaniji koja se zvala „E biznis servis“. Da li znate čija je to, poštovani građani, kompanija? Registrovana je na njegovu suprugu u kojoj je Radulović bio suvlasnik.

Kada je postao ministar u Vladi Republike Srbije nikada se nije odrekao pozicije stečajnog upravnika, u čak 14 preduzeća. Zato su ga, ne ja, često novinari mene prozivaju da sam ga nazvao, ja i Marijan Rističević, kralj stečaja, nego su ga gospoda novinari nazvali kraljem stečaja. To pokazuje njegov odnos prema državi, a danas proziva predsednika države, svakodnevno, Aleksandra Vučića.

Samo još dve, tri rečenice, da naslove pročitam iz tog vremena u jednom uglednom listu.

Tako je 14. aprila 2011. godine, jedan ugledni list objavio naslov: Policija češlja kralja stečaja.“ Evo, oni su dali, novinari, a ne moja malenkost.

Takođe, 16. aprila 2011. godine: „Kralj stečaja ojadio šećerane.“

Dana 31. maja 2016. godine, naslov: „Raduloviću, bruko, koliko si maznuo miliona?“

Radulović, Đilas, Tadić i Jeremić ne treba da se bave politikom. Politikom treba da se bave časni ljudi, a ne muljatori, ne džabalebaroši, ne lezijedovići, kakvi su oni.

Na kraju, dok naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, svakodnevno poštovani građani, vi ste očevici, vraća međunarodni ugled Srbije sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije i politiku zdravlja svih naših građana, i u okruženju, Dragan Đilas, Boris Tadić, Saša Radulović blate našu zemlju.

Evo, Saša Radulović nedavno psuje državu Srbiju i građane Srbije, trošeći opljačkane pare iz džepova poštovanih građana Srbije. Verujem da tužilaštvo ipak radi svoj posao.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dr Orliću, popis stanovništva je izuzeto važan za sve naše građane. On nije samo formalni popis, on je značajno nacionalno identitetsko pitanje kako srpskog naroda, tako i drugih nacionalnih zajednica u našoj zemlji.

Poštovani narodni poslanici, bilo bi dobro kada bi mogli dobiti i popis stanovništva dijaspore naše, što je vrlo teško učiniti kada popis našeg stanovništva radimo, jer mi danas ne znamo koliko imamo srpskog naroda, odnosno Srba u dijaspori.

U zadnjih nekoliko godina imamo te približne cifre. Na primer, znamo da ih u Austriji ima 300.000, od toga samo u Beču 191.000, u SAD 350.000, Nemačkoj 460.000, skandinavske zemlje 180.000, Velika Britanija 55.000, Francuska 100.000, Kanada 170.000, Švajcarska 130.000, Rusija 20.000, Rumunija 16.000, Grčka 6.000, Australija 69.000. Dakle, ne računajući Republiku Srpsku, BiH i Makedoniju preko dva miliona za sada, ali bilo bi dobro kada bi bar ove na privremenom radu, ali mislim da će se to obuhvatiti sa popisom, bar ovih koji su na privremenom radu u inostranstvu.

Poštovani narodni poslanici, mi svakodnevno, zaista svakodnevno imamo napade verbalne na predsednika Republike, Aleksandra Vučića. Ovaj put imamo strašne napade, ali u kontinuitetu Vuka Jeremića ili člana međunarodne bande lopova i prevaranata. Samo dva datuma da dam da vidite, imam ih 20 u zadnjih četiri, pet godina, 27. februara 2019. godine, kaže – Vučić se zalaže za nezavisnost Kosova. Godine 2020. avgusta 30, Vučić je obećao nezavisnost Kosova. Godine 2018. novembra 29. rekao je – Vučić je izdajnička bitanga.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, danas pred licem građana Republike Srbije da to zaista više, što bi narod rekao, raskrstimo, da vidimo ko je izdajnička bitanga, je li to Vuk Jeremić sa saradnicima ili je to Aleksandar Vučić.

Za razliku od Jeremića, Aleksandar Vučić je veliki srpski reformator, veliki srpski graditelj i branitelj naše otadžbine, a iznad svega veliki srpski patriota i, poštovani građani, koji nikada, ama baš nikada, neće raditi protiv interesa naše zemlje, niti se odreći Kosova i Metohije, kao što su ga se odrekli Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boris Tadić i njihovi drugi saradnici. Pokušaću danas da dam zaista argumente i da optužim opozicione političare za izdaju otadžbine.

Vuk Jeremić, član međunarodne grupe lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Pouom decembra 2008. godine rekao: „Ulazak Kosova i Metohije u Ujedinjene nacije je najbolje čemu se Srbija treba da nada“. Ko je sada izdajnička bitanga? Je li to ikad rekao Aleksandar Vučić ili je to Vuk Jeremić?

Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanja kosovskog problema iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti i time po ko zna koji put, Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata, zabio nož u leđa vlastitoj otadžbini. Ko je izdajnička bitanga? Da li je to Aleksandar Vučić ili Vuk Jeremić?

Kad smo kod Vuka Jeremića, poštovani potpredsedniče, dr Orliću, Vuk Jeremić je jako opasan čovek. Verujte da je opasan čovek, jer obično manji ljudi rastom znaju biti opasni, kao što je Napoleon bio, ali vidite šta je Vuk Jeremić uradio – zapretio je svom bivšem stranačkom kolegi Nebojši Krstiću: „Ti ćeš, Krle, poslužiti za primer kako prolazi izdajničko smeće kada dođe kraj vremenu zla, za to ću se ja lično potruditi“, 30.03.2021. godine. Dakle, vidite o kakvoj se tu osobi zaista radi.

Zoran Živković. Taj ovih dana ne napada samo predsednika Republike nego i Gašića. Zoran Živković je decembra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: „Meni je sve jedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija“. Evo, vidite, poštovani građani, ko je izdajnička bitanga, da li je to Zoran Živković ili je to neko drugi?

Nanad Čanak, u narodu zvani „gicoje Nešo“, je 5.03.2017. godine rekao: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“ i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Kad smo već kod gospodina „Neše gicoja“, on je 1990. godine predložio, verovali ili ne, poštovani građani, za predsednika Republika Oto fon Habsburga i tako ponizio svoju otadžbinu.

Čankov programski dokument Lige socijaldemokratske Vojvodine jeste – Vojvodina republika. I ono što je veoma važno, nemački diplomata Gert Arens je u knjizi „Diplomatija na rubu“ otkrio kako je Nenad Čanak poslalo lordu Karingtonu i Konferenciji o Jugoslaviji dokument pod nazivom „Memorandum o Vojvodini“, u kome je naglasio i zalaže se kako „istorijski uslovi iz 1945. godine, kada se Vojvodina pridružila Srbiji i Jugoslaviji više ne važe i budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako Srbija ne prihvati, onda će ona biti nezavisna i neutralna demilitarizovana država.“ Ko je izdajnička bitanga? Da li je to Aleksandar Vučić ili ovi nabrojani, a među njima i Nenad Čanak, koji ovih dana ne silazi sa TV ekrana, blateći našu zemlju i proglašavajući srpske heroje za zločince.

Idemo dalje. Boris Tadić, u narodu zvani „lipicaner“, je 27.07.2006. godine u razgovoru sa izaslanikom Vizner pružio uveravanja da je u sebi „obradio i prihvatio nezavisnost Kosova kao izbor“, zamislite, a optužuje ovih dana Aleksandra Vučića za ono što nikada Aleksandar Vučić nije učinio niti će učiniti.

U razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom izjavio je, taj Boris Tadić, u narodu znani kao „lipicaner“: „Nezavisnost Kosova i Metohije ne znači gubitak ako se podesno – podvlačim „podesno“ – odredi u glavama birača“ i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje. Kad kažem – izdajničke bitange, dozvolite da to ipak kažem da u našem Krivičnom zakoniku stoji: „Ko silom ili na neki drugi način protivustavno pokuša da otcepi neki deo teritorije Republike Srbije, kazniće se zakonom od tri do 15 godina“. Da budemo načisto. Idemo dalje.

Sergej Trifunović, u narodu znani kao „Sergej pišoje“, zašto, zato što je izjavio da će on pišati po grobu predsednika Republike Aleksandra Vučića, on je 31.01.2019. godine izjavio, citiram: „Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima“, završen citat. Time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Saša Janković, u narodu znani kao „Sale prangija“, je 3.08.2017. godine izjavio, citiram, to je bio predsednički kandidat, zamislite ko je bio predsednički kandidat, citiram: „Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova“. Time se i „Sale prangija“ svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Čedo Jovanović, u narodu znani kao „Čedo šmrkanović“, je 29.09.2015. godine izjavio: „Država Kosovo je nepovratan čin koji pokušavaju da ignorišu samo neodgovorni političari“, i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Dragan Đilas, u narodu znani kao „Điki mafija“, je 13.08.2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova Američke ambasade u Beogradu Dženifer Braš izjavio, citiram: „Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“, i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Ko je, poštovani građani Republike, izdajnička bitanga vidite sada.

Idemo dalje, prof. dr Rade Veljanovski među profesorima poznat kao „Rade jajara“, zašto jajara, verovatno ste čitali, zbog toga što je vršio određene nečasne radnje oko doktorata, 21.04.2018. godine je izjavio, zamislite prof. dr Veljanovskog, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u Ujedinjenim nacijama“, i time se prof. dr Rade Veljanovski, u narodu zvani kao „Rade jajara“ svrstao u izdajničke bitange naše zemlje, a on nam popuje svakodnevno u Gradskoj skupštini grada Beograda.

Idemo dalje, Boško Obradović, u narodu znani kao Boško nasilnik, je 13. juna 2019. godine, na tajnom sastanku, u rezidenciji američkog ambasadora, u Beogradu, ćutke priznao nezavisnost Kosova. Kako? On tada ni jednom rečju nije protivrečio Kajlu Skotu i Metiju Palmeru, koji su više puta ponovili, citiram - da je Kosovo nezavisna država, završen citat i time se svrstao i Boško Obradović, u narodu znani kao Boško nasilnik, kao izdajnička bitanga naše zemlje.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, ovaj spisak nije gotov i kratak, trebalo bi mnogo vremena da nabrojim i dalje od akademika prof. dr Dušana Teodorovića, koji se odrekao Kosova i drugih akademika i uglednih, po navodnike, ljudi.

Evo, poštovani građani Republike Srbije kako opozicionari i njihovi lideri izdaju Kosovo i sramote svoju zemlju, na svakom koraku. Ko je izdajnička bitanga? Nikada, ama nikada, od predsednika država niste ovakve reči, kao što su oni rekli, izgovorili. Naprotiv, dok naš predsednik Aleksandar Vučić, svakodnevno vraća i međunarodni ugled naše zemlje, širom sveta, ali i traži kompromisno rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu i sprovodi politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana ne samo u Republici Srbiji, nego i u okruženju, i politiku ubrzanog ekonomskog napretka, politiku kompromisa, kao što rekoh kosovskog problema i u ovim teškim vremenima, dotle bitanga Dragan Đilas, i bitange njegovi saradnici, koje sam nabrojio, zajedno sa drugim čelnicima Saveza za Srbiju čine sve da sačuvaju svoje opljačkane milione i dolare na računima Mauricijusa, Švajcarske, Bugarske, Hrvatske, Slovenije, Litvanije, na 53 računa u više od 17 zemalja.

Kako vidite, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, nemojte da vas čudi što su opljačkali zemlju. Oni su se odrekli davno Kosova i Metohije. Aleksandar Vučić nikada se neće odreći naše južne sprske pokrajine, ja mislim da nam je danas svima jasno ko se bori za teritorijalni integritet naše otadžbine, a ko prodaje otadžbinu na svakom koraku. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, doktore Orliću, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Srbija se opredelila za gradnju, kako reče naš uvaženi poslanik Marijan Rističević, mostova, a ne zidova u regionu i svetu.

Za politiku mira, politiku solidarnosti, politiku bezbednosti i politiku ubrzanog ekonomskog razvoja, a kako ja često volim da kažem, a motor ubrzanog društveno-ekonomskog razvoja je naš uvaženi predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Poštovani narodni poslanici, posebno smo zainteresovani za saradnju sa Bosnom i Hercegovinom, ali i Republikom Srpskom i muslimansko-hrvatskom federacijom, bez obzira na našu prošlost i tretiranje te prošlosti. Prošlost možemo i moramo istražiti na bazi istorijskih izvora. To moramo učiniti i mi i Bošnjaci i Hrvati zbog naše budućnosti.

Kada je u pitanju nesretni rat u Bosni i Hercegovini, verovatno se nećemo složiti još uvek po tretiranju te prošlosti sa Bošnjacima i Hrvatima. Isto to vredi i po pitanju Srebrenice. Nauci, poštovane dame i gospodo, moramo dati prednost, tragajući za istinom, pa makar ona zadirala u najsvetije temelje jednog pojedinog naroda.

Kada je u pitanju Srebrenica, najvažnije o Srebrenici znati da se na njenom području ginulo u vremenu od 1992. do 1995. godine. Srpska populacija u području Srebrenice bila je izmasakrirana od strane muslimanskih snaga. Srpsko stanovništvo u Srebrenici, njih oko 1.500 koji nisu pobegli, bili su svi pobijeni, a kuće spaljene. U tom času komandant muslimanskih snaga bio je Naser Orić, koji nije osuđen za ratne zločine, niti za zločine protiv čovečnosti. Konačni spisak srpskih zločina u Srebrenici i okolini iznosi 3.262, a od toga 880 stradalo je iz redova vojske i policije, dok su 2.382 žrtve bile civili.

Najviše Srba stradalo je u 1992. godini, više od 71% od ukupnog broja žrtava u tom kraju. Međutim, takozvana međunarodna zajednica bila je slepa i gluha za ove krvave srpske nevine žrtve. Muslimani su spalili oko 200 okolnih srpskih sela. Glavnu odgovornost za taj deo rata i te pogibije snose zapadni državnici koji su priznali nezavisnost Bosne i Hercegovine pre dogovora njena tri konstitutivna naroda Srba, Bošnjaka i Hrvata, znajući da će se upravo taj čin dovesti do rata i krvoprolića.

Posle toga, zapadne sile predvođene sa SAD, minirale su, kako znate dame i gospodo narodni poslanici, Lisabonski sporazum 1992. godine. Upravo je to bila inicijalna kapisla za otpočinjanje krvavog rata u BiH.

Kutiljerov plan iliti Lisabonski sporazum zasnivao se na tri stuba i to suverenosti BiH, ravnopravnosti tri konstitutivna naroda i kantonizaciji. To je bila šansa za mir.

Posle povlačenja potpisa sa Kutiljerovog plana od strane Alije Izetbegovića sporazum je propao, jer ga je pozvao Klinton, on se složio na početku, povukao sporazum i rat je otpočeo. Zapad ne bi mogao to ostvariti da nije bilo Alije Izetbegovića. Alija je na pitanje, podvlačim, da li bi žrtvovao mir za nezavisnost, odgovorio da bi žrtvovao. Tako je isto učinio i dr Franjo Tuđman u Hrvatskoj, koji je rekao, citiram - rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije želela, ali mi smo procenili da samo ratom možemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo vodili političke pregovore, a iza tih pregovora smo stalno naoružavali svoje oružane postojbe. Znači, mi Hrvati smo rat mogli izbeći, a ne bi ostvarili nezavisnost Hrvatske, završen citat.

Vidite, dame i gospodo, ja bi voleo da istoričari hrvatski i bošnjački zaista daju relevantne izbore i da sučeljavamo, ne samo u naučnim časopisima, ni knjigama, nego i u parlamentima.

Da li se u Srebrenici zaista desio genocid? To ne zavisi isključivo od toga šta se pod tim pojmom podrazumeva, to zavisi isključivo od toga šta se pod tim pojmom podrazumeva, a ne od toga kakva je bila presuda Haškog tribunala u bilo kojem pojedinačnom slučaju. To je vrlo bitno.

Izvinite, ali moram zaista ovde dati definiciju genocida, jer oko toga imamo problema. Šta je genocid? Jedan niz radnji čiji je cilj uništavanje jedne nacionalne etničke, rasne ili religiozne determinisane ljudske grupe. Genocid podrazumeva postojanje jedne specijalne namere, podvlačim ovo, specijalne namere da se genocid počini tzv. dolus specijalis, jer bez toga ne bi bilo genocida bez obzira na broj žrtava, radilo bi se o homocidu tj. o ubijanju ljudi, a to nije genocid.

Da slikovito građanima kažem, genocid, pripremni period se dešava pre ratnih ubistava. Na primer, Stjepan Mesić je 1990. godine u Gospiću na jednom mitingu, na predizbornom skupu rekao, među deset hiljada Hrvata, kiša je padala, držali deset hiljada kišobrana, i on kaže citiram - kada mi Hrvati dobijemo državu, svi Srbi staće pod jedan kišobran. Dakle, pre rata nameru da će uništiti taj narod itd.

Dakle, to bi bio genocid, a u tom smislu zaista je genocid bio 1941. do 1945. u NDH, ali i "Oluja", jer mi imamo pre rata u Hrvatskoj, ja bar imam negde oko 200 citata hrvatskih državnika, koji su namere iskazivali da Srbe treba proterati, uništiti ili pokatoličiti.

Kako znate, poštovani građani, vršene su velike laži u BiH kada je u pitanju srpski narod zbog demonizacije. Cilj je bio demonizacija Srba kako bi ga bombardovali, a onda i uništili. Ja ću samo, primera radi, jedna od mnogo brojnih laži bila je i ta da su Srbi u BiH držali 47 logora za silovanje i da su navodno silovali od 20 do 120 hiljada Muslimanki i to je bila obična izmišljotina u cilju demonizacije srpskog naroda.

Međutim, Komisija UN za ratne zločine iznela je cifru 330 dokumentovanih slučajeva silovanja počinjenih od sve tri strane u sukobu kako Bošnjaka, Srba, tako i Hrvata.

Tako je jedna Muslimanka, koja je svedočila da je bila silovana od Srba i pri tom ostala u drugom stanju, porodila crno dete u Ženevi. I to kad bacite u štampu širom sveta onda zaista demonizacija na svaki način.

Pored Međunarodne zajednice predvođene SAD najveći neprijatelj Srba bili su i sami pojedini Srbi. Skoro da nije poznat slučaj u istoriji da je neki narod, predstavnici nekog naroda preko izjava svojih elita sami sebe toliko demonizovani kao što su to pojedini Srbi radili. Zapravo, ostvaruje se Hegelova proročanska misao o tome kako nakon završetka borbe pobeđena strana poprima ideologiju njenih gospodara.

Tadašnje političke elite u Srbiji govore tačno one laži koje im nameću njihovi SAD gospodari. Zapad je uveliko nagrađivao pojedince. Ja ću samo jedan slučaj mogu vam stotine slučaja, jer su pojedini ljudi živi danas aktuelni u politici, ali jedan slučaj.

Tako je jednog nezavisnog novinara po imenu Miroslava Filipovića dopisnika lista „Danas“ iz Kraljeva zapad za njegovu navodnu objektivnost proglasio internetskim novinarem godine pošto je ovaj Srbin, bajni iz Kraljeva, u stranoj štampi upravo pisao o tzv. zločinačkom delovanju srpske vojske na Kosovu tokom humanitarne agresije NATO. Molim vas obratite pažnju. Njegove izjave koje je dobio navodno od svedoka svodile su se na sledeće, Srbi su pred roditeljima Albancima otkidali glave njihove maloletne dece, tela bez glave prodavali su njihovim roditeljima za 5.000 maraka tako su ubili barem 800 Albanske dece ispod pet godina. Dalje, srpske snage nikada nisu nailazile, tvrdi Filipović, teroriste OVK, srpski tenkovi služili su za ubijanja Albanske dece i civila.

Ono što je važno Filipović je bio osuđen zbog špijunaže od strane vojnog suda na sedam godina zatvora, ali su ga peto oktobarski revolucionari oslobodili. Gle čuda, oslobodio ga je po služenoj dužnosti Vojislav Koštunica na pritisak potpredsednika SAD pokojnog Zorana Đinđića i dosovskih svih glavešina. Verovali ili ne, na izlazu iz vojnog suda u Nišu, gle čuda, dočekao ga je poljoprivrednik u pokušaju, Zoran Živković, gradonačelnik Niša, a kasnije, nažalost i premijer Vlade Republike Srbije, sa buketom cveća ga dočekao, kasnije postao državni sekretar u Vladi Republike Srbije, da dalje ne navodim, a ti ljudi su i danas aktuelni.

Isto tako nikakvih logora za silovanje nije postojalo u Republici Srpskoj, a tvrdili su stotine da ih je bilo. Uostalom, to je najbolje posvedočio jedan od najvećih mrzitelja Srba, Bernard Kušner. On je početkom rata izmišljao pored ostalog da su Srbi posedovali logore za silovanje. Međutim, sustigla ga valjda griža savesti, pa je ipak 2004. godine izjavio, citiram – nije bilo nikakvih logora smrti, koliko da su ta mesta bila užasna mislio sam da će moji navodi izazvati bombardovanje Srbije, završen citat.

U Srebrenici nije bilo nikakvog genocida, poštovane dame i gospodo. Projekat Srebrenica osmislili su Bil Klinton, Alija Izetbegović i dr Franjo Tuđman. Klinton se zalagao za to da srpske snage uđu u Srebrenicu i izvrše pokolj Muslimana, te da će onda bombardovati Republiku Srpsku. O tome svedoči i predsednik SDP-a Srebrenice Musliman Hakija Meholjić, a o tome je uvaženi narodni poslanik prošli put govorio, dr Aleksandar Martinović, a danas jedan poslanik aludira na njegovu diskusiju kao da nije tačna, on je zaista citirao, a evo ja ću ponoviti taj citat. Meholjić je rekao, citiram – znate, meni je Klinton nudio u aprilu 1993. godine da četničke snage, srpske, tako su ih nazivali, uđu u Srebrenicu, izvrše pokolj 5.000 Muslimana i da će biti vojna intervencija, završen citat.

Jedan od najvećih mrzitelja srpskog naroda bivši francuski ministar inostranih poslova Bernard Kušner priznao je da u stvari nije bilo nikakvih masovnih grobnica, ne samo ni za silovanje, nego i masovnih grobnica, a njegove ranije izrečen ocene o tome imale su za cilj da se bombarduju Srbi itd.

Da vas na mnogo ne zamaram sa ovim citatima kako vidite ne radi se o ovim citatima od strane Srba, nego od strane inostranih izvora. Da se u Srebrenici nije desio genocid potvrdio je i prvi komandant mirovnih snaga UN u Sarajevu general Luis Mekenzi. On je rekao citiram – neukusno je reći, ali mora da se kaže, ako se čini genocid onda se ne puštaju žene, jer žene su ključ za održavanje grupe koja se želi uništiti, završen citat. Kako znate u Srebrenici su puštene prilikom ratova, žene su puštene.

Poštovani narodni poslanici, tvrdnja da su srpske snage ubile oko osam hiljada muslimana nikada nije niti će biti dokazana. To je obična konstrukcija koja je bila naručena od strane SAD, odnosno Bila Klintona kako bi mogao izvršiti bombardovanje Srba. Josif Bodanski iz Međunarodnog udruženja za strateške sudije u Vašingtonu, savetnik američkog senata za terorizam nazvao je cifru od sedam hiljada ubijenih u Srebrenici običnom dezinformacijom. On kaže, citiram – svi nezavisni forenzički dokazi ukazuju na broj od nekoliko stotina muslimanskih žrtava i to verovatno u nižim stotinama. Neprestano insistiranje na visokom broju muslimanskih žrtava takođe služi prikrivanju prethodnih ubistava civila u tom gradu od strane muslimana, završen citat. To je na početku mog govora, govorio sam o tri hiljada Srba u Srebrenici i okolini o kojima nažalost se retko govori.

Filip Korvin, bio je u vreme rata oko Srebrenice očevidac, ali najviši zvaničnik UN. On je u svom istraživačkom projektu rekao, citiram – činjenice iznete u ovom izveštaju predstavljaju jasan argument da je cifra od sedam hiljada ubijenih sa kojom se često barata u međunarodnoj zajednici jedno neodrživo preterivanje. Prava cifra verovatno je bliža sedam stotina. Završen citat. Korvin je sve do svoje smrti 2012. godine stalno tvrdio da Srbi su ubili oko sedamsto bosanskih muslimana i da je razlika između tog broja i osam hiljada koja se stalno propagira, čisto politička.

Poštovani narodni poslanici, Srbi, Bošnjaci, Hrvati trebaju se okrenuti budućnosti i sarađivati na svim poljima unatoč različitom viđenju ratne prošlosti. Prošlost treba izučavati ali trebaju je izučavati profesionalci istoričari na bazi istorijskih izvora, tragajući za istinom koliko god ona bila gorka za dotični narod jer to deluje lekovito. Jedino tako ćemo imati svi zajedno sretniju budućnost.

Na kraju, poštovani građani ne bi valjalo gospodina Đilasa ne spomenem. Dok naš predsednik Srbije, Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje, ne samo u Evropi nego širom sveta, sprovodeći politiku mira, kako vidite politiku solidarnosti, ne samo u regionu nego i šire, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i okruženju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga, Dragan Đilas čini sve da sačuva svoje ogromne milione i eura i dolara na računima Mauricijusa, Švajcarskoj, Holandiji, Bugarske, Hrvatske, Hong Konga i bog zna kojih još zemalja. Neka mu je Bog u pomoći. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Narodne Skupštine Republike Srbije, zbog jednog od dva najveća udara na parlamentarni život Srbije 5. oktobra 2000. godine, jedne od dve najvećih sramota u istoriji srpskog naroda, izručenje bivšeg predsednika Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, toj najvećoj političkoj i moralnoj nakazi HH veka i pokušaja ovih dana mnogih, čak i njegovih saradnika, da peru svoje biografije, kao pretposlednji svedok njegov, na njegovoj strani u Haškom tribunalu i mog ličnog odnosa prema otadžbini Srbiji i predsedniku Miloševiću, neću danas da govorim o njemu, iako su mnogi govorili, hajde da kažem, koji nisu trebali.

Istorija je već stavila sve na svoja mesta, oni koji je prate, ali bilo je reči i o temama o kojima ja danas neću govoriti, a možda sam i kompetentan da o tome govorim. Kada je u pitanju Srebrenica, moj uvaženi kolega dr Martinović je o tome govorio, dozvolite samo da kažem da mi je drago što i gospoda Bošnjaci mogu da vode dijalog sa nama u smislu pomirenja, ali da istinu kao ljudi iz struke tražimo na svojoj strani i obaveštavam vas, poštovani narodni poslanici, da će ovih dana izaći jedan zbornik sa međunarodnog skupa gde su o Srebrenici autori moja malenkost i dr Martinović, pa preporučujem da uzmu i kolege narodni poslanici, da vide po našem mišljenju i pročitaju izvore ne naše, nego sve inostrane šta se dešavalo u Srebrenici.

Samo da kažem, oni koji su se danas pozivali, pre nego što je sudstvo na dnevnom redu, na sud, u Srebrenici nije bilo genocida, ali je zločina. Uvaženi narodni poslanici, tu rečenicu nemojte tako lako izgovarati. Treba poznavati šta je genocid. Vrlo malo istoričara, neka mi oproste, znaju šta je genocid. Tri stvari su bitne u genocidu, a ona najvažnija nije ispunjena kod Srebrenice, ali zato 1941, zato jeste i „Oluja“, a to je namera.

Gospodine predsedniče, ja nemam vremena da kažem i citiram mnoge pre događaja stvari i namera tu koja se desila. Dakle, nije bitan broj žrtava, onda govorimo o homocidu, nego namera u ovom slučaju nije bila, ali da se zaista zločin desio, a jeste, treba videti i povod zbog čega. O tome je dr Martinović više govorio, moja malenkost ne bi.

Kada je u pitanju Haški tribunal, samo dve rečenice. Pošto sam rekao da neću da govorim iz pijeteta prema otadžbini, jer je sve rečeno u Haškom tribunalu, mora da znate, poštovani građani Republike Srbije i uvaženi narodni poslanici, zapamtite ovu rečenicu, tvorac Haškog tribunala, te najmonstruoznije moralne i političke nakaze HH veka jeste Teodor Meron, koji je prvi predsedavajući, a čini mi se i poslednji koji je rekao pre formiranja Haškog tribunala, citiram: „Formirajmo ad hok sud, da strpamo sve političke prvake srpske u svim srpskim zemljama, jer jedino tako ih možemo skinuti s vlasti, jer narod srpski stoji iza njih“. Sve vam je jasno, uvaženi narodni poslanici.

Sada prelazimo na ove kandidate za sudije. Svi oni kako ste videli ispunjavaju kriterijume i merila za ocenu za izbor sudija kako stručnost, tako obučenost i dostojnost. Ja držim do sva tri elementa, ali posebno podvlačim dostojnost. Toga fali kod bivšem režima kada su oni birali sudije. Kako? Pa, stranka bivšeg režima oličena u DS Tadića, Jeremića i Đilasa nije se pridržavala niti stručnosti, niti obučenosti, a najmanje dostojnost. Samo jednog jedinog kriterija su se pridržavali, a mi smo svojevremeno govorili u ovom visokom domu, a to je pripadnost stranačka, pripadnost DS. To je bio uslov. Zato nam je sudstvo tada za vreme njihove vlasti, i ponavljaću dok sam živ i boriti se za istinu i pravdu, bilo najgore u Evropi, po oceni tadašnjih evropskih zvaničnika.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, neke su sudije umirale od nepravde u njihovo vreme, a neki su izvršili samoubojstvo. Pet sudija za vreme Đilasove vlasti, tajkuna od 619 miliona prihoda u 17 zemalja, izvršilo je samoubojstvo, a najmanje 20 se razbolelo i preminulo zbog reizbora. To ne kažem samo ja. To kažu i sindikati u sudstvu. Bez funkcije je, ovo je tačna brojka, ostalo 837 sudija i to najboljih u ono vreme i 200 zamenika tužioca. To je ta reforma.

Kolika je anarhija bila za vreme sudstva u njihovo vreme najbolje govori podatak, a to ću stalno da ponavljam u ovom visokom domu, da su čak izabrali mrtvog sudiju za sudiju, pokojnog Ljubišu Ristića iz Požege, gle čuda, iako je predsednica Visokog saveta sudstva gospođa Nata Mesarović kazala, podvlačim ovo, jer nam unazad dva dana drži ona slovo o sudstvu, a ona je kazala da je razgovarala i utrošila 200 časova sa svim sudijama. Znate, koliko je to 200 časova? Jedan mesec dana, po sedam sati.

Ja je stalno prozivam – iziđite, gospođo Mesarović, prekjuče ste govorili i kritikovali ovo sudstvo, kako ste mogli obaviti razgovor sa mrtvim sudijom? Objasnite to građanima i narodnim poslanicima.

Isto tako izabrali su sudiju Sonju Brkić koja je kršila Zakon o sudijama, a zna se čija je rođaka iz DS, koja je istovremeno vršila funkciju predsednika Republičke izborne komisije i sudije Vrhovnog suda, iako, podvlačim, po Zakonu o sudijama nije smela da vrši tu funkciju. Ali naplatila je za rad u RIK dva miliona 633 hiljade dinara. Do dana današnjeg nije vratila taj novac.

Da ja malo pustim te političke protivnike na miru, ali da citiram ono što je Evropska komisija rekla o pravosuđu u to vreme. Citiram: „Reforme koje sprovodi vlast Đilasova, Tadićeva i Jeremićeva u Srbiji od 2008-2012. godine bile su kao najgora moguća stvar. Tačka. Proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući princip nezavisnosti“, završen citat iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008-2012. godine“, strana 96. To je ono što su evropski zvaničnici rekli.

Idemo dalje. Prema sindikatu pravosuđa, na početku Đilasove, Tadićeve, Jeremićeve reforme bilo je 780 hiljada nerešenih slučajeva, a kada su završili reformu, gle čuda, umesto da smanje, tri miliona su povećali, a da bi kada je SNS došla na vlast, evo, 2019. godine, taj broj bio prepolovljen na milion i po.

Poštovani predsedniče, uništili su našu prošlost koju obnavljamo, našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti samo još godinu dana, uništili bi naše korene.

Poštovani građani Republike Srbije, vi im to niste dali, jer ste ih poslali u političku prošlost iz koje se zasigurno neće vratiti.

Sudstvo se transformiše od dolaska na čelo ministra vrlog Nikole Selakovića, Nele Kuburović i sadašnje aktuelne ministarke, jer je sudstvo sastavni deo ubrzane modernizacije Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika i najveći broj građana Republike Srbije, skoro plebicitarno, a motor ubrzane modernizacije Srbije je naš uvaženi predsednik Aleksandar Vučić.

Na kraju, dok naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje širom sveta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u Srbiji, u regionu, politiku ubrzanog ekonomskog napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga Dragan Đilas, neću da ga danas više spominjem, jer čekam odgovor, jučerašnji, sinoćni, na 24 pitanja, da odgovori na konferenciji za štampu gde god hoće, čini sve da sačuva ogromne milione evra i dolara na računima, gle čuda, Mauricijusa, Ciriha, Holandije, Bugarske, Hrvatske i bog zna kojih još zemalja.

Poštovani građani Republike Srbije, nadam se da će tužilaštvo i sudski organi završiti i taj proces slučaja Điki mafije, koji je prilikom dolaska na vlast bio običan gologuzan, a kada je sišao sa vlasti, težak prihoda 619 miliona evra u 17 i bog zna koliko zemalja širom sveta. Pobedićemo mafiju! Živela Srbija!

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana, iz dana u dan, žestoko su medijski napadnuti narodni poslanici SNS dr Aleksandar Martinović i dr Vladimir Orlić, a evo, kako vidimo, i gospođa Sandra Božić, samo zato što nesebično slede i sprovode politiku modernizacije Srbije koju je zacrtao i sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i najveći broj građana Republike Srbije.

Da znate, gospodo, vi koji medijski proizvodite lažne vesti u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa, nemate šanse u svom naumu da ove narodne poslanike, dr Aleksandra Martinovića i dr Vladu Orlića odvojite od pružanja podrške politici Aleksandra Vučić, jer je Aleksandar Vučić motor ubrzane modernizacije Srbije, što podržava najveći broj građana Republike Srbije.

Uvaženi dr Martinoviću i dr Orliću, imate bezrezervnu podršku nas narodnih poslanika da istrajete do kraja, a siguran sam da hoćete.

Dozvolite da pređem na ovu odluku i na ovaj zakon.

Poštovana ministarko, najpre da kažem da mi je drago što vas vidim u ovom visokom domu, u kojem ste vi svojevremeno, gospođo ministarko, predsedavali i doživljavali najveće uvrede u istoriji ovog parlamenta, a samo za tri godine moja malenkost, pošto evidentira svaku uvredu, i vi, i poslanici SNS samo od jednog predsednika jedne opozicione stranke uvređeni smo 53 puta najvećim uvredama.

Dozvolite da pređem na odluku o proglašenju 720 starih i retkih knjiga za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Hvala vam, gospođo ministarko, što ste ovu odluku stavili na dnevni red, a ujedno da kažem i Zakon o muzejskoj delatnosti.

Mi ovom odlukom koju nam je na predlog Narodne biblioteke Srbije dostavilo vaše Ministarstvo kulture, informisanja, u stvari proglašavamo 720 knjiga starih i retkih za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ovaj predlog predstavlja plod teškog i mukotrpnog dugogodišnjeg rada i proučavanja pisanih i štampanih starih i retkih knjiga, kako zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije, tako i u drugim ustanovama. Veliko hvala radnicima Narodne biblioteke Srbije i vama, gospođo ministarko, za ovaj zaista hvale vredan predlog.

Ovaj predlog Ministarstva kulture ima veliki značaj za nauku i kulturu, za naučne i kulturne radnike, oni to zaista najbolje znaju kolika je ta vrednost.

Dozvolite da kažem, kad sam već uzeo reč, i nešto o Narodnoj biblioteci Srbije. Dozvolite da kažem da ona čuva među ovim knjigama i knjige iz 13. veka, a najmlađa je ona iz 1799. godine, dok je najstariji privatni muzej sadrži skup najstarijih knjiga od 15. veka do kraja Drugog svetskog rata, po meni, Muzej Predraga Milovanovića.

Narodna biblioteka Srbije je centar bibliotečnog informacionog sistema Srbije. Uvaženi narodni poslanici, fond Narodne biblioteke Srbije predstavlja u celini kulturno dobro od pet miliona knjiga sa godišnjim prilivom od 20 hiljada naslova, samo da vidite o kakvoj se kulturnoj ustanovi radi.

Narodna biblioteka Srbije je osnovana 28. februara gospodnje 1832. godine voljom Knjaza Miloša Obrenovića kao prva ustanova još uvek tada u neoslobođenoj Srbiji. Narodna biblioteka Srbije je doživela uspeh posebno za vreme kada su bibliotekari bili Janko Šafarik i Stojan Novaković, a to je druga polovina 19. veka, da vidite, uvaženi narodni poslanici, koje su legende bili bibliotekari, i to je bilo sve do unazad 20 godina. Nažalost, danas nemamo takvu situaciju.

Narodna biblioteka Srbije je započela digitalizaciju još 2004. godine i ono što je jako važno, onlajn dostupno je sistemom oko 100 zbirki, a još od 2012. godine sa više od milion i po digitalizovanih dokumenata i to je zaista hvale vredno. Digitalizovana je najvrednija građa koja pripada javnom dobru pa putem interneta može biti dostupna i najširoj javnosti. Mi koji je koristimo zaista smo očevici toga. Tu je raznovrsna građa, počevši od Povelja Miroslavljevog jevanđelja iz 12. veka, Rukopisi Pećke patrijaršije, Dositeja Obradovića, Milutina Milankovića koji svedoče o obimu i istoriji naše kulturne baštine, a nalaze se u zgradi Narodne biblioteke Srbije.

Digitalizovana je i kolekcija Miroslavljevog jevanđelja i Časopis „Zenit“ koji su ušli u korpus svetskog kulturnog blaga. Poštovane dame i gospodo, društvo ne predstavlja skup pojedinaca, nego skup komunikacija. Zato komunikacija kulturnog nasleđa direktno nosi kulturnu baštinu u realni život ljudi i zajednica u kojima žive. Da kažem da ćemo ovaj predlog ministarstva podržati i glasati za njega.

Sada nekoliko rečenica o Zakonu o muzejskoj delatnosti. Pošto ste vi, gospođo ministarka zaista to iscrpno i vrlo detaljno i konkretno objasnili o čemu se radi, ja ću zaista u kratko pokušati i ako bi mogli ući u dalji istorijat, ali ovom prilikom nemamo nameru. Samo da kažem da ovaj zakon o muzejskoj delatnosti, konačno će ugledati svetlo dana, nakon više od četiri decenije.

Zakonom će biti uređen sistem, naglašavam sistem, na savremen način zaštite i korišćenja muzejske građe. I ne samo to, nego i vođenje muzejske dokumentacije i odrediće se prvi put zaista konkretni uslovi i načini osnivanja muzeja i njihovog rada. Ja neću da govorim kroz istorijat o muzejskim zbirkama, a mogao bih govoriti, u svetu od 1176. godine pre nove ere, a neću nego idem na savremeni, danas muzej.

Nekoliko rečenica. Zaista, danas postoji mnogo definicija muzeja i ovaj zakon nije imao nameru da definiše muzej. To je ostavljeno drugim podzakonskim aktima, i ako bi možda, po meni, trebao zakon to da definiše, upravo zato što ima mnogo definicija i mislim da se stručnjaci oko toga nisu dogovorili, možda grešim, ali mislim da je to.

Međutim, reći ću vam da je za mene najprihvatljivija ova definicija Međunarodnog saveta muzeja, koja glasi, citiram - muzej je nekonvencionalna, stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvorena prema javnosti, koja čuva, istražuje, objavljuje, izlaže materijalnu i nematerijalnu baštinu o ljudima i njihovoj okolini, radi proučavanja, obrazovanja i estetskog doživljaja. Po meni je to najbolja definicija i prilikom donošenja ovih statuta, zaista apelujem da se malo šire pogleda. Ne forsiram ovu definiciju, pošto ih jako mnogo ima.

Da kažem na završetku, neću kroz istorijat, 20. vek doneo je velike promene u poslovanju muzeja, tako da su ove tradicionalne, konzervativne ustanove doživele veliki procvat, konceptualnu revoluciju, da tako kažem. Zaista, u smislu njihove postavke, u smislu izložbe, informacije su pristupačne više, zanimljivije, otvorenije i pri tome sačuvali su rezultate naučnih dostignuća i naučnu objektivnost.

Koristim sada priliku, gospođo ministarsko, kada ste rekli šta ste zaista sve došli i videli, to je po meni tek početak, tek ćete biti šokirani onim što postoji u pojedinim muzejima i što nije sređivano godinama, a da kažem, decenijama i više.

Muzej prati duhovne promene u svetu i svom okruženju. Komunikacija o kojoj sam na početku rekao, kulturnog nasleđa direktno unosi kulturnu baštinu u realni život ljudi i zajednica u kojima žive. Zato teorija komunikacije muzeja je sastavni deo teorije o muzejima, odnosno muzeologije.

Dozvolite, da na kraju ipak kažem, uvažena ministarko da ste učinili krupne korake. O tome smo mi govorili, već u određenim telima na odboru i drugim telima Skupštine, pogotovo kada smo imali raspravu, čitanje o ovom zakonu. Međutim, naši muzeji očekuju da će se rešiti pitanje prostora i ja ne sumnjam da vi to nećete rešiti. Sigurno hoćete, više nego što je do sada.

Pitanje finansija, isto će te tako rešiti, međutim kod kadra muzejskog imamo problema. Nemamo toliko muzeologa koliko treba, ali imamo problema u rukovodećem kadru. Počesto su oni kočnica razvoja naših muzeja, to ćete vi videti, a verovatno koliko vidim, videli ste i do sada.

Na kraju, da je Dragan Đilas dao državi Srbiji pare koje je opljačkao od naroda, sagradili bi bezbroj muzeja u našoj lepoj državi. Zato ću ja uvažena ministarko uzeti za slobodu, a vezano je za muzeje, jer je njegov koalicioni, odnosno stranački bivši kolega rekao da je on uništio kulturu u Beogradu, da mu postavim 24 pitanja sada kratka.

Prvo, da li je tačno, a tačno je da ste vi gospodine Đilas 13. maja 2018. godine lažno optužili predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i aktuelnu vlast i državu Srbiju da je fašistička, kada ste rekli, citiram - dan kada promenimo ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom, završen citat. Da li je ovo vaš odnos prema državi Srbiji gospodine Đilas?

Za razliku od vas, nikada, nikada Aleksandar Vučić nije u zemlji, niti u inostranstvu to rekao za vas, niti za vlast, niti za državu Srbiju.

Drugo pitanje - da li je tačno gospodine Đilas, posle povratka iz SAD održali sastanak sa čelnicima Saveza za Srbiju u Čačanskoj kafani "Moravski alasi" 4. jula gospodnje 2018. godine, na kojem su bili čelnici Saveza za Srbiju i da ste dogovorili da na jesen pokrene proteste kako bi rušili predsednika Srbije Aleksandra Vučića na temu Kosova? Ne izborima, nego ulicom, kako ste rekli, umesto da rušite predsednika Vučića, trebali ste gospodine Đilas da se dogovorite kako da vratite Kosovo tamo odakle ste ga oterali? I da li je tačno da ste vi tada rekli, citiram, a tačno je po meni - ako izbacimo dijalog iz Skupštine, onda kao društvo imamo problem, Skupština je mesto gde se priča, ako to zaustavimo i sve medije, oni će eksplodirati negde, kome treba parlament, dajte malo pameti, završen citat.

Treće pitanje - da li je tačno gospodine Đilas da nas stalno pokušavate posvađati sa čeličnim prijateljima Kinezima, te da ste 17. avgusta gospodnje 2020. godine rekli i slagali, citiram - hoćemo li primiti kinesku vakcinu koju niko neće primiti u Evropi, završen citat. Kinesku vakcinu danas primaju mnogi Evropljani.

Da li osećate bar malo stiga gospodine Đilas zbog ovakvih laži kada radite protiv zdravlja naših građana u vreme dok naš predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije, građani i Krizni štab, naši heroji doktori, medicinske sestre i ostali vode nemerljivu borbu za zdravlje svih naših građana i za otadžbinu Srbiju?

Četvrto pitanje - da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas, kada je Srbija bila treća po redu zemlja u Evropi nakon Velike Britanije i Švajcarske, započela vakcinisanje svojih građana, poslali pismo u Brisel u kome ste se žalili da u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome kada će se i kako vakcinisati, kojom vakcinom vakcinisati građani Srbije i da nema medicinskih sredstava, što je bila notorna laž, jer su naši građani povodom vakcinisanja bili informisani najbolje u Evropi.

Gospodine Martinoviću i uvažena ministarko, gospodine potpredsedniče, evo čije su rečenice ušle u Evropski parlament u izveštaj, Dragana Đilasa i opozicije. Imam ih tačno definisane, ali o tome drugom prilikom.

Peto pitanje - da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas 16. septembra 2020. godine ponovo poslali pismo Evropskoj komisiji optužujući predsednika Aleksandra Vučića i Republiku Srbiju da nismo postali deo mehanizma Kovaks u trenutku kada su predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije dogovorili uplatu avansa za nabavku vakcina i na taj način nečasno oblatili predsednika Vučića i državu Srbiju? Zašto to radite gospodine Đilas?

Šesto pitanje – da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas tužili ponovo Evropskoj komisiji Aleksandra Vučića zbog njegove zahvalnosti Kinezima na pomoći koju su nam pružili naši čelični prijatelji Kinezi i tako po ko zna koji put pokazali da nemate morala, niti stida kada su u pitanju sramoćenje predsednika Vučića i naše zemlje Srbije?

Sedmo pitanje – da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da ste vi gospodine Đilas dana 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u Američkoj ambasadi u Beogradu, Dženifer Braš kazali, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova. Završen citat.

Kako vidite, poštovani građani Srbije, Đilas se odrekao Kosova još 2009. godine.

Osmo pitanje – da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas 13. avgusta 2020. godine bahato izjavili, citiram – platio sam hotel 4.000 evra, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu na moru i patike 5.000 evra? Završen citat.

Otkud vam pare tolike, gospodine Đilas, a bili ste na političkim funkcijama? Gospodine Đilas, poučite i građane Srbije kako se do ogromnog novca tako brzo dolazi.

Deveto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 5. maja 2020. godine brutalno uvredili predsednika Vučića, nazivajući ga ludakom kada ste izjavili na „N1“ citiram – Vučiću ti si lud, završen citat. A, na pitanje novinarke Žakline Tatalović – hoćete li promeniti to? Vi ste gospodine Đilas bahato odgovorili – pojačaću to, a potom ponovili nekoliko puta - Vučiću ti si lud.

To, poštovani građani Republike Srbije, naš predsednik Vučić nije za Đilasa ili bilo koga nikada rekao. Ko vređa koga, poštovani građani Srbije, to najbolje možete vi oceniti. Pozivam nevladine organizacije da i one progovore o tome.

Deseto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 20. januara 2018. godine brutalno uvredili predsednika Vučića rečnikom sa dna kace kada ste izjavili, citiram – Vučiću ti si lud, završen citat. Samo zato što je Aleksandar Vučić kao predsednik države otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, tj. sa stradalnim srpskim narodom u našoj južnoj pokrajini.

Šta govorite gospodine Đilas? Zašto to govorite? Da li zbog bahatosti i onih 619 milina evra prihoda ispumpanih ih džepova građana ili možda zato što ste, kako smo videli već 2009. godine, se odrekli naše južne srpske pokrajine ili možda mržnje prema predsedniku Vučiću, a biće da je jedno, drugo i treće.

Jedanaesto pitanje – da li je tačno gospodine Đilas da ste 27. avgusta 2018. godine brutalno, nedostojno čoveku uvredili predsednika Vučića kada ste izjavili, citiram – Vučić ima mentalnih problema, neke poremećaje, završen citat, i dodali citiram – sram te bilo Vučiću, ti si lud čovek, završen citat.

Eto, poštovani građani Republike Srbije, ko, kako vređa Dragan Đilas. Znate li zašto Điki mafija to izgovorio? Samo zato što predsednik Vučić sa Vladom Srbije i građanima gradi „Beograd na vodi“, što je od jednog najružnijeg dela Beograda sagradio najlepše šetalište u Evropi i što je postao jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, što gradi autoputeve, mostove, škole, bolnice i da dalje ne nabrajam.

Dvanaesto pitanje – da li je tačno da ste vi gospodine Đilas bez ikakvog povoda 11. aprila 2020. godine ponovo po ko zna koji put brutalno uvredili predsednika Vučića kada ste rekli, citiram – Vučiću ti nisi normalan, završen citat.

Da li ste to rekli zato što predsednik Vučić nema prihod od preko 619 miliona evra, niti račune na Mauricijusu, Cirihu, Holandiji i Bugarskoj i još 17 zemalja sveta.

Trinaesto pitanje - gospodine Đilas, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilasu, sa svojim kolegom iz iste stranke, jednim od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, Vukom Jeremićem 2008. godine bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražili prebacivanje kosovskog pitanja iz UN na EU i tako doveli misiju EULEKS na KiM, te tako zabili nož u leđa vlastitom narodu i državi? Je li se tako, gospodine Đilas brani čast otadžbine?

Četrnaesto pitanje - da li je tačno, a tačno je, jer su svedoci svi građani Republike Srbije da ste vi, gospodine Đilas, zajedno sa svojim pajtosima u liku Božidara Đelića, Bojana Pajtića, Vuka Jeremića i drugih sproveli divljačku pljačkašku privatizaciju i doveli našu zemlju na ivicu bankrota i ostavili Aleksandru Vučiću i SNS da je izvlače iz najdublje krize u novijoj srpskoj istoriji?

Petnaesto pitanje - da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 16. aprila 2020. godine verbalno i medijski napali Aleksandra Vučića, dr Kona, Krizni štab i Vladu Srbije samo zato što su zaštitili živote građana kada ste izjavili, citiram – ja sam šokiran onim što je dr Kon izgovorio. Doktore, šta se dešava sa vama? Rekli ste da bismo bez podrške vlasti i predsednika Vučića lično bili u katastrofi. O kakvoj podršci vlasti i Aleksandra Vučića vi govorite? Šta je to ova vlast uradila? Šta to vi podržavate?, završen citat.

Imate li danas, gospodine Đilas, posle godinu dana od kada ste te laži izgovorili na očigled građana Srbije bar malo stida i vremena da se izvinite dr Konu, predsedniku Vučiću, Kriznom štabu i Vladi Republike Srbije? Nemate, jer imate preča posla da brinete o basnoslovnim parama na Mauricijusu i još 17 zemalja koje ste pokrali od građana Republike Srbije.

Šesnaesto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 2011. godine, dok ste bili gradonačelnik Beograda, nezakonito prodali četiri kablovska kanala svoja „Arene sport“ „Telekomu Srbija“ za 7,7 miliona evra i tako „Telekom Srbija“, iako „Telekom Srbija“ tada nije smeo biti vlasnik medija, da li su tih 7,7 miliona evra gospodine Đilas možda na računima na Mauricijusu, Cirihu ili Bugarskoj?

Sedamnaesto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas na dan 12. decembra 2020. godine na računima ogranka svojih firmi u Cirihu imali 620.147 evra?

Osamnaesto pitanje – da li je tačno da ste vi gospodine Đilas na dan 12. decembra 2020. godine na računima svoje firme na Mauricijusu imali 5.730.000 evra i da ste vi gospodine Đilas i vaš brat Gojko bili korisnici, podvlačim, korisnici računa na ovim destinacijama?

Devetnaesto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da vam je glumac Sergej Trifunović dao najbolju ocenu vaše političke i moralne ličnosti kada je 16. juna 2020. godine rekao, citiram – Đilasu je glavno oružje u politici novac kojim sve rešava i kupuje političku naklonost. Savez za Srbiju nije ništa nikad ni postojao. Šta je Janko Veselinović sad? Ništa. Šta su ovi drugi? Ništa. Drži ih Đilas koji dođe iskešira pare, oni uzmu dvojica, trojica, pa odu kod Gligorija, nagovaraju ga da bude predsednik države, da se kandiduje, sporazum sa narodom je teška izmišljotina, Jeremić je netalentovan, a Đilas je uništio kulturu u Beogradu, završen citat.

Evo, vidite, poštovani građani. Dvadeseto pitanje, da li je tačno gospodine Đilas, kako nas obaveštavaju "Večernje novosti“ da vi imate na 53 računa 67,9 miliona dolara i da li je toliki iznos bio deponovan u oktobru 2020. godine i da se finansijska šema proteže od Mauricijusa, Amerike, Makedonije, Hrvatske, Švajcarske, Bugarske, Crne Gore, Srbije, Kipra, Moldavije i gle čuda, Hong Konga. S razlogom podvlačim iz Hong Konga.

Dvadeset i prvo pitanje, da li ste se u Hong Kongu, gospodine Đilasu, susreli sa svojim stranačkim kolegom Vukom Jeremićem, gde je on operisao sa članovima međunarodne grupe lopova i prevaranata Emilijom Lozojev, glavnim finansijerom Vuka Jeremića, Patrikom Hoom, bivšim ministrom unutrašnjih poslova Hong Konga i Tidiom Gadiom, osuđeni svojevremeno u SAD za pranje novca. Eto veze i molim tužilaštvo da tu vezu ispita.

Dvadeset i drugo pitanje, da li je tačno kako da se informišu "Večernje novosti“, da ste kao bivši gradonačelnik Beograda sakrili ogroman novac u 17 država širom sveta? Dvadeset i treće, da li je tačno, a tačno je da ste vi gospodine Đilas 8.2.2019. godine u Makedoniji se sastali s kriminalcima i kradljivcima gaća iz Majamija gde ste se dogovarali o funkcionisanju opozicija u Srbiji, da rušite predsednika Vučića i dovođenjem vas, gospodine Đilasu na vlast, ne izborima, nego ulicom gde ste dobili određena finansijska sredstva da bi finansirali "Jedan od pet miliona" sa ciljem zbacivanja vlasti predsednika Vučića? Ali imate problem gospodine Đilas, građani su vas dobro pročitali.

Dvadeset i četvrto i poslednje pitanje, da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas i vaš politički električni zec Marinika Tepić, pljunuli na žrtve Jasenovca kada ste u duetu lajkovali objavom jednog tviteraša u kojem se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bolesnik i da treba da se leči samo zato što je rekao da je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer kako je naveo predsednik težak i važan za naš stradalni narod. Ovog tviteraša je posebno razbesnelo to što je predsednik Vučić izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije, Dragan Đilas svakodnevno obmanjuje i laže, on ima račune na Mauricijusu, u Cirihu, u Holandiju, u Hrvatskoj, Bugarskoj, u 17 zemalja širom sveta. Zato su medijski napadi na predsednika Vučića ovih dana sve intenzivniji i biće još jači od strane sprege, tajkunsko-mafijaško politikanskih grupa i pojedinaca povezanih sa inostranim centrima moći.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, oni imaju samo jedan jedini cilj, a to je srušiti sa vlasti predsednika Aleksandra Vučića i zaustaviti i ubrzani proces ekonomskog napretka i ukupne modernizacije Republike Srbije znajući da je motor ubrzane modernizacije Srbije predsednik Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Srbije, Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje širom sveta, sprovodeći politiku mire, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih građana u zemlji i okruženju, politiku ubrzanog ekonomsko napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga Dragan Đilas čini sve da sačuva svoje ogromne milione eura i dolara na računima Mauricijusa, Ciriha, Holandije, Bugarske, Hrvatske, Hong Konga i bog zna kojih još zemalja. Pobedićemo mafiju, nema nazad, predaja nije opcija. Živela Srbija.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dr Orliću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pošto su moje kolege dosta toga rekle već o ovom sporazumu, dozvolite samo dve rečenice o njemu da kažem, a to je da ću podržati ovaj sporazum.

Zašto? Zato što predstavlja jedan ambiciozni projekat, jer je zamišljen tako da njegovom primenom region zapadnog Balkana postane deo zajedničkog vazduhoplovnog tržišta EU pre formalnog pristupanja u EU. To je jedan od osnovnih razloga pored mnogih, zbog čega ću podržati ovaj deo.

Poštovani potpredsedniče, dr Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, ja danas, zbog današnjeg i sutrašnjeg datuma, neću namerno govoriti o našim političkim protivnicima, a imao bi mnogo toga šta da kažem o njima.

Na početku, dozvolite da se zahvalim Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću, odnosno što je smogao snage da na današnji dan upravo izda zbornik pod nazivom - "NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju (Republiku Srbiju), da se večno pamti", u kojem su pisali svetski stručnjaci od Meksika, Rusije, Grčke, Slovenije i da dalje ne nabrajam.

Hvala Ministarstvu prosvete i bivšem ministru Šarčeviću na pomoći koju je pružio Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane ministru Vulinu i dr Nebojši Stefanoviću.

Danas, poštovani građani Srbije se navršava 22 godine od zločinačke agresije NATO na našu otadžbinu. U 50 godina postojanja NATO saveza, agresija na SRJ je prvi agresivni rat koji je NATO savez vodio.

Agresija je izvršena po odluci NATO-a odnosno SAD bez mandata SB UN, jer to je veoma važno naglasiti. Agresijom su prekršene sve norme međunarodnog prava i sistem međunarodnih odnosa uspostavljen Poveljom UN.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, moram da naglasim, neke zemlje su učestvovale protivno Ustavu i zakonima svojih zemalja da ih ne nabrajam zbog vremena.

Za 78 dana, dakle od 24. marta do 9. maja 1999. godine na našu zemlju učestvovala je borbena avijacija NATO i što je vrlo važno, čak i pomoćna avijacija NATO izvršila je agresiju na našu zemlju.

Borbena avijacija NATO izvršila je 18.168 naleta u kojima je izvršeno 2.300 napada i oko 8.200 vatrenih dejstava. Što se tiče pomoćne avijacije NATO-a, ona je izvršila 7.927 letova.

Poštovani narodni poslanici, NATO je lansirao 415.000 projektila, sa oko 22.000 tona najubojitijeg tereta. Lansirano je oko 350.000 kasetnih bombi. Agresija je izvršena od oko 1.040 aviona i oko 1.000 krstarećih raketa. NATO bombe i rakete ubile su 88 dece, od toga 22 deteta albanske nacionalnosti do 14 godina.

Prva nevina i bespomoćna žrtva bio je sedamnaestogodišnji Senad Dacić iz sela Bresnik kod Požege. On je 25. marta 1999. godine naišao na kasetnu bombu. Najmlađa žrtva su bile bezimena beba albanske nacionalnosti spaljena u naručju majke u Koriši i jedanaestomesečna devojčica srpske nacionalnosti Bojana Tošović. Ubijena je 11. aprila u selu Merdare kod Kuršumlije u naručju oca Božina na stepeništu porodične kuće.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dana 17. aprila 1999. godine u 21.30 u Batajnici za vreme dejstava avijacije NATO od eksplodiranog projektila poginula je trogodišnja Milica Rakić na noši. Njena smrt postala je simbol stradanja, patnje dece Jugoslavije u brutalnoj agresiji NATO-pakta.

Naše snage oborile su za 78 dana agresije dva aviona, F-117A i avion F-16C, devet bez pilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila. Pored ovog, snage PVO prema oceni uslova i elemenata gađanja pogodile su i verovatno oštetile i još 36 aviona.

General Klark u svojoj knjizi koja se zove „Moderno ratovanje“ priznao je da se još jedan avion Harijer srušio u Jadransko more južno od Ulcinja.

Zvanični podaci vojske Jugoslavije, Novi glasnik br.5 od 2000. godine su da je protivvazdušna odbrana vojske Jugoslavije oborila 61 borbeni avion, sedam helikoptera, 30 bezpilotnih letelica i 338 krstarećih raketa.

Poštovani građani, uvaženi narodni poslanici, šta kažu SAD? Institut za odbranu i spoljnu politiku SAD je još 9. maja 1999. godine saopštio da je NATO u sudaru sa vojskom Jugoslavije, citiram – već izgubio 36 aviona, osam helikoptera i šest bezpilotnih letelica, završen citat.

Zbog vremena samo da kažem ko je osudio NATO agresiju na našu zemlju. Generalni sekretar UN Kofi Anan je tek kada je NATO projektilom 17. aprila 1999. godine usmrtio trogodišnju Milicu Rakić, smogao snage da kaže da su u Jugoslaviji, citiram - pogaženi pravo i pravda, završen citat. Predsednik Kine Đang Ceming je od SAD zatražio citiram - da odmah zaustavi agresiju na Jugoslaviju, završen citat.

To su dame i gospodo zatražili i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, predsednik Ukrajine Leonid Kučma, predsednik Rusije Boris Jeljcin, Vlada Indije i mnoge druge slobodoljubive zemlje sveta. Srbija i narod Srbije će im to večno pamtiti.

Potpredsednik Parlamentarne skupštine OEPS Bili Vimer je rekao, citiram - ovo je crni dan za svet, dan kada su Povelja UN i međunarodno pravo brutalno pogaženi, završen citat.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Republika Srbija je 1999. godina vodila odbrambeni rat. Bila je to odbrana zemlje od agresije spoljne NATO-a i oružane pobune unutar zemlje koje su predvodili teroristi OVK-a na teritoriji naše južne srpske pokrajine. I kao što u ovom zborniku kaže - da se večno pamti.

Na kraju, naš predsednik Vučić, vrhovni komadant i vrhovni komadant je tvorac politike vojne neutralnosti i odbrambene sposobnosti Srbije, vodi politiku mira u regionu i svetu, politiku zdravlja u ovim pandemijskim uslovima naših građana i politiku ubrzane modernizacije Srbije. Živela Srbija, živeo naš predsednik.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, moje kolege i koleginice su danas čitav dan govorili o ovom zakonu. Dozvolite da ja kažem nešto šta nam je ostavila stranka Dragana Đilasa, bivša, a i sadašnja, da bi mogli shvatiti šta je Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem napravila u ovih sedam godina.

Poštovani narodni poslanici, 2012. godine Đilasova, Tadićeva i Jeremićeva stranka ostavili su nam zemlju koja je bila ekonomski, industrijski i infrastrukturno totalno devastirana. Ostavili su nam zemlju bez sigurnosti i bezbednosti njenih građana. Ostavili su nam zemlju koja je bila totalno ponižena. Ostavili su nam zemlju bez plana i programa. Ostavili su nam zemlju bez nade i vere njenih građana u bolju budućnost. Ostavili su nam zemlju sa prevelikom zaduženošću. Ostavili su nam zemlju uništenih državnih institucija. Ostavili su nam zemlju bez imalo međunarodnog ugleda. Ostavili su nam zemlju u kojoj je narod totalno bio satanizovan. Ostavili su nam zemlju sprovedene pljačkaške privatizacije. Ostavili su nam zemlju sa totalno uništenom vojskom, a onda je 2012. godine došla Srpska napredna stranka, a pogotovo kada je postao predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić napravljen je program, ekspoze o kojem smo mi često ovde govorili sa tačno preciziranim zadacima, koji je značio ubrzanu modernizaciju Srbije, a to su one reforme o kojima smo mi ovde vrlo često govorili.

Ovaj zakon o zajmu, poštovani potpredsedniče Skupštine, pridonosi procesu ubrzane modernizacije Srbije i našim seoskim sredinama. Kada smo govorili o korišćenju interneta u prošlom mandatu i uvođenja u škole, naši politički protivnici su se rugali u ovom visokom domu i govorili da to nikada neće da uspe.

Zakon će pridoneti i unapređivanju nastave i škola u seoskim područjima. Pridoneće ravnomernom ekonomskom razvoju. Pridoneće unapređivanju čitave infrastrukture i ostanak mladih na selu.

Poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, šta nam je bivša vlast ostavila, a šta smo mi, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, uradili? Izgradili infrastrukturu, škole, bolnice, privredne objekte itd.

Dragan Đilas nije imao potrebu za tako nešto i zato je on punio račune svoje. Opljačkao je ne 619 miliona evra, Bog zna koliko. Pošto su moje kolege o tome dosta govorile, ja ću samo postaviti nekoliko pitanja Draganu Đilasu, koji verovatno gleda ovaj prenos.

Dragane Đilas, da li je tačno, a tačno je kako nas obaveštava štampa, a posebno „Večernje novosti“, da ste vi na dan 12.12.2020. godine na jednom od dva računa svoje firme kod „Dojče banke“ u Mauricijusu imali 5.730.000 evra?

Gle čuda, mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, kažr, ugasili su tu banku, ali je otvorio novu i prebacio pare. Što to, gospodo novinari pod kontrolom Dragana Đilasa, ne kažete? Da li je tačno, a tačno je, kako nas informišu „Večernje novosti“ i druga štampa, da ste na dan 12. decembra 2020. godine na računu ogranka „Sosijete generale“ u Cirihu, firmi „Multikom“, imali 620.147 evra? Ono što je vrlo važno, da li je tačno što skrivaju, ovo što ću pitati, mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, a tačno je, kako nas obaveštavaju „Večernje novosti“, da su ovlašćeni korisnici računa bili braća Đilas, Gojko i Dragan? Ponavljam još jednom da dobro čuju novine pod kontrolom i štampa pod kontrolom Dragana Đilasa - da li je tačno, a tačno je kako nas obaveštavaju, da su ovlašćeni korisnici računa bili Dragan i Gojko Đilas?

Poštovani građani Republike Srbije, Đilas na svoje ime, na svojih pet računa ima ko zna koliko miliona evra. To je novac koji je opljačkan od građana Srbije dok je bio gradonačelnik. To je važno. Zato treba ispitati finansijsko-mafijašku vezu između Šolaka i Đilasa.

Poštovani građani, profit Đilasovih firmi je rastao u vreme dok je bio na vlasti, pogotovo dok je bio gradonačelnik Beograda, dok je grad Beograd finansijski tonuo. Đilas ima 3,3 miliona evra na računu Hong Konga.

Gle čuda, poštovani građani, o Hong Kongu smo mi govorili u prošlom mandatu pre dve, tri godine. Tu se susreo i njegov stranački kolega Vuk Jeremić sa Patrikom Hoom. Njih dvojica su sa Tidijom Gadijom činili jednu od najvećih međunarodnih grupa bandita i prevaranata za pranje novca. Zato treba ispitati vezu preko Hong Konga, Đilasa i Jeremića.

Dragan Đilas se navodi kao korisnik računa, podvlačim, kao korisnik računa. Odbio je poligraf. Izvlačio je ove pare iz Srbije u 15 država, poznato do sada, a ko zna koliko. Podvlačim još jednom, to u finansijska sredstva građana Srbije, vaši, poštovani građani, on ih je izvlačio u te destinacije.

Đilas nas, poštovani građani, svakodnevno obmanjuje i laže. On ima ne samo na Mauricijusu, Švajcarskoj i ko zna kojim destinacijama u 17 zemalja preko 50 računa. Zato su medijski napadi na predsednika Vučića sve intenzivniji od strane sprege tajkunsko-mafijaških politikantskih grupa i pojedinaca i nekih analitičara šarlatana, bilo da su domaće ili inostrane provenijencije.

Poštovani građani Srbije, oni imaju samo jedan jedini cilj, a to je da ruše predsednika Aleksandra Vučića i zaustave ubrzani proces modernizacije Srbije, znajući da je upravo Aleksandar Vučić motor ubrzane proces modernizacije Republike Srbije.

Dok se predsednik države Aleksandar Vučić svakodnevno vraća sa određenih mesta unutar države, gde unapređuje i gradi našu državu u ekonomskom smislu i pronosi međunarodni ugled Srbije širom sveta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti, politiku ubrzanog napretka u ovim teškim pandemijskim uslovima, dotle tajkun Dragan Đilas, a za Evropu Đilaš, kao bitanga, čini sve da sačuva svoje otrovne milione evra na računima na Mauricijusu, Švajcarskoj, Holandiji, Bugarskoj i Bog zna kojim destinacijama.

Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom boriće se da porazi mafiju bez obzira na veru, naciju i na stranačku pripadnost.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS glasaćemo za ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, ministarstvo vaše od kada ste vi preuzeli je učinilo značajne korake. Nabrojaću tri, četiri stvari, a vezano je za amandman. Inače, radi se o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline, a o tome smo vrlo malo govorili ranije.

Otpad iz Kovina vozi se na deponiju u Pančevu, o tome je naša uvažena poslanica gospođa Božić detaljnije govorila i informisala građane. Ono što je potrebno za opštinu Kovin, potrebno je za čitav Banat, dugoročno rešenje, a to rešenje pripremate vi i vaše ministarstvo i Vlada Republike Srbije.

Vi ste gospođo zajedno sa Vladom sprečili ekološku katastrofu. Šta je još učinio Ministarstvo, a građani Republike Srbije i SNS treba da znaju. Zatvorena je ne sanitarna deponija Stanjevina, jedna od najvećih ekoloških bombi u Srbiji. To je jako bitno. Dalje, odvojena su sredstva za sanaciju transfer stanice u Novoj Varoši i Kanjiži, ali su odvojena sredstva i za sanaciju deponija u Čačku i Trsteniku. Odvojena su sredstva za osam novih regionalnih centara, a to je jako bitno za čitavu Republiku Srbiju, za upravljanje otpadom kojim će nakon izgradnje biti obuhvaćeno više od stotinu lokalnih samouprava u Srbiji.

Ministarstvo je spremno da finansijski pomogne gradove i opštine da reše svoje divlje deponije na svojoj teritoriji. Zašto? Zato što je za SNS i predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića zdravlje građana i ekonomski razvoj na prvom mestu.

Poštovana potpredsednice, bivši režim nije vodio računa o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. Ja sam o tome govorio, a danas ću postaviti samo tri pitanja. Kada je u pitanju bivši režim u kojem je sudelovao i tajkun Dragan Đilas, pitam ga pred građanima Republike Srbije da li je tačno, a tačno je kako nas obaveštava istraživačka štampa, da ste gospodine Đilas na dan 12.12. gospodnje 2020. godine, na jednom od dva računa svoje firme kod „Dojč banke“ na Mauricijusu imali pet miliona 730.000 evra.

Da li je tačno, a tačno je, kako nas informiše istraživačko novinarstvo „Večernjih novosti“ da ste na dan 12.12. gospodnje 2020. godine na računima ogranka jedne firme, na vašoj firmi „Multikom“ imali 620.147 evra i ovo je vrlo važno.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici, da li je tačno, a tačno je kako nas istraživačko novinarstvo obaveštava i podvlači, da su ovlašćeni korisnici računa bili upravo Dragan Đilas i njegov brat Gojko. Ponavljam još jednom, da li je tačno, a tačno je kako nas istraživačko novinarstvo „Večernjih novosti“ obaveštava, da su ovlašćeni korisnici računa na Mauricijusu bili braća Đilas Gojko i Dragan?

Poštovani građani Republike Srbije, Dragan Đilas nas svakodnevno obmanjuje lažima, on ima novac ne samo na Mauricijusu i Švajcarskoj, nego ko zna kojim destinacijama po svetu. Ovo je vrlo važno, zato su medijski napadi pod kontrolom Dragana Đilasa, na predsednika Vučića sve intenzivniji od strane sprege tajkunsko-mafijaško-politikanskih grupa i pojedinaca povezanih, bilo da su domaće ili inostrane provenijencije.

Ono što je važno za građane Republike Srbije, poštovani građani, dok je Dragan Đilas i njegovi saradnici iz DS, dok su bili na vlasti, podvlačim, uništili su našu prošlost, našu sadašnjost i budućnost dece naše. Da su ostali na vlasti posle 2012. godine, samo godinu dana, uništili bi vam i naše korene. To vi poštovani građani Republike Srbije niste dozvolili, jer ste ih poslali u političku prošlost.

Dok predsednik države Aleksandar Vučić, svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije širom sveta, sprovodeći politiku mira, solidarnost, ubrzanost ekonomskog napretka u ovim teškim pandemijskim uslovima, dotle je tajkun Đilas, kao varalica, i da kažem - bitanga, da me ne bi predsedavajući prozivao, kao što su ranije, bitanga znači varalica, da vam ne citiram, čini sve da sačuva svoje ogromne milione evra na računima na Mauricijusu, Švajcarskoj, Holandiji, Bugarskoj, ili Bog zna kojoj destinaciji. Srpska napredna stranka i predsednik države će pobediti mafiju, bez obzira na veru, nacionalnost ili stranačku pripadnost. Živela Srbija, živeo predsednik Republike.