Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, reklamiram, kao i većina mojih prethodnika, povredu Poslovnika, član 104, povređeno je dostojanstvo ove skupštine u nekoliko navrata. Gotovo svaki drugi poslanik koji je danas izlazio za ovu govornicu povredio je dostojanstvo ove Skupštine, ali ono što je mnogo važnije, nekoliko puta je povređeno dostojanstvo svih naših građana, svih onih koji trpe ovih 20 godina raznorazne torture, preživljavaju dan za danom gledajući da li će njihove porodice moći da prežive mesec ili nedelju, da li će plate koje su primili biti dovoljne da prehrane svoje porodice. U kontekstu toga smo čuli danas svašta za ovom govornicom, najviše demagogije koja se ponavlja iz godine u godinu, iz sednice u sednicu, pa i u ovom novom sazivu.
Suština svega je i istina najveća, da su svi koji sede ovde imali priliku da se bore za penzionere i za socijalno ugrožene. Svi su bili u vlasti i građani vrlo jasno vide koliko je ko uradio i koliko ko želi da uradi. Vrlo je neukusno kada neko ko je do juče bio vlast izađe za ovu govornicu i ospe drvlje i kamenje na nekoga ko je sada preuzeo odgovornost i želi da učini nešto konkretno.
Rečeno je da smo se borili za socijalu. Kako? Važno je već jednom jasno reći ljudima – tako što smo kraduckali pomalo, tako što smo kupovali lokomotive preko butika prijatelja, tako što su raznorazne pljačke napravljene na naplatnim rampama, a od popravki puteva ni traga ni glasa. Vrlo je lepo kada vidimo ozbiljnije i starije ljude koji govore sa strašću za ovom govornicom, ali govoreći ostrašćeno može biti problem i za zdravlje.
Mogu reći samo jedno, a to je ono što se tiče SPO i opcije koju ja predstavljam, podržaćemo svaki pametan i korektan predlog koji se tiče poboljšanja stanja penzionera i koji se tiče poboljšanja svih socijalno ugroženih građana. Hvala.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, SPO podržava ovaj set zakona, izražava želju da se nastavi ovakvim korakom, i podržava napore nove ministarke u smislu rešavanja problema i stvaranja pravne države koja bi trebalo da bude osnovni temelj razvitka svake normalne države  koja želi da bude deo EU.
Ono što želim reći biće vrlo kratko. To predstavlja jedan deo opšte priče koja pokazuje svu kontradiktornost društva u kojem živimo i koliko smo, kao narod, kada su neke bolne teme u pitanju, poput ispravljanja nepravde iz prošlosti, vrlo malo odmakli, a samim tim, i napravili vrlo skromne korake kada je u pitanju priključenje EU.
Devedesetih godina je stvorena nova ekonomska elita, sastavljena uglavnom od skorojevića, profitera, ljudi koji su svoj kapital stekli u godinama dok su drugi gubili živote, dok su mnogi gubili svoje porodice, dok su mnogi gubili svoju imovinu.
Zamolio bih predsedavajuću, ako može da zamoli gospodina Todorovića, da završim. Možda on zna imena nekih ljudi koje spominjem i voleo bih da to čujemo za govornicom. Verujem da bi to bilo pravo osveženje za naše građane, pogotovo one koji su sami izjavili da su finansirali kampanju SRS, one stranke kojoj su, ponavljam, puna usta borbe za građane, isti oni profiteri koji su se bogatili na toj nesreći građana devedesetih godina, kada su gubili svoje najbliže.
Sa jedne strane, imamo ovu garnituru koja kupuje sve što poželi. Kupuje firme, kupuje ljude, kupuju fabrike, kupuje političke stranke, bilo da su u pitanju pozicije ili opozicije ovih 18-19 godina, od početka višestranačja, a sa druge strane, imamo grupaciju ljudi koja je sredinom prošlog veka izgubila sve što je imala, isključivo zbog toga što su drugačije mislili, što su imali, što su nasledili od svojih porodica. Ovo u stvari predstavlja jedan od najvećih apsurda našeg društva, jer to nije mali broj ljudi. Oko pola miliona ljudi u našoj zemlji, i bar još toliko u dijaspori, jeste cifra kojoj su oni kojima je monopolistički manifest bio mnogo bliži od Biblije, oduzimali imovinu, a da ta imovina do dana današnjeg nije vraćena.
Ovo predstavlja jedan od najvećih apsurda našeg društva, ali i veliki propust svih demokratskih snaga od 2000. godine naovamo. Naravno da ne želim da licitiram i reći ću samo jednu stranku, reći ću stranku kojoj pripadam, SPO, naravno, ne želi da izbegne odgovornost za ono što je propušteno da se uradi do sada. Zakon o ekstraprofitu je bio možda dobra prilika da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom, ali, nažalost, epilog je poznat i on nije bio zadovoljavajući.
Ono što je posle 2000. godine predlagala grupa čestitih i stručnih ljudi, na čelu sa gospodinom Čedomirom Čupićem, poput zakona o poreklu i imovini, jeste nešto što je predstavljalo svetlost na kraju tunela. SPO je zdušno podržavao te zakone i sam predlagao zakone o otvaranju dosijea, posle kojih bi mnoge stvari bile jasnije, pretpostavljam, i gospodinu Todoroviću.
Verujem da ova vlada ima kapacitet da uradi ono što je propušteno, da imamo snažnu pravnu državu, da borba protiv kriminala i korupcije bude stvarni prioritet, da ne bismo došli u situaciju u kojoj se danas nalazi jedna Bugarska. Ako ne bi bilo tako to bi bio možda jedan dokaz da još uvek ovom zemljom vladaju oni kojima je Komunistički manifest mnogo bliži od nekih drugih stvari, ali ono što mnogo više boli ove građane to bi bio dokaz i pokazatelj da nema iskrene želje da se ispravi jedna od najvećih nepravdi u istoriji našeg naroda. SPO i koalicija kojoj pripadamo je spremna da ove istorijske greške ispravi.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 101, 103, 104.
Iako sam mogao da izađem i na repliku u odnosu na ono što je gospođica Jovanović rekla, ali smatram da je povreda ovih članova nešto što je mnogo važnije. Povreda ovih članova dolazi od grupacije kojoj su puna usta borbe za građane, iste one grupacije koja je, kako smo čuli pre nekoliko dana, finansirana od strane tajkuna, ako ništa drugo, bar u ovoj poslednjoj kampanji koju smo imali prilike svi da vidimo.
Mi svi možemo da shvatimo jedan sindrom napuštene ljubavnice koji se demonstrira za ovom govornicom.
Takođe, možemo da shvatimo i jedan raskol u SRS i bes koji se izliva za ovom govornicom, ali ne možemo nikako da shvatimo zbog čega ovo moraju da trpe građani Srbije koji ovo gledaju, kao i ovi drugi narodni poslanici koji imaju želju da rade u korist boljitka svih građana.
Kada pogledamo način komunikacije koju SRS ima prema političkim neistomišljenicima, kada pogledamo sve ono loše što su radili u proteklih nekoliko godina, kada pogledamo legalizaciju pljačke građana, koja je u ovom sazivu vidljivija nego ikad, jer svaki dan skupštinskog zasedanja košta između pet i šest miliona dinara, a pogledajte kako ovi dani prolaze, dovoljno je ponoviti reči jednog pametnog čoveka - da je glupost najneobičnija od svih bolesti, ali od nje ne pati bolesnik nego, nažalost, svi ostali.