MIROSLAV MARTIĆ

Demokratska stranka

Rođen 25. oktobra 1951. godine u Užicu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. Po zanimanju je profesor sociologije.

Posle završetka fakulteta radio u Valjaonici bakra i alumunijuma i u Gimnaziji u Užicu.

Član Demokratske stranke od osnivanja. Član Glavnog odbora i predsednik Opštinskog odbora DS Užice u dva mandata. Član Izvršnog odbora DS u tri mandata.

U periodu od 1996. do 2000. godine obavljao funkciju potpredsednika opštine Užice. Od 2000. do 2006. godine predsednik opštine Užice.

Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije u tri mandata (2000−2003, 2003−2007, 2007−2008).

Predsednik Sportskog društva "Jedinstvo" Užice.
Prikaži više
Poslednji put ažurirano: 20.09.2016, 07:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Nema informacija o predloženim aktima.

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.04.2009.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, zakon o političkim strankama je izuzetno važan zakon jer uvodi red, ili bar pokušava da uvede red, na političku scenu Srbije (tačnije u izborni sistem Srbije), na kojoj u dobroj meri vlada haotično stanje, pomalo i zbog broja stranaka koje su u ovom momentu upisane u registar.
Sama činjenica da je u registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija upisano preko 600 stranaka, tačnije 570, s obzirom na to da je deo stranaka u međuvremenu brisan iz registra, govori o tome da je političku stranku u Srbiji mogao da osnuje svako kome padne na pamet, uz minimalnu podršku građana. Skoro sam siguran da je Srbija prva u Evropi po broju političkih stranaka, a možda i u svetu, da ne pričam o tome da je više od 15 godina prošlo od donošenja poslednjeg zakona.
Dakle, pažljivo sam slušao prepodnevnu debatu o pojedinim odredbama ovog zakona i najveći deo polemike bio je usmeren na odredbu o broju građana koji je neophodan da se osnuje politička stranka. Ako bismo pitali građane Srbije da li je to demokratska tekovina da u ovom momentu ima skoro 600 političkih organizacija ili je to cirkus, sasvim sam siguran da bi 99% građana reklo da je to cirkus koji vlada u Srbiji.
Ovaj zakon je pravljen po ugledu na evropsko zakonodavstvo i u skladu sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a ograničenja koja predviđa se pre svega odnose na odredbu po kojoj stranke ne mogu da rade na rušenju ustavnog poretka ili teritorijalnog integriteta zemlje.
Ovaj zakon, ili dobar deo ovih zakonskih rešenja, pravljen je u skladu sa evropskim zakonodavstvom i zakonima najrazvijenijih evropskih zemalja - Austrije, Nemačke, Mađarske, Rusije, Norveške, Finske, Španije, kao i nekih susednih zemalja, kao što su Rumunija, Bugarska, Makedonija i Republika Srpska.
Jedna od najvažnijih odredaba ovog zakona jeste ograničenje koje se odnosi na minimalan broj građana koji mogu da osnuju političku stranku. Ovaj zakon novim rešenjima predviđa da je, umesto dosadašnjih 100 punoletnih građana, neophodno da onaj ko ima nameru da osnuje političku stranku prikupi 5.000 potpisa punoletnih građana, odnosno državljana Srbije. Mislim da je to odredba koja je u ovom momentu prihvatljiva kao rešenje.
U prilog tome bih vas podsetio samo da su postojale političke organizacije koje su na pojedinim izborima imale manje glasova nego što su skupile potpisa, ili manje glasova nego što su upisale u registar onih koji su podržali njihovo osnivanje.
Uvodi se jedan izuzetak od pravila, a to je da je za osnivanje stranaka nacionalnih manjina potrebno najmanje 500 punoletnih državljana. Ova odredba je u skladu sa jednim od osnovnih ustavnih načela, kojim država garantuje posebnu zaštitu nacionalnih manjina.
Ova zakonska rešenja su vrlo važna i sasvim sigurno je da će u dobroj meri uvesti red u izborni sistem Srbije, mada mislim, danas sam čuo ministra Markovića, čuo sam izlaganja pojedinih poslanika, čak i predstavnika nacionalnih manjina, da je ovaj cenzus mogao biti i veći, i ja se pridružujem tom stavu. Žao mi je što ministar Marković nije tu, voleo bih da mi objasni zašto se nije išlo na veći broj potrebnih potpisa za osnivanje stranaka. Ja podržavam da se taj broj za osnivanje stranaka nacionalnih manjina podigne na hiljadu, a za sve ostale na 10.000.
Zakon je dalje propisao način i proceduru po kojoj se osniva stranka, odnosno propise koje moraju da ispoštuju, i obavezu da se na osnivačkoj skupštini utvrdi statut i program stranke.
Kad je u pitanju naziv stranke, ovaj zakon predviđa veliku slobodu i daje mogućnost da se pored naziva na srpskom u registar može upisati naziv političke stranke na jeziku i pismu nacionalne manjine, ako to statut predviđa.
Takođe, zakon sprečava da vizuelni identitet političke stranke koja se osniva bude identičan vizuelnom identitetu već osnovane stranke.
Praksa je pokazala da je broj političkih organizacija upisanih u registar znatno veći u odnosu na broj političkih organizacija koje stvarno deluju na političkoj sceni Srbije, kao i da postojeći zakon ne uređuje mehanizme na osnovu kojih se može utvrditi da li politička organizacija učestvuje u političkom životu Srbije.
Sem toga, jedna od najznačajnijih odredaba u ovom delu zakona svakako je odredba kojom se uvodi novi institut – obnova upisa u registar posle isteka osam godina od upisa u taj registar.
Na kraju, zakon je detaljno razradio uslove koji definišu prestanak rada i zabranu političke stranke. To ne bih više obrazlagao.
Izražavam žaljenje zbog toga što ministar Marković nije tu jer je on jedan od retkih ministara koji sve vreme ovde sedi i pažljivo sluša zakone koje predlaže. Time je za mene veće iznenađenje otkuda u prepodnevnom zasedanju toliko oštrih reči i primedaba na ovaj zakon od strane pojedinih poslanika upućenih gospodinu Markoviću.
Ovo je dobar zakon. Poslanici Demokratske stranke će ovaj zakon sasvim sigurno podržati.

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.12.2007.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet je jedan od najvažnijih zakona zbog toga što određuje osnovne ekonomske i pravce privrednog razvoja, kao i nivo standarda većine građana u narednoj godini.
Ovaj budžet je proizvod makroekonomske politike za narednu godinu Vlade, ali isto tako je i odraz ekonomskog stanja koje je proizvod dugogodišnje ekonomske krize i postepenog oporavka ove zemlje u kojoj se ona nalazi.
Poslanici DS-a će podržati ovaj budžet zato što je dobar i dobro urađen, bez obzira na kritike koje su se čule iz redova opozicije, što je sasvim prirodno i legitimno, podržaće ga iz razloga što ovaj budžet u sebi sadrži i razvojnu komponentu, ali isto tako i komponentu socijalne sigurnosti, koja u dobroj meri štiti standard svih građana u Srbiji.
Kao što je ministar rekao i kao što ste videli u zakonu, planirani prihodi su 640 milijardi dinara i mislim da tu nema razloga da se nešto diskutuje o toj stavci, i mislim da ministar nije imao nekog velikog prostora, jer jednostavno, prihode je lako planirati i oni se uglavnom znaju na bazi budžeta iz ove godine, i oni su za 9,9% veći u odnosu na prethodnu godinu.
Rashode je malo teže planirati i oni su 654 milijarde dinara. Iz ovog se vidi i iz plana budžeta za iduću godinu da je budžetski deficit negde oko 15 milijardi dinara. Jasno je da bi mi svi želeli da su ovi budžetski prihodi veći, ali oni su odraz jednog privrednog i ekonomskog stanja ove zemlje i ne verujem da postoji neki mađioničar koji bi mogao da napravi veće prihode.
Budžetski suficit je nastao delom i zbog visokog nivoa plata prenetog iz 2006. godine i delom zbog rasta plata koji nije bio u skladu sa produktivnošću.
Ministar je u svom uvodnom izlaganju izneo određene negativne trendove ili tendencije koje su obeležile prethodni period, ne samo prošlu godinu, već i nekoliko prethodnih.
To je pre svega rast uvoza, visok deficit, stopa inflacije je veća od planirane, a ona je bila negde na nivou od 9,5%. Ono što je značajno, to je da budžetska potrošnja u ovoj godini nije uticala na ovaj povećan nivo planirane stope inflacije. Ova stopa inflacije je pre svega rezultat povećanja cene energenata, na šta nije mogla da utiče ni Vlada ni ministar, ni ova zemlja, i poplave koje su se desile u prethodnoj godini.
U sklopu toga, ministar i Vlada su planirali i određene mere koje bi dovele do ekonomske stabilizacije zemlje, pre svega, da se zadrži visoka stopa rasta društvenog bruto proizvoda, koji je u prethodnoj godini bio 6%, i to je jedna od najvećih stopa rasta bruto proizvoda u okruženju.
Ono što je važno, ministar finansija i Vlada su planirali da stopa inflacije u 2008. godini bude oko 6%. Takođe su planirali smanjenje spoljnog deficita, a time će i spoljni dug sporije rasti. Da bi se smanjio visok nivo potrošnje u odnosu na dohodak, ministar je planirao ubrzavanje ekonomskih reformi, formiranje, odnosno dosledno poštovanje principa ekonomskog tržišta i ekonomskog poslovanja, dovršenje privatizacije, što je jako važno, do kraja 2008. godine i stvaranje uslova ili ambijenta za nove investicije, privatizaciju državnih preduzeća, odnosno pojedinih delova javnih preduzeća, ograničenje plata u javnom sektoru do nivoa planirane inflacije, što je jako važno.
Mislim da je to bio jedan od generatora inflacije u prethodnom periodu. Kontrolu plata u javnim preduzećima, u državnim javnim preduzećima i javnim komunalnim preduzećima, jer isto tako mislim da je i porast plata u ovim sistemima na neki način uticao da planirana stopa inflacije u prethodnoj godini bude veća nego što smo želeli i očekivali.
Takođe je planirana takva fiskalna politika da se stvori povoljan ambijent za otvaranje novih investicija i sve ovo podržava deo zakona koji su na razmatranju posle ovog zakona o budžetu, i to su predložene izmene poreskih zakona.
Čuli smo sa ove govornice, ne samo ovih dana kada se diskutovalo o budžetu, već i prethodnih dana, zahtev nekih poslanika, pre svega iz opozicije, da se vratimo na sistem gde je besplatno zdravstvo, besplatno školstvo, da se povećaju plate u prosveti, u državnoj upravi, u sudstvu, a s druge strane smo čuli ovde zahteve da se ukine PDV na pojedine proizvode, što je potpuno nelogično.
Teško je ispoštovati, s jedne strane, zahteve za povećanje plata, a sa druge strane ukidati PDV na pojedine proizvode. I praktično to je nemoguće.
Znam da plate u javnom sektoru, takođe i u prosveti i u zdravstvu, posebno onih koji imaju najniže stručne spreme, nisu takve da obezbeđuju siguran i dobar standard zaposlenih u tim sektorima, ali budžet je jednostavno takav kakav je i on je odraz ekonomskog i privrednog stanja u našoj zemlji.
Da bismo rešili ovaj problem, da bi se povećala plata u ovim sektorima, postoje samo dva ili tri načina. Znači, jedan je da dodatno opteretite građane novim porezima, drugi je da dodatno opteretite privredu novim porezima i treći je da se smanje plate pojedinim budžetskim korisnicima, što je praktično nemoguće i nerealno.
Ono što želim na kraju da kažem, dolazim iz Užičkog regiona i želim da prenesem stav ministru i Vladi jedan apel privrednika iz užičkog kraja, obzirom da je Užice jedan od retkih i u ovom momentu jedini region koji ima veći izvoz od uvoza, ima suficit negde od 50 miliona evra. Na svim sastancima koje su predstavnici Vlade održavali sa privrednicima užičkog regiona, i na zadnjem sastanku kada je bio potpredsednik Vlade gospodin Đelić, bio je zahtev užičkih privrednika da Vlada uspostavi što realniji kurs dinara u odnosu na evro.
Znam da je to na neki način trenutni udar na standard zaposlenih, ali dugoročno gledano za ekonomsku stabilnost Srbije neobično je važno da kurs dinara bude što realniji i samim tim da se podstiče izvoz, a smanjuje uvoz.
Poslanici DS-a će podržati ovaj budžet, pored toga što on ima razvojne komponente i omogućuje nove investicije, ima elemente velike socijalne sigurnosti, takođe zaštitu nivoa životnog standarda svih građana i, što je najvažnije, ima elemente ekonomske stabilnosti i sigurnosti za narednu godinu i naredni period.

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.11.2007.

Gospodine predsedniče, uvaženi ministri, kao što znamo, situacija u Srbiji je, kada je u pitanju odlaganje, odnosno deponovanje smeća, jako teška. Moje pitanje je upućeno ministru Saši Draginu.
Prema informacijama koje imam Ministarstvo zaštite životne sredine je pripremilo predlog izgradnje regionalnih sanitarnih deponija, pa me interesuje da li takav predlog postoji, odnosno da li je takav koncept utvrđen, jer su postojeće deponije svojim kapacitetom verovatno već nadišle ono što je planirano. S druge strane, problem obezbeđenja novih lokacija je veliki problem u Srbiji.
Drugo pitanje je vezano za jedan konkretan projekat, koji je započela užička opština, zajedno sa još deset opština Zlatiborskog i Mačvanskog okruga. Taj projekat je započet 2004. godine, a to je izgradnja prve regionalne sanitarne deponije u jednom selu blizu Užica koje se zove Duboko. Taj projekat je vredan negde oko 12.000.000 evra.
Bivše ministarstvo je, tu moram da ga pohvalim, kao i gospodina Acu Popovića, pomoglo izgradnju te regionalne deponije, finansiralo je izgradnju projekta i obezbedilo početna sredstva. U poslednje dve godine, koliko ja znam, na tome nije urađeno ništa ili skoro ništa. Užička opština je obezbedila lokaciju, rešila imovinsko-pravne odnose, uradila projekat, formirala javno preduzeće i situacija je sada otprilike takva.
Dakle, moje pitanje je: Da li ovo ministarstvo planira da pomogne nastavak realizacije ovog projekta? Mislim da će se bez pomoći Ministarstva za zaštitu životne sredine on teško moći realizovati, bar ne u naredne dve-tri godine.

VIDI SVA OBRAĆANJA