Zahvaljujem predsedavajuća.
Svaki put kada predstavnici jedne političke stranke pomenu Košare poredeći Košare i kokošare treba da znaju da ismevaju plač udovica, lelek siročića, crne marame majki koje su tamo ostavile svoju decu. Crnina je bila narodna nošnja u Kruševcu u vreme kada ste vladali ovom zemljom, a sada se smejete tom periodu i poredite Košare i kokošare. Stvarno je sramota. To ni od koga nisam očekivao u ovom parlamentu. Očekivao sam da neko spusti glavu i gleda u pod kada se pomenu Košare.
To da li je meni neko smeo da da pušku ili ne, meni je za izdajnike srpstva bila dovoljna motka i to sam 5. oktobra pokazao. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, moram da zamolim vas iz vladajuće većine da mi kažete kome se vi obraćate kada govorite o ovom zakonu? Da li se obraćate milionima građana Srbije koji su izgradili svoje objekte, kuće i stanove u skladu sa zakonom, poštujući zakonsku proceduru i formu i ono što je zakonodavac propisao, ili se obraćate svima onima koji su napravili palate, stanove i dvorce, kršeći zakon, izvrgavajući ruglu one koji taj zakon poštuju? Pri tome, ne mislim na onih desetina hiljada nesrećnih ljudi koji su zbog politike Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica svoja ognjišta zamenili za zgarišta, dok su se promoteri te politike sa sve zarđalom kašikom useljavali u stanove od po dva ara. Da budem konkretan, mislim na lik i nedela Aleksandra Vučića.
Ako govorimo o tim nesrećnim ljudima koji su doživeli tragičnu sudbinu izbeglica, pa naravno da smo za to da im se reši status i da ćemo uvek imati blagonaklon stav prema ljudima koji su doživeli takvu nesreću zbog takve politike. Ali, ako govorimo o ljudima koji su na ekstremnom bogatstvu rešili da ga ne samo unovče, već naprave velelepna zdanja u vreme koje je svima nama bilo nevreme, a njima vreme, kršeći zakon da naprave palate i dvorove na Dedinju i drugim ekskluzivnim lokacijama, onda moram da vas pitam, ti koji su gradeći nelegalne dvorove podigli spomenike korupciji u ovoj zemlji, a sebe prozvali sposobnim ljudima, moram da vas pitam u kojoj se to zemlji čovek koji prekrši zakon o gradnji, koji na korupciji i kriminalu izgradi nelegalno zdanje, naziva sposobnim čovekom? Samo se kod nas to zove sposoban čovek. Svuda u svetu je to lopov koji je prekršio zakon, ismejao zakon, ismejao sve one građane ove zemlje koji su ga poštujući, s mukom napravili svoje kuće, stanove i objekte.
Naravno, samo se kod nas dešava da nam takvi, iz tih takvih stanova drže predavanja o borbi protiv korupcije, o poštenju, o njihovom nemerljivom doprinosu napretku ove zemlje. Svuda u svetu, makar pognu glavu pa se ne bave politikom.
Naravno, ako vi mislite da ćete ovim zakonom srediti haos koji postoji decenijama u ovoj zemlji, ja moram da vas pitam da li mislite da ćete ovim zakonom to rešiti? Verujem u dobre namere gospodina Ilića i ljudi iz ministarstva, da se to zaista privede. Niko nema lošu nameru kada ovakav zakon donosi. Mi smo taj zakon doneli sa namerom da koliko toliko tu oblast uredimo.
Stanje u urbanizmu, izgled naših gradova, a naročito groblja, najbolje ogledalo i paradigma našeg lutanja u procesu modernizacije. Idite na bilo koje groblje u Srbiji koje je nastalo negde krajem 19. i početkom 20. veka, gradsko groblje. Videćete nered u onim parcelama kada su ljudi sahranjivani kako je ko i gde je stigao, a idite tek na trgove, ako izuzmemo grad Kraljevo, gde su pozvali nekog pametnog čoveka pa je uredio grad Kraljevo i dao neki predlog urbanističkog izgleda.
Naši gadovi su doživeli strahovite eksperimente po oslobođenju od Turaka, po oslobođenju od Austrougara i Nemaca, pa po oslobođenja od Nemaca u Drugom svetskom ratu, da ne govorim o partizanskim eksperimentima. Znate, najtužnije mi je kad čujem da je to naše urbanističko nasleđe posledica turske vladavine Otomanske imperije. Znate, onda naša deca odu na ekskurziju recimo u Istanbul ili Ankaru, da ne govorim kada odu u Antaliju pa se vrate i kažu – ono neuređeno, ono tursko, ono Otomansko nasleđe? Znate, deda mi je davno kazao – sinko, znaš ti kakva bi Turska bila sila da nije provela pet vekova ovde?
Kada je reč o našem posrtanju na putu modernizacije ove zemlje, moram, ne mogu zaista da ne pomenem jednog običnog gradonačelnika grada Beograda, koga ste, čujem dobacivanje „Đilas“ i drago mi je da vam je asocijacija na običnog gradonačelnika grada Beograda - Đilas, ali ja govorim o jednom drugom gradonačelniku, govorim o 1884. godini, o Vladanu Đorđeviću. Taj veliki čovek je 1. avgusta 1884. godine napravio izveštaj o stanju gradskih poslova. Formirao je komisiju sa kojom je obišao evropske metropole i prionuo na rad uređenju Beograda.
Pazite, te godine 1884, nije bilo puno arhitekti u Beogradu, tek se završio srpsko-turski rat, tek smo imali domete Berlinskog kongresa, čovek je pozvao sve umne ljude, dva meseca putovao po najvećim evropskim prestonicama, vratio se, napravio plan kako da uredi grad Beograd i čim je došao u Beograd, prošlo je godinu dana, došao avgust mesec, smenila ga je vladajuća većina u tadašnjoj kraljevini, jer nije bio po meri te vladajuće većine koja je vladala tog trenutka ovom zemljom.
Svaka sličnost i pominjanje je namerna sa današnjim trenutkom, ali kada govorim malo o zakonu, meni je veoma opasno kada obrazlaganje zakona, pogotovo vi iz Srpske napredne stranke, počinjete tvrdnjom da nemamo stručnjake u nekoj oblasti. Odmah se zabrinem da se pokvarila štanc mašina za diplome. Pa valjda imate više, nemate samo jednu, jer čim se pokvari štanc mašina to je bar desetine manje radnih mesta onih ljudi koji rade u tri smene da štancuju.
Tema je zakon o legalizaciji, a u okviru zakona o legalizaciji čuli smo da smo mesec dana pauzirali i čekali ovaj zakon zato što su smenjeni ministri i čim su saznali da su smenjeni otišli su na odmor. Siguran sam da je reč o gospodinu Kneževiću i Aleksandru Vučiću, jer nismo čuli ko su to.
Evo, malo o temi. Znate, nema lagodne i lagane legalizacije. Znate kako je to u Vojvodin izgledalo? Sreski činovnik, dva pandura od kuće do kuće - hoćeš da legalizuješ, hoćeš u zatvor, hoćeš da ti rušimo? Svi su legalizovali.
Nisam za te i takve primere legalizacije. Mnogo je bolje ovako kako se radi u gradovima gde je Demokratska stranka na vlasti, kao u Paraćinu. Imate gradsku upravu gde dođete i na jednom mestu možete da dogovorite sve o legalizaciji i napravite ugovor o plaćanju taksi i dažbina i svega onoga što sleduje državi Srbiji, e sada u međuvremenu se donese neki zakon, pa mi nemamo odgovor kako će taj novi zakon da se odnosi prema onim zahtevima koji su imale takve gradske uprave, ažurne gradske uprave i kako će se to reflektovati na sudbinu tih gradova.
Kada govorimo uopšte o legalizaciji i modernizaciji Srbije, vi iz vladajuće većine mnogo se vrtite u krug. Taj začarani krug polako postaje omča oko vrata, ali ne vašeg, nego Republike Srbije i njenih građana. Ti krugovi se vrlo brzo pretvaraju u omču, koja se svakog dana sve jače steže. Građani taj pritisak ne mogu da izdrže.
Sada, pošto ću o ovim zakonima i amandmanima govoriti kada je rasprava u načelu, pošto smo predali neko vrlo korisnih amandmana i apsolutno sam uveren da će gospodin Ilić saslušati naše razloge, moram za kraj da vam pročitam samo šta je kazano 25 godina posle smene jednog od najboljih gradonačelnika Vladana Đorđevića.
Šta kaže novi gradonačelnik 1909. godine? „Danas zatičem neuređen, nekaldramisan modernom kaldrmom, grad pun blata i prašine, neregulisan, nekanalisan, nesnabdeven vodom. Jednom rečju, oskudan u svemu što treba jednoj metropoli, oskudan u svim obeležjima koje jedan grad svrstavaju u moderan grad“. Bojim se da će se vaša legalizacija koja se zasniva na upodobljavanje gradskih vlasti sa republičkom vlašću i ovakvim citatom završiti na kraju vašeg mandata. Hvala.

Meni je žao što političko pamćenje mnogih mojih kolega počinje od onog trenutka kada su seli u fotelje vlasti.
Zaista mi je drago da postoje mnoga naliv pera koja mogu da pišu o budućnosti, ali nema te gumice koja može da izbriše prošlost, niti našu ulogu u toj prošlosti.
Možda ste vi, koleginice, kao nekadašnji član DS nekada davno, zaboravili šta je radio Aleksandar Vučić ili Tomislav Nikolić, možda ste zaboravili ko su bili promoteri politike Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i koliko je ljudi platilo glavom tu politiku, a koliko je ljudi došlo u Srbiju kao izbeglice i sada su bili prinuđeni da se ovde skuće na načine na koje su to morali da urade, ali daću vam savet da biste duže trajali u politici.
Znate evropske integracije podrazumevaju da taj vaš egocentrizam, da ste vi najbolji, najlepši, najpametniji malo smanjite i da sebe vidite u kontekstu jedne male, siromašne i nerazvijene zemlje koja je baš takva mala, siromašna i nerazvijena zbog upornog odbijanja politike evropskih integracija i ne samo odbijanja politike evropskih integracija, već i progona promotera te politike, gde se u tom progonu niste libili da neke od nosioca te politike skratite za obeležje koje ih je izdvajalo iz proseka u Srbiji, a oni su za glavu odskakali od tog proseka u Srbiji.
Tako da, kada već danas zastupate neku novu politiku nemojte da se stidite i onoga što ste nekada radili, a to je bilo apriori odbacivanja evropske ideje i sistema vrednosti i besomučan progon ljudi koji su se za taj sistem zalagali. Istovremeno, takva politika rezultirala je haosom u ovoj zemlji koji se između ostalog ogleda i haosom u urbanizmu. Nismo mi iz DS doveli te ljude kao izbeglice svojom politikom. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika - član 107. Neposredno pre nego što je replicirao gospodin Senić iz DS, na grub način narušeno je dostojanstvo DS, denuciranjem ljudi iz DS i vređanjem članova DS, čak pokušajem da se predstavimo kao kriminalci koji stalno odgovaramo. Mene ne čudi da se za reč, kao portparoli nekada tužilaštva, a nekada mafije, javljaju oni kojima je to posao. Znate, mi smo prošli kroz to provlačenje kroz blato i kada je uhapšen gradonačelnik Kraljeva. Ti koji su nas denucirali nikada nisu ustali da kažu ovde izvinite. Te su u srednjem veku mazali katranom i perjem, a mi samo očekujemo izvinjenje, ne očekujemo ništa više od toga.
Ovo nije srednji vek, ovo je 21. vek. Ovo nije kozačka skupština, ovo je ipak parlamernt u kome moramo voditi računa kakve činjenice iznosimo. Nije li vaš šef poslaničke grupe zadužen za neki kodeks ponašanja. Skinite te vaterpolo kapice, koje vam brane da vam narodni glas dođe u uši. Valjda vam zaklanjaju vidike. Pogledajte koliko ste ljudi iz DS optužili pre nego što su pušteni na slobodu.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, nemojte replicirati.)
Evo vraćam se na Poslovnik. Zaista vas molim da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Da li možete da se umirite malo, ako ne možete da me nadgovorite, probajte da me nadćutite.
Kad bi neki ljudi preko puta mene pričali o onome što znaju, kakva bi divna tišina ovde vladala. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja sam mislio da će neki ljudi u ovoj sali da prihvate savet svoje koleginice i da slušaju savete pametnijih ljudi. Očigledno, nema baš mnogo discipline u svim poslaničkim grupama. Ali, kad sam kazao da se kod nas za lopova kaže – sposoban čovek, mislio sam na Srbiju. Drago mi je da čujem da neki kažu da Srbija nije njihova zemlja i da imaju rezervnu zemlju i da se tako prema njoj ponašaju, i prošli put, 1999. godine, i sada. Ali, nemojte meni da kažete, nego kažite građanima Srbije koja vam je to rezervna zemlja, ako ovo nije kod vas. Šta je kod vas? Da li se zato ponašate prema Srbiji kao da ste je okupirali 6. maja i da je vaš ratni plen? Nije Srbija vaš ratni plen.
Da vam citiram vašeg predsednika stranke: „Nije Srbija šaka zobi da je pozoba svaka vrana koja ovde sleti“. Ili sadašnjeg predsednika Srbije: „Nije Srbija šaka zobi da je pozobaju svačiji konji“. Vodite računa šta govorite u parlamentu. Ako ovo nije vaša zemlja, ako ovo nije vaš dom, onda kažite građanima Srbije koja je vaša himna, ko je vaš dom i koja je vaša zemlja.
Meni je jasno zašto se ovako ponašate prema Srbiji. Jer, to očigledno nije vaša zemlja. Kod vas tamo odakle ste došli se verovatno drugačije kaže. Ali, kažite to građanima Srbije u izbornoj kampanji. Kažite – mi iz SNS imamo rezervnu zemlju, zato smo pustili NATO pakt 1999. godine na Kosovo; Pećku patrijaršiju nam je deda ostavio, to nam je dedovina pa smo zato Pećku patrijaršiju pretvorili u parking za NATO tenkove.
Gospodine što dobacujete, recite gospodinu Vulinu da uveče kad padne mrak, pa kad legne da spava, nek mu dođe Milutin u san pa kad ga pita – ima li je Bela crkva Samodreža, ima li je Gračanica koju podigoh samom sebi za zadužbinu, pa kad vam dođe Milutin u san, ili kad vam dođe Lazar u san, a vi mu kažite čije ovce pasu na Gazimestanu i kažite mu šta ste bili 1999. godine.
(Predsednik: Vreme, gospodine Milivojeviću.)
Pogledajte sebe u ogledalo i kad date odgovore na ta pitanja, onda sa mnom razgovarajte. Hvala.

Gospodine predsedniče Skupštine, pošto mi se narodni poslanik direktno obratio, kad sam kazao – kod nas, ja sedim u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kod mene je „za nas“ – Srbija. Jer, ovde ne živi moj i vaš narod, ovde žive građani Srbije. Niti je to moj narod, niti je to vaš narod. Niti je ovo moja zemlja, niti je to vaša zemlja. Sve je to naša zemlja.
Očigledno je iz vaše izjave da to nije vaša zemlja, a pogotovo iz vašeg ponašanja i očigledno je da vi imate neku drugu, rezervnu zemlju. To je vaše pravo. Niste vi ni prvi ni poslednji koji je imao rezervnu domovinu i rezervnu otadžbinu, a prema Srbiji se ponašao kao da je ovde privremeno. To je vaše legitimno pravo. Ali, pustite nas koji nemamo rezervnu zemlju i kojima je ovo jedina zemlja koju imamo, da probamo da od nje napravimo pristojno mesto za život pristojnih ljudi, gde će ljudi razumeti kad im kažemo – kod nas šta je to, i kod vas šta je to. Pustite nas da vam kažemo da se protiv kriminala ne borite tako što amnestirate kriminalce i podelite im pištolje, pa onda kriminalci pobede šest i po hiljada pripadnika policije a mi dospemo na crne stubove srama EU. Pa nam onda Evropa lupa šamare a nama bride obrazi.
Aplauz koji vam je Evropa udarila pre neki dan nije bio ovakav aplauz, nego je bio aplauz po obrazima, a taj aplauz boli nas, zato što imate rezervnu zemlju i ne znate šta je to kod nas, a šta kod vas. Zato sam vam to kazao. Ali, pošto za vas nije ništa sveto, ništa uzvišeno, kod vas su reči: patriotizam, Kosovo i Metohija, otadžbina, vera, ideologija, ideje – sve je to kod vas na prodaju. I takvi pošteni, slobodno upravljajte ovom zemljom. Ali, te reči dođu do građana Srbije a oni su sudija. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika član 104. i 108.
Kada je reč o članu 104, ne ljutim se ja na vas što mi niste dali pravo na repliku, to je vaše diskreciono pravo, ali mislim da ako želite da negujete demokratiju, trebalo bi da vodite računa ko prvi pokrene jednu raspravu i ko želi da mu odgovori, pa bi bilo primereno da pošto je moj kolega prvi pomenuo mene i otvorio krug replika, da dozvolite da ja taj krug replika i završim.
Kada je reč o članu 108, ne tražim izjašnjenje ni po ovom članu, ali ipak ste vi odgovorni za red na sednici. No, dobro, možda je nekim poslanicima više dozvoljeno, a drugima manje. Ja ipak znam da je istina najbolji lek protiv kleveta, tako da je meni što se tiče svega što sam kazao savest mirna. Noću kad spavam ne sanjam ni Lazara, ni Milutina, ni Stefana Dečanskog. Vaše je pravo da, vodeći računa o redu na sednici Skupštine, meni ne date pravo na repliku. Onima kojima je nemirna savest, oni će sami da se jave. Onima kojima nije mirna savest takođe će sami da se jave.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dr Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, 9. aprila Srbiju je potresao stravičan zločin u Velikoj Ivanči. Nastradalo je 14 naših sugrađana od oružja za koje je njegov vlasnik imao legalno izdatu dozvolu i oružani list.
Kako je reagovala Vlada Republike Srbije posle ovog stravičnog zločina? U 15,55 časova završen je uviđaj, u 15,57 časova oglasio se predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova gospodin Dačić rečenicom da ovaj zločin pokazuje da više pažnje treba da se obrati na pitanje izdavanja dozvole za držanje oružja. Održana je sednica Vlade i za 10. april je proglašen dan žalosti.
Kako je reagovala opoziciona demokratska stranka? U 10,00 časova, 9. aprila, doneli smo, napisali smo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji i predali ga 10. aprila na dan žalosti u Republici Srbiji.
Ovaj predlog zakona ima samo dva člana i on predviđa za sve vlasnike oružja i za sve ljude koji žele da uzmu oružje obavezu da obave psihijatrijski pregled i da lekar specijalista potvrdi da su ti ljudi zdravstveno sposobni da poseduju i koriste oružje.
Očekujem da će ova vladajuća većina, koja se zalaže za borbu protiv kriminala i korupcije podržati ovaj zakon, pogotovo u trenutku kada ulični kriminal, ulično nasilje eskalira, pogotovo u Novom Sadu. Ovaj zakon je trebalo doneti još juna meseca i tada nam se ne bi desilo da javna okupljanja, nedavno u Beogradu, otkazujemo zato što državi Srbiji prete naoružane kriminalne grupe, ne bi se desilo da državu Srbiju, 6.500 policajaca poraze kriminalci.
Očekujem visoku svest poslanika vladajuće većine, da se protiv kriminala ne treba boriti amnestijom kriminalaca, već donošenjem sistemskih zakona koji uređuju bezbednost našeg društva. Očekujem da odmah danas ovo stavimo na dnevni red, kako ne bismo bili svedoci neke nove tragedije. I odmah vas obaveštavam da će DS predložiti i zakon koji će predviđati mogućnost da država Srbija otkupi svo oružje od njenih građana, za koje ti građani imaju legalnu dozvolu, ali im više ne treba. Time će se povećati i bezbednost naših građana. Da donesete uredbu…
(Predsednik: Vreme.)
…po kojoj će građani ponovo moći da predaju svo naoružanje koje bez dozvole poseduju i drže u svojim stanovima, jer će to takođe biti pokazatelj da želimo da iskorenimo kriminal.
Uvažavajući razmišljanje da je zakon izvor svetlosti i putokaz iz mraka, ja vas pozivam da zajedno upalimo svetlo i da glasate za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika član 108.
Odmah vam kažem da nije dobro da pokušavate da na ovakav način ućutkate opoziciju. Mi smo spremni da radimo po dnevnom redu, a ne po Poslovniku.
(Predsednik: Molim vas nemojte. Ovo što vi govorite je sada replika meni.
Ne, nije.
(Predsednik: Pa šta je? )
O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Ovakvim početkom vi se ne starate o redu, ne uvodite red. Kažem vam, na vama je da odlučite da li ćemo raditi po dnevnom redu ili po Poslovniku. Ali, vas molim da ne ućutkujete opoziciju. Razumem kašnjenje, možda ste se rekonstruisali u ovih sat vremena, možda ste izabrali nekog novog ministra, ali nemojmo da ulazimo u ovakvu raspravu. Hajde da krenemo da radimo po dnevnom redu. Ali, nemojte da ograničavate opoziciju da vam replicira na sitnim šibicarskim forama, to nije dostojno ovog doma.

Poštovani gospodine predsedavajući, malo mi je teško da vama ukažem na povredu Poslovnika koju je učinio predsednik Narodne skupštine, jer on sada ne predsedava, zamenili ste se.
Ipak zbog dostojanstva ovog doma moram da vam ukažem da se ovako sednica Narodne skupštine ne vodi. Nisu nas ovde ministri birali da se dernjaju na nas. Ne plašimo se mi kada se neko dere na nas ili drami, jer to je odlika ljudi koji nemaju snagu argumenata da ubede građane Srbije i opoziciju da su u pravu, onda počnu da galame na nas i da nam prete prstom. Nismo se mi plašili tog prsta ni kada je držao snajper, ni pendrek, pa se ne plašimo ni sada.
Dakle, molim vas da makar upriličite ton ove rasprave, da bude u skladu sa ovim visokim domom. Mi smo narodni poslanici koji biraju ministre, ne biraju nas ministri, niti predsedik Vlade i potpredsednik Vlade biraju nas. Oni su ovde došli da ih mi biramo.
(Dejan Radenković, s mesta: Nećeš ti glasati za njega.)
Ja za njih hvala gospodu Bogu, glasati neću jer volim ovu zemlju, a vas molim da mi ne dobacujete. Dakle, gospodine potpredsedniče neprijatno mi je da vama ukazujem na povredu u predsedavanju predsednika Narodne skupštine, ali sam dužan da branim dostojanstvo ovog visokog doma i narodnih poslanika. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, molim vas da iskoriste poslovničko pravo iz člana 112. i da odradite pauzu u radu dok se ne uspostavi red u sali i dok se ne vratimo dnevnom redu, da vodite računa o članu 108. Poslovnika, koji kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik ili predsedavajući.  Naročito molim sve u sali, a pogotovo ministra pravde da poštuje član 4. Ustava Republike Srbije. Oprostite što moje skromno pravničko znanje nije takvo, ali moram da vas podsetim da član 4. Ustava kaže da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zamolio bih nas koji smo zakonodavna vlast i koji biramo ministre, da mi opominjemo predsednika i predsedavajućeg šta mu je činiti po Poslovniku.
Goste u parlamentu da zamolimo za strpljenje dok ih ne izaberemo za ministre najbolje Vlade od dolaska južnih Slovena na Balkan, jer ako niste najgori, onda ste verovatno najbolji.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, doktore Stefanoviću, poštovani gospodine ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, ovaj papirić skroman po obimu, a još skromnije po sadržini rezultat je devetomesečnih porođajnih muka oko rekonstrukcije Vlade. Šta su nam u ovom papiriću ponudili ljudi iz vlastodržačke koalicije?
Hajmo redom da pročitamo. U članu 1. oni menjaju naziv ministarstava. Sada nam kažu da nema onih ušteda koje su predvideli spajanje Ministarstva privrede i Ministarstva finansija, sada nam kažu da su nas obmanuli prošli put kada smo to isto i mi tvrdili. Sada kažu da nema tih astronomskih ušteda i da to ne valja.
Šta su nam govorili pre godinu dana kada smo ukazivali da ne treba spajati Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede, evo šta su kazali, samo par rečenica iz one ustanove koja se zove biblioteka. Evo ekspozea predsednika Vlade – svaki narod ima svoju dušu, duša Srbije je jednakost, zato ekonomska politika koju ću kao premijer zastupati neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana čije životni standard u prethodnom periodu i onako doživeo drastični pad. Šta kaže budući ministar finansija Lazar Krstić, probušite mnogo rupa na kaišima, ne da bi se besili, nego ćete mnogo da ih stegnete dok ne iscedimo suvu drenovinu kod vas.
Sad pitam – kako će predsednik Vlade sa ovakvim ekspozeom, sa takvim ministrom finansija koji kaže da ćemo stezati kaiš. Ko sada obmanjuje građane Srbije. Šta ste nam dalje kazali, da ćete protivgradnu zaštitu i dalje ostaviti u MUP. Da li ste čuli gospodina Predraga Marića kolika je šteta od grada naneta Srbiji. Gde živite vi? Živite u Srbiji? Da li prolazite kroz neka mesta koja je opustošio grad? Da li vas zaboli malo kada vidite ono omlaćeno voće i kukuruz? Gde su te uštede milionske koje ste napomenuli kroz javne nabavke? Nema ih, ostaćete upamćeni kao ljudi koji su sahranili poljoprivredu. Pisaće vam u biografiji da ste imali takve ministre poljoprivrede kao što će Aleksandru Vučiću u biografiji da je bio ministar informisanja kada je ubijen Slavko Ćuruvija, a Tomislavu Nikoliću da je bio ministar, potpredsednik savezne Vlade kada je NATO okupirao Kosovo. To ne može da se izbriše iz biografija.
Naravno, imao sam primedbu i na naziv još nekih ministarstava. Imao sam primedbu na naziv ministarstva pod rednim brojem 15, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. Gde je tu naučna fantastika? Šta je bilo sa kanalom Beograd – Solun? Šta je bilo sa tim projektima? Stavite ovde u naziv i „Ministarstvo naučne fantastike“, da znaju građani Srbije kako se prema njima ophodite. Šta je sa Ministarstvom ekologije, zašto nema Ministarstvo ekologije? Da li Ministarstva ekologije nema zato što sečete hrast star 600 godina? Možda je truo, ali ni približno koliko odnosi u vladajućoj koaliciji. Da li nema ministre ekologije zato što niklujete Srbiju? Da li treba da vas podsetim na pokušaj niklovanje Srbije prošle godine, kada su ustali gradonačelnici, bez obzira da li su iz SNS, DS ili nekih drugih stranaka da brane svoja mesta.
Koji je bio odgovor na naše kritike, kada smo vam ukazali argumentima u činjenicama da vam je ovo jalov posao koji radite. Poslali ste nas na alko test i narko testove, isti onaj vokabular kao 1999. godine, svi koji su za EU su strani plaćenici i izdajnici. Ne smeta vam da na alko test pošaljete svoje narodne poslanike koji pijani gaze decu, koji biju načelnika policijske uprave u Vranju, ali biste da pošaljete nas na alko test.

Evo odmah kada smo već kod teme, što nema u ovom članu 1. stav 2. da su budući ministri obavezni da dostave uverenje o svom telesnom i duhovnom, odnosno psihičkom zdravlju, da znamo da li je taj projekat kanal Beograd – Solun, zaista realan? Obaveza je bila kod Zorana Đinđića da svi ministri prođu određene preglede, jer kada hoćete da upravljate motornim vozilom u ovoj zemlji, morate da izvadite lekarsko uverenje, jer je automobil opasno sredstvo, možete nekog da povredite.
Upravljanje državom je mnogo odgovorniji posao, nego upravljanjem automobilom. Trebalo je da stavite stav 2. da ste obavezni da obavite lekarske preglede? Šta dalje moram da vam kažem? Rekonstrukciju ste sveli na „rijaliti“, ovaj izbor ministra ste sveli na „rijaliti“, da SMS glasamo ko ide sa farme, ko ide iz Ministarstva finansija za predsednika gradskog odbora SNS u Dubaiju, da će to biti Mlađan Dinkić, sada je dobar, sada se omaglilo ono robijaško odelo, sada je naprasno brat šeik poželeo brata Mlađu ili time udarate kontru Ivici Dačiću i hoćete da kažete da nisu tačni naslovi tabloida, vašeg partijskog tabloidnog glasila, koji kaže „Sve je ništa, dok Vučić ne bude premijer“, to kaže vaša Zorana Mihajlović, u vašem tabloidu ne u dnevnim novinama koje kritikujete, ne u ovim dnevnim novinama koje Vučić kao ministar informisanja kažnjavao sa milionima dinara, otimajući dečje cipelice, jaja, mleko, novinarima, da li imaju decu da prehrane, nego u partijskom glasilu koje vi uređujete „Sve je ništa, dok Vučić ne bude premijer“.
Šta kažete na to vi iz SPS, da li je to tačno ili nije, da li čitate „Informer“, vi što dobacujete, znate li reklamu za „Informer“?
Moram da vas pitam nešto, mnogo se grabite za „lovorov venac“, a nama stavljate na glavu „trnov venac“. Ponosni smo mi na naš „trnov venac“, ne brinite vi za nas, ali rezervni automobil, ne može sam sebi, kada se pokvari, da menja delove. Ti pokvareni su uglavnom gori od orginalnih, takva je situacija sa ovim ministarstvima.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne Skupštine, uvaženi gospodine ministre, ne očekujem ja da mene svi poslanici shvate, ali bar očekujem da se razumemo, da probamo da razumemo ono o čemu govorimo.
(Vučeta Tošković, s mesta: Vi shvatate.)
Vi što dobacujete, za vas recimo taj test, tu obavezu da ministri, budući kandidati za ministre, obave lekarski pregled i dostave izveštaj i uverenje o stanju svog telesnog i psihičkog zdravlja, pa nisam ja tek tako to sanjao noću pa uradio i napisao, nego je to uradio dr Zoran Đinđić, a ja sam to predložio i kad sam čuo da jašete tigra. Danas tigra, sutra zmaja, prekosutra Pegaza i gde ode ova zemlja?
Znate, to kad vam se pričinjava da jašete tigrove, Pegaze i zmajeve, dostavite obavezno lekarsko uverenje, da vidimo mi ko upravlja ovom zemljom? To kad vidimo, onda je moguće da razgovaramo i o drugim stvarima, recimo o ekspozeu.
U petak kad imamo raspravu o poverenju Vladi, izboru ove nove Vlade pošto je prethodna pala, svima dostavite ekspoze Ivice Dačića i podvucite ovako kao što sam ja podvukao, sve ove istorijske epohalne rečenice, od stezanja kaiša, pa evo podsetiću vas na još neke šta kažu.
Od privrednika – kaže - tražim tri stvari, da ne otpuštaju radnike i da redovno isplaćuju zarade, da plaćaju poreze, kao iz „Simpa“, bar toliko da plaćaju poreze, pa kad ne plate porez država će to da kupi sve. Pa onda kaže u ovom istom ekspozeu – vodićemo posebnu brigu o prirodnim resursima naše zemlje i obezbedićemo veća ulaganja u energetski i rudarski sektor, kao i saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu. Koliko ste kilometara auto-puta napravili za godinu dana, a koliko kilometara kanala ovog Solun – Beograd preko Dragobudže i Grdelice?

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede. Posle skakavaca nešto i ostane, a posle nekih koji su bili na vlasti do 2000. godine nije ostalo ništa - budžetski deficit enorman, inflacija najveća u istoriji ljudske civilizacije, materijalni, teritorijalni i ljudski gubici su nemerljivi.
Znate, opljačkane pare o kojima se govori, to se lako vrati. Utvrdi se ko je krao i onda mu se oduzme sve ono što je ukrao, ali mrtvi nikad nisu vaskrsli iz grobova. Sakati, nikada im nisu porasle ni ruke ni noge koje su izgubili u ratovima. Prebijeni na demonstracijama, jer su tražila da Srbija bude u Evropskoj uniji, koji su nazivani stranim plaćenicima, nikada neće dobiti satisfakciju zbog toga što su posle 23 godine progledali. Ne interesuje njih što je vest kada neko od vas ode u EU. To već dugo nije vest, pogotovo oni kojima je bio zabranjen ulazak u EU.
Ali, kako reče gospodin Vučić, hajmo malo o brojevima. Koliko je koštala malina prošle godine, a koliko ove? Koliko je koštala šljiva prošle godine, a koliko ove? Prošle godine 23 dinara, a deset ove. Suša je bila mnogo veća prošle godine. Koliko su koštale višnje prošle godine? Sto dinara, a 40 ove godine. Koliki je obim stranih investicija po pokazateljima UN? U Srbiji najmanji u proteklih 13 godina. To su egzaktni ekonomski podaci. Srbija je na 147 mestu po obimu direktnih stranih investicija. To nisu pokazatelji DS nego UN. Ispred nas su Albanija, Hrvatska, BiH.
Kada ste tako lepi i pametni, šta bi bilo sa nama da se vi niste pojavili? Gde su te investicije? Gde su ta radna mesta? Gde su nestale, isparile te uštede iz javnih nabavki? Koliko ste prognozirali uštede? Od milijardu pa do tri milijarde su investirali ovde. Nema tih ušteda, samo je toliki dug porastao. To je jedino što je poraslo. To je igra brojeva koju vi pokušavate da odigrate sa građanima Srbije, ali imate s druge strane ozbiljne ljude iz DS, koji tu igru brojeva igraju jezikom argumenata i činjenica. Hvala.