Hvala, gospođo predsedavajuća.

Lako je Srbovati, znate, sa Zvezdare u Beogradu i govoriti o KiM, pogotovo biti 1978. godište i da o tom KiM i borbi za KiM, kao što smo videli, ne znate ali baš ništa.

Zahvaljujući srpskim radikalima koji, kao što vidim, jure vas u vašim razmišljanjima, KiM su uneti u preambulu ovog Ustava i to je garancija opstanka KiM u okviru Republike Srbije. To prvo.

Kada mi reagujemo? Kada nama prebrojavate krvna zrnca pozivajući se na vaše pretke, jer u realnosti nemate puno toga da ponudite, a zaboravljate pritom i ljutite se kad vas podsetimo da prebrojavanje krvnih zrnaca i koje veći ili manji Srbin u državi Srbiji, koja je zemlja građana Srbije, jeste u osnovi fašizma i nacionalsocijalizma.

To ne znate jer verovatno ste tu lekciju iz istorije propustili. Ja ću vam reći. Podsetiću vas na Arčibalda Rajsa koji je veći Srbin nego što ćete vi, kolega, ikada biti jer za razliku od vas koji politiku koristite da se bogatite on se bogatstva odrekao da bi Srbima pomagao. Ne mogu vas da spasu preci za ono što jeste danas. Toliko o tome.

Kažete – Briselski sporazum. Pa, jesmo li mi odgovorni što se zajednica srpskih opština nije formirala ili oni sa kojima smo morali da pregovaramo jer u civilizovanom svetu to se radi. Ne poziva se na rat, kao što vi to radite, jer mi po svaku cenu želimo da očuvamo mir, upravo zbog naroda iz naše južne pokrajine koja određuje sudbinu celokupne Srbije.

Ako želite, evo završavam misao, malo više da znate kako se zaista živi u našoj južnoj pokrajini, evo gospođa predsedavajuća može do u detalja da vam objasni jer vi o tome ne znate ništa.

Hvala mladoj koleginici koja me podseća gde sam ja sada. Vrlo dobro znam gde sam i da 10 godina nisam bila u politici, rukovođena principom određenim. Samo sam htela da vam kažem da vi o Kosovu i Metohiji ne znate ama baš ništa i da vam pomenem onu stranku koja vidim da vas opseda, koja je direktno zaslužna za očuvanje Kosova i Metohije u okviru ustavnog poretka Republike Srbije.

Opet vam kažem da je mnogo lako srbovati iz Zvezdare i iz Beograda u odnosu na ljude koji žive u našoj južnoj pokrajini. Ono što vi radite sve vreme i na šta mi reagujemo, vi u stvari pozivate na rat, jer ako proglasite okupaciju dela teritorije, šta onda sa tim? Podižete vojsku i idete u rat protiv NATO pakta. Recite to otvoreno ljudima. Nemojte ovamo i onamo. Mi smo rekli, s obzirom da, eto, vidite, imamo i to iskustvo, vi ga nemate, na taj način kako ga mi imamo i krajnje korektno vam o tome govorim. Mi smo se upravo zbog tog iskustva opredelili za mir i stabilnost i uvek ćemo pregovarati, jer nam je svaki pojedinačni život svakog građanina Srbije imperativ.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

U ovih 17 minuta mi smo zapravo slušali samo o Aleksandru Vučiću. Ne o REM-u, ne o zahtevima građana, nego samo o nekadašnjem, odnosno bivšem predsedniku Srpske napredne stranke, od juče to nije, dakle, o predsedniku Republike koji vas je toliko sinoć sve pozvao da se smire tenzije i na dijalog. Da se prevaziđe kriza, jer je to u interesu svih građana Republike Srbije, a posebno onih građana koji su u velikom broju sa razlogom izašli na ulice, ali ne sledeći vaše zahteve, mi sada slušamo samo o političkim zahtevima.

Vi govorite da na „RTS-u“ sve to o čemu ste vi pričali ne može da se sluša i čuje, pa, kolega vi ste u sve vreme u direktnom prenosu na Drugom programu Radio televizije Srbije. Dakle, građani Srbije i te kako na nacionalnoj frekvenciji imaju prilike da čuju sve vas, bez obzira koju politiku zastupate.

Naravno, uvek je isti tekst pa tako i Belivuk. Moram da vam kažem, Belivuk, je sa svojom ekipom uhapšen. Nije streljan kao vođe Zemunskog klana po sistemu mrtva usta ne govore, već uhapšen da iznese svoju odbranu i kao što znate suđenja su javna. U vaše vreme po ubistvu premijera, vaš ministar policije nije osetio potrebu, premijer ubijen, da podnese ostavku.

Stoga vrlo bih pazila kada kritikujem nešto, a zaboravljam onaj period kada sam bila vlast, da sam na vašem mestu. Konačno Aleksandar Vučić je osvojio 58,59 glasova, 17 puta više nego vaša stranka. Da li vi zaista možete da ubedite građane Srbije da je bilo koga od tih ljudi, bilo ko naterao iza paravana, a pazite broj, da glasa za Aleksandra Vučića ili je prepoznao konkretne rezultate u Aleksandru Vučiću? Vaše je pravo da provodite ono što mislite da je dobra politika, ali ja vam kažem da to svakako nije čak ni u interesu građana koje vi ovde zastupate.

Ja se, kolega, zaista sećam da je bilo malo drugačije, da pred kraj vlasti u kojoj ste vi učestvovali Evropska unija je zatražila, preko Saveta za borbu protiv korupcije, izveštaje o određenim koruptivnim radnjama, a bilo ih je onoliko.

Sećate se Verice Barać. Pa nismo to mi, nego vi. Vi ste sami urušili sebe. Ne mislim vi lično, ali cela ta aparatura bila je napravljena za izvlačenje para od građana Republike Srbije. I zato niste mogli da osvajate toliki broj i procenat glasova.

Kod Aleksandra Vučića, koji vam je očigledno stalno tema, jer ne možete da dobacite do tog broja glasova, jer je jedina osoba na političkoj sceni Srbije koja ima apsolutni legitimitet, razlika je suštinska, što se utrošak para građana Srbije vidi.

Podsetiću vas, u periodu korone, kada je Evropa stala, ceo svet stao na tri meseca, Evropa pala na kolena, mi smo iz budžeta Srbije, da, te pare svih nas građana Republike Srbije, dali i upumpali u građane Republike Srbije i u privredu 8,8 milijardi evra. Nije završilo u tuđim džepovima, kao što je to bio slučaj do 2012. godine.

Da, gospodine predsedniče, hvala vam.

Znate, malo pre sam pomenula, te podele u društvu, mi, oni, mi dobri, a mi zlo, pa to su nacisti radili. Budite vrlo obazrivi sa tim. Te podele nismo krenuli da pravimo mi, nego ste krenuli da pravite vi, jer sve vreme govorite da je ovo zlo, to jest nas, treba srušiti, urušiti, juriti, plivaće i tako dalje, ubiti, osakatiti, vešati na bandere.

Kolege, pa to je osnov rasističkih teorija i to je vrlo opasno. Kao što vidite mi smo i došli do pucanja te brane. Sada bih bila vrlo obazriva jer to može da ima veliki bumerang efekat. Nisam sigurna da vi kontrolišete proteste građana. Naprotiv, koliko ja cenim ti građani, da ne žele da vide nas, ali ne žele ni vas. Vi ste pokušali da preuzmete tu energiju nastalu kao reakcija na tragediju.

Kada prođe sve ovo, a proći će, shvatićete šta ste uradili. To je probijanje onog donjeg dna, najgoreg mogućeg u političkom aktivizmu, zloupotreba tragedije nečije u političke svrhe. To niko do sada nije uradio, a vi ste napravili presedan. To je, kako bih vam rekla, jednoga dana mi ćemo biti opozicija, to je sasvim normalno, jednoga dana možda vi budete vlast, ali ostavite da to građani Srbije, ne narod, nego građani Srbije odluče na demokratskim i poštenim izborima, onim istim zahvaljujući kojima ste vi ušli u ovaj parlament zato što je taj Aleksandar Vučić, kako ga nazivate, diktatorom, spustio cenzus najniže moguće da biste svi vi mogli da uđete ovde i da kažete ono što mislite, da date notu pluralizma ovom jedinom mestu gde bi trebalo opozicija i pozicija da se sreću.

Tema je nešto drugo, kolega, mladi kolega. Tema je kako smiriti tenziju u društvu i zaista izađi u susret zahtevima građanima, ali ne način kako ste vi to rekli malo pre. To je širenje zla i to je širenje mržnje.

Hvala, gospodine predsedniče.

Da, u pravu ste. Vaše mlade godine su vaša prednost i daleko bilo da ja spočitavm to ili ih stavljam u neki negativni kontekst, ali dozvolićete, moje godine i moje iskustvo su, takođe, prednost u smislu iskustva i prepoznavanja određenih procesa.

Kada govorim o mladim kolegama, ja znam da, i to je dobro i blago vama, niste bili svedoci užasnih stvari koje su se dešavale u našoj zemlji. Neretko želim da samo da podsetim na te iste procese, na ta ista uputstva, iste knjige po kojima se, nažalost, nesreća, nevolja i nezadovoljstvo određenih građana zloupotrebljava od strane određenih političkih faktora, ne samo u ovoj zemlji, nego i van ove zemlje.

Priznaćete, mladi kolega, takođe da je više nego indikativno da sve ovo što se poslednjih dana dešava pozdravljaju određene zemlje regiona koje bi Srbiju tako lako i tako željno volele da vide na kolenima.

Dakle, ja na to reagujem, pokušavajući da vas upozorim da je kontekst prepoznatljiv i da se tiče nečega što bi trebalo da bude državni razlog. I zbog toga vas predsednik Republike, sve vas i sve građane Srbije, više puta poziva na dijalog, zato što mislim da je to obaveza za sve one koji žele da se tenzije u društvu i političke tenzije smire.

Dakle, sve ono što sam vam rekla, išlo je samo u kontekstu toga. Nemojte, takođe, očekivati kada se bavite mitingom ili skupom SNS, ne kažem vi, Aleksandrom Vučićem kao predsednikom svih građana od juče, da ćemo mi sedeti i ćutati.

Tako da, svaki put kada se to bude dešavalo, verujte da ćemo svi na činjenični i dostojanstven način da odgovorimo. Toliko.

Hvala gospodine predsedniče.

Nadam se da ste kolega svesni da ste vi sada povredili prava novinara, mešali se u slobodu govora, mešali se u uređivačku politiku privatnih televizija. Samo sam to htela konstatujem.

Takođe, drago mi je da ste osudili izjavu profesora Jove Bakića, ne znam šta mu se desilo. Ja ga takvog ne znam, a znam ga sa Filozofskog fakulteta, ne priliči mu i zaista to je za svaku pohvalu, ali ste posle rekli, zašto mi to stalno ponavljamo? Pa, zato što nam se to stalno govori i mi želimo da skrenemo pažnju šta se to dešava na društvenim mrežama i kako se zapravo generiše tenzija u društvu.

Podsetiću vas, da je skoro političkog analitičara gospodina Dejana Vuka Stankovića, trojica mladića dok je bio u kafiću, tu u centru grada napala i niko nije hteo da pritrči u pomoć, on je pozvao policiju. To je jedan od proizvoda upravo tog generisanja tenzije.

Nemam Bogu hvala, nalog na društvenim mrežama, ali umeju da mi dobace šta o meni pričaju, komentarišu. Sada ću da vam kažem, to su direktni pozivi na ubistvo, tako što me treba maljem udariti itd. itd, da, ne pričam o ostalim kvalifikacijama. Meni to ne smeta, valjda je jasno da sam i suviše dugo u politici, meni zaista svako može da kaže sve, ali kada govorite principijelno, molim vas, da govorite i o tome.

Zašto pominjemo građanski rat? Svako ko poziva da se politički neistomišljenici jure i vijaju po ulicama grada Beograda ili Srbije poziva direktno na građanski rat i vređa ljude koji su glasali za tu političku opciju.

Konačno kod Laze Ristovskog i koristiću vreme poslaničke grupe, moram to da kažem, dakle, čovek je bio u pravu, podjednako kao i ja, kada sam na konstitutivnoj sednici upozorila citirajući određene delove iz „Velike drame“, kolega to zna, jer sam se bojala, doći ćemo i opet ćemo živeti „Veliku dramu“, dobrodošli u „Veliku dramu“, smejali ste mi se, tadašnji predsedavajući je rekao da sam maltene glumica zbog dramskih momenata i menjanja tonaliteta. Niste hteli to da uzmete za ozbiljno, šta sada da radimo Siniša? Jel ovo to što želimo svima nama? Tada sam to rekla molila vas, nemojte ljudi, pružili smo ruku, dajte da se objedinimo oko nečega što jeste državni interes, konačno predsednik Republike, sada predsednik svih građana sve vas i sve građane poziva na dijalog umesto tenzija, da se reše problemi. Konačno kolega, pa, zar nije najveća odgovornost kada članovi Vlade dođu tu i kažu evo podnosimo račun i vama i svim građanima Srbije? To ste tražili, ovu sednicu ste vi tražili i mi smo tu da ispunimo sve zahteve građana koji su na ulicama grada Beograda, ali nemojte nam određivati kao sa švedskog stola, šta i kako neprincipijelno, počevši od sazivanja ove sednice.

Prvo, predsednik republike, ponavljam danas, ne znam po koji put, pozvao je sve političke lidere na dijalog, o vašim političkim zahtevima.

Sada, javnosti radi i zbog građana Srbije, večeras se održava sastanak Saveta roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“, sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, i oni imaju svojih sedam zahteva. Ti zahtevi nemaju nikakve veze sa zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“. Dakle, protesti „Srbija protiv nasilja“, nastali na tragediji, što niko u svetu do sada uradio nije.

Dakle, pozivam sve na odgovornost, i vas kolega, da dodatno ne potpirujete tenzije koje dovode do pojedinačnih incidenata koji mogu da imaju neverovatne bumerang efekte. Ponavljam, večeras se Savet roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“ nalazi sa predstavnicima Vlade, oni ljudi imaju, niste im dozvolili da ožale svoju decu, svojih sedam zahteva i ti zahtevi nemaju nikakve veze sa ovim o čemu vi pričate, a pozivate se na tragediju. To je nečuveno. Ta praksa ne postoji u svetu.

Stoga pozivam sve nas na dodatnu pažnju i odgovornost, roditelji nisu uspeli da ožale svoju decu. To se ne radi, a naknadno ćemo utvrditi da li su ta deca inspirisana zaista onim što mogu da gledaju na nacionalnim frekvencijama, ili su inspiraciju našli u nekim sadržajima koji se plasiraju sa društvenih mreža, jer to je jako važno da se ovakvi užasni događaji nikad više ne ponove.

Koleginice hvala vam na lepim rečima, da sam kojim slučajem ja takve izraze kao strelice uputila ka vama, baš me interesuje kakva bi to reakcija bila i vrlo pristojan, korektan politički nastup, moram da vam odam priznanje.

Sada sve to na stranu, premijerka Srbije je bila ovde nekoliko dana i vrlo strpljivo odgovarala svima. Desilo se u afektu, dugo je sve to trajalo da izleti iz korektnog političkog govora, ali ono što ćutite i prećutkujete jeste da se ta ista premijerka Ana Brnabić na kraju izvinila svakome ukoliko ga je na bilo koji način uvredila.

Što je važnije od svega predsednik svih građana, Aleksandar Vučić poziva sve vas prvake političkih partija, građane na dijalog. Nekoliko puta je rekao kada je reč o političkim zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“ da ništa nije sporno, samo to se rešava političkim dijalogom, pa, čak ni taj REM koji je tema.

Da li zaista mislite da bilo koji član REM-a zaista želi da ostane više u tome s obzirom na mobing koji se vrši nad njima, crtaju kukaste krstove tamo gde oni žive. Pa, ne, ali odazovite se pozivu predsednika Republike, on više nije predsednik političke stranke, on je predsednik svih građana.

I, još jednom takođe, vrlo važno večeras, predstavnici Saveta roditelja Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ se sastaju sa predstavnicima Vlade, iznoseći svoje zahteve koji nemaju ama baš nikakve veze sa vašim zahtevima. Toliko.

Trebalo bi svi da znamo za sram.

Dete je ušlo u osnovnu školu, dete od 13 godina, i pobilo decu.

Niste sačekali da roditelji ožale svoju decu, krenuli ste u nešto. Kada sve ovo prođe, shvatićete koliko ste se delegitimisali kao političari, a proći će.

U politici je jako važan princip kada ulazite u nešto što se zove kritika ili preporuka.

Ovde je jedan kolega kolegi Jovanovu srednjem prstom oponašao felacio dok je on govorio. Kad sam ja govorila, gurao je celu šaku u usta. I sve dok je to oponašao, ja sam govorila – sram vas bilo. Niko od vas ga nije osudio. Nisu ni vaši novinari, ni vaši mediji. Ja sam postala predlog nečega u nekoj emisiji, a taj kolega, starac, čiji je libido očigledno pobegao u teoriju, je postao zvezda. Toliko, drage kolege, o principu.

Ja nikoga ovde nikada nisam uvredila, a sad ću citirati nešto čega se gadim, ali moram, a u vašim je redovima: „Baš me briga što je Ana Brnabić fikus premijer lezbejka, i to nikad nisam komentarisao, ali što tako zla, podmukla neznalica, član, predsednik, staje na stranu narkomančine i ubice“, pa tako dalje. „E pa, draga fikus premijerko, želim ti da te jednom taj isti Mitrović zatvori u „Zadrugu“, u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim Afroamerikancem, tek puštenim iz zatvora, i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgori ovozemaljski šljam“.

Gde ste, kolege?

Taj kolega je poslanik. Zove se Željko Veselinović. Kako je moguće da taj čovek koji ovako napiše za jednu ženu, na prvom mestu, bude poslanik?

Gde ste, kolege? Gde je sram? Šta spuštate glave? Jel ovo u redu? Jel ovo u redu zato što je reč o Ani Brnabić? Zar ovo nije poziv direktan na nasilje, najgore vrste?

Kolege, gde ste? Ovo je u redu? Ovo je princip u politici? Ovo je moral u politici? O čemu mi pričamo?

Sve će ovo proći jednog dana i sve će se ovo slegnuti jednog dana, a onda ćete u odrazu ogledala videti zaista šta ste ovih dana u Beogradu i Srbiji radili kad je Srbiju zadesio nezapamćeni masakr.

Puno toga ste rekli, ali ste zaboravili da kažete da vi niste mogli da prisustvujete tom sastanku jer nije se radilo o sednici Odbora za spoljne poslove. Taj format su činili članovi i zamenici članova Odbora za spoljne poslove. Vi ste došli na prepad. Predsednik Odbora za spoljne poslove nije imao mogućnost u maloj sali da vam oduzme reč ili da pravi bilo kakvu vrstu incidenta.

Vi ste govorili na engleskom, a ne na matičnom srpskom jeziku iako je postojao simultan prevod. Vidim da ste zbunjeni, ali to je odnos i prema državi i to određeni oblik patriotizma.

S druge strane, vi ste tada izgovorili gomilu neistina. Kada je reč o sankcijama prema Ruskoj Federaciji podjednako kao što je to bila tema Odbora za spoljne poslove, zaboravili ste da kažete da sam ja morala da intervenišem. Rezoluciju koju je podneo predsednik Odbora za spoljne poslove, Odbor za spoljne poslove nije bio uopšte nadležan da razmatra, zato što je reč o opštem pravnom aktu. I put rezolucija, preporuka i svih ostalih pravnih akata se zna. To je put zakona.

Mi smo morali da objašnjavamo članovima Saveta EU za proširenje zbog vas i zbog sramote koju ste napravili, da je reč o državnoj politici, da je reč o interesu građana Republike Srbije, da je reč o zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost, Vlada ga je usvojila, ako ne znate Vlada definiše i provodi sa predsednikom Republike spoljnu politiku. Vi ste obmanuli te ljude koji su došli.

Vrhunac svega, vi ste službenicima, reč je o službenicima koji su bili prisutni onda iskoristili priliku da svima pojedinačno podelite svoju vizit kartu.

Mi smo imali previše razumevanja za vas danas i predsedniku Odbora za spoljne poslove je sada jasno stavljeno do znanja da svaki sledeći put pripadnici vladajuće koalicije činiće isto, jer vi niste imali osnova da budete prisutni na tom formatu.

Građana radi, svaki sledeći put kada budete pričali o ovome, ja ću biti tu da vas demantujem. I to što je gospodin kolega Komlenski rekao, verujte da je u nekom delu čak i bio vrlo blag prema vama. Ono je zaista bila sramota za državu Srbiju.

Ukoliko dozvolite ja bih takođe po amandmanu, zato što će mi trebati malo više vremena, ovo zaslužuje…

Dakle, nekoliko bitnih činjenica. Vi manipulišete, kao što to radite svaki put. Vi niste imali osnova da prisustvujete sastanku na kojem ste govorili. Niko vam nije uskratio to pravo.

Dakle, gospodin Miketić je član, koleginica je njegov zamenik, vi niste imali nikakvog osnova da prisustvujete na današnjem sastanku i niko vam nije ugrozio pravo da govorite to što mislite da treba da kažete, da biste sutra manipulisali, kako mi vas napadamo za to što ste govorili, a mi smo danas samo izrazili svoje stavove i podsetili na činjenice, a činjenice su u ovom slučaju neumitne.

To ste radili i sa sednicom Odbora za spoljne poslove, pa su takođe se desile medijske obmane. Prvo, da ponovim, Odbor za spoljne poslove apsolutno nije bio nadležan da raspravlja o Rezoluciji kojom se uvode restriktivne mere Ruskoj Federaciji.

Onda je predsednik Odbora za spoljne poslove takođe, u dogovoru sa svima vama medijski objasnio, opet svojim biračima, kako SPS i SNS neće u EU, protiv su sankcija Ruskoj Federaciji, zaboravljajući da kaže da se radi o državnoj politici i da svako ko govori kontra državne politike ima anti-državni stav. Zašto je to problem?

To su činjenice.

Takođe ste rekli, da tokom glasanja smo mi bili uzdržani, a mi nismo ni glasali. Pričam o sednici Odbora za spoljne poslove. Htela sam to da kažem pre neki dan, ali nisam imala prilike.

Dakle, poenta je, pravite medijske teme koje se temelje samo na čistoj spekulaciji, manipulaciji, poluistinama, a najčešće neistinama. To nije dobro. Najčešće nije dobro za vas. Moram još nešto da vam kažem. U razgovoru sa članovima, nekim članovima te strane delegacije danas, njima je posle vašeg obraćanja bilo sve sasvim jasno i sasvim im je jasno bilo da je reč o čistoj manipulaciji. Evo vidite kako nižete autogol za autogolom i ne samo njima, nego i mnogim diplomatama koje dolaze sa zapadne hemisfere. Apsolutno je jasno ono što vi radite, to će vama da se obije o glavu, ne nama. Ovo moje sada i posle nema više samo činjenica radi.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ja verujem da se kolege iz opozicije neće naljutiti, ali ja ću nastaviti tamo gde je stao samo na trenutak šef poslaničke grupe.

Lepo je govoriti sa određene vremenske distance, ako sam vas dobro razumela, o principu, o nečemu što bi trebalo da bude vodilja svih nas kada odlučujemo o svakodnevnom životu naših građana. Građani bi trebalo da budu naš kategorički imperativ.

Ako već govorimo o principu, onda taj princip važi za sve i u sva vremena. Vidite, ja se trudim da budem na svakom mestu od interesa za građane Srbije, koliko mi vreme i obaveze dozvole, tako sam i bila na javnom slušanju koje se ticalo predstavljanja kandidata za članove VSS i VST.

Ono što je bilo potpuno neprimereno i, naravno, ruši postulate onoga što opozicija pokušava, zapravo pojedini pripadnici opozicije ovde da nam nametnu jeste principijelnost, van moralno-političke podobnosti, a svakim svojim nastupom zapravo dokazuju potpuno suprotno.

Zbog građana Srbije i, naravno, stručne javnosti koja prati i ovo zasedanje vrlo je važno da se pomene, a nisu imali prilike tada da prate to javno slušanje, da ono što je mene prenerazilo, recimo, bila je i sledeća činjenica. Profesor ili profesorka prava uputila je kritiku i očigledno da je meta i odstojanje bio zaista samo jedan od mogućih kandidata za člana VSS zato što je taj profesor na državnom Pravnom fakultetu u nekom momentu izrazio podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Sada pazite tu principijelnost. Profesorka, ponavljam, prava koja je članica jedne opozicione stranke izgovara to i govori da je to nedostojno. To je, dakle, prvi primer.

Sledeći primer na tom javnom slušanju, a verovali ili ne, trajalo je devet sati, predsedavao je gospodin Vladimir Đukanović, koga neretko ovde kritikujete sa vrlo velikom žestinom… Devet sati je trajalo to javno slušanje. Zaista niko nikoga nije niti opomenuo, niti ugrožavao bilo kakvo pravo da postavi bilo kakvo pitanje, ali se i to javno slušanje sa ljudima koji zaista nemaju direktne veze sa politikom pretvorilo faktički u linč.

Postavljana su pitanja, da, kolega, samo da bi se napravila medijska tema, na koje ti kandidati za članove tako prestižnih institucija nisu imali čak ni mogućnost da odgovore, pa je taj profesor prava, jedan od kandidata za člana VSS, bio na naslovnim stranama medija koji inkliniraju ka opoziciji bez mogućnosti da odgovori na upućene prozivke. E, toliko o tome, toliko o principu, toliko u kakvom društvu živimo i toliko o moralno-političkoj podobnosti.

Da se ne vraćam u vreme kada ste bili deo određene vlasti, da se ne vraćam na činjenicu da oni koji su vas podržavali posle 2000. godine, a finansirali da oborite režim i da radite u korist stranih država su vas, takođe, oborili 2011. godine i 2010. godine, recimo, tražeći da se ponašate u skladu sa pravom kada je reč o korupciji i borbi protiv korupcije. To znate, takođe. Bili ste tema zasedanja Evropskog parlamenta i bili ste tema Evropskog saveta i raznih evropskih komisija, pa oni su vas dobrim delom oborili i predstavili srpskoj javnosti koja je sa razlogom krajem 90-tih birala vas, jer je htela da izađe iz začaranog kruga beskonačnih građanskih ratova i sukoba.

Ja sam znala da će u ovom momentu kolega da izađe iz sale zato što sve ovo nije prijatno za slušati.

Takođe, na tom javnom slušanju još jedna od činjenica koja je meni vrlo važna da sada kažem zbog građana Srbije. Očekivalo se od budućih članova, za sada, a još uvek samo kandidata, da u meritum ulaze određenih procesa koji su još u toku i da presuđuju, ali spram opozicione moralno-političke podobnosti. Nečuveno. Nečuveno.

To nije licemer. To je užasan bezobrazluk, jer ljudi koji su iz pravne struke jako dobro znaju o čemu govorim, a i građani koji se suočavaju sa, mora se priznati, lošim stanjem u pravosuđu.

Ono što je mene interesovalo tada – da li će ti ljudi, koji su bili medijski streljani sve vreme dok su trajala i ta javna slušanja i određeni odbori, bez mogućnosti da odgovore, da i jednog momenta ustuknu.

Sada dolazimo do nečega što meni daje veru u društvo koje mi želimo da izgradimo, ali samo u interesu naših građana, ne Brisela, ne Vašingtona, ne Moskve, ne Pekinga, već Beograda. Jeste da je to bio dodatni motiv da tih devet sati odgovaraju na svako postavljeno i insinuirano pitanje.

Ono što je bila ideja određenih pripadnika opozicionih stranaka da blaćenjem oteraju svakog vrednog da da doprinos svom društvu i svojoj državi nije uspelo. To je pobeda i SNS zato što konačno u poslednjih nekoliko godina sve veći procenat ljudi kaže da vidi svoje mesto u okvirima koje mi pokušavamo da napravimo. Jedna od njih je dr Jelena Begović, da malo pomerim temu, a imamo ih više. I ona je bila izložena potpuno neprimerenom ponašanju pripadnika određenih opozicionih stranaka. Toliko o principijelnosti i moralno-političkoj podobnosti.

Konačno, ono što građane treba najviše da interesuje a, verujte, ne interesuju ih medijske afere koje vi neretko pravite, a pa i oni koji su ovde advokati pričaju i time utiču na sudske procese koji su u toku, jeste pristup pravdi i, naravno, pravna sigurnost. Da li će naše pravosuđe… Evo, opet SNS, koja vam je neretko meta jedina iz vladajuće koalicije, da, potpisuje nezavisnost pravosuđa, po prvi put. Samostalno i nezavisno pravosuđe će sada snositi najveću odgovornost.

Mene je interesovalo da li je građanima Republike Srbije omogućen pristup pravdi, bez tarifa. Kolega zna o čemu pričam. Postoje tarifa, pa onda možete da dobijete puno toga, ali o tome se retko priča, jer onda dirate u nešto što ne treba, a tiče se finansijskog uticaja, tiče se klanova koji sami postoje. To svi znamo, ali retko ko o tome priča.

Kako je moguće da četiri od peta veća Apelacionog suda, po istoj stvari, donose jednu odluku, jedno obara? Jel pričamo o pravnoj sigurnosti? Gde je ujednačena sudska praksa? Čemu naši građani treba da se nadaju kada ulaze u odbranu svojih prava? Jel to ima veze sa SNS ili sa svim ovim o čemu sam govorila? Onda dodatni odgovor u svemu tome nalazite upravo u Zaštitniku građana. Jeste li čitali njegov izveštaj? Na 143 strane. Koliko je mišljenja, preporuka uputio organima javne uprave, dao zakonodavnih inicijativa, primio građane Srbije, uglavnom u zaštiti njihovih osnovnih ljudskih prava?

Dakle, taj Zaštitnik građana o kome mi pričamo sve vreme u stvari kritikuje nas, jer mi vladamo celokupnim sistemom. Mi odlučujemo kada je dan, kada je noć, kada je veče, a znamo svi da su sistem ljudi.

Mi idemo ka jednom modelu koji sasvim sigurno neće biti idealan. To je, kao što znate, drage kolege, proces. Ono što je sasvim sigurno, da ne uzimam previše vremena, jeste i na to sam ponosna, da je najjača politička organizacija, iako vam baš toliko smeta i odgovorna za sve ovo, odgovorna i za nezavisnost pravosuđa, za jedan proces koji bi trebalo pravdu da približi običnom građaninu, koga jedino interesuje pravda. Pravdu su mu oduzeli svih ovih decenija, ti moralno politički podobni, njihova deca i unuci koji čine klanove o kojima ne želite da govorite, a za koje znate.

Mi smo odlučili da kažemo sledeće. Utvrđivanje pravde pripada sudijama. Njihova dostojnost biće i njihova odgovornost pred građanima Srbije. Naravno da ćemo pratiti sve to, jer svaki građanin ovde mora da zna na koji način može da zaštiti ono što se zove pravo na život, dostojan čoveka. Iznad svega i ono što bi trebalo da bude odgovor svima nama jeste i sledeće da onoga momenta kada budemo svi otvorili karte i sve ono što se decenijama stavljalo ispod tepiha, za sve one koji su na marginama, a i dalje vuku konce života i odlučivanja o životu i smrti u Srbiji, bude zaista javna tema. Onda možemo da dođemo do odgovora kako da rešimo određena nasleđena stanja i ne samo u pravosuđu.

Mi smo pokrenuli nešto što se zove i sondiranje našeg ponašanja. Kontrola rada - da, institucije sistema koje čine ljudi – da, i naši ljudi koje su građani izabrali. To je merilo izbora u demokratiji. I menjamo, samo to nikada nećete priznati. I dan danas to radimo, čak i ovde, svakog utorka i petka. Slušamo pažljivo sve vas o čemu govorite i kontrolišemo rad svake institucije i menjamo.

Nezavisne institucije. Da li se sećate da li su ranije podnosile godišnje izveštaje? Bila sam jedna od retkih ovde kada su podneli izveštaj, kada sam uletela u klinč sa jednim od poverenika. Zašto? Zbog principa. Mene moralno politička podobnost nikada nije interesovala. Porodica platila cenu, svesna toga. Samo princip. To me je uvek rukovodilo. Ako imate jedan princip, onda nema švedskog stola. Isti princip važi za sve.

Dodatni argument. Kako to da funkcioneri SNS gube na sudovima, kolega to znate, zbog uvrede časti, duševnih bolova? Zbog čega? Zato što mi treba da više trpimo, a mi kao nismo ljudi, nemamo svoja prava, nemamo svoje porodice, naše porodice nemaju svoja dostojanstva itd.

Hvalili se određeni opozicionari kako mogu samo da žive od toga kako im sudovi presuđuju. Da li je to dokaz uticaja napredne stranke na sudstvo? Šta smo mi? Niža bića. Ako već govorimo o principu, princip važi za sve. Ako neko dirne vašu porodicu, ja ću prva to osuditi. Šta je sa porodicom Aleksandra Vučića? Šta je sa bilo čijom porodicom? Ali, onda se držimo principa i taj princip pratimo i onda to osuđujemo i spuštamo do ljudi koji nas delegiraju da se izborimo za bolje društvo i za državu koja će štititi svakog građanina, bez obzira na bilo kakvu pripadnost ili bilo kakvu posebnost.

Dame i gospodo, to je proces. Vi možete da težite tom idealu ili ne. Kao što stari Latini, to je moj kolega Milenko malopre lepo rekao, su rekli: „Reči lete, primeri ostaju“.

Mi potpisujemo reformu pravosuđa u kome se više sudije ne biraju u parlamentu, nema direktnog političkog uticaja. Mi smo stvorili osnove. Da li su idealni, vreme će pokazati za nešto što može da bude temelj boljeg društva.

To mi ostavljamo iza sebe onoga dana kada ne budemo više vlast, to ostavljamo iza sebe, sa nadamo da ćemo utvrditi princip. O principu moralno-političke podobnosti, pogledajte koliko nas ovde ima.

Naše porodice su patile zbog toga, ostajale bez poslova, samo zato što sam tadašnjem ministru unutrašnjih poslova, baš zbog Kosova i Metohije spočitala jedan vrlo važan dokument. Meni je interventna ekipa, kao da sam poslednji kriminalac na ovom svetu, dolazila svakog petka tačno u podne, da traži nepostojeće osobe, sa širokim osmehom na licu. To je jedan od primera moralno-političkih podobnosti.

Znate kada su prestali? Četvrte nedelje kada im je majka ponudila slatko, jer je već navikla da u petak u podne dolaze na adresu, blokirajući ulicu da svi ljudi vide koga vijaju.

Dakle, mi smo svoje uradili. Jednoga dana građani Srbije odlučiće drugačije, mi nećemo biti vlast, ali iza nas ostaju konkretni rezultati. Ovo je jedan od tih.

(Vladimir Gajić: Replika.)

Hvala, gospodine predsedniče.

Vi ste kolega koji preti svojim sinovima, poslanicima SNS? Pitam pošto toliko i tako često pričate o ovim stvarima i pripadate političkoj stranci? Pa tu sedi iza vas čovek, sram ga bilo, koji je isturisao svoju koleginu da glasa i za njega, čovek advokat. Jadna žena podnela ostavku, krivo mi je, i otišla. Zna za sramotu. I vi imate o čemu da pričate?

Posebno što sve vreme radite vrlo opasnu stvari, obmanjujete građane Srbije za tako osetljivu temu kao što je KiM, iako znate da za status i promenu statusa naše južne pokrajine može samo narod da odluči na referendumu jer se nalazi u preambuli Ustava, a mi ga stavili tu. Jel tako Nataša? Ko ste vi? Ko ste vi, ja vas pitam? Ni krivi ni dužni samo što smo generacijski se našli u nekim okolnostima živote su nam pretumbali za to KiM. Sram vas bilo. Sram vas bilo. I dan danas nas vijaju haški tribunali, sram vas bilo, zato što smo branili Srbiju. Sram vas bilo. Kako imate časti i obraza da vi pričate? O čemu? Sram vas bilo. Sram vas bilo. Politika nije starački dom, otimanje stanova i pretnje sinovima. Nije politika biznis. Meni to ne možete da kažete jer ono što sam u svojim mladim godinama radila vaša deca ne mogu ni da sanjaju. Nažalost u biznisu nikada nisam bila, osim u zaštiti srpskih nacionalnih interesa u sred Haškog tribunala. Sram te bilo.