Gospodine predsedniče, hvala vam.

Da li možete da mi kažete koliko imam vremena na raspolaganju?

Ovo je drugi po redu ekspoze gospođe Ane Brnabić koji ja slušam u ovom Domu. Prethodni je bio 2020. godine kada se svet na neverovatne načine susreo sa virusom nezapamćenim u naše vreme. Nije se znalo da li ćemo uspeti da se izborimo sa sve većim redovima ispred bolnica. Nije bilo jasno da li će dobar deo populacije preteći. Nismo znali sa kakvim virusom se suočavamo. Tada je gospođa Ana Brnabić rekla da mandat te Vlade biće mandat koji će prioritetno morati da deluje u zdravstvu.

Konkretni rezultati tog prioritetnog delovanja jesu sledeći: uspeli smo da izgradimo u najkraćem mogućem roku najmodernije bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. Koliko je to važno, ovde su cenjeni doktori, pa će moći da vam odgovore kada bude prilika za to, pogotovo bolnica u Batajnici za sve oni koji su bili inficirani ovim strašnim virusom.

Zašto ovo mora da bude Vlada kontinuiteta? Zato što smo tada pokazali koliko je i vakcinalna suverenost jako važna. Ono što je predviđeno bilo nekim prethodnim decenijama, a tiče se našeg Instituta „Torlak“, mi smo uspeli da oživimo, pravovremeno smo nabavili sve vakcine potrebne da vakcinišemo na vreme naše stanovništvo.

Ovo pričam zbog građana Republike Srbije. Do februara ove godine mi beležimo prosečnu zaradu koja je porasla za oko 77%, penzije koje su uvećane za oko 30%. Godine 2020, a tada sam imala priliku, takođe, da slušam ekspoze gospođe Ane Brnabić, direktne strane investicije bile su tri milijarde evra. Godinu dana kasnije 3,9 milijardi evra.

Evo zašto ovo, takođe, mora da bude Vlada kontinuiteta? Zato što „Džonson elektrik“, dame i gospodo, dragi građani, zapošljava 3.400 ljudi, „Robert Boš“ 2.237 ljudi, „Leoni“ 14.000, NCR 7.500, „Kromberg Šubert“ 4.000, „Magna siting“ 2.250, „Kontinental“ 3.000, „Ikea“ 416, „Lidl“ 1.680, „Mind park“ 4.000, „Meita“ 3.243, „Teklas“ 2.100, „Jazaki“ 3.203, „Simens“ 2.000 zaposlenih, „Aptiv“ 8.680 zaposlenih, „Nidek“ 480 zaposlenih, i to sve u vreme kada su mnoge velike kompanije u svetu, upravo zbog kovid krize, jednostavno odlazile u bankrot.

O infrastrukturi je danas puno rečeno, ali ono što je za svaku zemlju jako važno, a posebno za ministra finansija kojeg neretko kritikujete je i sledeće: upravo taj ministar finansija zajedno sa gospođom Brnabić i predsednikom Vučićem uspeo je da napravi finansijsku konsolidaciju ove države, uspeo je da održi likvidnost našeg budžeta, a sve se zapravo zasniva na budžetu od koga mi treba da prehranimo građane, da plaćamo i dajemo sva ona budžetska davanja, i to u vremenu kada to nije bilo nimalo lako.

Makar jedno malo „izvini“ za tim koji je sa uspehom prošao jednu od najtežih kriza koju pamti naša generacija, bilo bi makar malo politički korektno jer ticalo se i vas i vaših porodica i građana Srbije.

Nemamo mi potrebe da ubeđujemo na silu građane Srbije šta je to što je ova država uradila za njih. Oni to svaki put na izborima kažu, ali je vrlo arogantno kada toliko vidljiva i ogromna manjina ogromnoj većini govori sve ovo što ste vi govorili prethodnih nekoliko dana.

Ono što smo mi očekivali da čujemo upravo zbog te političke korektnosti o kojoj pričate sve vreme jeste da slušamo o razorenoj životnoj sredini tokom NATO agresije. Pazite, mi sad to možemo da nazovemo agresijom, vi niste smeli. Vi ste se izvinjavali za bombardovanje. Nismo čuli.

Naša životna sredina u površinskim slojevima, tu imate takođe i doktore i naučnike koji su kandidati za ministra objasniće vam to kad za to dođe vreme, treba da ozdravi u narednih nekoliko hiljada godina. Kod nas se dešava epidemija retkih bolesti, genetskih poremećaja, kancerogenih oboljenja na način kako nismo mogli da zamislimo. Ne verujete nama? Pitajte italijanske vojnike. Oni su dobili tužbe koje su podneli, ali mi danas upravo zbog građana Srbije i upravo zbog krize koja se sada nadvila nad nas možemo da se izdignemo na načine i to zahvaljujući diplomatskoj ofanzivi predsednika Aleksandra Vučića i da kažemo da je ova zemlja konačno posle pet decenija istok zapadu i zapad istoku.

I na kraju da ne dužim puno, mislim da ni moj glas više ne može da izdrži, podsetiću vas na čoveka koji je vas doveo na vlast, a koji danas kaže, citiram: „Mogao bih da dodam da je ironično da je Kosovo oduzeto silom i protiv Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a uz podršku Zapada, ali mi branimo Ukrajinu jer Rusija to isto pokušava da uradi Ukrajini. Zapad je opravdao kampanju bombardovanja Srbije zbog maltretiranja kosovskih Albanaca. Rusi opravdavaju svoju akciju zbog maltretiranja tamošnjih etničkih Rusa. Dakle, ironično. Rusi koriste naše sopstvene akcije protiv nas“. Ovo je rekao Vilijam Montgomeri, nekadašnji američki ambasador koji je učestvovao u vašem dovođenju na vlast.

Nastavak ovog citata je da Srbija takva kakva jeste, zamislite danas, posle desetak godina od 2012. godine sa dokazanim privrednim rastom, sa dokazanom likvidnošću, sa javnim dugom, ne u apsolutnim brojevima, nego onim ko je ispod nivoa mastrikta u odnosu na BDP kaže - onaj koji vas je doveo na vlast ne treba da se povinuje ničijim interesima do svojim.

Drage moje kolege, građani Srbije, to vam je trijumf vladavine SNS sa njenim koalicionim partnerima, to vam je trijumf politike predsednika Republike, Aleksandra Vučića.

Hvala, gospodine predsedniče.

Prvo, trebalo bi da se prisetimo koliko je Otpor dobio za rušenje režima države u kojoj je kao živeo, koliko para. To je veleizdajnički čin zato što ste bili finansirani od strane, znate dobro koga, jel da? Vama se veruje, po kom principu? Vama nije verovala EU, ni Evropska komisija. Šta ste zaboravili, imate političku amneziju, da su vas oni urušili? Sećate se pokojne Verice Barać. Pa, da li smo mi pravili taj izveštaj ili Vladin organ, Savet za borbu protiv korupcije? Zaboravili ste to?

U periodu najveće krize, kada je pola miliona ljudi ostalo bez posla, vi ste krali, vi ste opljačkali Srbiju i to kroz 24 sporne privatizacije. Izveštaj pokojne Verice Barać je preda mnom. Hoćete da vam ga čitam do detalja? Hoćete da čitam drugi izveštaj o vlasništvu o medijima, kako ste izvlačili pare iz budžeta, kako su 619 miliona evra zaradili, a počeli od vrlo malo osnivačkog uloga. Šta, imate političku amneziju?

Nismo vas mi urušili, nego oni koji su vas napravili, jer su shvatili da ste došli tu, napravili, što bi Italijani rekli „pijovru“ ili „hobotnicu“, opljačkali ovu državu i ovaj narod i vi sada imate obraza da pričate o tome.

Vrhunski cinizam je da je Zoran Đinđić ubijen. Sasvim sam sigurna da dobro znate pozadinu njegove likvidacije. Vaš ministar unutrašnjih poslova nije podneo ostavku. Kraj priče, nema te vi više obraza o tome da pričate.

Gospodi koja priča o Belivuku i klanu, hajte da otpakujemo to. Pa, vi zalivate tu priču. Vođe zemunskog klana su bile streljane, Šilerova minirana. Zašto? Da li bismo i mi možda iz te Šilerove saznali ko je dolazio tamo, ko je kolike pare dobijao tamo, ko je bio pored bazena, ko je komunicirao sa njima, ko je pravio most za 5. oktobar, jer bio je problem na koju stranu će otići Legija, zemunski klan i svi ostali?

(Đorđe Stanković: Šešelj.)

Nije vama Šešelj problem, vi ste sami sebi problem.

A, u nastavku izlaganja tokom današnjeg dana, ja ću vam detaljno obrazložiti kako ste, na koji način, opljačkali ovu državu. Nije vas Šešelj oborio, nego oni koji su vas doveli na vlast kada su razumeli šta ste postali.

Draga gospodo, vrhunac svega, kada već pričate o Belivuku i njegovoj ekipi koji su uhapšeni, tako se to radi u pravnoj državi, pa imaju i mogućnost da iznesu svoju odbranu, to će pravnici ovde u ovoj sali jako dobro da vam objasne, jer vi to ne znate, direktno utičete na postupak koji nije pravosnažno okončan i to na stranu Belivuka i ekipe. E, to je vaš koncept pravne države. Svi vi koji ste takođe vodili kampanju kontra izmene Ustava, da pravosuđe bude oslobođeno bilo kakvog političkog pritiska.

Dakle, molim vas, kada ulazimo u ovakve rasprave, vodite samo računa da makar malo budete korektni, jer postoje građani Srbije, evo mi smo najgori na svetu, ali postoje građani Srbije koji se jako dobro sećaju tog vremena.

Sećaju se i 2008. i 2009. i 2010. godine, kada niste imali rešenje za krizu, jer vas nije interesovala, kada ste kao skakavci opustošili Srbiju i pola miliona ljudi, množite to sa četiri člana domaćinstva, ostavili bez posla. Nismo mi vas srušili, urušili ste se sami, jer ste bili pohlepni i zato što ste opljačkali i narod i državu i ovaj narod to pamti.

Zato se sada koprcate da dobacite do 3% pa vam teško ide. Nemojte, ljudi, Srbija se nalazi u mnogo težoj situaciji nego što su ove besmislene rasprave, a znate vrlo dobro šta radite. Na jako lošoj priči pokušavate da steknete političke poene.

Konačno, pa baš zato što su uhapšeni, pričali ste o vrhu policije i svim tim navodnim aferama. Svi su uhapšeni. Šta je bilo u vaše vreme? Svi su uhapšeni i odgovaraće za to. Pratite samo hroniku. Svakodnevno se hapsi svako onaj za koga policija po nalogu Tužilaštva prikupi dovoljnu količinu materijalnih dokaza i on može da se procesuira, a ne tako što će tabloidi pisati o tome.

Gospodo, oni su svi uhapšeni. Da li ste svesni da ste vi dali odu demokratičnosti, zapravo, vlasti SNS, sve vreme? Sve vreme ste vi nabrajali ljude koje smo mi uhapsili, vi nekada streljali.

Prema tome, nemojte, dajte da se vratimo dnevnom redu, imate potpuna prava na svaku kritiku, ali molim vas, dajte da se držimo činjenice, a ne poluistina i ne manipulacija, nije vreme za to. Hajde da preteknemo ovu zimu, pa posle možemo da pričamo sve te teme kada se svi ti procesi pravosnažno okončaju.

Prosto se delegitimisano osećam kada to vama treba da govorim, jer se zalažete za pravnu državu. Hvala.

Mnogo mi je drago da sam izazvala toliku pažnju vas sa te strane. Ja se vama nisam lično obraćala. Verovatno ste nešto pogrešno razumeli. Sledeći vašu logiku takođe bih mogla da kažem da u poslednjih desetak godina nisam bila u politici. Sa tom politikom nemam nikakve veze. Tek od pre par godina sam se vratila. Da, u pravu ste, ja sam bila K.I.Z menadžer, da vas ispravim. Verovatno vam je to rogobatnije, teže se pamti u Haškom tribunalu zajedno sa sadašnjim predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i časno smo obavljali tu funkciju.

Suština mog izlaganja malopre je bila, ali vi manipulišete sve vreme vrlo drsko, vrlo licemerno i nalazite se prozvanim, verujete ja čak o vama i ne razmišljam, nisam ni gledala u vašem pravcu, tu su neke starije kolege koje su mi interesantnije, vi niste, moram priznati, sledeće činjenice – po najnovijem izveštaju Evropske komisije u mnogim oblastima mi nismo zabeležili neke velike poene, ali u oblasti pravosuđa jesmo napredovali i to vam je odgovor na sve ovo što radite već nekoliko dana u Skupštini, dok narod i građani Srbije, koji prate ovo zasedanje, meni verujte, toliko iskustva imam, toliko godina, možete da kažete sve što vam padne na pamet, ali meni su ovde bitniji građani.

Oni očekuju i novu Vladu, oni očekuju određena rešenja, oni očekuju mir i stabilnost, energetsku bezbednost, ne očekuju oni vas, sasvim sigurno, jer da su hteli od vas da očekuju, vas bi glasali, vi biste bili vlast. Bogu hvala, rezultatima i delima se veruje, a nerecikliranim projektima koji se, evo kako vidimo, opet kandiduju za vlast, tako što bi verovatno po ko zna koji put u vrlo teškim momentima za zemlju da lešinare preko nečega što se zove, dakle, vrhunski kategorički imperativ, a jeste srpski nacionalni interes koji vi meni sve vreme spočitavate i na tome vam hvala.

Hvala vam na ovom poslednjem gospodine Lutovac.

Ja se slažem sa vama, ali vaše kolege su mene više puta direktno uvredile, a da vi niste reagovali, ali eto, stavljamo to po strani, potpuno je nebitno. Meni zaista možete da kažete sve što vam padne napamet, kod mene se čak i najniži krvni pritisak neće povisiti, valjda vam je to jasno.

Nego ono što mi očekujemo od svih vas, pogotovo vas koji imate duži politički staž, da nam objasnite kako ste opljačkali Srbiju, kroz privatizaciju „Sartida“, „Jugoremedije“, „Mobtela“, „C marketa“, „ATP Vojvodine“, „Luke Beograd“, „Nacionalne štedionice“, „Večernje novosti“, Veterinarskog zavoda Zemuna, „Zastave elektro“, „Tehnohemije“, „Srboleka“ „Šinvoza“, „Keramike“ iz Kanjiže, „Prosvete“, poslovi „Azotare“ Pančevo, „Trudbenik gradnja“, „Nuba invest“, Koncesija za autoput Horgoš-Požega, izvoz šećera u zemlje EU, preduzeće „Putnik“, „Srbija turist“ i 24: „Galenika“. To očekujemo da nam kažete, a to se nalazilo u izveštaju vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, Evropski parlament doneo je rezoluciju pošto niste hteli da skinete strogo poverljivo stepenovane dokumente i Evropska komisija je tražila da se to naknadno istraži. Tako ste uništili Srbiju i zbog toga ste izgubili vlast. O medijskom izveštaju ću malo kasnije.

Hvala gospodine predsedniče.

Vaša partija je, beše, podržala Hašima Tačija, jel tako, da uđe u Organizaciju liberalnih partija Jugoistočne Evrope, koliko se ja sećam? Tu je razlika između vas i nas. Vrednosti koje mi branimo tiču se KiM, južne srpske pokrajine, koja se nalazi u preambuli Ustava, a vi ste se zakleli na to takođe.

Kada govorite o mogućoj izolaciji da nemamo prijatelje, da nemamo partnere i saveznike, samo da vas podsetim, gospodine Grboviću, na nekoliko činjenica. Predsednik Republike, kojeg toliko često pominjete, on jeste vrhovni autoritet i ja vam priznajem to jer je čovek osvojio na neposrednim izborima preko dva miliona glasova i tu ste potpuno u pravu. Dakle, on se susreo sa više od 60 predsednika, više od 80 premijera, više od 90 ministara spoljnih poslova, više od 70 ministara drugih resora itd.

Da ne govorim o tome koliko je svetskih lidera posetilo Srbiju za vreme njegovog mandata, da ne govorim o tome takođe da je taj čovek uspeo da obezbedi poziciju Srbije u vrlo teškom geopolitičkom svetu poslednjih godina gde Srbija ima poziciju mira i stabilnosti u ovom delu sveta.

Kada bilo ko od vas bude uspeo da srpske nacionalne interese brani na način kao Aleksandar Vučić prva ću vam skinuti kapu.

Samo da se podsetimo, kada je kancelar Šolc bio u poseti Srbiji pre nekoliko meseci on je rekao – koliko je vama bitan integritet Ukrajine toliko je nama bitan integritet Srbije. Takođe, kada je gospodin Pahor bio u poseti Srbiji tada je predsednik Srbije takođe kategorički branio srpske nacionalne interese govoreći o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije. I konačno da vas podsetim, ja ne znam kako vi kvantifikujete naše partnere i našu podršku za našu suverenu politiku, ali skoro 80% sveta, svetskog stanovništva, brani našu politiku, brani naš i teritorijalni integritet i suverenitet.

Gospodine Grboviću, predsednik Republike je imao obavezu da u okviru dijaloga Beograda i Prištine razgovara sa svima onima koji predstavljaju tu stranu.

Predsednik Republike je obavezan, naravno Ustavom, kao i vi, i predsednik Republike takođe vrlo dobro zna i mislim da nije korektno što na taj način govorite u ovom momentu o svim naporima koje Republika Srbija baš zahvaljujući naporima predsedniku Republike prolazi.

Ja imam utisak da neretko sedite i razmišljate šta bi još trebalo da dodate kao teg na nogama, ne Vučiću, Vučić svoj legitimitet nesporno ima i zaista je najjača politička figura u poslednjih nekoliko decenija. Pa, to dobro znate. Ali, se kandidujete za vlast na vrlo pogrešan način. Svi ovde bi trebalo da pronađemo upravo taj najmanji zajednički imenitelj kada je južna srpska pokrajina u pitanju i da pronađemo kompromis između realnosti na terenu i onoga što definiše naša preambula. Verujem da se u tome slažemo svi.

Patriotizam se ne definiše tako što zilotski zastupate interese nekih drugih država, bilo da su oni sa zapada ili one sa istoka. Srpski nacionalni interes treba da bude svima nama kategorički imperativ. Ja ovde ne držim lekcije, niti kvantifikujem koliko je čiji patriotizam težak, ali postoji nešto gospodine Grboviću, mladi ste imate vremena, naučićete, kao što je nacionalna i državna odgovornost. E, to je ono što građani Srbije od nas očekuju.

Hvala, gospodine predsedniče.

S obzirom da mi je kolega Milićević dao dobar šlagvort, koliko se sećam, vaš nekadašnji predsednik partije Saša Janković je govorio da smo bombardovani jer smo kršili ljudska prava, a Saša Milenić dok vam je bio funkcioner je govorio da je NATO agresija zapravo bila oslobođenje. Toliko o razlici između vas i nas.

Znam vrlo verovatno da ćete po ko zna koji put, jer to vam je mantra, reći da je naša politika tadašnja dovela do NATO agresije, da smo unazadili zemlju itd. Samo da vas podsetim, NATO je nelegalno izvršio agresiju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, bez odluke Saveta bezbednosti.

Savezna Republika Jugoslavija borila se protiv terorista u okviru južne srpske pokrajine, kao što je bila oslobodilačka vojska Kosova i Hašim Tači, koga ste vi podržavali, zvanično ili nezvanično. Ja sam se samo pozvala na pisanje medija i mogu da vam pokažem, evo to pisanje medija.

Dakle, ono što je jako važno da se utvrdi kao specifična razlika između vas i nas je u sledećem. Kada vaš predsednik izađe, odnosno nekadašnji predsednik da je bio u prilici da izađe nekom od visokih zvaničnika iz međunarodne zajednice onako kako je izlazio Aleksandar Vučić, citiram: „Kako da objasnim građanima da uvodimo sankcije protiv Rusije koja nije prekršila teritorijalni integritet Srbije, a ne protiv Slovenije koja je to učinila“, prva ću reći kapa dole.

Konačno, ono što treba da ovde ostane zabeleženo je i sledeće, gospodine Grboviću - svačijem patriotizmu vreme će da zabeleži svoj trag.

Zaista treba imati obraza i govoriti o Kosovu i Metohiji i predstavljati Narodnu stranku.

Ovo znate, to je prištinska „Gazeta ekspres“ i hvala Vuče za krštenje kosovske nezavisnosti. Ukoliko sumnjate u ovu naslovnu stranu, a jeste prištinska, imate naravno, pošto volite da citirate mnoge naslovne strane, povodom deset godina kosovske tzv. nezavisnosti, gospodin Bedžet Pacoli, u izdanju ministarstva tzv. ministarstva inostranih poslova, savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde koje direktno potpisuje predsednik vaše stranke, gospodin, Vuk Jeremić, naziva krštenjem kosovske nezavisnosti. Ali, hajte, mi smo najgori na ovom svetu, mi manipulišemo sve vreme, ne morate nama da verujte.

Pre izvesnog vremena na jednoj evropskoj televiziji, koja se emituje i kod nas, gošće su bile, gospođa Ljilja Smajlović i gospođa Suzana Grubješić, a da vas podsetim Suzana Grubješić je tada, kada su se pregovori spuštali iz UN u prostor EU bila potpredsednica Vlade. Na konkretno pitanje Ljilje Smajlović, da li je to bila greška, rekla je – jeste, ali je to zahtevala EU.

Ono što je važnije ovde, čisto da napravimo razliku između vas i nas, pogotovo kada je tema Kosovo i Metohija, mi smo tada saznali baš iz neposrednog izvora, da je vaš predsednik stranke, gospodin Vuk Jeremić, tada ministar inostranih poslova, upravo za tu vrlo veliku problematičnu situaciju koju mi danas osećamo, jer bi nam mnogo bolje bilo u okviru UN, štiti nas tamo Rezolucija 1244, lično odlazio u Moskvu da preklinje, Rusku Federaciju da se u Savetu bezbednosti ne protivi tome, a njega je na taj čin zamolio gospodin predsednik tadašnji, Boris Tadić.

Dakle, to nije rekla Marina Raguš, to nije rekla SNS, nego je potvrdila gospođa Suzana Grubješić, tada G17+, tada potpredsednica Vlade i tada direktan i neposredan svedok onoga što se dešavalo. Vi sada, nama govorite o Kosovu i Metohiji. Da sam na vašem mestu, pre bih se držala nekih drugih tema ili promenila predsednika stranke.

Hvala, gospodine predsedniče.

Samo da pokušam da odgovorim, s obzirom da sam par puta pomenuta. Podsetiću vas na sledeće članove određenog zakona.

Član 1: „Ovim zakonom uređuje se pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodan protok takvih podataka, načela obrade, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, kodeks postupanja, prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, pravna sredstva, odgovornosti i kazne u slučaju povrede prava fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti, kao i posebni slučajevi obrade.“

S obzirom da ja u okviru replike imam samo dva minuta, ja ću uvaženu koleginicu samo da pozovem da izuči Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji smo mi usvojili i koji je objavljen u „Službenom glasniku“ 2018. godine.

Ja razumem određene strahove, ali verujte da se ova država potrudila kada je reč o visokim tehnologijama, o digitalizaciji da dobro vodi računa o podacima koji se odnose na svaku ličnost, a posebno želim da vam kažem da ukoliko mislite da određeni podaci upravo zbog tih visoko razvijenih tehnologija već negde ne postoje samim vašim pretraživanjem po „Guglu“ i svim ostalim aktivnostima, verujte da da. Ali, zato mi imamo određena zakonska rešenja, određene institucije kojima vi možete da se obratite, da postavite pitanje u okviru poslaničkih pitanja i da dobijete relevantne odgovore i da uklone sve vaše strahove, kao i strahove potencijalnih građana koji nas večeras prate. Hvala vam.

Molim vas, gospodine predsedniče, samo mi recite koliko ja tačno vremena imam. Šest minuta. Da li je tako?

Volela bih da nemate utisak da bilo ko sa ove strane doživljava debatu tako kako se vi bojite ili imate utisak da je mi doživljavamo. Mi reagujemo na političku nekorektnost, na manipulacije i na one napade ispod pojasa. Istini za volju, svi mi ovde baš uživamo u ovoj debati i želimo da se čuje argument svih poslaničkih grupa.

Vi cenite tako. Mi cenimo da naša diplomatska, konzularna predstavništva, a sada ću vam reći u ovom trenutku koliko ih imamo, 75 ambasada i 25 konzulata, i te kako vode računa o građanima Srbije koji žive u drugim zemljama. Cenimo da Uprava za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova sa gospodinom Gujonom radi odličan posao.

Možda u nekom narednom momentu promislimo o svemu ovome što ste vi danas govorili ili večeras, ali za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, mi cenimo da je ovo optimalan broj ministarstava za krizno vreme koje nas očekuje, što apsolutno ne znači da ćemo mi raditi sve ovo o čemu ste vi pričali.

Zajedno sa svima vama, mi vas samo sve vreme molimo za politički korektan pristup, samo to, i da se činjenice uvažavaju. To je poenta.

Debata, verujte, pa niko srećniji od mene u ovakvom sazivu parlamenta da razmenimo sve argumente koje imamo. Svi smo različiti, svi smo mi posebni i iz različitih uglova sagledavamo mnoge situacije, ali se nadam da je i ipak Srbija na srcu i pameti većini ovde prisutnih, ako ne svima. Želela bih to da vidim.

Ovaj put moram da ukažem takođe na jednu činjenicu i verovatno ću gospodinu Jovanoviću i dati tu mogućnost replike, nemam problem sa tim i znam da nema ni predsednik parlamenta, a to je da gospodin Jovanović neretko govori kada priča o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde, on je ipak francuski đak, dobro poznaje pravo, pa me to čudi, o secesiji, a pitanje glasi sasvim drugačije i to je ono što mi zbog građana Srbije da apostrofiramo. Dakle, pitanje u sebi sadrži, tu je sav problem, unilateralno proglašenu nezavisnost, a ne secesiju. Kamo lepe sreće da je bilo više mudrosti, a mnoge umne glave su učestvovale u tome, pa je moje čuđenje ipak još veće, pa da se pitanje postavilo na drugačiji način – gde bi nama kraj danas bio da je u pitanju zaista postojao termin secesije. Ali, evo, možda Marina Raguš ne zna, možda Marina Raguš nema nikakvog iskustva, možda je maliciozna, ne bih volela da jesam, trudim se da ne budem, ali vi imate recimo časopis koji se zove „Nacionalni interes“ i to je američki časopis, koji je 29. novembra 2020. godine objavio, pravo da vam kažem, odličnu analizu. U toj analizi, a u vezi sa ovim o čemu sam ja pričala, stoji da je Beograd načinio stratešku grešku postavljanjem pitanja Međunarodnom sudu pravde da odlučuje o legalnosti kosovske unilateralne deklaracije o nezavisnosti umesto da pita Međunarodni sud pravde da odluči o legalnosti o kosovskoj secesiji od Srbije. Izvinite, ovo je na engleskom i trudim se da adekvatno prevodim.

Da se to desilo i da je Međunarodni sud pravde odlučio da je akt secesije povredio međunarodno pravo glavne evropske sile bi sebe pronašle u ekstremno teškoj poziciji da brane akt koji je totalno u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom.

Verujem da sam sada bila potpuno jasna kako za kolege poslanike, tako i za građane koji nas gledaju u realnom vremenu. Dakle, bez bilo kakve malicioznosti i manipulacije pokušavamo da se izborimo sa vrlo osetljivim pitanjem i sa onim što se pred nas stavlja.

Samo bih vas molila, svi mi grešimo, polazim od sebe, svakoga dana, svakog sata, nekad valja priznati greške i da vidimo šta možemo da uradimo. Ovo je bila greška par ekslens i to na takav način jedino treba predstavljati da vidimo kako možemo u perspektivi da izađemo iz ovog začaranog kruga. To je poenta i bližim se, nažalost nemam više vremena, trudim se da ne prekoračim i dovedem predsednika Skupštine u neprijatnu situaciju, jer znate i sami da pravila za sve važe ista, hvala vam na vremenu, dve sekunde sam prekoračila. Neću više. Hvala i izvinite još jednom.

Gospodine Jovanoviću, to je i tema, zato što samo pitanje ne pominje termin secesije, nego unilateralnog proglašenja nezavisnosti.

Naravno da vi jako dobro znate da pravo, pogotovo međunarodno pravo, a mogla bih puno toga da vam pričam iz mog iskustva pred tribunalom, podleže užasnim političkim pritiscima. Dakle, to je trebalo znati kada se išlo pred Međunarodni sud pravde i takav stav Međunarodnog suda pravde čak je i laik mogao da pretpostavi. Možda je najveća greška bila da se uopšte ide sa bilo kakvim pitanjem pred Međunarodni sud pravde, ali mi sada imamo ovakvu situaciju činjeničnu i znam da gospodin Jovanović to dobro zna i znam da ste pratili taj sastanak. Bio je otvoren za javnost, gospodina Putina i Gutereša. Gospodin Putin se defakto poziva na to savetodavno mišljenje. To je činjenica.

On je kao i vi pročitao sva izdvojena mišljenja, sve što se ticalo tog savetodavnog mišljenja za koje znate takođe da je izvor prava i rekao – kada to Kosovo može, onda može Donjecka i Luganska Republika. E to su činjenice. Sada mi možemo akademski da vodimo rasprave, ali to su činjenice koje nam otežavaju naš put rešavanja kosovsko-metohijskog čvora. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Danas smo imali prilike da iz različitih vizura čujemo puno toga, ali uglavnom repeticije manje-više istih stvari.

Ono što je meni danas posebno skrenulo pažnju i, nećete zameriti, time bih volela da se pozabavim u narednih 19 minuta, koliko mi vreme dozvoljava, jeste obraćanje jednog poslanika iz „Zeleno-levog kluba“ koji je, između ostalog, rekao: „Ono što bismo mi kao „Zeleno-levi klub“ voleli jeste posvećenost Vlade u rešavanju problema iz domena zelenih politika, zagađenja, ulaganja u pravičnu energetsku tranziciju, podizanje energetske efikasnosti. Ono što danas vidimo od Ministarstva za zaštitu životne sredine, niti je ta zaštita, niti je vizija novih izvora energije, niti stvaranje načina za smanjenje potrošnje.“

Ja bih volela da vidim upravo od vaše koalicije prisećanje na trajno uništenje životne sredine u Republici Srbiji.

Podsetiću vas na jedan dokument, koji je na izvorno engleskom jeziku, evropske institucije, i ne samo nje, koja je do u detalja analizirala šta se zapravo dešavalo sa životnom sredinom na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, odnosno u većem delu na teritoriji Srbije, i ne samo Srbije nego cele jugoistočne Evrope. Između ostalog, u bezbednosti životne sredine, tačka 2, kaže se – U modernim vremenima bezbednost životne sredine postalo je jedan od važnih faktora u društvenim razvojnim modelima, na neki način, imperativ životne sredine, u delu b), kada govore o uništenju životne sredine, izazvanim NATO bombardovanjem.

Želim da podsetim građane Republike Srbije, a posebno to očekujem od vaše koalicije, koji se toliko zalažete za zaštitu životne sredine. Ja sam uverena da nikada nećete pomenuti ovaj dokument i ja sam uverena da nikada nećete govoriti o ovome. E, zato mi podsećamo.

Dakle, tokom 78 dana NATO bombardovanja, preko 1.200 preleta je bilo u 34.000 misija koje su izvele 2.300 udara. Totalna količina municije koja se iskoristila tom prilikom je negde oko 79.000 tona. Sedamdeset i osam industrijskih postrojenja i 42 energetske instalacije bile su ili potpuno uništene ili oštećene od strane bombi.

Bombardovani su ekosistemi, površinske vode, podzemne vode, zemljište, vazduh na Balkanu, sa bez presedana kontaminacijom, koja uključuje preko 100 toksičnih supstanci.

Uticaj na životnu sredinu tako u smislu direktne i indirektne štete koja se dešavala tokom tri meseca je sledeća. Osiromašeni uranijum. Dakle, NATO snage su iskoristile bojeve glave sa osiromašenim uranijumom. On sagoreva na visokim temperaturama i ispušta tako fine čestice uranijum-oksida. Taj oksid na tragičan i na težak način utiče na respiratorne organe o kojima smo takođe danas govorili, ljudi koji se nađu na 300 metara od eksplozije.

On je takođe vrlo toksičan element i potentan, kancerogen i mutagen. Dakle, nemoguće je uništiti ili izolovati ili ozdraviti zemljište, vodu ili vazduh, koje je tretirano osiromašenim uranijumom. Za to je potrebno hiljade godina. Hiljade godina.

Idemo dalje, koje su bile posledice masivne upotrebe avijacije, preko 150.000 sati u vazdušnom prostoru u Jugoslaviji u 34.000 misija, kao naravno i okolnim zemljama. Ta koncentracija na vrlo relativno malom prostoru je takođe rezultirala visokom kontaminacijom vode, vazduha, u smislu amonijaka, hlorida i svega onoga što čini gorivo.

Uništenje infrastrukture i industrijskih instalacija - između 24. marta i 5. juna 1999. godine 78 industrijskih postrojenja i 42 energetske instalacije u Jugoslaviji bile su potpuno uništene. Kao rezultat te destrukcije i naravno požara u industrijskim postrojenjima došlo je takođe do ozbiljnog kontaminiranja vazduha, vode i zemljišta. Vazdušni napadi uništili su preko 20 hemijskih i petrohemijskih instalacija i te instalacije su naravno, uključujući i „Milan Blagojević“ hemijsku fabriku u Lučanima, zatim „Jugopetrol“ u Smederevu i Somboru, „Beopetrol“ u Beogradu, u Kraljevu i Prištinu, „Naftagas“ u Somboru, Rafineriju nafte i hemijska postrojenja u Pančevu, sve je to na duži vremenski interval potpuno zatrovalo životnu sredinu.

Zagađenje vode - svi ovi napadi na postrojenje koje sam pomenula su značili katastrofu za međunarodnu reku Dunav, uključujući 1.400 tona etilen dihlorida, 800 tona ili 33% hidrogen hlorida, kao i hiljadu tona sodijum-hidroksida, kao i nespecifične količine žive.

Bombardovanje drugih postrojenja takođe je rezultovalo oslobađanjem oko 200 tona amonijaka u međunarodnu reku Dunav. Bombardovanje fabrike „Zastava“ značilo je oslobađanje nekoliko tona pilarena u Veliku Moravu. Pilaren, treba da podsetim, je veoma moćan, kancerogen. Velika Morava je takođe bila zagađenja, a to je značilo u perspektivi kazna za 10 miliona ljudi koji žive u nekoliko različitih zemalja.

Kasnog aprila 1999. godine vlasti koje su se bavile zaštitom životne sredine, zamisliste, u Rumuniji registrovale su koncentracije teških metala u Dunavu koje su bile dva puta veće od maksimalno dozvoljenog nivoa.

Da ne govorim o akumulaciji svih otrova u rekama, zemljištu, vodi, vazduhu.

U oblasti Dunava kod Ukrajine od marta do jula 1999. godine formaladehid i fenol je pronađen u razmerama dva do četiri puta većim od dozvoljenog maksimuma. U gradu Novom Sadu zbog upravo tih vazdušnih udara upravo na naftna postrojenja to je sve rezultovalo oslobađanjem nafte u reku Dunav. U blizini Bora, kao i na drugim mestima, životna sredina i sve ono što je čini sa svojim potencijalom i perspektivom Republike Srbije, pogotovo kada je reč o osiromašenom uranijumu u narednih hiljadu godina ne može da se oporavi.

Ukoliko sumnjate u ovo što sada govorim, radi se o dokumentu pod brojem 8925 koji je nastao 10. januara 2001. godine. To je izveštaj Komiteta za životnu sredinu, regionalnog planiranje i lokalne vlasti. Reporter je bio gospodin Kirjukin iz Ukrajine. Taj izveštaj je napravljen u sadejstvu sa svim predmetnim međunarodnim organizacijama koje su se bavile životnom sredinom.

Kada budemo čuli mi sa ove strane koje neretko nazivate silama mraka, onima koji su doveli ovu zemlju do katastrofe, onima koji takođe ovu državu, ovaj narod vode u pravcu koji neće ostaviti ništa za naše potomke, kada budemo čuli da na ovakav način, a ja sam vam govorila o dokumentu koji potpisuje Savet Evrope, govorite o životnoj sredini, o očuvanju, perspektivama u državi Srbiji, onda možemo svi da sednemo za jedan isti sto i da pokušamo da razmišljamo o perspektivama zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine u Srbiji, ukoliko je bilo šta od nje suštinski zdravo posle svega ovoga ostalo.

Ukoliko želite da vam govorim o zdravlju ove nacije, posebno kancerogenim oboljenjima kod male dece jer je latentni period prošao ili kod generacije srednje dobi, o starijima da ne pričamo, podaci su verujte mi mnogo, mnogo brutalniji.

Vidite, mi smo za pet godina u samo zdravstvo uložili više od milijardu evra, ono što nijedna prethodna vlast nije uspela da uradi jer smo nažalost i tada bili suočeni sa virusom koji je svet zaustavio, celu planetu na tri meseca pa smo sagradili tri nove bolnice. Da vas podsetim, i u tim bolnicama i kroz mnoge zakone koje ova Vlada koja će biti u kontinuitetu leči decu sa retkim oboljenjima, genetskim defektima moram da vas podsetim, a to je nauka već dokazala, uostalom pitajte italijanske vojnike, da je dobrim delom posledica 78 dana konstantnog bombardovanja od strane NATO-a.

Konačno, u drugom delu ste rekli, a opet se tiče životne sredine, potrebne su nam dalekosežne i strateške odluke o energetskoj tranziciji i kažete – želimo da umesto prljavih fosilnih goriva, uglja, mazuta, gasa pređemo na održive izvore. Sjajno, svima nam je to želja, ali mi živimo u periodu kada su energenti veliki izazov, kada obnovljivi izvori energije to ne mogu da pokriju i da vas podsetim u Nemačkoj, a primer neretko uzimate za primer, kojom sada vladaju Zeleni se vraćaju na fosilna goriva.

Ukoliko želimo zaista da pronađemo najbolji mogući put za to nam ne trebate vi, jer mi imamo većinu, ali bi bilo dobro da na jedan korektan i argumentovan način učestvujemo u ovakvim raspravama. Onda bi principijelno bilo dobro da, s obzirom da imate dobru konekciju u Briselu i EU, ne birate argumente kao sa švedskog stola, nego se potrudite da ovom narodu i ovim građanima saopštite istinu da šta god Srbija bude uradila u narednih desetina godina, vrlo mali napredak će biti u odnosu na ono što nam je urađeno te 1999. godine.

Takođe, smo danas imali prilike da čujemo da građani napuštaju ovu zemlju u velikom procentu i da će procenat biti sve veći i veći. Evo, zapamtite ovaj čas, a sada je devet i osam minuta, šta će se desiti ukoliko do prvog kvartala sledeće godine iz dijaspore u Srbiju se vrati između 30 i 50% naših ljudi, jer će dobiti po prioritetu otkaze u velikim gigantima koji neće moći da izdrže proizvodne procese.

Takođe, smo danas čuli da samo jedan čovek odlučuje o svemu u Republici Srbiji, on sedi na Andrićevom vencu i on se zove Aleksandar Vučić. Onda zaista praćena tom logikom moram da kažem da je taj isti Aleksandar Vučić model za demokratiju u Evropi, jer ako on odlučuje o svemu, onda vas je i on sve doveo u ovaj parlament i vas i zeleno-leve koalicije i sve vas koji sedite ovde danas i učestvujete sa nama u toj raspravi.

Bilo bi dobro za promenu da se ostavite opsednutosti Aleksandrom Vučićem, jer će to biti pomak za vas, ne za nas. Videćete u perspektivi kako će izgledati svaki naredni izbori i kome će i na koji način građani dati najveće poverenje, a kome najmanje. Da se nije spustio taj cenzus na 3% mnogi od vas ne bi sedeli tu.

Dakle, još nešto vrlo bitno za građane Republike Srbije, pošto smo danas čuli izvesne paralele sa 2012. godinom koliko je šta koštalo tada, koliko šta košta sada, dakle, mi smo 2012. godine zatekli negde oko, ispraviće me Saška, 33 milijarde BDP. Mi ćemo ovu godinu završiti sa duplo većim proizvodom svega onoga što je država Srbija nekoliko decenija stvarala mi smo za manje od 10 godina napravili to su konkretne činjenice i ovu godinu ćemo završiti sa preko tri milijarde direktnih stranih investicija i ovu godinu ćemo završiti sa subvencionisanjem naših najugroženijih kategorija. Naše penzije i plate su redovne.

U momentima znam da znate to kada Francuska, Nemačka, Prag pucaju pod teretom krize, da vas podsetim nisam zlurada, kada se zadesila kriza 2008. godine tada vlast nije bila spremna, preko pola miliona ljudi je ostalo bez posla. Mi se dugi niz godina nismo oporavili od te krize zato što nije bila spremna za to, a građane Srbije treba da podsetim da je ova vlast finansijski konsolidovala budžet, da je uspela da privuče strane direktne investicije, da je uspela da ozdravi budžet. Pominjete nam javna preduzeća, pa i to smo danas čuli, ta javna preduzeća danas upošljavaju tolike ljude, pa sa 60.000 u Boru prosečne plate idu na 100.000.

Dakle, državu Srbiju, imam manje od minut i znam da će mi predsednik ispoštovati vreme u sekundi, očekuju vrlo izazovna vremena, a od nas svih se očekuje makar malo političke korektnosti u smislu argumentovane rasprave da pronađemo najbolje moguće rešenje da preživimo ovu zimu i da preteknemo možda sledeću godinu.

Gospodine predsedniče, hvala vam na razumevanju i ovaj put uz izvinjenje za one prethodni, završiću ranije i nadam se da će u perspektivi ovaj parlament ipak umeti da nađe taj najmanji zajednički imenitelj, a to jeste dobrobit Srbije.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Republike, drage kolege, posebno braćo i sestre sa srpskog Kosova i Metohije, građani Srbije, ja sam, čini mi se, apelovala tokom Konstitutivne sednice, možda je to bila smelost moje nade, da pokušamo da pronađemo taj minimalni zajednički imenitelj kada su nacionalne i državna pitanja po sredi.

Predsednik Republike nije tražio. On vas je zamolio zato što se radi i parekselans državnom pitanju da glasate, zamislite, o izveštaju koji je vremenski ograničen, tiče se prethodnog vremenskog perioda i bavi se tehničkim stvarima, jer ste vi to tražili. Vi ste tražili ovu raspravu. Nažalost, meni zaista na veliku žalost, iako znam da su mi se mnogi sa podsmehom obraćali tokom tog izlaganja, omanuli smo, bolji su od nas. Reći ću vam – Albanci su bolji od nas. Uspeli su da naprave državu. Uspeli su da dobiju podršku međunarodne zajednice i ovo od njih nećete čuti. Vi ste nama spočitali da pravimo zapravo sve vreme veleizdajničke poteze. Vi nama, kao da ste prespavali NATO agresiju, devedesete, 2000. godinu, kao da ste prespavali sve one rezolucije, deklaracije koje smo podržali kada smo bili opozicija. Vi nama spočitavate veleizdajnički rat. Pri tome, kada vam se odgovori na to, ne čujem izvini. Kada vam se dokaže da ne govorite istinu, biću krajnje politički korektna, iako sam i ja previše umorna za to, ne čujem izvini.

Drago mi je da je gospodin Dačić konačno rekao za gospodina Tomislava Nikolića i za predizborno obećanje koje mi ovde neretko slušamo sa desnice, a ticalo se poništavanja sporazuma koje je napravio gospodin Borko Stefanović. Šta se desilo sa tim? Vi ste rekli – to je bilo preoštro, ja sam to morao da izbacim. Ja bih volela da se Boško Obradović sada izvini za to što nam spočitava. To bi bilo politički korektno.

Druga stvar koja nam se spočitava, a u stvari ovde nije bila tema Kosovo i Metohija i ovaj Izveštaj, ovde je jedina tema bio Aleksandar Vučić i samo on. Zato nema ni predloga rešenja, zato nema ni pokušaja nacionalne odgovornosti, o državotvornoj svesti da i ne pričam. Samo moram da vam kažem – prešao vas je, svima je izvukao svaki argument u preko 20 sati i dokazao i pokazao kako manipulišete i kako zapravo vladate samo neistinom.

Sledeća stvar, oko toga smo se gospodine vi i ja u jednoj emisiji sporili, jel tako, šta ste govorili faktički opisujući tu veleizdaju. Na prvom mestu Aleksandra Vučića. U stvari na jedinom mestu. On vam je problem, a svi znamo zašto. Zbog onih dva miliona glasova. To je priča i ne možete da doskočite tome i sve tako ujedinjeni. Nije vas briga u kakav mi period ulazimo.

Došla je zima. Zima je tu. Da li će građani moći da se greju? Hoće li biti hrane? Kako će se kaskadno mnoge krize prelivati na nas? kako ćemo da dovučemo gas i naftu? To vas apsolutno nije briga, a to je stiglo na svačiji prag. Hoće li biti redovne plate, penzije? Hoće li biti budžeta i para?

(Predsednik: Privedite kraju.)

Sad završavam.

Nažalost, ne mogu ovo sad da citiram, možda neki drugi put, ali moraću da pitam predsednika Republike kako je prošao današnji sastanak sa nemačkim izaslanikom, jer se bojim nove armature i mislim da bi trebalo da znamo, makar obrise te nove armature, a sad ću vam reći zbog čega i molim vas, gospodine predsedniče, gospodinu Dačiću ste dali 15 minuta, a ja završavam za manje od dva minuta. Da li mogu?

(Predsednik: Vreme ostalo je bilo pet minuta i 13 sekundi.)

Vidite, mislim da je ovde očigledno velika nepoznanica svima vama ili ne želite to da vidite, ali znam da znate. Ja ću sada pozvati u citat u pomoć Albanca koji se nalazi na Kurtijevoj strani i koji, zamislite, umesto nas brani Briselski sporazum, jer kaže da je to pobeda Srbije.

Stoga, molim vas, dozvolite samo da citiram - opasnost po takvu perspektivu Kosova evropsku celovitog i sa funkcionalnim demokratskim institucijama jesu još nesmirena međuetnička trvenja koja su se od oslobođenja Kosova do danas teritorijalizovala. Naime, početni zahtev srpskih elita 1999. godine nakon Miloševićevog ratnog poraza, a u konsultaciji sa ocem nacije Dobricom Ćosićem, srpska enkvalizacija ili kantonizacija na Kosovu skoro je postignut…

…barem na papiru Briselskim sporazumom.

Gospodine predsedavajući, zahvaljujem se na datoj reči.

Danas sam imala prilike, kao i svi mi da čujem stvari za koje sam mislila da o njima više neću slušati.

Moram da kažem gospodinu Siniši Kovačeviću, da sam dugi vremenski period izbegavala, iako me užasno mnogo privlačilo da odgledam veliku dramu. Privlačila me tema. U svojoj karijeri sam gledala strahote i užase zbog politike, ideologije, mržnje. Nisam imala snage, priznajem, da gledam. Onda kada sam se odvažila nisam mogla da propustim nacionalni teatar i veliku dramu.

Moram da priznam da se svaki atom u meni raspao, i ne mogu da kažem koja mi je jača scena bila, da li majka koja na svojim grudima drži dvojicu sinova, da li zarija koji pokušava da sačuva svoju porodicu, koju razdiru do najužasnijih mogućih momenata politika i ideologija.

Ko je otišao u četnike ko u partizane, delom imam tu krv i znam to podneblje, znam čak i taj krš, čestiti su to ljudi. Kada veruju veruju jednom zauvek. Isto važi i za emocije, i za ljubav, nažalost i za mržnju.

Ne znam, drage kolege, a ne bi želela da ostanem dužna, svi komplimenti, teško da ću moći opet da odgledam i da preživim u jednom komadu unutar. Svaki put se nadam da ćemo naći taj najmanji zajednički imenitelj ili dosegnuti do te piramide i reći – ovo nam je nacionalni interes, nemamo više snage da se trujemo, delimo. Mi moramo da se množimo, moramo da volimo, da naučimo da volimo. Mržnja je jako moćan pokretač i u našoj istoriji nikada nas nije dovela do dobrog rezultata.

Na koga ćete ako hrišćanski mogu da kažem, braćo i sestre, jedni na druge? Da li ćemo opet da delimo porodice? Da li ćemo opet da čekamo braću da nam dođu na slavu? Oni neće, jer su izabrali drugu ideologiju. Da li ćemo opet svoje koji su izabrali tu ideologiju, a druga pobedila da izbegavamo da sahranjujemo porodične grobnice? Da li je to naš zapis?

Znate kako, ja sam ovde gledala puno toga. Ovo ovde zdanje, bilo je zapaljeno. Neki kažu, delom im verujem, da se ne bi saznali rezultati izbora, pravi rezultati izbora, a onda tri godine kasnije, na moju veliku žalost, ubijen prvi ministar na ulicama Beograda. Tragedija.

A onda te iste godine političko, vojno i malo pre toga, policijsko rukovodstvo ove zemlje, isporučeno Tribunalu u Hagu. Ni to nije donelo mir.

Puno toga sam, dame i gospodo, ja ovde gledala, kako se prekrajala izborna volja, kako se uticalo na institucije, a ja sam vam, zamislite, živi dokaz poimanja demokratije. Godine 2009. mene je od izbacivanja spasio grip. Ostala sam sama da branim boje poslaničke grupe kojoj sam pripadala. To je poimanje demokratije.

Nešto još opasnije je danas gospodin Lutovac rekao, i to je činjenica, te 2009. godine, da su pogrešili jer su radikalima uzeli mandate a dali nekoj drugoj grupi. Da li nešto teže može da se kaže za jednu parlamentarnu demokratiju od strane demokrata? Da li postoji svest o tome da ste vi ljudima koji su na demokratskim izborima dobili mandate uzeli i dali drugima? I onda mi slušamo o autoritarnom društvu, o autokratiji, o tome da u otkazu ako se ovde ne sukobljavaju mišljenja pod punom demokratskom procedurom treba da budu sve ostale institucije, potpuno se slažem, gospodine predsedavajući sa vama, ali ste ih vi juče otkazali, ne poštujući proceduru. Sve ste to mogli takođe da kažete danas. I onda bi ta kritika bila utemeljena. A onda vi sa mesta predsedavajućeg, zamislite, govorite o autokratiji.

Dakle, ukoliko krenemo da jedno po jedno ovde spočitavamo, prebrojavamo, merimo, kako je kolega Milićević rekao - ovde nema moralnog arbitra među nama, nećemo nigde stići, jer nam je zemlja, kao i cela Evropa i ceo svet, ušla u tunel gde bukti. Mi tek na kraju možda maglovito naziremo neko svetlo. I samo je pitanje koliko ćemo biti opečeni do kraja i ko će preteći do kraja, zbog geopolitičke krize koja se kaskadno preliva na sve nas i gde se pretpostavlja da i najmanji zajednički imenitelj, da bi trebalo dijalogom, razgovorom, međusobnim uvažavanjem, da se dogovorimo šta je to što bi trebalo da nas održi.

Nećemo se okrenuti, doći će jesen, ili kao što bi u Igri tronova rekli - zima je već došla, a onda će to zlo da dođe na svačiji prag, kao što je korona došla. I tu, na moju žalost, nismo uspeli da se sakupimo, jer smo imali nevidljivog ratnika koji je kosio. I da vam kažem, najbolji među nama su otišli zbog te korone, generacije sjajnih ljudi, otišli su zauvek. Mi smo se i tada delili.

Šta još treba da nam se desi? Šta još treba da nam padne na leđa ili zakuca na vrata da mi kažemo - stanite, dosta je, šta je bilo, bilo je, sad moramo napred. Dajte da vidimo ovih nekoliko meseci koji će biti užasno teški kako da preživimo, jer to građani koji su nas ovde delegirali očekuju. Ne očekuju tipske govore, ne očekuju naša prepucavanja, uvrede.

Kolege iz opozicije, ja sam najviše u svom političkom veku bila opozicionar. Dobićete odgovore na sva vaša pitanja. Sutra ćete biti vlast. Možete da pokrenete sve istrage koje su vam na pameti. Ali, molim vas, pošto se borite za institucije zajedno sa nama, mi smo u prethodnom mandatu rekli da je pravosuđe nezavisno, tužilaštvo je samostalno i mi ne možemo da utičemo na to, mi smo se razvlastili. Kada govorite o svim tim aferama koje vas muče toliko, imajte na umu, pošto su procesi u toku, da tako direktno vršite pritisak na tužilaštvo i na pravosuđe.

Neko je ovde pomenuo takođe Belivukov klan. Opet moje sećanje. Šilerova je razminirana. Zemunski klan likvidiran. Seća li se neko toga? Zašto? Nisu imali prilike za odbranu. Čovek je nevin dok se ne dokaže suprotno. Belivukov klan je pohapšen. Ti ljudi imaju priliku da kažu sve što im je na pameti. Svako ko se uhvatio, a u nekoliko poslednjih godina to možete da pratite ako ste korektni i fer, ja sam kao opozicionar se trudila da budem na toj liniji, uhapšen je i procesuiran. Za sve ovo ostalo o čemu ste vi danas pričali, ko boga vas molim, podnesak, materijalni dokazi, tužilaštvo, sud.

Svi mi imamo različita iskustva sa sudom. Nemojte da vam ja pričam kakva su moja iskustva. Ali, to ne znači da su sve sudije korumpirane i da pravda nije dostižna. Ali se trudim i sada iz petnih žila da ćutim o tome da ne bih uticala na rad pravosuđa i na rad tužilaštva.

Kada govorimo o čoveku koji odlučuje o svemu, to smo danas čuli mali milion puta, ako se rukovodimo tom logikom, onda ste zahvaljujući samo njemu svi vi tu. Jer, kažete da je ovo autokratija. Znači, vi ste njega stavili na pijedestal parlamentarne demokratije, jer je uveo opoziciju u parlament, ako samo pratimo logiku.

Ja vas preklinjem, dame i gospodo, neki su ovde prvi put, nama nema nazad. Možda za koji dan pred nama svima desi se takav kolosalni geopolitički događaj koji će iz korena da promeni sve. Nema nam nazad. Možemo samo napred. Nazad je Srbije i svaki građanin Srbije.

Zašto znam da će dr Orlić da odgovori zadatku? Pretpostavili ste ponašanja, a čovek nije ni stupio na funkciju predsednika parlamenta. Znam da za vreme njegovog mandata ovaj parlament neće biti paljen. Znam da za njegovog mandata niko neće otimati mandate drugim strankama. Znam da će se za njegovog mandata svaki konstruktivni predlog opozicije uslišiti. Znam da će se za njegovog mandata SNS čak i odricati svojih nekakvih kvota i svojih nekih, što je sa pravom dobila, jer je pobedila, zamislite, na izborima. Izborna lista Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve je pobedila i nepisano je pravilo da ona određuje pravila u Skupštini.

Zašto znam da se mi sada iz petnih žila trudimo da zatvorimo jednu fazu i da otpočnemo novu sa uvažavanjem prema svakome od vas? Dajte pomozite nam u tome. Tamo za sve što vas muči postoji institucije. Dajte da ih izgradimo ako smeta bilo gde, bilo šta. Da li je idealno? Nije. Nema idealnog političkog sistema, ali dajte da zajedno, svi zajedno izgradimo to, a ja znam za početak da će dr Orlić zaista dati sve od sebe da to bude tako. Budite uvereni da će se svačiji glas ovde čuti, jer iznad svega to je glas naroda Srbije i građana Srbije.

Konačno, kolega Pastor, danas sam ga pažljivo slušala iz SVM, je sve ovo definisao zapravo u jednoj rečenici, mogla sam i ja tako, izvinjavam se, uzela sam vam malo više vremena, ali kada pripadnik nacionalne manjine odredi stepen slobode, nezavisnosti i delovanja u odnosu na vlast, to je mera demokratije. On je to danas odlično pokazao kako su vojvođanski Mađari propatili, kako su bili kažnjeni sa Suboticom, ispraviće me gospođa iz Sente, da li je tako, gospođa Elvira, i kako se sve to izmenilo kasnije.

Još nešto, ne manje bitno. Gospodina Orlića znam ne duže od godinu i po dana, a upoznala sam ga kao osoba koja je kao nestranačka ličnost podržala Srpski patriotski savez, koja je prišla, iznela predlog i dobila nesumnjivu podršku i više od toga da se taj predlog koji je bio na korist građana isprati od početka do kraja. Apsolutno ga nije interesovalo ništa, osim konkretnog predloga. Tako će biti i nadalje.

Ono što je meni posebno važno i što moram da istaknem na kraju, tata Nikoline, Sofije i Anastasija i Anđelkin suprug, će za koji sat biti predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, zato što većina koja je osvojila najveći broj glasova ipak odlučuje o tome.

Hvala vam i izvinjavam se što sam za nekih pet i po minuta prekršila dogovor, obećavam neće se ponoviti.