Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine Srbije.
Ovde je svaka priča o proceduri potpuno izlišna, zato što svedočimo svi o totalnoj derogaciji svih demokratskih načela u državi Srbiji. To javnost treba da zna. Gospodar je gospodin Boris Tadić. U državi Srbiji, pokušano je da opozicija bude razbijena zbog razmeštanja Euleksa, u državi Srbiji, dame i gospodo, a na prvom mestu, ovom prilikom se obraćam javnosti i svima onima koji dalje razmišljaju o tome šta su nacionalni interesi, svako se pravo stornira. Ovde je, dakle, direktno, na potezu američka okupacija.
Sinoć smo imali prilike da slušamo o fantastičnoj pobedi Baraka Obame, o još fantastičnijem predlogu – gospodina Bajdena za potpredsednika buduće Američke vlade.
Braćo i sestre i svi koji nas slušaju, treba da znate da u Srbiju Amerika dolazi otvoreno, s obe noge. Jedan od najvažnijih delova američke spoljne politike jeste njihovo učešće u Euleksu na celoj teritoriji KiM-a. To se znalo još u maju 2008. godine, ali se od svih vas i od svih nas, apsolutno, krilo. Svaka ozbiljna rasprava izmeštala se iz legitimnih institucija i prebacivala iza zatvorenih vrata.
Gospodin Rupel je rekao – da, Euleks će biti u maju 2008. godine razmešten na celoj teritoriji KiM-a, samo se sada raspravlja o pravnoj prirodi ove misije. Šef Euleksa je rekao za albansku redakciju BBC: "Gospodo, meni ne treba saglasnost Saveta bezbednosti, ovo je tehnička misija za celu teritoriju KiM-a". Gospodin Vuk Jeremić, koji je u maju 2008. godine govorio – nema prenošenja nadležnosti sa UN-a na Euleks, šta sada govori?
Dakle, ovde treba otvoreno reći javnosti, koja nas sluša - narednih dana bićete svedoci potpune okupacije Borisa Tadića, potpune okupacije nove američke administracije, ono što smo upozoravali poslednjih desetak dana, da Euleks s Amerikancima nama znači jednu veliku nedoumicu, jer kakva je to misija ukoliko 80 Amerikanaca učestvuje u njoj.
Dakle, ono o čemu bi trebalo ovde da se priča i o čemu će se pričati, nisu prekršena ustavna načela i članovi Poslovnika. U Srbiji je demokratija ubijena i ubija se svakim danom.
Mene neće iznenaditi, izvinjavam se što prekoračujem vreme, samo da završim misao, za sve poslanike opozicije koji su tražili hitni postupak danas – da sutra budu zatvoreni u nekim tamnim ćelijama u Srbiji, samo zato što su prepoznali umišljaj Amerike, Borisa Tadića i svih onih koji sarađuju na potpunom otimanju KiM-a. I, to je prava istina, dame i gospodo.

Verovatno bi trebalo sada da se pozovem na član 104, ali isto tako i na čl. 225. i 226.
Trudiću se da ono što sledi bude podnošljivo za poslanike vladajuće koalicije, ali ono što je najuvredljivije jeste da u ovakvim istorijskim momentima slušamo obrazloženja kojima pokušavate da branite neodbranjivo. Voleli bismo da govorimo o demokratskoj vladavini, o vladavini prava, o proceduri, poštovanju najvišeg zakonodavnog akta koji uređuje sve odnose u ovoj državi, ali, naprosto, vi nam to ne dozvoljavate, vi ste nam sve argumente izvukli iz ruku.
Zaista bismo voleli da nemamo argumente da narod u Srbiji upozoravamo da pred njim jeste priznanje nezavisnosti KiM-a od strane Srpske vlade, da pred njim jeste izmeštanje Vojvodine iz celovite teritorije Srbije, da pred njim jeste užasna finansijska kriza.
Gospođo Čomić, zaista smo imali najbolju, civilizovanu nameru da o tome govorimo i raspravljamo, da otvorimo politički dijalog u okviru institucije sistema. To je bila naša želja i to smo pokušali više puta da napravimo, ali bezuspešno.
Daću vam još jedan primer. Potpuno je neprihvatljivo da mi već mesec dana govorimo o užasnom derogiranju osnovnih ljudskih prava naroda u Srbiji, da čovek koji pokušava kroz institucije sistema da izbori svoje pravo i na dostojanstvo i na rad, to ne može, zato što se izvršna vlast oglušava na presudu Vrhovnog suda Srbije. To je tek jedan od primera.
Mi, kao poslanici, ne dobijamo objašnjenje iz personalnog odeljenja Ministarstva odbrane već mesec dana. Šest meseci jedan čovek u Srbiji, ali to je samo jedan eklatantan primer, ne može da se izbori za svoje pravo u okviru institucije sistema.
U situaciji smo da je nama sistem urušen, da ovde ne postoji vladavina prava, da nema političkog dijaloga, a vi pričate o vređanju poslanika vladajuće većine.
Nikome s ove strane ne pada na pamet da se na bilo koji ružan način odnosi prema kolegama koji, takođe, imaju svoje živote, svoje dostojanstvo, svoje porodice, svoje prijatelje. Ovde želimo da otvorimo dijalog – zašto se osnovno demokratsko načelo stornira? Nama to nije jasno. Nije nam jasno kako se tako ozbiljna rasprava izmešta iz Skupštine Srbije, najvišeg doma. Nije nam jasno kako to gospodin Mićunović, koji je ipak ovde bio uzor demokratije, promovisanja demokratskih načela, nije samoinicijativno pozvao ministra spoljnih poslova da odgovori na pitanje poslanika opozicije, na osnovu koje platforme, na osnove koje rezolucije je tako drastično promenjen stav? To je ono što ovde pokušavamo danima da utvrdimo. Nama se to ne dozvoljava.
Složićete se, gospođo Čomić, očekujem odgovor i od vas, takođe, ovo je jedino mesto gde mi u okviru institucije sistema želimo da raspravljamo. Mi nismo na ulici, želimo da kažemo narodu, da ponudimo konkretna rešenja. Izražavamo strah, izražavamo bojazan i to je naše opravdano i legitimno pravo.
Ono što vas molimo, to je – nemojte nam oduzimati to pravo, tako što ćete vređati naše dostojanstvo nebranjivim objašnjenjima.
Izvinjavam se, završavam misao, izvinjavam se što koristim malo više vremena, trudiću se da se to ne ponavlja, ali ovo je jasna volja, zapravo se o Euleksu i o vrlo važnim stvarima, uz prisustvo svih članova Vlade, ne priča u Skupštini. To je dovoljan odgovor. Svako obrazloženje je dovoljan odgovor za sve one ljude koji nas prate.
Hvala vam i oprostite još jednom na prekoračenju.

Dame i gospodo, pozivam se na član 226. Poslovnika i tražim i obaveštenje i objašnjenje od resornog ministarstva, dakle, Ministarstva spoljnih poslova, a i od svih nadležnih, kako to da poslanici Skupštine Srbije, na osnovu pisanja "Koha ditore", saznaju sledeće.
Tokom ove nedelje Kosovo će posetiti visoki predstavnici NATO-a, diplomatija vodećih zemalja EU, podseća list "Koha ditore" i navodi da prištinski zvaničnici ne isključuju mogućnost da je cilj tih poseta predstojeća sednica Saveta bezbednosti. Prištinski dnevnik podseća da se svi sastanci u Prištini dešavaju uoči sednice Saveta bezbednosti UN-a, na kojoj će biti predstavljen redovan izveštaj UNMIKA o stanju na Kosovu, a na kojoj bi moglo da se raspravlja i o statusu misije EU.
Takođe, u Srbiji se nalazi britanski ministar spoljnih poslova, prema pisanju medija, mi to ne znamo na drugi način, gospodin Dejvid Milibant. Dakle, on je u poseti Beogradu i Prištini. Trebalo bi da razgovara s predsednikom i ministrom inostranih poslova Srbije, Borisom Tadićem i Vukom Jeremićem. Iz Britanske ambasade u Beogradu saopšteno je da će u centru pažnje biti razgovori o evropskoj budućnosti Srbije, unapređenju bilateralnih odnosa, naravno, i o Euleksu.
Tražim objašnjenje – kako je ovo moguće, a da mi to saznajemo iz novina?
Zbog javnosti, zašto je nama pitanje Kosova i Metohije izuzetno važno? Pre, otprilike, 10 dana, takođe smo čuli da je, pod pritiskom međunarodne zajednice, gospodina Vokera, Helen Ranta potpuno falsifikovala izveštaj o onome što se desilo u Račku. Račak je bio povod najbrutalnijeg pokazivanja totalitarizma Zapada, agresije na SRJ, koja je pokušavala da se bori protiv šiptarskih terorista. Postupci pred Haškim tribunalom protiv šiptarskih terorista propali su zato što su šiptarski teroristi pobili svedoke. Mi sada slušamo o trgovini organima nesrećnog srpskog življa.
Kosovo i Metohija nam je značajno i zbog toga što jeste srce Srbije, zbog toga što su u martu popaljene najveće svetinje na teritoriji Kosova i Metohije. Zašto nam je još značajno? Zbog toga što se, izgleda, sprema da srpska strana, srpska kvislinška vlada, na jedan brutalan način, nažalost, prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Euleks to jeste.
Euleks jeste sprovođenje plana Martija Ahtisarija i to treba reći javnosti. Takođe, treba reći javnosti da u zemlji Srbiji, o Euleksu, od opozicije, raspravljaju samo poslanici SRS-a, DSS-a i NS-a, niko više. To je dovoljan odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ono što opozicija po svojoj definiciji, odnosno po definiciji svog političkog angažmana u celokupnom svom političkom životu jedva dočeka, to je budžet, iz jednog prostog razloga što se tu ipak vidi određena tendencija izvršne vlasti i kakvu to državu zapravo pokušava da napravi.
Ono što bi opozicija trebalo da radi, opet po svojoj definiciji, da svojim amandmanima pokuša da pomogne izvršnoj vlasti da učini život mnogo kvalitetnijim i podnošljivijim. Frapantna je činjenica, vi ćete mene da ispravite ukoliko grešim, da od 84 amandmana opozicije na rebalans budžeta vi ste u toku rasprave u pojedinostima usvojili samo jedan amandman.
Prosto je nečuveno da sve ono što je opozicija pokušala da pomogne izvršnoj vlasti, razumevajući ekonomsku situaciju, trenutak u kome smo se svi našli, koji nije mogao da se projektuje niti da se predvidi, kroz ova 84 amandmana, nijedan ili samo jedan je prihvaćen kao mogućnost da svi zajedno dođemo do rebalansa budžeta, odnosno da svi zajedno učinimo da štednja bude ostvariva. Zašto?
Zato što u državi Srbiji, gospođo ministar, dame i gospodo, ovom prilikom naravno i celokupna javnost Srbije koja pokušava da čuje i eventualno oseti nekakvu najavu rešenja za dane koje dolaze, 733.000 ljudi prema zvaničnoj evidenciji je bez posla. Ispod granice siromaštva se i dalje nalazi pola miliona ljudi.
Meni je opet nečuveno da kada se priča o liniji siromaštva, koja iznosi 8.830 dinara po domaćinstvu, kolege narodni poslanici vode verovatno raspravu na neke lepše životne teme. Nas trenutno gledaju ljudi koji pokušavaju da shvate kakva će im biti 2009. i 2010. godina, koji su svakodnevno u egzistencionalnom grču, koji su u velikom riziku da izgube one osnovne prihode koji će učiniti život dostojan čoveka.
Sve ono što smo imali prilike da čujemo, dame i gospodo, kroz ekspoze premijera srpske Vlade, kroz predizborna obećanja, kroz koalicione dogovore, javnost u Srbiji to treba da zna, ništa od toga neće moći da se ostvari iz jednog prostog razloga, 2009. godina je godina recesije za Srbiju.
Mi smo pokušali ovim amandmanom da ukažemo, kao naravno i celokupna opozicija, gde to sve može u ovom rebalansu budžeta da se uštedi i eventualno sredstva da se usmere tamo gde je najneophodnije. Čini se da nema kategorije stanovništva u Srbiji kojima ta sredstva neće biti neophodna.
Ovim amandmanom, zbog javnosti, predviđa se da Generalni sekretarijat Vlade potroši 94 miliona dinara, a mi smo predložili da se cifra zameni sa 80 miliona, jer smo smatrali da članovi Generalnog sekretarijata treba da putuju, ali ne ovoliko. Zašto? Zato što celokupna situacija... molim vas, gospođo predsedavajuća, da učinite mogućim ovom poslaniku da iznese ovu priču do kraja i da uvedete red u sali. Hvala.
Dakle, ekonomska situacija u celokupnom okruženju, a mi smo deo toga, jeste neizdrživa. Primera radi, iz jedne od država u regionu mi saznajemo da u nagoveštajima dolazeće recesije, a radi se o Sloveniji, poslodavci najavljuju da će finansijska kriza potresti slovenačko tržište rada, što će najviše osetiti oko 13.000 radnika u građevinarstvu i industriji. Pre svega, oni koji su došli iz inostranstva.
Posledice se već vide, jer se ugovori na određeno vreme ne produžavaju, a evidentno je otpuštanje stranih radnika koje su poslodavci zapošljavali zbog natprosečno visoke privredne aktivnosti u prošloj godini.
Ono što treba očekivati, a reči su generalnog sekretara Udruženja poslodavaca Slovenije, gospodina Smolea, da će sledeća faza biti smanjenje troškova rada i organizacione promene u vođenju tehnoloških procesa.
Neka preduzeća već smanjuju broj radnih smena, na primer sa četiri na tri, ali se svakako neće moći izbeći ni otpuštanje stalno zaposlenih.
Slovenački zavod za zapošljavanje i agencija za zapošljavanje trenutno ne primećuju znakove krize, ali evidentno je i na osnovu makroekonomske analize ocenjuje se da će do kraja godine posao u Sloveniji izgubiti oko 13.000 radnika u građevinarstvu i industriji, po pravilu stranih.
To je jedan primer zemalja u regionu koje su nama vrlo bliske geostrateški, koje su vrlo ozbiljno pokrenule politički dijalog kako preduprediti efekte svetske finansijske krize.
Ono što smo očekivali i ono što je opozicija tražila svakodnevno da ovde u Skupštinu dođu svi članovi Vlade i da mi od odgovorne, socijalne vlade čujemo šta to može da bude plan i program za predstojeću 2009. godinu, kada se očekuje najveći udar na sve socijalne strukture, a posebno u 2010. godini.
Da ilustrujem jednim primerom koji je za nas, recimo, najkoloritniji, ono u šta su nas ubeđivali u poslednje vreme, a tiče se stranih banaka koje su domaća pravna lica, ali samo sa stranim imenom, priča za njih koja bi trebalo svakom građaninu koji pokušava da razume celokupnu situaciju da bude vrlo jednostavna i upozoravajuća, ne u smislu širenja panike nego u smislu upozorenja šta sve može da nas snađe.
Očekujemo da u narednih nekoliko dana vidimo kakvu tu projekciju Vlada kroz budžet nudi za sledeću 2009. godinu.
Da li će ona biti socijalno odgovorna ili će samo premošćavati određene probleme i ostavljati, kao zaostavštinu za budućnost nekim budućim generacijama, kao što mi sada kroz porez vraćamo deviznu štednju, da vraća užasno nastale dugove zbog ove situacije.
Dakle, efekti krize koji su se desili na svetskoj ekonomskoj sceni moraju da se osete kod nas, pogotovo kroz kredite i kroz postojanje stranih banaka, koje jesu domaća pravna lica i naša država je garant za sve ono što se tim domaćim pravnim licima ovde desi, ali i te kako sve te strane banke zapravo odgovaraju menadžmentima i centralama iz kojih crpu instrukcije kako da se u novonastalim okolnostima ponašaju.
Zašto mi u ovom momentu pričamo o tome? Zato što svi mi imamo i te kako iskustva sa starom deviznom štednjom. Neka tamo država svojevremeno je reprogramirala unedogled dugove koje je imala i na kraju je posegnula za starom deviznom štednjom, tako što je određene ljude, naše ljude iz inostranstva, prevarila pričom da će "Beogradska banka" tada dati veći procenat kamate nego što je to davala "Dojče banka" i na kraju je ta stara devizna štednja nestala. Guverner banke tadašnji je jednostavno otišao kao neosuđen čovek, bankarka koja je krala ovaj narod umrla je kao lice koje nije bilo osuđeno, i to takođe može da se desi u najavi vrlo turbulentnog vremena koje dolazi ovde u Srbiju.
Ono što je još veći problem, a to očekujemo i da čujemo u danima koji dolaze, možda to i nije tema za vas, gospođo ministar, ali svakako jeste tema za razmišljanje, pogotovo što je delegacija Međunarodnog monetarnog fonda u poseti Srbiji, na koji način će socijalno odgovorna Vlada u perspektivi da se ponaša sa ovako ogromnim državnim aparatom?
Volela bih da jedan član Vlade ovde nama izađe i kaže koja to država u Evropi i u svetu ima toliko resora, ima toliko kabineta, ima toliko uposlenika? Pogotovo država koja nema osnovnu privrednu delatnost, pogotovo država koja nema izvoz, pogotovo država koja nema osnovnu aktivnost, na osnovu koje ona može da plasira sigurnost svojim građanima i eventualno da po svom profilu u okviru međunarodnih finansijskih institucija bude ozbiljan partner.
Mene više nego interesuje kako izgledaju vaši razgovori sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, na koji način vi njima objašnjavate da je javna potrošnja u procentu tolika, pogotovo u svetlu svetske ekonomske krize, da vi nećete moći da nađete rešenja zato što je koalicioni sporazum toliko težak i toliko jak, da je najprofitabilniji posao u državi Srbiji raditi za državu i paradržavu, u smislu nekakvih agencija, da u državi Srbiji ne postoji atmosfera gde će čovek da počne nekakav samostalan posao, da u državi Srbiji ne postoji osnovna privredna delatnost, nema privrede.
Na koji način možete da izađete pred bilo kog ozbiljnog partnera s kojim treba da sarađujete i da kažete - mi smo ozbiljni u ovome, mi možemo da podnesemo kredit ili zajam koji vi nama trenutno dajete, da premostimo socijalne probleme koji su u najavi.
Ono što je meni posebno važno jeste na koji način ćete vi građanima Srbije u 2009. godini da objasnite da neće moći da dođe do povećanja plata, da neće moći da penzija iznosi 70% ličnog dohotka, da će morati da se štedi, da će obaveze biti sve veće, jer od građanina Srbije, koji samo stoji na šalterima i plaća, očekuje se samo da ispunjava svoje obaveze, prava nema, slobode su ugušene, gospođo ministar, egzistencijalnim strahom od preživljavanja.
Jer ljudima, narodu u Srbiji, jedini strah koji je prevazišao strah od smrti, jeste strah od gubitka posla, a rade samo oni koji rade u okviru nazovidržavnog sistema. Zato naša javna potrošnja izgleda tako kako izgleda i zato ova vlada u startu, sa ovakvim projekcijama, ne može da bude ozbiljna.
Zašto još ne može da bude ozbiljna? Zato što će sve ove probleme, umesto da postane prava reformska vlada ili da je jedna od 2000-te naovamo bila reformska, pa nama oduzela ovaj argument, da plasira u budućnost. Vi ćete sada da premostite probleme, znajući da nećete doživeti kraj mandata, i to je politička kalkulacija, i to narod u Srbiji zna, pa ćete reprogramirati za one koji dolaze posle. Oni će vrlo verovatno to reprogramirati za one koji dolaze posle, a narod u Srbiji će polako, ali sigurno kliziti u dužničko ropstvo ili oni osvešćeniji gledati da izađu iz granica Srbije i otići.
Ovo naravno nije ubiranje političkih poena. Možda bi i bilo u nekim drugačijim okolnostima, da se mi ne suočavamo sa vrlo ozbiljnom situacijom već u prvom kvartalu 2009. godine. Delimično i mogu da vas razumem, ali onda postoji i ona korektna politička i profesionalna odluka da se izađe i kaže - mi ne možemo da rešimo ovaj problem na način kako smo mislili, ova novonastala situacija je takva kakva je, slika treba da izgleda tako, ovo su rešenja.
To je, gospođo ministar, opozicija pokušala da uradi sa 84 amandmana.
Javnost u Srbiji treba da zna da se u ovoj situaciji opozicija ponela socijalno odgovornije i ponaša se socijalno odgovornije danima unazad. Videćemo konačno za 2009. godinu i na početku 2009. godine kakva će situacija biti, da li mi to ulazimo konačno u izbornu godinu?

Hvala puno na ovome. Videćete i sami da je tema značajna. Naravno da se pridružujem kolegama iz opozicije i moram da vam kažem da smo svi užasno obmanuti od strane Ministarstva spoljnih poslova i Vlade Srbije. To ću upravo sada da dokažem.
Javnost u Srbiji treba da upamti sv. Luku, gospodine Milivojeviću, pravoslavni hrišćani danas slave sv. Luku. Srbi sa Kosova i Metohije slave pod vrlo teškim okolnostima. Ovom prilikom, SRS želi da svaki sledeći sv. Luka bude na sopstvenom ognjištu.
Evo, kako smo obmanuti. Podsećam vas na izjave gospodina Rupela da jedini problem iz maja 2008. godine po pitanju Euleksa na teritoriji KiM jeste pravno rešenje tog problema. Svi su tada govorili da apsolutno neće doći prilike da se nadležnosti UNMIK prebace na Euleks.
Citiraću ministra spoljnih poslova, kaže - maksimalno smo angažovani na tom pitanju i radimo sa članicama Saveta bezbednosti, kao i sa svim relevantnim faktorima u okviru UN, da se tako nešto ne desi, jer transfer nadležnosti UN na bilo koje drugo međunarodno prisustvo podrazumeva adekvatnu odluku Saveta bezbednosti UN, a to se neće dogoditi. Ovo je laž.
Ono što su oni dogovorili iza pozornice Narodne skupštine, van očiju javnosti, bez ikakve platforme, najvišeg doma u jednom politikom sistemu jeste da njima ne treba politička odluka Saveta bezbednosti, jer je tehnička misija. Gospodin Iv de Kermabon je albanskoj redakciji BBC dao izjavu da njemu zapravo Savet bezbednosti ne treba, da će misija Euleks biti operativna u decembru.
Ono što je zaista bilo više nego drastično za sve one koji se zaista pitaju u kakvoj mi to državi živimo i zapravo koji stepen demokratije je ovde na snazi.
Mi pokušavamo da dokažemo svakodnevno da je ovde na delu potpuna okupacija, da ovaj parlament očigledno traži objašnjenje, traži obrazloženje, postavlja određena pitanja, iznosi probleme bez ikakvog političkog dijaloga, bez ikakvog obrazloženja. Ovde nama američki i britanski ambasador kroje političku scenu, politički život, ekonomsku situaciju, a da apsolutno ne postoji nikakav rezultat sveukupnog delovanja opozicije.
Konačno, vrhunac svega jeste jučerašnja izjava Kristine Galjak, ona je predstavnica za štampu visokog predstavnika EU Havijera Solane koja je u potpunosti razotkrila ono što će se, dame i gospodo poslanici, dešavati u Savetu bezbednosti 7. novembra.
Ona je rekla da je tačno da se očekuje da Savet bezbednosti UN u vidu predsedničkog saopštenja odobri dogovor UN-Srbija, Srbija-EU, uz opasku da Savet bezbednosti treba najpre da dobije izveštaj UNMIK o ishodu pregovora sa Srbijom o predlogu od šest tačka koje je Ban Ki Mun u julu uputio srpskom predstavniku i zapravo, potvrdila da će se kroz jedan vid predsednika saopštenja nastaviti rekonfiguracija civilne misije na teritoriji KiM na celokupnoj teritoriji.
Dan 7. novembar će staviti tačku na vrlo sraman deo novije političke istorije u Srbiji, vrlo tragičan momenat za celokupan srpski živalj koji je razmešten po Srbiji i širom sveta. Takođe će da odluči u svetlu demokratije posle 2000. godine u Srbiji. Daće odgovor zašto se svaka ozbiljnija priča na temu sudbine KiM, o statutu Vojvodine, izmeštala iz parlamenta i vodila iza zatvorenih vrata i konačno će nam dati odgovor da smo svi pod okupacijom Borisa Tadića i SAD, dame i gospodo.
Po Poslovniku, pošto sam to ostala dužna u ovih nekoliko desetina sekundi, moj zahtev zapravo jeste objašnjenje od strane ministra spoljnih poslova, po kom osnovu i na osnovu koje rezolucije, po kojoj platformi je sebi dao zapravo da totalno izmeni stav i prihvati misiju Euleksa na KiM. Hvala.

Zaista mi je drago što osionost vladajuće većine vi tumačite članovima Poslovnika.
Evo da poštujem proceduru, znači na osnovu člana 104. zaista je brutalno povređeno dostojanstvo Narodne skupštine tako što bahato poslanici vladajuće većine o rebalansu budžeta jednostavno nisu prisutni u sali.
Pokušavamo, zaista, da ispoštujemo svaki dogovor, da ispoštujemo tempo, da pokušamo da doprinesemo boljem životu građana, ali javnost u Srbiji na Svetog Luku treba da zna, kada treba da se potrudimo, da odlučimo, da vidimo kakav će to život da nam bude 2009. godine, da dobijemo potrebna objašnjenja i obrazloženja, poslanici vladajuće većine, evo leva strana ovako izgleda, apsolutno nemaju razumevanja za ono što se zove život dostojan čoveka u Srbiji.
Nemaju razumevanja za to što polako, ali sigurno međunarodna javnost, dame i gospodo, vodi polemiku o tome kako je stradala jedna ponosna i evropska zemlja Srbija 1999. godine, na osnovu falsifikovanog izveštaja Helen Ranta, a po pritisku gospodina Vokera. Međunarodna javnost daje lekciju Ministarstvu spoljnih poslova i srpskoj vladi kako se bori za dostojanstvo jednog naroda i jedne države. Mi sklanjamo glavu i pogled u drugu stranu.
Međunarodna javnost govori o tome, piše "Liberasion" da je Francuska kontraobaveštajna služba švercovala oružje u Hrvatsku dok je bila na snazi zabrana uvoza oružja. Međunarodna javnost će na kraju i da kaže da Srbija nije kriva za ono što joj se desilo, a za šta sada ispašta.
Mi ovde na Svetoga Luku, dok nam pred očima otimaju Kosovo i Metohiju, tako bestijalno, beskrupulozno, polako ali sigurno evo i Vojvodinu, sedimo svi iz opozicije kao jedan, pokušavajući da sačuvamo i ono malo što je od Srbije ostalo.
Pogledajte vladajuću većinu. Ovo je sramota za Srbiju, sramota za ovaj narod, kome nećemo moći na Novu godinu i na srpski Božić, pravoslavni Božić, kao ni na rimokatolički, da objasnimo što svojoj deci nemaju da daju i da pripreme božićnu trpezu. Sramota.

Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Izlaganje prethodnog kolege je zaista povredilo dostojanstvo poslaničke grupe SRS, a verujem i dobrog dela SPS.
Gospodine Batiću, ko god da je otišao u Hag loše se proveo. Saradnja sa Haškim tribunalom izgleda na sledeći način, uglavnom se srpske glave isporučuju u Hag. Najveći broj Srba je pod vrlo nerazjašnjenim okolnostima, neke istrage su i dalje u toku, okončalo svoj život u pritvorskim jedinicama Haškog tribunala.
Slažem se s vama, svaki zločin ima svoje ime i prezime. Mi smo ovde u prethodnih 10 dana postavljali konkretna pitanja koja se tiču odgovornosti ove države za sudbinu nacije. Istorija srpskog naroda se prekraja u Haškom tribunalu, a neće proći dugo, i to ne zato što pričaju srpski radikali, već zato što to sada pričaju već umne glave svetske inteligencije.
Dokazaće se da srpski narod nije poveo ovaj rat, da je srpskom narodu ovaj rat nametnut, da je reč o udruženom zločinačkom poduhvatu najvećih svetskih sila, zapadno-evropskih demokratija, da bi se određena pregrupisanja na međunarodnoj sceni privela kraju. Uskoro ćemo i to da vidimo.
Samo ću da ovde, zbog javnosti koja ovo sluša i zbog svih haških pritvorenika i onih koji su progonjeni samo zato što su obavljali svoju dužnost, da li kao policajci ili kao vojnici, da pročitam sledeće - francuska kontraobaveštajna služba optužena je za trgovinu oružjem sa Hrvatskom između 91. i 95. godine, uz saglasnost Jelisejske palate, sedište šefa Francuske države, piše list "Liberasion", a prenosi nacionalni servis.
U tekstu o aferi tajne prodaje oružja u Hrvatskoj, kojom se bavila francuska obaveštajna služba, u vreme dok je na snazi bio embargo UN na isporuku oružja bivšoj Jugoslaviji, gospodine Batiću, navode se detalji slučaja koji čak zadiru u francuske državne interese. To je 1991-1995. godina.
Onde ste imali takođe određene akcije naših obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi pred početak jugoslovenskog raspada. Gospodin Aleksandar Vasiljević je očima javnosti izneo zapravo vrlo dobro sročen plan Hrvatske, koji se ticao direktnog napada na jugoslovenske kasarne i kasapljenje jugoslovenskih vojnika.
Takođe, imate falsifikovani izveštaj Helen Ranta. Imate žutu kuću u Albaniji koja se bavila i u kojoj su se dešavali zverski zločini. Pozdravljam to što ste vi uradili, što ste pokušali da prikupljate dokaze o albanskim teroristima.
Godine 99. izvinjavam se što sam prekoračila vreme, ali samo da završim rečenicu, samo da završim misao, Srbija, odnosno srpski narod, ne Slobodan Milošević, srpski narod je bio bombardovan na osnovu falsifikovanog izveštaja Helen Ranta. Dakle, mi jesmo za istragu svih zločina, svaki zločin ima svoje ime i prezime, ali hajte da pričamo o genocidu koji je izvršen nad srpskim narodom.

Kad budu predstavnici vladajuće većine ovde u velikom broju, onda ćemo se mi vratiti na amandmane. Ovde je izrečeno puno stvari koje treba da se razjasne zbog naroda u Srbiji.
Gospodine Batiću, greška u koracima se pravi u košarci, koliko se sećam iz sporta. Ovde može samo da bude lapsus lingve ili lapsus mentio otprilike. Vrlo dobro sam vas razumela o čemu pričate, znači ne možete da govorite o zločinu i o zločincima jer ih štiti prezumpcija nevinosti dok se ne dokaže zločin. U periodu ratova ...
(Predsednik: Gospođo Raguš, samo recite na koji ste se član pozvali?)
... ova država je sudila za svako prekoračenje ... na 104.
(Predsednik: Dostojanstvo Skupštine.)
Povređeno je dostojanstvo poslaničke grupe SRS i evo kako pokušavam to da obrazložim.
Dakle, mi se takođe zalažemo za procesuiranje svih onih koji treba da odgovaraju za određene zločine i to na prvom mestu pred domaćim sudovima. Ali, to apsolutno nije moguće zbog svega ovoga o čemu mi pričamo danima.
Što se nas tiče, onoga momenta kada je podignuta optužnica, lažna optužnica protiv dr Šešelja, on je istog momenta se pokupio, ne želeći da opterećuje državu Srbiju i srpski narod, i otišao za Hag, da tamo pokuša da odbrani ono što mu se stavlja na teret.
Ono što bi javnost u Srbiji trebalo da zna, podsećanja radi, vojni sudovi su, gospodine Batiću, i te kako radili. Ovde su izrečene presude za svako prekoračenje o obavljanju dužnosti. To bi vi trebalo da znate.
Ali, evo šta se dešava. Iznela sam pre neki dan taj primer. Postoji jedan potpukovnik koji ne može normalno da slavi večeras slavu, zove se Zlatan, a preziva Mančić. Njemu su vojni sudovi presudili, Vrhovni sud ukinuo presudu.
Zbog te presude vojnih sudova ovde sada u Srbiji oduzet mu je čin i pravo na rad. Vrhovni sud Srbije je poništio obe presude vojnih sudova, samim tim mu vratio čin i pravo na rad, da može da izdržava svoju porodicu, gospodine Batiću.
Ministarstvo odbrane šest meseci posle toga se jednostavno oglušuje o pravosnažnu sudsku odluku. Mi ovde pokrećemo pitanje i ništa se po tom pitanju ne radi. To nije stvar za specijalni sud i za sud za ratne zločine, ovo je stvar stvarno za Međunarodni sud pravde.
Naši građani, naši državljani, kada smo već na vašem terenu, pravda bi trebala da bude ista za sve, je li tako? Ovde to nije i neće dugo biti. To se vidi i po ovom budžetu i po parama koje se odvajaju da se iskoreni korupcija iz sudova.

Dame i gospodo, u tome i jeste problem predsedavajuće, gospođe Čomić, zato što se mi polako ali sigurno svi gubimo u tumačenjima, a na kraju ćemo biti svi izgubljeni u prevodu.
Povređen je član 100. stav 1 - narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Poslanici SRS koji sede ispred gospodina Zorana Nikolića, sada ću izneti jednu materijalnu činjenicu, gospodin Zoran Nikolić jeste u pravu.
Tog momenta sam se okrenula kada su se njih petorica ili šestorica kolega javili da govore po Poslovniku. Imali ste prednost zato što je gospođa Kolundžija završila svoje izlaganje. Vi ste prozvali mog kolegu iz SRS dr Nikolu Žutića, koji je potpuno zbunjeno izašao za govornicu i još mu ja govorim, Nikola, sačekaj, gospoda iz DSS-a imaju prednost. To je istina, gospođo Čomić, da biste vi Nikolu Žutića ovde pred govornicom pitali da li ste se vi zapravo javili da reklamirate povredu Poslovnika. To je istina.
Ovo se ne dešava prvi put, ovo je običaj, istine radi, opozicija se ovde tretira, i to javnost treba da zna, na jedan vrlo neprihvatljiv, nekorektan i način koji nije dostojan ne opozicije, nego nije dostojan čoveka. Istine radi, ne zato što to SRS kaže, gospođo Nado Kolundžija, posao opozicije je da kritikuje. Opozicija čak ne bi trebalo ništa da predlaže. Ona može da kritikuje, da preispituje, da sumnja, da analizira. To je posao opozicije koji mi pokušavamo svi da uradimo.
Ono što se nama ovde pripisuje već danima, desetak dana, da mi redovno opstruišemo i da padamo sa tom opstrukcijom kod vrlo bitnih tema, to naprosto nije tačno, jer mi nismo deo vladajuće većine. Mi nemamo moć da opstruišemo, kao što vi imate moć ovde nas da iscrpljujete i pri tom da omalovažavate celu opoziciju tumačenjima koja nisu čak ni racionalna, samo zato što je određenim ljudima, koji su prvi međ jednakima, Poslovnik dao mogućnost da daju obrazloženja.
Vi možete da kažete i da izglasate da je sutra ponedeljak, ali će to za opoziciju i narod u Srbiji, koji živi realnim životom, biti neprihvatljivo. On zna u kom je vremenu, u kom je momentu i šta ga čeka.
Ovo zaista mora da se negde podvuče i da otprilike svi porazmislimo u ovom domu, i poslanici vladajuće koalicije i poslanici opozicije, šta mi zaista želimo da postignemo. Koga mi ovde predstavljamo?
Da li mi to radimo sebe radi ili mi treba da izađemo međ naše biračko telo, međ sve građane Srbije i da kažemo, nismo uspeli. Živite životom koji nije dostojan ni mrava. Nismo uspeli, pali smo na tom ispitu.
Dajte da raspustimo sve institucije i da Boris Tadić vlada. Onda bi očigledno svi bili zadovoljni. Izvinjavam se na prekoračenju, ovo jeste povreda Poslovnika. Trudiću se da se to ne ponovi.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u kojem se govori o dostojanstvu Narodne skupštine, odnosno poslanika. U stavu 2. piše da su dužni da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem. Stav 1 – da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Zaista nisam mislila danas da koristim Poslovnik kako bih ponovila nešto što sam rekla prethodni dan i nešto što je, zapravo, u političkom opisu svih parlamentarnih stranaka, ali kolega Dujović me je, ne znam po koji put, motivisao da izađem za ovu govornicu i ponovim nešto što je zakonomernost Parlamenta.
Kolega Dujoviću, nije ekskluzivnost da pričate ni o jednoj kategoriji društva. Predstavljate ratne vojne invalide i mi to uvažavamo. Mi smo ovde svi legitimni da pričamo o svim političkim pitanjima, a o svim političkim pitanjima se institucionalno, i to je zakonomernost parlamentarizma, raspravlja u Narodnoj skupštini. Molila bih vas da ubuduće nijednoj stranci ovde ne oduzimate, kako vladajućoj, tako ni opozicionim strankama, pravo da govore o problemima koji čine svakodnevni život naroda u Srbiji.
Ratnih vojnih invalida kao članova SRS-a ima, zaista, puno. I, zaista, dajemo sve od sebe da se svakodnevno izborimo za prava i bolji život tih ljudi. Vi nama nikako ne možete oduzeti pravo da u ovoj skupštini, za skupštinskom govornicom, javnosti, narodu Srbije skrećemo pažnju na to šta ćemo konkretno da uradimo po pitanju tih ljudi. Isto tako, da amandmanski, ili kroz traženje objašnjenja ili obrazloženja od predstavnika Vlade, pokušamo zajedno da nađemo rešenje za užasno ranjivu kategoriju društva, koja je skrenuta na marginu, ne našom voljom, nego voljom vladajuće većine.
Dakle, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, zaista, apelujem i na političku kulturu, i na politički moral.
Floskula je užasno teška, nesvarljiva, da vi govorite o tome da se ovde politički ne raspravlja o bilo kom pitanju. Sva pitanja za ovom skupštinskom govornicom i te kako imaju mesta, imaju svoj prioritet, zato što u državi Srbiji apsolutno ništa ne funkcioniše. U ovoj državi je urušen sistem, a mi se svi ovde trudimo iz petnih žila da postavimo temelje tog sistema. Ne uspeva zato što određeni ljudi pokušavaju da uvedu diktaturu.
Molim vas, izvinjavam se što prekoračujem vreme, završavam misao, da ubuduće vodite računa da su ovde predstavnici naroda i da svi imaju legitimno pravo da pričaju o svemu za ovom govornicom, u okviru institucije sistema.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Boris Tadić, Vlada Srbije je potpuno obmanula celokupnu javnost u državi Srbiji i svakodnevno pokazuje kako izgleda tiranija demokratskog tipa. Javila sam se na osnovu članova 225. i 226.
Prethodnih deset radnih dana u Narodnoj skupštini poslanička grupa SRS iznosila je životne probleme i postavljala konkretna pitanja nadležnima u Vladi Borisa Tadića. Nijedan odgovor na konkretno pitanje nismo dobili, a prošao je rok od osam dana. Ulice Srbije su prepune ljudi koji štrajkuju, pokušavajući na taj način da skrenu pažnju na svoj užasan položaj i da izbore pravo, makar ono pravo da budu saslušani. Ulicama Beograda ne može da se prođe zato što njima teku reke ljudi koji su žrtve tranzicije i diktature, konkretno Borisa Tadića, a objasniću i zašto.
Ono što mi pokušavamo da napravimo ovde u ovom prestižnom domu nama se zapravo onemogućava svakodnevno. One životne i strateški važne rasprave se izmeštaju iz skupštinske sale i premeštaju u medijski prostor koji direktno uređuje Boris Tadić. Mi nijedan odgovor na životna pitanja nismo dobili i ovako izgleda demokratija u Srbiji.
Konkretno pitanje i ono što mi pokušavamo danima ovde da izazovemo... Iskreno izražavam zaprepašćenje u odnosu na vladajuću koaliciju, posebno u odnosu na Demokratsku stranku od koje sam očekivala malo više demokratske i političke tolerantnosti, što upravo vi niste ti koji su inicirali da Vlada dođe, sledeći primer svih zapadnoevropskih demokratija, i pokuša zajedno sa opozicijom da nađe konkretno rešenje za užasnu situaciju, ekonomsku i socijalnu, koja je ušla na velika vrata u Srbiju.
Mi slušamo i obaveštavamo se iz medija, i to je poražavajuća činjenica, da će 2009. godina, i to javnost treba da zna, biti katastrofalna za Srbiju, da penzije neće moći da se povećaju - i to je jedno lažno obećanje, mi to saznajemo sada, a mi i te kako znamo šta znači recesija 2009. i kako će izgledati 2010. godina. To znači: nema proizvodnje, smanjenje plata, smanjenje zarada, smanjenje penzija, manje radne snage, manje radnih mesta. To Srbiju čeka 2009. i 2010. godine. A, onda, mi imamo olimpijske začarane krugove i užasnu situaciju. Niko od nas ovde prisutnih neće moći da izađe iz ove sale i da pogleda te ljude koji su na ivici prosjačkog štapa.
Ovo je konkretno pitanje, ja se zaista izvinjavam, hvala vam na toleranciji, shvatate da je ovo važno životno pitanje. Konkretno pitanje za predsednika Vlade jeste, a volela bih da ga uputim lično Borisu Tadiću ali nemam nadležnost da to uradim – kada će se ovde pojaviti celokupna Vlada Srbije da razmatramo sve goru ekonomsku situaciju i problem nadolazeće recesije? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu članova 225. i 226. Recimo da sam u poslednjih deset dana najagilnija u postavljanju poslaničkih pitanja zato što je moje svakodnevno funkcionisanje kao narodnog poslanika onemogućeno, jer naravno nisam dobila nijedan odgovor...

Hvala. Dakle, nisam dobila nijedno obaveštenje i objašnjenje na osnovu člana 226. od nadležnih ministara i ostalih institucija u poslednjih deset dana; delimično ste vi svedok tome, najveći broj obaveštenja i objašnjenja sam ja tražila. Nadam se da sam sada bila preciznija.
Javnost u Srbiji treba da zna da vladajuća većina, u sveopštoj ekonomskoj i socijalnoj krizi, uz ovakve interpretacije izvrgava ruglu, vrlo verovatno, poslanike celokupne opozicije koji iznose usmene zahteve vezane za prisustvo Vlade i otpočinjanje sednice gde će svi članovi Vlade da odgovaraju na svakodnevna životna pitanja, posebno ukoliko imamo u vidu deo ekspozea premijera Cvetkovića gde kaže, u ekonomskom delu, da će se boriti za jačanje ekonomije, uz povećanje zaposlenosti i značajan rast investicija, uključujući investicije u infrastrukturu, uz održanje makroekonomske stabilnosti. Dakle, to je njegovo jezgro ekonomskog programa Vlade, što će reći, dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana Srbije, ravnomerniji regionalni razvoj.
Da sam sklona dramaturgiji, verovatno bih sada bacila ovo na pod i rekla javnosti Srbije - od ovog nema ništa. Recesija se dešava 2009. godine, a nema volje da predstavnici Vlade u većem broju dođu ovde i da zajedno pokušamo da nađemo rešenje ove krize, ne robujući proceduri i tako izbegavajući kvalifikovane odgovore na pitanja koja poslanici svakodnevno postavljaju.
Konačno, da preciziram zašto sam sada izašla: radi se o misiji Euleks. To je takođe jedno od pitanja koje se izmešta iz Skupštine Srbije i uglavnom se vodi iza zatvorenih vrata, bez saglasnosti, bez priče, bez platforme.
Oko 80 Amerikanaca će učestvovati u misiji Euleks, koja će u decembru mesecu biti operativno stabilna, ali nijedan od Amerikanaca, i to javnost u Srbiji treba da zna, neće biti odgovoran za bilo koji prekršaj koji učini na teritoriji Srbije. Što znači, može da zgazi, ubije i pobije, on neće odgovarati za to.
Primer o kom ću pričati, samo da bih ispoštovala tri minuta koja po Poslovniku imam, jeste čuveni skandal u Iraku izazvan od strane sigurnosne agencije, pretorijanske, Džordža V. Buša, zvane "Blekvoter". "Blekvoter" će uskoro doći na teritoriju južne srpske pokrajine. O tome u sledećem javljanju i hvala vam na razumevanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Ne odustajem od uspostavljanja misije Euleksa na Kosovu koja je potpuno protivpravna i nadalje znači priznanje Ahtisarijevog plana i priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Srbije. To je ono što Boris Tadić pokušava da izmesti iz parlamenta i da svojim lobiranjem u međunarodnim nadležnim institucijama sprovede u delu južne srpske pokrajine.
Šesnaestog septembra prošle godine na teritoriji Iraka desio se masakr na najbrutalniji mogući način.
Pripadnici pretorijanske garde Džordža Buša, poznatiji kao članovi "Blekvotera", privatne plaćeničke vojske, izleteli su iz vozila u pokretu i počeli da nasumice pucaju po nedužnim civilima u Iraku. Tada je stradalo 11 Iračana, 20 je bilo teško povređenih.
Šta se zauzvrat desilo? Povučeni su na teritoriju SAD, jer, zaboga, potpisan je sporazum svuda u svetu da američki plaćenici ne odgovaraju i ne podležu krivičnoj odgovornosti, ma šta činili na bilo kom delu teritorije ove zemlje, zato što je svet pod američkom okupacijom. Na teritoriji SAD dobili su, eventualno, javnu opomenu i ponovo su vraćeni u Irak da nastave sa trgovinom oružjem, opojnim sredstvima i daljim divljanjem.
Da ovaj naš strah nije nerealan svedoči sledeća izjava gospodina Danijela Frida, zapravo, to je bio jedan od uslova potpisivanja sporazuma između Frida i Havijera Solane, citiram – izuzeće koje se traži, bilo koja disciplinska mera ostaće u nadležnosti SAD i status američkih članova misije biće u ekskluzivnoj pravnoj nadležnosti SAD.
Kako Amerika to radi? Potpisuju se ugovori sa firmama poput "Blekvotera" i na mala vrata, kroz osiguranje određenih zvaničnika koji su članovi misije, strani plaćenici koji divljaju svuda u svetu se uvode na delove teritorije na kojima su Sjedinjene Američke Države prisutne.
Pitanje koje upućuje poslanička grupa SRS predsedniku Vlade i svima nadležnima – šta će u ovoj situaciji država Srbija da uradi? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Nadam se da ćete mi uračunati ovih 13 sekundi, pošto ću citirati ovaj član: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine." Stav 2: "Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem."
Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da ste povredili dostojanstvo jednog od poslanika Narodne skupštine, gospodina Jojića, a samim tim i poslanički klub SRS, tako što ste rekli da je zloupotrebio govornicu i da je, zamislite, poslao političku poruku.
Ono što je ovde vrlo čudno, skoro zbunjujuće, jeste šta se očekuje od predstavnika građana, odnosno državljana Srbije, osim da političkim stavovima različite političke opcije dođu do onog što je, gospodine Vujadinoviću, vrhunski kategorički imperativ za jednog narodnog poslanika, a to je život dostojan čoveka u Srbiji.
Dakle, ovde možete da čujete političke stavove. Nadamo se da ćemo izboriti političku volju na ovaj način, pričajući o onim temama koje su očigledno izgnane iz svih zvaničnih institucija i stavljene na ulice grada Beograda; bojimo se, uskoro i svih većih gradova u Srbiji.
Da funkcija Skupštine nije samo zakonodavna kaže i Ustav, pošto ste rekli da bi Skupština trebalo da se bavi svojom zakonodavnom funkcijom; između ostalog, u petom delu - Uređenje vlasti, kaže se: "U okviru svojih izbornih prava Narodna skupština bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara."
Vladajućoj većini i vama, gospođo Đukić-Dejanović, moram da kažem da se mi ne veselimo zbog sve teže situacije u Srbiji, da se mi trudimo svojim angažmanom da poboljšamo svakodnevni život građana, državljana Srbije. To nam ne polazi za rukom, nažalost. Iz kojih razloga? Zato što smo medijski blokirani, zato što ovde nema političke volje vladajuće većine da svi zajedno pokušavamo da pričamo kako da se prevazilazi finansijska kriza koja nam se užasno primakla.
Ovde ne sede neracionalni i nepismeni ljudi, već ljudi koji se trude da razumeju probleme izvršne vlasti, ali se izvršna vlast ponaša bahato, jer apsolutno ne želi da čuje stavove opozicije. Ne daje potrebna obrazloženja i objašnjenja. Naši državljani, oni koji su nas birali i doveli u ovu skupštinu, polako ali sigurno dolaze u potpuno ropski status. Izvinjavam se za ovih devet, odnosno to je ono što mi pripada po citiranju člana.
Međunarodna scena i svet je pred Breton Vudsom... Samo da podsetim, po njemu su organizovane finansijske institucije kakve smo poznavali i kakve više ne postoje. Javnost treba da zna da vladajuća većina ne oseća potrebu da se u Skupštini priča šta ćemo mi u skladu sa tim da uradimo. Videćete, neće proći dugo, to će biti pitanje svih pitanja u Srbiji.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite još jednom i hvala.