VLATKO RATKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 25. avgusta 1965. godine u
Prikaži više
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 18:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Nema informacija o predloženim aktima.

DRUGO VANREDNO ZASEDANJE, 29.02.2012.

Gospođo predsednice, uvaženi ministre, uvažene koleginice i kolege poslanici, želim samo da iznesem stav i povodom ovog amandmana, a i drugih amandmana. Na set ovih zakona podneto je otprilike oko 60 amandmana i svaki amandman koji targetira konkretni član bilo kojeg zakona traži brisanje tog člana, sa identičnim copy - paste obrazloženjem da je konkretni zakon štetan za finansijske interese Srbije, da on vodi novom zaduženju itd.
Želim da iznesem stav, pre svega da verujem da nije namera kolega iz opozicije da opstruišu rad, odnosno da koriste istu onu argumentaciju koju su imali u načelnoj raspravi. Kroz ove amandmane podnosioci amandmana iz reda poslaničke grupe SRS i poslaničke grupe Napred Srbijo SNS iznose identičnu argumentaciju onoj koja je bila u načelnoj raspravi.
Prema tome, s obzirom da sednica Odbora čiji sam predsednik nije još zaključena, imali smo različita tumačenja i na Odboru da li ove amandmane valja odbaciti, odbiti ili oceniti kao pravno moguće, mi smo zauzeli stanovište da je većina amandmana pravno moguća i da se o njima može raspravljati, ali sam hteo sa vama, kolegama poslanicima, da podelim ovo mišljenje Odbora. Voleo bih da su podnosioci amandmana bili na Odboru. Imamo situaciju gde se u raspravi u pojedinostima ponovo iznosi načelni stav. Primera radi, apsurdnost situacije, traži se brisače člana 1. konkretnog zakona. Član 1. reguliše predmet, odnosno zakonsku materiju koja se dalje razrađuje ostalim članovima – bez predmeta zakona, zakon ne može da egzistira, ni predlog zakona.
Traži se brisanje poslednjeg člana, dakle člana zakona koji reguliše kada konkretni zakon stupa na snagu – osam dana ili narednog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
Još jednom ponavljam, želim da verujem da kolege iz opozicije nemaju nameru da opstruišu rad parlamenta, odnosno da ponavljaju, da zloupotrebljavajući procesnu mogućnost podnošenja amandmana ponovo iznose identičnu argumentaciju koja je izneta u načelnoj raspravi. Hvala.

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 29.12.2011.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Želim da kažem da je za mene bar fascinantna ova količina i mešavina patetike i demagogije, disperzovana na sve moguće teme ove sednice a i šire.

Pre svega, nije Vlada Republike Srbije, a ponajmanje ministar pravde, gospođa Malović, odbacila amandmane poslaničke grupe Napred Srbijo. Želim da kažem da ovaj Dom nije kozačka skupština nego Narodna skupština. Mora se poštovati procedura.

Procedura je dimenzija demokratije koja je njena suštinska dimenzija. Dakle, ako nema procedure, ako se ona ne poštuje, onda ne možemo govoriti ni o demokratiji, ni o zakonodavnom procesu koji je demokratičan. Procedura postoji i u skupštini stanara i u savetu mesne zajednice, a mora da postoji na prvom mestu u Narodnoj skupštini. To izgleda naprednjaci zaboravljaju, ponekad svesno, nesvesno, namerno ili nenamerno.

Dakle, pre svega, uvažena koleginice, morate da znate da imamo dve situacije kada se raspravlja o zakonima. Dakle, kada u proceduru uđe novi zakon, da tako kažem, koji uređuje neku oblast društvenog života, države itd, tada svaki poslanik može da interveniše amandmanom koji daje jedan širi obim sadržinski, normativno-formalno, širi obim izmena u odnosu na ono što piše u predlogu zakona koji najčešće podnosi Vlada.

Kada govorimo o izmenama i dopunama zakona, o navelacijama zakona, tada ni Snežana Malović, da tako kažem simbolično, odnosno Vlada ne može da podnese amandman na svoj predlog zakona ukoliko on ide iz gabarita onoga što je predloženo u tim izmenama, dakle, ukoliko je širi obim tih izmena. Prema tome, amandmani vaše poslaničke grupe Napred Srbijo su odbačene, sedam ili osam amandmana, uskoro će stići izveštaj, iz tog razloga.

Dakle, ne možemo ići na tu vrstu izmena koje iskaču iz okvira onoga što je predloženo zakonom. U koliko smatrate da određena oblast, pravna, društvena itd, treba da se reguliše, dopuni, vi imate legitimno pravo da podnesete vaš predlog za izmene i dopune određenog zakona.

Još jednom da kažem, procedura je suštinski segment demokratije i zakonodavnog procesa, to treba da znate, tako je i u Skupštini stanara i u Savetu mesne zajednice i u opštini i gradu, a na prvom mestu mora biti u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 20.09.2011.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.
Gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolenice i kolege, neću da kažem da je Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, koji je donet 1995. godine, inoveliran 1996, 1997. i 2005. godine itd, nesaglasan sa našim najvišim pravnim aktom, ali on nije u duhu Ustava, postojeći Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, nije u duhu Ustava iz 2006. i nije komplementaran sa procesima koji su otvoreni i završeni u tranzicijskim društvima istočne Evrope, a da ne govorimo o zemljama zapadne Evrope.
Želim kao predsednik Zakonodavnog odbora da kažem da smo razmotrili Predlog zakona, ovog veoma važnog zakona, jednog od najvažnijih u ovom sazivu, a možda i u periodu od 2000. godine, koji donosimo, da smo razmotrili i Predlog zakona i amandmane koje je podnela Vlada na predlog ovog zakona. Njih ima ukupno 18.
Ocenili smo i da je Predlog zakona i da su amandmani dokumenta koja su usklađena sa pravnim sistemom i Ustavom, sa svojim ustavnim osnovama u članu 97. Ustava Republike Srbije.
Želim kao predsednik odbora samo da skrenem pažnju na odredbe Ustava koje govore o egzistiranju, kada govorimo o svojini, egzistenciji privatne, zadružne i javne svojine. Javna svojina je do sada bila obuhvaćena i živela je u jednom konceptu sveobuhvatne državne svojine, svemoguće državne svojine, odnosno pod jurisdikcijom, da tako kažem, Direkcije za državnu imovinu i gde smo imali situacije i gde imamo dan danas, o kojima je govorio potpredsednik Vlade, da za bilo kakvu intervenciju na lokalnom nivou mora da se traži saglasnost centrale, odnosno Direkcije za imovinu.
Ovim zakonom jasno razgraničavamo, definišemo javnu svojinu, razgraničavamo je na tri subjekta: javna svojina u svojini države, odnosno Republike Srbije, javna svojina u svojini AP i javna svojina u jedinici lokalne samouprave, odnosno opštine i gradova.
Nema funkcionalne decentralizacije, nema mogućnosti da se nadležnosti, koje smo Ustavom i mnogim zakonima kasnije donetim, realizuju, odnosno da opštine, gradovi i autonomne pokrajine te nadležnosti obavljaju ako nemaju svoju imovinu i ako nemaju odgovarajuća sredstva za implementaciju tih zakona, odnosno funkcionalizaciju određenih nadležnosti. On je harmonizovan u potpunosti sa Ustavom, sa relevatnim međunarodnim dokumentima i sa pravnim sistemima, odnosno rešenjima koja postoje u pravnim sistemima u razvijenim društvima.
Zato još jednom u svojstvu predsednika Zakonodavnog odbora pozivam sve narodne poslanike da u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima raspravljamo o ovako važnom zakonu, kao što je Zakon o javnoj svojini, jer će on omogućiti brži ekonomski razvitak Republike Srbije i brži razvitak jedinica lokalne samouprave. Zahvaljujem.

VIDI SVA OBRAĆANJA