Gospođo Čomić, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da SPS osuđuje bilo koji vid nasilja, huliganstva i divljaštva. Kada to kažemo naravno da ne mislimo da su građani divljaci, huligani i nasilnici, već vrlo jasno osuđujemo ponašanje koje se može definisati kao divljaštvo, nasilje i huliganstvo. Prosto smatramo da se divljaštvom, nasiljem i huliganstvom ne pokazuje i ne dokazuje patriotizam.
Naravno da nemamo ništa protiv toga da neko protestuje zato što ima suprotno mišljenje, u skladu sa Ustavom, zakonom, legitimnim procedurama, jer to je demokratija, ali se postavlja pitanje da li je to i kakav je to proces kada neko upadne u Urgentni centar, kada razbije mamograf, kada molotovljevim koktelima i kamenicama napada sedišta političkih stranaka, sedište nacionalne televizije, kada neko na smrt pretuče momka koji navija za drugi tim.
Dakle, dešava se da dođe do narušavanja javnog reda i mira, ali ono što je suštinski najvažnije jeste da niko nije i neće biti jači od države. Rekao bih da je prepoznatljiva intencija Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva (kada kažem resornog ministarstva mislim na Ministarstvo unutrašnjih poslova) da se prepozna jedna odlučna i uspešna borba protiv kriminala i korupcije i da se u Srbiji, rekao bih, prepozna javni red i mir.
Predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku definisane su kao jedan korak dalje u borbi protiv huligana. One zapravo treba da obezbede efikasnije suđenje huliganima. Kao što je rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS, Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog.
Ovde je zapravo reč o tri člana. Dakle, predviđeno je određivanje pritvora i za dela za koja je zaprećena kazna veća od pet godina. Mislimo da je to nešto što treba da pomogne policiji i tužilaštvu da u početnim fazama odrade svoj deo posla. Drugi član koji se menja odnosi se na produžavanje maksimalnog trajanja pritvora sa osam na trideset dana. I, treći član predviđa da ovaj zakon stupi na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, što je, naravno, opravdano.
Dakle, suštinski, predložena izmena jeste borba protiv kriminala, odnosno borba protiv huligana, borba protiv nasilja, protiv divljaštva na sportskim terenima, kroz hitno pooštravanje Zakonika o krivičnom postupku.
Podržavamo u načelu predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku jer podržavamo nameru i podržavamo cilj koji se želi postići ovim zakonskim predlogom, odnosno predloženim izmenama i dopunama. Takođe smatramo da kroz raspravu o pojedinostima, kroz amandmane postoji prostor da možda dođemo, u nekom kontekstu, i do kvalitetnijeg zakonskog predloga.
Tačno je da postoji osnovan razlog za hitnost. Tačno je da je o ovome trebalo možda da govorimo i dosta ranije. Tačno je da je mnogo otvorenih pitanja – da li se ovim izmenama prejudicira na neki način sudska odluka, da li se ostavlja prostor za zloupotrebu, i slažemo se da treba konkretizovati meru prema određenim delima.
Dakle, ovo je jedna mera i ove izmene i dopune mi definišemo kao jednu meru. Potrebno je poštovanje zakona. Zakon se mora sprovoditi, mora biti isti za sve. Potrebno je da definišemo nasilje i potrebno je da vrlo jasno kažemo šta je to što još treba da učinimo u realizaciji ove namere i ovog cilja koji želimo da postignemo.
Dakle, ovo definitivno jeste, kako je između ostalog rečeno, jedan korak napred u borbi protiv nasilja. Rekao sam već da mi podržavamo tu nameru, ali imajući na umu sve ono što se dešavalo tog 10. oktobra na beogradskim ulicama mislim da u perspektivi, kada je reč konkretno o 2011. godini, treba da razmišljamo o još jednom izuzetno važnom koraku, koji predstavlja veoma važan segment u realizaciji ovog cilja koji želimo da postignemo.
Naime, potpuno je jasno da je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova jedan od najorganizovanijih delova države. Želim da kažem da su 10. oktobra jedine žrtve svih dešavanja na beogradskim ulicama bili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Pripadnici MUP-a, odnosno policija, ne učestvuju u donošenju zakona, Ustava, donošenju i kreiranju političkih odluka. Osnovni zadatak pripadnika MUP-a i policije jeste da obezbedi i osigura javni red i mir i smatramo da su to učinili 10. oktobra na jedan profesionalan i jako efikasan način.
Smatramo, i o tome je danas između ostalog bilo reči, da je konačno vreme da se razmatra i govori o materijalnom položaju i opremljenosti pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno policije. Smatramo da ušteda na nivou države treba da bude prioritet prioriteta, da je potrebno napraviti racionalizaciju unutar svakog ministarstva, ali postoje ministarstva na kojima ne možete uštedeti.
Konkretno, kada je reč o MUP-u, možete uštedeti na materijalnom delu, odnosno na platama zaposlenih, odnosno pripadnika MUP-a. Te plate su minorne i to bi bilo krajnje katastrofalno. Drugi vid ušteda možete napraviti na opremi, što je takođe jako loše. Jedan podatak govori da je 2002. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova od ukupnih budžetskih sredstava za plate izdvajalo 56%, a ostatak za opremanje. Ove godine za plate se izdvaja 81%, a oko 20% se izdvaja za opremljenost.
Vidim da postoji konsenzus većine političkih stranaka unutar republičkog parlamenta da je konačno trenutak da govorimo o tome i da napravimo odlučan korak ka popravljanju materijalnog položaja i opremljenosti pripadnika MUP-a. Jer, imaćemo kvalitetne zakone, imaćemo, kako je neko rekao, rigidne i rigorozne zakone, ali neće imati ko da odradi profesionalno onaj prvi deo priče ako ne budemo na vreme razgovarali o ovoj temi. Zahvaljujem se.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog deklaracija Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina učinjenih nad predstavnicima srpskog naroda i građanima Srbije.
Značaj deklaracije o kojoj danas govorimo je najpre u tome, rekao bih, da Narodna skupština Republike Srbije kao najviše predstavničko telo građana Srbije osudi sve zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom.
Tokom jugoslovenske krize, kao što je između ostalog i rečeno tokom današnje rasprave, ovih zločina nad pripadnicima, predstavnicima srpskog naroda i građanima Srbije, bilo je uglavnom na čitavoj teritoriji nekadašnje SFRJ i zato je značaj deklaracije o kojoj danas govorimo izuzetno veliki i zato je naša odgovornost, svih nas koji učestvujemo u današnjoj raspravi, izuzetno velika.
Tačno je da je reč o jednom osetljivom pitanju i tačno je da bi bilo dobro da postignemo što širi konsenzus svih relevantnih političkih činilaca oko ovog pitanja, odnosno da postignemo što širi konsenzus svih relevantnih političkih činilaca oko političke osude svih zločina koji su počinjeni na prostoru nekadašnje SFRJ i naravno da deklaracija o kojoj danas govorimo dobije što širu podršku Republičkog parlamenta.
Nema dileme da Srbija ima isti odnos prema svim zločinima i to smo vrlo jasno pokazali pre nekoliko meseci, kada smo govorili i usvojili Deklaraciju o Srebrenici i to pokazujemo vrlo jasno i danas kada govorimo o predloženoj deklaraciji.
Deklaracija o kojoj danas govorimo, rekao bih, komplementaran je dokument sa deklaracijom koju smo usvojili pre nekoliko meseci. Deklaracija o Srebrenici i deklaracija o kojoj danas govorimo predstavljaju, rekao bih, jednu političku celinu i vrlo jasno se mogu definisati kako jedan pomak, kao jedan napredak ka jačanju međunacionalne tolerancije, poverenja i, naravno, mira i stabilnosti u regionu, što je od izuzetne važnosti.
Šta je cilj deklaracije o kojoj danas govorimo? Cilj ove deklaracije jeste zapravo da osudimo zločine, izrazimo poštovanje prema srpskim žrtvama i naravno da očekujemo od naroda koji su živeli na prostoru bivše SFRJ da, usvajanjem istih ili sličnih deklaracija u svojim parlamentima, osude sve zločine koji su počinjeni nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, jer samo na ovaj način mogu se stvoriti realni osnovi za obnovu poverenja, što je od izuzetne važnosti i sa moralnog, i sa političkog, i sa nacionalnog i sa državnog stanovišta.
Jedino ovakav put i jedino ovakav pravac koji vodi ka obnovi poverenja ima svoju suštinu i ima svoju svrhu. Srbija i danas pokazuje odlučnost. Tu odlučnost smo pokazali i pre nekoliko meseci, kada smo unutar ovog Republičkog parlamenta raspravljali i usvojili Deklaraciju o Srebrenici. Ukoliko takvu odlučnost pokažu i predstavnici drugih naroda, onda definitivno imamo jednu novu fazu, novu etapu, odnosno onda smo odabrali jedan put koji je i lakši i brži, i koji vodi ka obnovi poverenja.
Tačno je, o tome je tokom današnje rasprave bilo reči, da je važna istina o jugoslovenskoj krizi. Tačno je i to da ona nije ni crna ni bela, tačno je da je mnogo otvorenih pitanja koja čekaju prave i istorijske odgovore, ali tačno je, i to je da jedan realan odnos, i realna istina može biti realan putokaz budućih odnosa, šta se zapravo dešavalo na prostoru bivše SFRJ.
Ono što je takođe važno i što želim posebno da istaknem jeste da Srbija svakako mora biti čvrsta u opredeljenju odnosno u politici da se problemi i ubuduće rešavaju mirnim putem, iako je to ponekad složeno, teško i dugo. Takav pristup nam omogućava da rešimo probleme a da, s druge strane, ono što je izuzetno važno, izbegnemo ljudske žrtve.
Na samom kraju, šta je zapravo budućnost onih koji su živeli na prostoru nekadašnje SFRJ? Svakako mir, pomirenje, međusobno poštovanje, rad na zajedničkim interesima, povezivanje i integracije. Jedino takvim odnosom možemo uspešno odgovoriti na iskušenja savremenog doba.
Glavni cilj i Srbije i okruženja je svakako mir i stabilnost u regionu. Srbija daje svoj doprinos danas, kao što je davala pre nekoliko meseci. Srbija želi da vodi politiku mira. Srbija želi dobrosusedske odnose, stabilnost i bezbednost u regionu.
Ukoliko i drugi daju svoj doprinos, ukoliko se i drugi budu ponašali u narednom vremenskom periodu na ovakav način kako se Srbija ponaša danas, kako se Srbija ponašala u proteklom vremenskom periodu, sigurno ćemo imati jednu novu etapu i jednu novu fazu na ovim prostorima.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, naravno ne želim da govorim o simpatijama i antipatijama, ne želim da govorim ni o 5. oktobru, jer smatram da se od istorije ne živi, iz istorije se uči i svako treba da izvuče nekakve pouke i ono što je za njega pozitivno i tog 5. oktobra.
Ono što želim da kažem jeste da je zaista dobro da nakon deset godina nakon tog 5. oktobra čujemo ovakve kvalifikacije kada je reč konkretno o SPS.
Mi danas govorimo o dva izuzetno važna zakonska predmeta. Pred nama je Predlog zakona o zaštiti potrošača. Pred nama je i Predlog zakona o akreditaciji. Kao što je rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS, poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržaće ova dva zakonska predloga.
U svom izlaganju danas akcenat ću staviti na jedan od ova dva zakonska predloga, naravno, ne umanjujem važnost drugog, ali smatram da je ovlašćeni predstavnik dovoljno govorio o drugom zakonskom predlogu. Dakle, akcenat u današnjem izlaganju ću staviti na Predlog zakona o zaštiti potrošača.
Najpre, želim da isteknem potrebu postojanja jednog kvalitetnog, jedno modernog, kako je ovde između ostalog rečeno, efikasnog zakonskog okvira kojim će biti regulisana ova oblast koja je u jednom izuzetno dinamičnom razvoju. Zbog toga nam je potreban jedan uređen i precizno definisan način ponašanja.
Kao što sam rekao poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog jer on, kao što je između ostalog rečeno, u središte ekonomskih zbivanja u zemlji stavlja potrošača, zatim uvode se ključne evropske direktive iz ove oblasti, odnosno uspostavlja se pravni okvir koji će, ubeđeni smo, omogućiti zaštitu potrošača u Srbiji po evropskim standardima.
Reč je o jednom obimnom zakonskom predlogu koji sadrži 16 glava, 155 članova. Zamenjuje dva zakona koja su usvojena 2005. godine i koja su se pokazala nedovoljnim da otklone opasnosti u praksi kada je reč o potrošačima u Srbiji, a sadrži, između ostalog, kao što je rečeno, i svih 15 najvažnijih direktiva EU.
Takođe, kada govorimo o razlozima za donošenje ovog zakonskog predloga, želim da kažem da je zaštita potrošača zapravo i ustavna kategorija u Republici Srbiji.
Ono što je takođe važno jeste da je ovaj izuzetno važan zakonski predlog prošao jednu široku i kvalitetnu javnu raspravu i da su, kako smo između ostalog mogli čuti u uvodnom izlaganju od resornog ministra, odnosno od gospodina Milosavljevića, uvažene primedbe, sugestije i predlozi koji su se mogli čuti na toj javnoj raspravi.
Mi zaista želimo da verujemo u konstataciju gospodina ministra, da ovaj zakonski predlog predstavlja jednu novu fazu izgradnje sistema pravne zaštite potrošača u Republici Srbiji, odnosno da je ovo, kako je rečeno, jedan zaokret ka jedinstvenom evropskom pravnom okviru zaštite potrošača.
Dakle, cilj je osigurati pravo potrošača u skladu sa direktivama EU. Da bi se ovaj cilj realizovao, pored kvalitetnog, primenljivog, modernog, efikasnog pravnog okvira, potrebna je i volja i kvalitetnija saradnja između Vladinih i nevladinih organizacija koje se bave ovom problematikom. Zato mi u ovom zakonskom predlogu vidimo još jedan važan cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je jačanje organizacija koje se bave zaštitom potrošača.
Ovaj zakonski predlog, kako je između ostalog rečeno, uvodi brojne novine odnosno brojne pogodnosti za potrošače u Srbiji – obaveze trgovca i proizvođača biće da pre zaključenja ugovora ili primanja određenih usluga daju celovite informacije, obaveštenje o svim aspektima posla, konačne cene robe i usluga, jasno i čitko ispisane sa uračunatim porezom, detalji plaćanja, garancija, rok isporuke, mogućnost raskida ugovora, eventualni depozit itd.
Ne želim da ponavljam sve novine o kojima je već i bilo reči, ali suština je u tome da je ovaj predlog uveo novinu, da se pored dokazivanja premesti na potrošača, na onoga koje prodao, odnosno proizveo robu. Naravno da ovakve novine svakako otklanjaju one probleme koji su se konkretno dešavali tokom ove godine, a reč je o turističkim organizacijama, problem koji je postojao tokom ove godine.
Tačno je da trgovci moraju, i o tome je bilo reči, uvek da imaju na umu da su mnogo češće potrošači nego trgovci i ako svoje poslovanje budu zasnivali na ovakvom razmišljanju, onda ćemo, ubeđen sam, uz ovako kvalitetan zakonski predlog, kvalitetan zakonski okvir uspeti da napravimo jednu ravnotežu između potrošača i trgovaca, tako da interesi i potrošači, na jednoj strani, i trgovaca, na drugoj strani, budu zadovoljeni.
Pored brojnih novina i prednosti, koje ovaj zakonski predlog donosi i o kojima je bilo reči, želimo da izrazimo i nezadovoljstvo što dela koji se odnosi na finansijske usluge, odnosno regulisanje potrošačkih kredita, jer danas govorimo o pravima potrošača, stavljamo potrošače u sedište svih ekonomskih zbivanja u Srbiji.
Ali, treba reći, o tome je između ostalog bilo reči, da do danas ne postoji propis koji reguliše prava potrošača u odnosu na banke. Želimo da verujemo u ono što je gospodin Milosavljević rekao, da je sa NBS dogovoreno da će NB imati poseban zakon koji će propisati obavezu da građani pre uzimanja kredita imaju vidljive sve elemente ugovora.
Ono što želim da kažem na samom kraju jeste da kao poslanički klub želimo da apelujemo da se ispoštuju rokovi o kojima je ovde bilo reči kada je reč o delu koji se odnosi na finansijske usluge i zaštitu potrošača od potrošačkih kredita. Zahvaljujem.

Gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, koji reguliše javne finansije u našoj državi i najznačajniji segment, a to je budžet, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade Republike Srbije.  
Ne znam da li je u prethodnih desetak godina, od trenutka kada je usvojen prvi zakon o budžetskom sistemu do danas, neki zakon pretrpeo više izmena i dopuna, što moram reći nije povoljna karakteristika za ekonomsku politiku i javne finansije naše države, a u prethodnom periodu fiskalna odgovornost nije regulisana.
Ovim izmenama i dopunama obuhvaćene su dve, kao što je između ostalog rečeno, vrlo bitne stvari, odnosno novine u javnim finansijama, jačanje fiskalne odgovornosti, što je do sada bila velika manjkavost u sprovođenju zakonskih odredbi, i osnivanje fiskalnog saveta kao nezavisnog tela, koje ocenjuje fiskalnu politiku Vlade i njeno vođenje u skladu sa pravilima.
Jačanje fiskalne odgovornosti i fiskalne discipline jeste najznačajniji preduslov upravljanja javnim finansijama. Nije problem, zaista, da se reguliše zakonskim odredbama, ali zakonskim odredbama koje se moraju strogo poštovati, od budžetskog kalendara za donošenje, pa do završnog računa budžeta.
Uvođenje zakonskih fiskalnih pravila znači da njihovo poštovanje i od strane vlade i državnih organa determinišu vođenje odgovorne i dugoročne održive fiskalne politike. Fiskalna pravila nisu revolucionarne novine u svetu, već odraz potrebe za jasnim vođenjem i upravljanjem javnim finansijama.
Obzirom da je bilo reči o završnom računu, želim samo kratko da napravim jednu digresiju. Osamdesetih godina svaki završni račun je pre usvajanja kontrolisala SDK i fiskalna disciplina je bila na izuzetno visokom nivou, ali nažalost danas ta institucija ne postoji. U cilju podizanja fiskalne odgovornosti uvode se pravila koja se odnose na budžet Republike, lokalnih samouprava, vanbudžetski fondovi, fondovi socijalnih osiguranja i njih kontroliše država odnosno Vlada i izvršni organi vlasti.
Opšti principi, kroz polaganja računa, pravičnost, odgovornost, stabilnost i javnost, više su deklarativni, dok posebni regulišu pojedine konkretne segmente javnih finansija.
Opšta i posebna pravila su čvrsto povezana, jer samo ću istaći da nivo fiskalnog deficita i pretpostavljenih instrumenata za zahvatanje javnih prihoda određuje nivo učešća javnih rashoda u bruto društvenom proizvodu.
Predložena formula za određivanje deficita u tekućoj godini zavisi od istog u prethodnoj godini i njegovog odstupanja u odnosu na ciljni, kao i, između ostalog, od visine odstupanja rasta bruto društvenog proizvoda u odnosu na srednjoročne stope rasta. Visina deficita će se prilagođavati stanju u privredi, što omogućava da fiskalni deficit u godinama recesije bude veći od ciljnog, odnosno u godinama ekspanzije manji od ciljnog.
Sama zamena termina – Memorandum o budžetu i ekonomskoj fiskalnoj politici, sa izveštajem o fiskalnoj strategiji, nije samo terminološki, već uvodi nove obavezujuće elemente, kao i tela za njihovu ocenu.
Na kraju, uvođenje fiskalnih pravila i njihova stroga primena su jedan od bitnih preduslova integracije Republike Srbije u EU, treba ih podržati i one koji ih ne poštuju, naravno, treba kažnjavati. Deo svetske krize i finansijskog kolapsa je prouzrokovan neodgovornošću pojedinih zemalja i finansijskih institucija. Ne smemo dozvoliti da se i nama to pripisuje.
Kao što sam na početku istakao, druga značajna novina je osnivanje fiskalnog saveta, kao monitoringa, kao nezavisnog tela za vođenje fiskalne politike Vlade u skladu sa već izrečenim pravilima. U samom tekstu zakona koji reguliše fiskalni savet izneo bih ne dve zamerke, već dve konstatacije, postavio bih dva pitanja.
Koliko će ovaj državni organ biti nezavisan u svom radu ako članove predlažu navedeni predlagači? Smatram da bar ovde treba izbeći politikantstvo, jer radi se ipak o sudbonosnim odlukama za državu. S druge strane, zakon se, čini mi se, bavi mnogo tehničkim pitanjima, a ne suštinskim, kao što su stručna služba, zarade, poslovnik o radu, a što se prosto može na jedan određeni način definisati podzakonskim aktima.
Slažem se sa osnovnim funkcijama i zadacima fiskalnog saveta, ali postavljam sebi i vama pitanje: koje su mere i pravci delovanja ovog nezavisnog organa, ako oceni da Vlada Republike Srbije, recimo, ne realizuje postavljene ciljeve ili se čak ponaša na jedan neodgovoran način nekakvom selektivnom politikom? Rad saveta se, čini mi se, svodi samo na proveru, ocenu, pripremu mišljenja koje dostavlja Narodnoj skupštini.
S druge strane, bitna je i stručna služba sa specijalnim savetnicima, kojom rukovodi vrhovni specijalni savetnik. Ono što želim da kažem, naravno, podržavamo ovaj zakon, kao i odredbu uvođenja međunarodnih računovodstvenih standarda u pripremi završnog računa, jer međunarodne računovodstvene standarde koriste svi i logično je da ih i država primenjuje.
Sasvim na kraju, zamolio bih da još jednom razmotrite predloženi budžetski kalendar, jer do sada, čini mi se, nikad nije poštovan, a što je vrlo često dovodilo do problema u donošenju budžeta, ne u rokovima po kalendaru, nego uopšte pre početka godine za koju se donosi.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, ono što želim na samom početku da kažem jeste da značaj predložene odluke o kojoj danas govorimo je veliki i rekao bih poseban. Poseban značaj u tome je što parlament i Vlada još jednom potvrđuju jasnu, odlučnu i nedvosmislenu politiku Srbije u odnosu na našu južnu pokrajinu.
Dakle, mi danas još jednom potvrđujemo da su vlade i parlamentarne većine promenljive i to je demokratija, ali odnos prema vitalnim, odnos prema nacionalnim, odnos prema državnim interesima, prema državnim pitanjima je nepromenljiv i ne treba da bude promenljiv.
Ova odluka nije samo politička proklamacija, već predstavlja jedan jasan i obavezujući dokument za sve državne organe u našoj zemlji, i kada je reč o spoljnoj, i kada je reč o unutrašnjoj politici i kada je reč o nečemu što se može definisati kao praktično delovanje.
Jasno je, i to je više puta danas rečeno, borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije je duga, teška i puna iskušenja. Da bi bila i uspešna, moramo svi nastojati da se izgradi i održi konsenzus prema ovako važnom pitanju za naš narod i državu.
Poseban značaj ove odluke o kojoj danas govorimo je takođe u tome što ćemo poslati jednu jasnu poruku i svetu, i našem narodu na prostoru Kosova i Metohije i svima onima koji priznaju državu Srbiju za svoju državu, a žive na prostoru Kosova i Metohije.
Bez obzira koliko je odluka Međunarodnog suda pravde teška za Srbiju, ona nije odgovorila na suštinsko pitanje legalnosti secesije, ostavila je da se to pitanje razmatra na Generalnoj skupštini UN.
Ono što takođe želim da kažem jeste da će SPS podržati ovu odluku, jer smatramo da moramo nastaviti borbu za Kosovo i Metohiju i pravnim i političkim sredstvima.
Potpuno je jasno da kada govorimo o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde nije u pitanju samo međunarodno pravo, već je reč o obuci sa dosta političkih elemenata. Bojimo se da je ovde argument sile i argument snage prevagnuo naspram snage argumenata i nečega što se zasigurno može definisati kao istina.
Borba za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije je, kao što je između ostalog i bilo reči danas, vekovna borba. Možemo gledati i dalju, ali i skoriju istoriju. Albanski separatisti su uvek težili da otcepe Kosovo i Metohiju od Srbije, a Srbija da sačuva Kosovo i Metohiju u svom sastavu. Različita su iskustva iz te borbe, ali zasigurno postoji nešto što se može definisati kao konstanta, a to je strateški, nacionalni i državni cilj.
Bez obzira koliko je teško i složeno, smatram da Srbija danas ovom sednicom najvišeg narodnog predstavničkog tela treba da donese ovu odluku čija je suština kristalno jasna. Srbija nastavlja svoju borbu za odbranu teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta napadnutog na prostoru Kosova i Metohije i nikada neće priznati Kosovo i Metohiju izvan Srbije.
Borba će se i dalje nastaviti i političkim i pravnim sredstvima koja su nam na raspolaganju. Tako vidim ovu odluku i našu aktivnost kada je reč o Generalnoj skupštini UN.
U čemu je suština današnje sednice? Da budemo jedinstveni, da budemo nepokolebljivi kao predstavnici naroda i da saopštimo, usvajanjem ove odluke, da ćemo u toj borbi biti i dosledni i istrajni.
Ako smem da tumačim stavove i raspoloženje naroda, odnosno građana Srbije, rekao bih da u narodu postoji konsenzus po ovom pitanju. Naša je obaveza da mi ovakav stav koji postoji među građanima Srbije danas potvrdimo i u Republičkom parlamentu.
Takva potvrda i takva odluka, sa maksimalnom saglasnošću svih stranaka, može biti veliki doprinos u našoj borbi i Vlade i države, i nema tu prostora za politizaciju, i nema tu prostora za nešto što se može definisati kao strančarenje. Biće to potvrda međunarodnoj zajednici da smo odlučni i nema promene kada je u pitanju odbrana teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta.
Biće to poruka ujedno i zemljama na koje se vrši pritisak da priznaju Kosovo i Metohiju da se tim pritiscima suprotstave i biće to svakako snažna podrška Srbima na Kosovu i Metohiji, da će Srbija da bude istrajna, da neće odustati, jer oni su taj faktor koji je odlučujući za odbranu Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Znači, odluku treba da donesemo, da idemo sa rezolucijom na Skupštinu UN, da vrlo precizno definišemo tekst rezolucije, da vrlo precizno definišemo svaki naredni korak, a tamo zahtevamo nastavak pregovora, jer suština Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, bez obzira ko je kako čitao, bez obzira ko je kako tumači, ima dve ključne i suštinske stvari.
Ujedinjene nacije garantuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije, a rešenje za probleme na Kosovu i Metohiji su pregovori u političkom procesu, jer samo pregovorima se može doći do rešenja koje će biti u interesu i Srba i Albanaca koji žive na prostoru Kosova i Metohije. Samo pregovori mogu doneti trajan mir i bezbednost na ovom prostoru.
U našoj borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije naravno ima dosta prioriteta, želeo bih da istaknem dva koja smatram da su od ključne i suštinske važnosti. Najpre, Srbija, kao što je to mnogo puta danas rečeno, narednih nedelja mora da nastavi diplomatsku aktivnost u cilju odbrane naših stavova na sednici Generalne Skupštine UN.
Kao drugi prioritet, želim posebno da naglasim naš odnos prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i svima onima koji žive na prostoru Kosova i Metohije, a smatraju Srbiju svojom državom. Tri su suštinska pitanja u ovom kontekstu.
Dakle, najpre, istina o tome šta se stvarno dešava na prostoru Kosova i Metohije, jer objektivno Kosovo i Metohija je crna tačka Evrope i savremenog sveta danas. Moramo se boriti da oni koji žive na prostoru Kosova i Metohije, a smatraju Srbiju svojom državom, žive kao sav normalan svet.
Moramo se boriti za ekonomski i socijalni položaj ljudi koji tamo žive. Nije bitno za Srbe sa Kosova i Metohije šta se priča, već na koji način i kako se praktično deluje da oni mogu da vide budućnost na ovim prostorima. Jer, oni su u ovom trenutku pravi branioci Kosova i Metohije.
Ono što želim, takođe, na samom kraju da kažem jeste da mi smatramo da je pitanje Kosova i Metohije pitanje svih pitanja. Naravno, da je pitanje Kosova i Metohije veoma važno, da pitanje Kosova i Metohije bude rešeno demokratskim, diplomatskih i političkim sredstvima, dijalogom, uz poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja treba da bude osnov za iznalaženje kompromisnog rešenja. Naravno, u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije.
Takođe, želimo jasno da kažemo i sigurni smo da Srbija, nijedan građanin Srbije nikada neće dati saglasnost da Kosovo i Metohija ne bude sastavni deo Srbije.
Neko svakako može nešto da vam otme, ali ono što je oteto uvek se može i mora vratiti. Teško je vratiti ono što je svojevoljno dato i na šta je stavljen potpis.
Ono što, takođe, želim da kažem na samom kraju, želim da se u potpunosti složim sa konstatacijom i pitanjem koje je, između ostalog, u svom izlaganju postavio potpredsednik Vlade Republike Srbije – dokle i šta je granica i šta još prosto treba da uradimo? Menjale su se vlade, menjale su se parlamentarne većine u Srbiji, pokušana su različita rešenja kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, od vojnog, političkog i pravnog.
Kada je reč o Vladi Republike danas, Srbija se zalaže za nastavak evropskih integracija. Jasan je i vidljiv napredak u reformi pravosuđa. Jasna je, vidljiva i prepoznatljiva intencija Vlade Republike Srbije kada je reč o jednoj jasnoj, odlučnoj i uspešnoj borbi protiv korupcije i kriminala.
Usvojili smo Deklaraciju o Srebrenici. Izvršili i moralnu i međunarodnu obavezu. Pokazali odlučnost da se ovakvi i slični zločini koji su se dešavali na svim stranama nikada više ne ponove. Pokazali smo da Srbija želi da vodi politiku mira, da želi dobrosusedske odnose i stabilnost i bezbednost u regionu. Zaista se, i time završavam, postavlja pitanje dokle i šta je granica i šta još treba učiniti?

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o trgovini i, potpuno je jasno, reč je o jednom sistemskom zakonu iz ove oblasti, odnosno ovo je, kao što je između ostalog rečeno, jedan od tri zakona koji su ključni za tržište Srbije, pored Zakona o zaštiti konkurencije, koji je usvojen prošle godine i zakona o zaštiti potrošača, koji očekujemo da će se do kraja 2010. godine naći na dnevnom redu republičkog zasedanja.
Predlog zakona o trgovini, koji će se primenjivati od 1. januara 2011. godine, jeste jedan korak ka donošenju zakona o zaštiti potrošača, jer ovaj zakonski predlog posredno utiče, po našem mišljenju, na sigurnost kupaca i to mislimo kroz obavezu da trgovac mora imati isprave o proizvodnji, skladištenju, prodaji robe, kao i jasnom isticanju cena robe i usluga.
Ponoviću ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS rekao na početku svog izlaganja. Poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Ovo je jedan od retkih sistemskih zakona koji u proteklom vremenskom periodu nije pretrpeo promene, tako da osnovni razlog za donošenje novog zakona o trgovini upravo leži u činjenici, odnosno decenijskoj prevaziđenosti do sada važećih zakona.
Kao što je između ostalog rečeno, usvajanjem Predloga zakona o trgovini prestaće da važe Zakon o trgovini iz 1993. godine, zatim Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru iz 1996. godine i Zakon o cenama iz 2005. godine.
Osnovni razlog za donošenje zakona o trgovini je prevaziđenost postojećih zakonskih rešenja, ali jedan od takođe bitnih razloga je i potreba uvođenja novih vrsta i načina trgovine.
Ovim zakonskim predlogom na određeni način se uvode moderna rešenja u ovoj oblasti u ovom sektoru, u skladu, kao što je rečeno, sa propisima EU. Zato još jednom želim da kažem da zaista smatramo da je ovo jedan od najbitnijih ekonomskih i tržišnih zakona, koji uređuje celokupan promet i ponašanje učesnika u prometu.
Naravno, podržavamo cilj koji je naveden u obrazloženju ovog zakonskog predloga – garantovanje što veće slobode trgovine i konkurencije, ali i što manje mešanje države u ovaj sektor.
Želimo da verujemo da će usvajanjem ovog predloga biti realizovani oni pozitivni trendovi u sektoru trgovine, o kojima je bilo reči, i tu mislim i na nove investicije, radna mesta, ravnomerniji raspored modernih i savremenih trgovinskih formata po čitavoj Srbiji, kao i da će ovaj zakonski predlog omogućiti našim kompanija da se šire na tržište drugih zemalja.
Ovaj zakon polazi od osnovnog načela da je trgovina slobodna i da svi učestvuju ravnopravno i svima je dozvoljeno da se bave trgovinom. Predlogom zakona su vrlo jasno određena lica koja mogu imati svojstvo trgovca i obavljati delatnost trgovine, dakle određene su kategorije trgovaca. Pored toga, sve više se javlja potreba uvođenja novih vrsta i načina trgovine koji su u Srbiji već i zaživeli.
Po prvi put bi se omogućilo obavljanje i uređenje trgovine na malo van prodajnog objekta, predviđene su i posebne tržišne institucije, a definisane su i specijalizovane usluge u prometu robe.
Zakon propisuje, kao što je rečeno, i kategorizaciju prodajnih formata po uzoru na standarde zemalja EU. Takođe, ono što želim da istaknem i što smatram izuzetno važnim, ovaj zakon daje određeni doprinos i pomak u decentralizaciji, jer će tržišna inspekcija za robu koja se prodaje van prodajnog mesta biti u nadležnosti lokalnih samouprava.
Na samom kraju, želim da kažem da je veoma važno da je oko ovog sistemskog, izuzetno važnog zakona, odnosno zakona od izuzetnog značaja, sprovedena jedna široka javna rasprava. Ono što je još važnije, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga je implementacija zakona i njegova primena u praksi.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku najpre želim da kažem da poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava Predlog poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer smatramo da on odgovara na osnovne zahteve koje treba da ostvari parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti. Tu pre svega mislimo na efikasnost, demokratičnost i javnost u radu.
Smatramo da će predloženi poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije omogućiti još efikasniji rad parlamenta, da će zapravo omogućiti jedan kvalitativan pomak u radu parlamenta, ali želimo da verujemo da će obezbediti i kontrolnu i nadzornu ulogu najvišeg zakonodavnog tela.
Inače, kada je reč o radu Republičkog parlamenta, s obzirom da je ovo vrlo često tema u javnosti, želim da kažem da – za razliku od vremena kada smo objektivno bili u raskoraku između onoga što parlament mora i treba da čini i radi, mislim na donošenje zakona koji su uslov nastavka reformi i kada je reč o ekonomskim i socijalni pitanjima, i kada je reč o evropskim integracijama i onoga što se u tom trenutku dešavalo, a svodilo se na široko tumačenje tadašnjeg postojećeg poslovnika o radu – mi danas, nakon usvajanja imena i dopuna poslovnika o radu Republičkog parlamenta imamo jedan efikasan Republički parlament.
Ne želim da govorim o broju usvojenih zakona, podzakonskih akata, propisa, dekleracija, ali potpuno je jasno da je parlament nametnuo jedan tempo izvršnoj vlasti, što je izuzetno važno. Dakle, naša je ocena da Republički parlament danas radi u interesu građana Srbije, ostavljajući naravno prostora da se jakom argumentovanom kritikom opozicija osvrne na sve društveno-političke i ekonomske probleme.
Imajući pre svega na umu izrečene konstatacije, mi zaista želimo da verujemo da će Predlog poslovnika o radu biti još jedan korak dalje, korak napred u smislu efikasnijeg rada, a u kontekstu realizacije onih osnovnih i suštinskih zadataka i ciljeva najvišeg zakonodavnog tela, i kada je reč o harmonizaciji zakonodavstva sa EU, i kada je reč o donošenju zakona koji će biti podrška ekonomskoj i socijalnoj politici koju u ovom trenutku vodi Vlada RS.
Ono što takođe želim da kažem jeste da predloženi poslovnik o radu Republičkog parlamenta svakako ne šteti, ne remeti, ne uskraćuje demokratsko sučeljavanje mišljenja u parlamentu. Naravno da nisu ni na koji način, naše je mišljenje, ugrožena prava opozicija, kao ni ravnomerno učešće svih relevantnih političkih činilaca u radu Republičkog parlamenta.
S druge strane, naravno da nije isključena javnost u radu. Mislim da je predloženi poslovnik, kao što je gospodin Petronijević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe rekao – nema idealnog Poslovnika. Ali, naše je mišljenje da predloženi Poslovnik predstavlja jednu meru između efikasnijeg rada parlamenta, s jedne strane, i poštovanje prava svakog poslanika i pozicije i opozicije, sa druge strane.
Verujemo da će i parlamentarna većina i opozicija moći da obave svoju ulogu, s tim što naravno uvek treba imati na umu da je naša odgovornost pred građanima zajednička i ogromna. Odgovornost za funkcionisanje parlamenta jeste i na poslanicima pozicije i na poslanicima opozicije.
Zato želim najpre da izrazim žaljenje što u izradi ovog teksta nisu učestvovali predstavnici svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije, ali sam ubeđen da ćemo kroz raspravu imati prilike da zajednički sagledamo i uvažimo sve argumentovane i opravdana sugestije i predloge, i želim da verujem da ćemo nakon završetka rasprave postići jedan širi konsenzus oko ovog izuzetno važnog akta za funkcionisanje Republičkog parlamenta.
Takođe, treba istaći da je tekst predloženog poslovnika, to je već između ostalog i rečeno, u skladu sa Ustavom i Zakonom o Narodnoj skupštini. Zapravo, Predlog Poslovnika, kao što je između ostalog rečeno, nudi brojne novine, ali zadržava i sve ono što se kroz izmene i dopune postojećeg poslovnika o radu Republičkog parlamenta pokazalo kao pozitivno i efikasno u praksi, odnosno u radu parlamenta.
Moram još jednom da kažem da mi podržavamo intenciju kada je reč o funkcionisanju parlamenta da se akcenat stavi na radu u odborima i to smo vrlo jasno rekli tokom rasprave o zakonu o Narodnoj skupštini. Želimo da verujemo da polazeći od ovog cilja, objedinjavanjem sadašnjih odbora koji se bave shodnom tematikom umesto postojećih trideset imamo u ovom predlogu 20 skupštinskih odbora. Slažem se sa konstatacijom da trenutno ima odbora koji rade mnogo, ali i onih koje se retko ili prosto nikako ne sastaju.
Naravno da verujemo da, i pored smanjenja radnih tela, parlament će novim poslovnikom o radu ostvariti sve zakonom i Ustavom predviđene funkcije, i zakonodavnu, i kontrolnu i izbornu. Smatramo da još jednom možda treba razmotriti predlog, pre svega zbog važnosti i značaja odbora, da umesto predloženog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imamo dva odbora, odnosno kao i do sada Odbor za ustavna pitanja i Odbor za zakonodavstvo.
Veoma je važno da će predsednik parlamenta predlagati godišnji plan rada Skupštine polazeći od godišnjeg programa Vlade i obaveza Narodne skupštine, naravno u skladu sa zakonom, i to je predviđeno ovim Predlogom poslovnika o radu. Ovim predlogom tehničke izmene zakona obavljaće se po skraćenom postupku, odnosno članom 95. jasno je precizirano na koje predloge, na koja akta se može odnositi skraćeni postupak.
Naravno, što takođe treba istaći, što je veoma važno, jeste da Predlog poslovnika predviđa tematske sednice na aktuelnu temu kroz poslanička pitanja, a naravno ostaje i dalje aktuelna mogućnosti direktne komunikacije sa predstavnicima Vlade u kontekstu postavljanja poslaničkih pitanja predstavnicima Vlade svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Verujemo da će Predlog poslovnika ojačati kontrolnu ulogu parlamenta i da će obezbediti bolji nadzor nad radom Vlade RS i ministarstava.
Ono što nije definisano Poslovnikom i što se u neku ruku i danas karakteriše kao politički stav jesu dužnosti poslanika na stalnom radu u Skupštini. Smatramo da bi to možda tokom rasprave u načelu, raspravu u pojedinostima još jednom trebalo razmotriti, jer sankcije za nedolazak na sednicu ne postoje, osim suda građana na izborima.
Kada već govorimo o sankcijama, smatramo da takođe još jednom treba razmotriti član 114. Dakle, reč je o novčanim kaznama, jer zaista postavlja se pitanje kako, shodno članu 114, kazniti nekoga ko nema novčanih primanju u Republičkom parlamentu.
Na samom kraju još jednom, dakle, želim da ponovim, u načelu poslanička grupa SPS – JS podržava Predlog poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije i verujemo da će predloženi poslovnik unaprediti formu dijaloga u parlamentu.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je potpuno jasno da ova vlada pokušava i želi da sagleda svu ozbiljnost negativnih efekata ekonomske krize, da traži i nudi određena rešenja i kada je reč o ekonomskoj i kada je reč o budžetskoj i kada je reč o socijalnoj politici.
Tačno je i složio bih se u konstataciji s gospodinom ministrom da je građevinska industrija sektor od posebnog nacionalnog značaja u okviru Strategije za prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize. Ono što se svakako može zapaziti jeste da Vlada Republike Srbije, kada je reč o do sada predloženim merama, nastoji da održi i poveća nivo proizvodnje koliko je to moguće i nivo investicija. Naravno, prisutna su značajna ulaganja u infrastrukturu, zato što jedino takav pristup omogućava da se reši ono ključno i goruće pitanje i problem u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.
Tačno je da je situacija u građevinarstvu loša i to pokazuju i podaci koji su između ostalog vrlo precizno izraženi u obrazloženju ovog zakonskog predloga koji je danas pred nama, ali je tačno i to da je prepoznatljiva intencija Vlade Republike Srbije kada je reč o aktivnostima koje su usmerene ka niskogradnji. Koridor 10 je nacionalno pitanje i danas svako u Srbiji shvata važnost Koridora 10. Razvijena infrastruktura je uslov efikasnije ekonomije, odnosno bez infrastrukturnog, rekao bih, nema ekonomskog razvoja.
Smatramo da je veoma važno da Srbija postane jedno veliko gradilište, jer to predstavlja osnov i preduslov za bolju budućnost Srbije. Naravno da je za privredu Srbije u celini veoma važno pokretanje i stimulisanje visokogradnje, čiji je glavni nedostatak, kako je, između ostalog, danas rečeno, nedostatak tražnje u privatnom sektoru, i naravno da podržavamo nameru države da kroz vanredne mere poveća tražnju.
Podržavamo u načelu ovaj zakonski predlog jer zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakona, a to je podsticanje, razvoj i upošljavanje domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanje likvidnosti tog sektora, zatim razvoj i upošljavanje domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, mogućnost otvaranja novih radnih mesta i naravno da će to omogućiti i podstaći privredni razvoj u Srbiji, što je od izuzetne važnosti.
Takođe, podržavajući ovaj zakonski predlog u načelu, želimo da podržimo i ono što će u skladu s ovim zakonom biti realizovano i finansirano, a to je izgradnja škola, obdaništa, bolnica, zdravstvenih ustanova, stanova, auto-puteva, državnih puteva, sportskih objekata, zgrada za obavljanje delatnosti iz oblasti kulture i drugih objekata od javnog značaja.
Šta je još, po našem mišljenju, izuzetno važno kada je reč o ovom zakonskom predlogu? Za projekte koje finansira država ubrzana je procedura za izbor ponuđača, ukinuto je suspenzivno dejstvo prigovora na sam nastavak procesa javne nabavke, uz obavezu da se poziv uputi svim domaćim preduzećima koja ispunjavaju kriterijume.
Pretpostavljamo da će kriterijumi, između ostalog, biti određeni broj kvadrata koji je izgrađen u jednoj ili protekle dve godine, da imaju određeni broj zaposlenih radnika i da postoje određena ulaganja u opremu i sredstva za rad.
Naravno, država kontroliše realizaciju projekata, određuje minimalne i maksimalne cene, i pri realizaciji projekata moraće da se koristi domaći građevinski materijal u učešću od najmanje, kako je navedeno u ovom zakonskom predlogu, 70%.
Takođe, zakon predviđa i brže izdavanje građevinskih dozvola, što je izuzetno važno i čime će se izbeći sporost administracije u pojedinim lokalnim samoupravama, što je danas činjenica.
Tačno je da određena nepoznanica, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, jesu uslovi i način finansiranja, ko će i sa koliko procenata projekte finansirati, sa koliko procenata će projekte finansirati grad, sa koliko procenata će projekte finansirati država ili poslovne banke itd. Takođe je rečeno da Vlada utvrđuje spisak projekata koji će biti finansirani. Prosto, logično je da se sredstva za njihovo finansiranje predvide u budžetu i na koji način će to biti realizovano u ovom konkretnom slučaju, kada je reč o ovom zakonskom predlogu.
Ono oko čega se zapravo najviše polemisalo proteklih dana zapravo je sadržano u jednom pitanju – da li bilo koja odredba ovog zakona na bilo koji način narušava primenu Zakona o javnim nabavkama i prethodno potpisane međunarodne sporazume?
Mi želimo da verujemo da će ovim ubrzanim procedurama Vlada uspeti da pomogne građevinsku industriju da izađe iz krize, odnosno da poveća aktivnost građevinske industrije, koja je najmanja u poslednjih deset godina. Ubeđeni smo, kako je i ministar rekao u svom uvodnom izlaganju, da ćemo u narednih mesec dana imati i prve pozitivne očekivane efekte. Iz tog razloga želim još jednom, na samom kraju, da ponovim da poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine Jelašiću, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim da kažem na samom početku jeste da Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Narodna banka Republike Srbije je, zapravo, jedna od najznačajnijih institucija u Republici koja prevashodno reguliše oblast makroekonomske i finansijske stabilnosti naše države. Zbog toga predložene izmene i dopune Zakona o NBS i jesu od vitalnog značaja.
Lično smatram da ovaj predlog zakona sa 101. članom izmena i dopuna možda i nije najracionalnije rešenje, da bi možda mnogo bolje i racionalnije rešenje bilo da smo išli na donošenje kompletno novog zakona. Česte izmene sistemskih zakona koje ponekad menjaju i suštinu određenih zakona su, rekao bih, nepopularne i u određenom kontekstu bacaju senku na konzistentnu politiku, bacaju senku na efikasnost.
Moje lično viđenje je da je mnogo razloga bilo za donošenje novog teksta, za donošenje novog zakona o NBS. U ovom trenutku mogu da izdvojim, recimo, tri, po mom ličnom viđenju, kažem, najvažnija. Doneli smo novi Ustav Republike Srbije, nestala je veštačka tvorevina državna zajednica Srbija i Crna Gora, Srbija je postala suverena i samostalna država i morala bi da donese novi zakon o Narodnoj banci Republike Srbije. Dakle, samo tri, čini mi se, razloga sasvim dovoljno govore u prilog konstataciji koju sam izrekao da nam je zaista neophodan i potreban novi zakon o NBS. Šta ima značajnije posle donošenja i usvajanja Ustava za jednu državu nego donošenje novog zakona o NBS, zakona o Narodnoj skupštini, zakona o Vladi i ministarstvima i, naravno, zakona o sudstvu? Takvim sistemskim zakonima, ubeđeni smo, uređuje se i jača funkcionisanje državnih institucija.
Ali, šta je tu je, pred nama su predložene izmene i dopune, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, i želim da kažem nekoliko rečenica i o ovom predlogu.
Podržavamo dalje jačanje institucionalne, personalne, operativne, finansijske samostalnosti i nezavisnosti NBS. To je opšteprihvaćen standard međunarodnog finansijskog prava, kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. U našoj današnjoj političkoj praksi prisutna su različita oprečna mišljenja, različiti stavovi, pa čak i između pojedinih ministara, članova Vlade i guvernera, koji zastupa politiku NBS. Razumem da su ciljevi politike Centralne banke često u suprotnosti i nisu kompatibilni sa ekonomskim ciljevima Vlade, što je i normalno za ovo teško vreme.
Međutim, to ne može biti isključivost u saradnji u donošenju i kreiranju makroekonomske politike. Dalje, jačanje nezavisnosti i samostalnosti NBS, koje se utvrđuju ovim zakonom, ne sme stvoriti jaz između institucija. Ove mere i princip nisu same po sebi sredstva za ostvarivanje osnovnog cilja, postizanje i održavanje stabilnosti cena. Sve te mere ekonomske i fiskalne politike su sadržane u Zakonu o budžetu i Memorandumu koji ga prati, i svi su dužni da ga poštuju i preduzimaju mere za sprovođenje.
Veoma je važno istaći stav 4. člana 2. ovog zakona, koji kao imperativ postavlja da državni organi i organizacije ili druga lica ne mogu vršiti uticaj, niti ugrožavati samostalnost i nezavisnost NBS. Posebno bih istakao zabranu monetarnog finansiranja, odnosno Centralna banka ne može finansirati nosioce vlasti na svim nivoima, od Republike do lokalne samouprave. Ova zabrana ima presudan značaj za ostvarivanje osnovnog cilja monetarne politike, a to je održavanje stabilnosti cena. Sa druge strane, finansiranje javnog sektora, agencija, fondova, kao negativni cilj postavlja slabljenje fiskalne discipline. Podržavamo dalje usklađivanje i približavanje odredaba ovog zakonskog predloga sa odredbama ugovora o EU, ugovora o funkcionisanju EU, kao i sa odredbama statuta evropskog sistema Centralne banke i Evropske centralne banke.
Na samom kraju ističem i autonomnost pojedinih odredbi, rešenja, o specifičnostima finansijskog bankarskog sistema u Republici Srbiji.
Još jednom želim da istaknem, na samom kraju, Poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao moj prethodnik, kolega iz Poslaničkog kluba SPS-JS, gospodin Petrović, mi ćemo u danu za glasanje, kao poslanički klub, podržati predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Značaj ovog zakona koji danas razmatramo jeste u tome što se odnosi na visoko obrazovanje, a obrazovanje je prioritet svakog društva za koje je odgovorna država, jer ona i obezbeđuje i uređuje ovaj sistem.  
Smatram da predložene promene predstavljaju značajan doprinos dogradnji i napretku sistema visokog obrazovanja u Srbiji. Obrazovanje ukupno, a pre svega visoko školstvo, rekao bih, jeste odgovorna društvena misija i zato mislim da sve zemlje, a posebno naša zemlja koja prolazi tranziciju i želi da postane razvijena, ima potrebu za mnogim visokoobrazovanim ljudima, jer je to jedina i, rekao bih, prava garancija za uspešan i ekonomski društveni razvoj.
Usvojenim zakonom iz 2005. godine postavljene su osnove novog sistema visokog školstva, oslonjene na Bolonjsku deklaraciju, čime i sistem u Srbiji postaje deo evropskog i komplementaran sa njim, i kada je reč o organizovanju i ciljevima visokog obrazovanja i o organizovanju ove delatnosti u okviru visokoškolskih institucija.
Sistem obrazovanja je, rekao sam, već, izuzetno važan i možemo zapaziti da naše ministarstvo, na čelu sa gospodinom Obradovićem, posvećuje dužnu pažnju obrazovanju od osnovnog, srednjeg, do, evo, danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i uveren sam da ćemo mi sa donošenjem strategije obrazovanja i usvajanjem i donošenjem nove klasifikacije zanimanja biti u mogućnosti zaokruživanja obrazovanog sistema Srbije.
Ono što vidim kao kvalitet ovih promena je da Ministarstvo, zajedno sa ukupnom univerzitetskom zajednicom, dakle, mislim i na profesore i na studente, pažljivo pratilo procese dosadašnjih efekata reforme i predložilo samo neophodne promene kako bi se poboljšao postojeći sistem. Takođe, veoma je važno da, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju, postoji jedan konsenzus i dogovor akademske zajednice, profesora i predstavnika Ministarstva. Veoma je važno da oko ovog pitanja postignemo što širi konsenzus, ukoliko je to moguće, i unutar Republičkog parlamenta, jer je potpuno jasno da će predložene izmene doprineti efikasnosti studiranja, a studente, ono što je izuzetno važno, staviti u centar interesovanja. Sa druge strane, logično je da se složimo oko konkretnih mera koje će poboljšati i unaprediti sistem i oblast visokog obrazovanja u Srbiji.
Ono što bih želeo posebno da naglasim jeste da i ove promene imaju dve važne karakteristike, prvo, da se postojećim promenama zakona ne diraju osnove sistema, već se obezbeđuje njegova stabilnost, a ide se na one promene koje bi ovaj sistem dogradile, dopunile i učinile efikasnijim. Predložene promene su karakteristične i po tome što se otklanjaju neke nejasnoće prisutne u važećem zakonu. Znači, možda je i u javnosti bilo najprisutnije pitanje konfuzije oko master studija stečenih zvanja. To je jedan od primera koji se reguliše ovim izmenama i donose se, rekao bih, veoma jasna rešenja.
Svesni smo značaja obrazovanja u našoj zemlji i želimo da ukažemo na dobre promene koje će doprineti realizaciji i ostvarivanju sistema i ciljeva visokog obrazovanja, a posebno što će omogućiti svima da pod jednakim uslovima steknu visoko obrazovanje i da se obrazuju tokom čitavog života i što će ove promene, kao i ukupna obrazovna politika Vlade, koraknuti napred u cilju realizacije, odnosno povećanja broja stanovnika sa visokim obrazovanjem.
U analizama se mogu videti različiti podaci o broju obrazovanih ljudi, recimo, u zemljama Amerike oko 30%, u nekim zemljama Evrope 50%, a Srbija ima, kao što smo mogli čuti, negde, oko, 8% visokoobrazovanih ljudi. Hoću, prosto, da ukažem na potrebu Srbije da ima što veći broj i procenat visokoobrazovanih ljudi. Normalno, taj cilj se ne može brzo realizovati, ali mislimo da sadašnja Vlada u svojoj politici pokazuje rešenost da ide ka realizaciji tog cilja. Konkretno, kada je reč o izmenama o kojima danas govorimo, njihovim usvajanjem biće stvorena mogućnost da se poboljša prohodnost studenata, a samim tim poveća i broj visokoobrazovanih ljudi u Srbiji.
Želeo bih da izdvojim još nekoliko vrednosti. Ono što sprečava mnoge mlade ljude da upišu fakultet jeste i školarina, posebno kada je reč o mladim ljudima iz unutrašnjosti. Pozitivno u ovom zakonu je to što će nadzornu funkciju u odnosu na školarine vršiti resorno ministarstvo. Ovaj zakon ovim promenama dalje ohrabruje i podržava autonomiju univerziteta, ali traži njegovu veliku odgovornost i kada je reč o programu i kada je reč o kvalitetu studija, što je, takođe, izuzetno važno.
Ovaj zakon je dobar jer otklanja jednu konfuziju koja se odnosi, to sam već rekao, na stečena zvanja završetka odgovarajućeg stepena studija. Sada se vraća za četvorogodišnje školovanje na fakultetu zvanje diplomiranog i to je korektno, optimalno, razumljivo rešenje i, naravno, zadržavaju se tri nivoa studija.
Predložene izmene i dopune čuvaju sistem, a menjaju ono što je neophodno. Ovim promenama, time želim da završim, svi dobijaju: studenti – prohodnost i adekvatno zvanje; univerzitet i profesori – autonomiju i odgovornost; Nacionalni savet – demokratičnost i veći broj, a što se tiče društva – predložene izmene i dopune, time zaključujem, odgovaraju potrebama društva. Zahvaljujem. (Aplauz)

Gospođo Čomić, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da budem relativno kratak u ovom uvodnom izlaganju. Naime, najpre želim da kažem da Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije-Jedinstvene Srbije u načelu podržava ovaj zakonski predlog, jer podržavajući Predlog zakona o sudskim veštacima želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se obezbedi da najstručniji obavljaju ovaj izuzetno važan posao.
Tačno je da i u dosadašnjoj praksi, kao što je između ostalog rečeno, uočeno mnogo nepravilnosti, kada je reč o radu sudskih veštaka. Tačno je da sudski veštaci, kako je između ostalog, takođe, rečeno, predstavljaju ozbiljan problem pravosuđa u Srbiji i da veštačenje otežava procesne radnje, procesne stvari, odnosno dužinu trajanja postupaka.
Takođe, tačno je i to da je prethodni, odnosno postojeći zakon donet 1987. godine da sadrži prevaziđena, zastarela, anahrona rešenja, a ključna potreba za novim zakonom leži upravo u činjenici, odnosno u tome što postojeći zakon ne sadrži i ne propisuje koje su to kvalifikacije potrebne da bi neko mogao da obavlja posao sudskog veštaka.
Ono što je izuzetno važno kada je reč o predloženom zakonu jeste da će njegovim usvajanjem prvi put biti napravljen jedinstven registar veštaka i da će biti utvrđena jasna pravila kvalifikacije koje će veštaci morati da poseduju da bi obavljali ovaj izuzetno važan posao.
Dakle, pooštravaju se kriterijumi u pogledu stručne spreme, radnog i praktičnog iskustva u struci i smatramo da je to dobar način da se dođe do najkvalitetnijih i najstručnijih.
Članovima 6, 7, 8, 9. i 10, ovog zakonskog predloga, predviđeni su uslovi za obavljanje veštačenja, odnosno predviđeno je da veštačenje, uz precizno formulisane uslove, kao što je rečeno, mogu obavljati fizička i pravna lica, državni organi i naučne i stručne ustanove.
Ono što je važno jeste da će Srbija prvi put imati registar svih sudskih veštaka i da će taj registar biti postavljen na sajtu resornog ministarstva, shodno članu 16. ovog zakonskog predloga. Pored ostalog, biće dostupni i podaci o svakom sudskom veštaku.
Ono što je, isto, važno jesu novine u postupku imenovanja, kao i novine u postupku razrešenja veštaka. Naime, ministar objavljuje javni poziv za imenovanje veštaka i to pre svega u skladu sa potrebama sudova, tako je navedeno u zakonskom predlogu i obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Takođe, ministar odlučuje o zahtevu za imenovanje i mi želimo da verujemo da će na ovaj način doći do potrebnog i neophodnog broja veštaka koji će biti pravilno raspoređeni po određenim oblastima.
Kada je reč o postupku za razrešenje, zbog, kako je navedeno, neurednog ili nestručnog veštačenja, mogu podneti sud ili drugi organi koji vode postupak, odnosno stranke ili drugi učesnici u sudskom ili drugom postupku.
Članom 19. vrlo je jasno i precizno definisano šta znači kada veštak nestručno ili neuredno obavlja veštačenje. Naravno da podržavamo ono što je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga da je sud kroz praćenje rada veštaka, najpre u mogućnosti da adekvatno oceni koliko veštaci kvalifikovano obavljaju svoj posao i da, zarad efikasnosti i kvalitetnijeg rada suda, treba predvideti mogućnost i ovlašćenja da sud može da podnese predlog za razrešenje sudskog veštaka. Ubeđeni smo da će uvođenje novina, kada je reč o razrešenju veštaka, uticati na suzbijanje i eventualne pojave i mogućnosti korupcije.
Procentualno gledajući, to je ono što je izuzetno važno i to želim da kažem na samom kraju, u najvećem broju slučajeva presuda zavisi od nalaza sudskog veštaka, a ne od sudije. Imajući to na umu, veoma je važno da imamo jedan kvalitetan zakon koji će kroz jasno definisana pravila urediti, odnosno rešiti ovaj ozbiljan problem sudskog pravosuđa.
Iz tog razloga, Poslanička grupa SPS-JS, to želim na samom kraju da kažem, u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođa predsedavajuća, poštovani potpresedniče, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pored brojnih sugestija i predloga, pitanja koje je postavio kolega Radenković, koji je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS povodom ove dve tačke koje imaju izuzetnu važnost, još jednom želim na samom početku da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržati Predlog zakona o elektronskoj komunikaciji, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o saglasnosti između Republike Srbije i Evropske zajednice o učešću Republike Srbije u programu zajednice "Program podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost od 2007. do 2013. godine".
Kao što sam rekao, podržavamo u načelu Predlog zakona o elektronskim komunikacijama jer smatramo da je najpre neophodno unapređivati pravni okvir i pratiti propise EU, kada je reč o ovoj oblasti, ukoliko govorimo o otvaranju tržišta, ukoliko govorimo o vrednosti tržišta elektronskih komunikacija.
Sa druge strane, usvajanjem ovog zakonskog predloga želimo da stvorimo jedan celovit, efikasan pravni okvir koji će svakako omogućiti i unaprediti razvoj elektronskih komunikacija.
Naravno da se time, kako je, između ostalog, rečeno u uvodnom izlaganju predstavnika Ministarstva, odnosno ministarke, doprinosi povećanju konkurentnosti i naravno da se i građanima i preduzećima tako stvara mogućnost da dođu do što boljeg izbora, odnosno do što kvalitetnijih usluga.
Ovaj zakonski predlog u načelu podržavamo, jer želimo da verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti omogućeno i realizovano sve ono što je navedeno u sedam ključnih tačaka, što je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Najpre da će doći do povećanja investicione privlačnosti srpskog tržišta telekomunikacija kroz povećanje transparentnosti, a transparentnost treba da se omogući usvajanjem ovog zakonskog predloga. Ovaj zakonski predlog ima za cilj jačanje uloge nezavisnog regulatornog tela Republičke agencije za telekomunikacije, koja shodno ovom zakonskom predlogu može da nametne obavezu, kako je rečeno, objavljivanje standardne ponude za pristup lokalnoj petlji, da uvede obavezu nediskriminatornog ponašanja i zajedničkog korišćenja infrastrukture, kao i da, između ostalog, propiše nivo cena.
Ovaj zakonski predlog treba da omogući, kako je navedeno u obrazloženju, liberalizaciju tržišta elektronskih komunikacija uvođenjem režima opšteg ovlašćenja, što znači da usluge može da pruža svako ko zadovolji uslove bez izdavanja dozvole i licence. Naravno, postoji izuzetak koji je predviđen prelaznim odredbama zakona.
Predlog zakona o elektronskoj komunikaciji ima za cilj i da poboljša zaštitu korisnika, što je od izuzetne važnosti i sa tim u vezi propisani su obavezni elementi ugovora, kao i to da ugovor nije moguće jednostrano promeniti.
Ono što se, takođe, očekuje od predloženog zakona je jedan jednostavniji, transparentniji, kako je navedeno, postupak dodeljivanja i adresa i brojeva i radio-frekvencijskog sektora, ali i promovisanje principa tehnološke neutralnosti, i to je veoma važno kada je reč o telekomunikacijama i posebno se odnosi i tiče se usluga univerzalnog servisa koji država mora da garantuje.
Kada je reč o digitalizaciji, još jednom treba istaći da ovaj zakon predstavlja osnov prelaska sa analognog na digitalno emitovanje TV programa, s tim što, koliko sam mogao da primetim, zakon ovlašćuje Ministarstvo da donese Pravilnik, a javno preduzeće ima obavezu da izgradi mrežu za ovakav vid emitovanja.
Na samom kraju, kad je reč o ovom zakonskom predlogu, želim da istaknem još jednu novinu koju uvodi ovaj zakon, a koja je izuzetno važna, reč je o uvođenju inspekcije u cilju sprečavanja nelegalnog delovanja. Inspektori će u sektoru elektronskih komunikacija regulisati pojavu piratskog emitovanja. Moći će da oduzmu deo ili celokupnu opremu kojom se neovlašćeno vrši elektronska usluga ili emitovanje programa.
Poslanički klub SPS-JS u načelu će podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče programa podrške razvoju politike informaciono-komunikacione tehnologije, reč je zapravo, još jednom treba istaći, o drugom posebnom programu za konkurentnost i inovativnost koji će konkretno, koliko sam mogao da primetim, doprineti napretku informacionog društva u Srbiji, odnosno jačanju ključnih segmenata informacionog društva.
Ovaj program ima poseban značaj za mala i srednja preduzeća, jer će kroz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija preduzeća imati priliku da poboljšaju, da unaprede svoje poslovanje. Nije okrenut samo ka biznis korisnicima, to treba naglasiti, već će doprineti razvoju elektronske uprave u cilju što efikasnijeg rada državne administracije.
I ono što je možda najvažnije, omogućiće brzu razmenu informacija među organima državne, regionalne i lokalne uprave zemalja EU. Uključivanjem u program Srbija uspostavlja trajne kanale komunikacija zasnovane na informaciono-komunikacionoj tehnologiji sa zemljama članicama EU. Naravno, ono što je, takođe, važno, implementira dogovorene standarde.
Dakle, na samom kraju, još jednom, u načelu Poslanički klub SPS-JS podržava i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva zakonska predloga, i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i drugi, i te kako važan, zakonski predlog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
Najpre, kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, želim da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS, i pored brojnih pitanja koja će postaviti tokom rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima, u danu za glasanje podržati ovaj predlog jer se predloženim izmenama i dopunama Zakona zapravo reguliše, obezbeđuje obaveznost i efikasnost izvršenja rešenja Poverenika, što je od izuzetne važnosti kada je reč o ovom zakonu.
Svakako da se predložene izmene i dopune mogu okarakterisati i definisati kao jedan pozitivan pomak, kao pozitivan napredak ka doslednom sprovođenju zakona. Suština predloženih izmena, kao što se moglo čuti, jeste zapravo u tome da se za nepoštovanje zakona uvodi sukcesivno izricanje kazne licima koja su odgovorna za uskraćivanje informacija. Ono što je još važnije jeste da je po ovom predlogu ta suštinska promena zapravo u nadležnosti Poverenika; ukoliko Poverenikov nalog ne bude ispoštovan ni nakon maksimalne kazne, Vlada Republike Srbije će prinudno obezbediti izvršenje.
Verujemo da će predložene izmene i dopune, odnosno konkretna predložena mera, uz jednu pooštrenu prekršajnu politiku, uz pooštrenu prekršajnu odgovornost dati pozitivan efekat kada je reč o sprovođenju ovog izuzetno važnog zakona.
S druge strane, takođe verujemo da će Vlada Republike Srbije, kada je reč o nadležnostima Vlade Republike Srbije, učiniti sve što je neophodno i potrebno u cilju kvalitetnijeg sprovođenja ovog zakona, odnosno da će konkretno resorno ministarstvo unutar Vlade Republike Srbije insistirati na odgovornosti za kršenje zakona.
Dobro je da Ministarstvo pokazuje spremnost da to učini. U prilog ovakvoj konstataciji govori i činjenica, kao što smo maločas mogli čuti, da je Ministarstvo za državnu upravu podnelo oko 140 prekršajnih prijava protiv organa javne vlasti (kada kažem organa javne vlasti pretpostavljam da mislite i na gradonačelnike, i na direktore, i na predsednike opština) zbog nepostupanja, odnosno nepoštovanja ovog zakona. Poslanička grupa SPS-JS smatra da oni koji su izabrani da vrše javne funkcije imaju obavezu više, odnosno posebno moraju poštovati i izvršavati zakonske obaveze.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije, najpre želim da kažem da je Zakon o odlikovanjima najvažniji zakonski akt kojim se reguliše dodela odlikovanja zaslužnim pojedincima, građanima, sportistima, kolektivima, kao i stranim državnicima i državama. Odlikovanja se određuju kao najviši znaci javnog priznanja koji se dodeljuju za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju.
Važno je da je usvojen ovaj zakon, jer prethodni zakon je iz 1998. godine, to je propis Savezne Republike Jugoslavije. Dakle, nije bilo ni logično deliti odlikovanja nepostojeće države.
Kada smo govorili o ovom zakonu vrlo jasno smo rekli da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog da bi predsednik Republike, da bi Kancelarija za ordenje mogla da odgovori na brojne zahteve za dodelu nekog odlikovanja. Mislim da je tada, u trenutku kada smo raspravljali o ovom zakonskom predlogu bilo oko 800 zahteva, a danas je taj broj daleko veći, pretpostavljam.
Danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije i želim da kažem da ćemo mi podržati ove predloge jer smatramo da što pre treba stvoriti uslove da se donesu odgovarajući podzakonski akti i da se počne sa primenom ovog zakona. S druge strane, naravno da poštujemo tradiciju, srpsku tradiciju, ako govorimo o konkretnom sadržaju predloženih izmena i dopuna Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
Ono što želim posebno da istaknem jeste da smo kao poslanički klub u raspravi o Zakonu o odlikovanjima sugerisali da određeni broj odlikovanja koja se brišu treba da bude sastavni deo ovog novog zakona. Tada smo ponudili određeni broj amandmanskih rešenja na članove 8. i 9, imajući najpre na umu da se na taj način Srbija odužuje ne samo dobitnicima odlikovanja, već i velikanima srpske istorije, kulture, prosvete, nauke, čija imena ova odlikovanja nose. Naravno da smo tada imali na umu i poštovanje srpske tradicije. S druge strane, smatrali smo, isto kao i danas, da treba poštovati tradiciju najstarijeg srpskog odlikovanja.
Amandmani, nažalost, tada nisu prihvaćeni, ali je deo sadržaja tih amandmana upravo danas centralna tema, predmet, odnosno suština predloženih izmena i dopuna Zakona o odlikovanjima Republike Srbije. Da kroz nekoliko meseci ne bismo ponovo govorili o izmenama i dopunama ovog zakonskog predloga, mi još jednom sugerišemo, a o tome ćemo govoriti u raspravi o pojedinostima, da pogledate amandman koji je poslanički klub SPS - JS predložio na član 8, jer mislimo da nudi celishodnije i bolje rešenje.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je između ostalog rečeno, još jednom želim da ponovim na početku da će Poslanička grupa SPS - JS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji.
Ono što svakako još jednom želim da istaknem jeste da je veoma važno da je DRI kao nezavisna institucija dala svoje mišljenje o stanju javnih finansija u 2008. godini. Pozdravljamo rad DRI i smatramo da je to dobra osnova da se uvede red u javne finansije. Ovo je prva vlada koja je pomogla rad DRI i koja radi na poboljšanju položaja revizora u cilju što kvalitetnijeg obavljanja posla i iz toga proizilazi činjenica da ova vlada ništa ne skriva.
Ubeđeni smo da će naredni izveštaj, kao što je rečeno, biti obuhvatniji, celishodniji, precizniji i obimniji, da neće biti urađen metodom uzorka i da neće biti obuhvaćeno samo 25% javnih finansija, i to samo državnog budžeta, jer javne finansije nisu samo državni budžet. Osam hiljada subjekata ili nešto više podleže reviziji.
Činjenica je da nema dovoljno revizora i u cilju poboljšanja radno-materijalnog položaja podržavamo ovaj predlog kako bi ova institucija radila u punom kapacitetu. Predložena zarada je, to želim da kažem, čini mi se, vrlo konkurentna i predstavlja izraz podrške Odbora za finansije i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ubeđeni smo da će radom Državne revizorske institucije u punom kapacitetu Narodna skupština Republike Srbije kao najviši organ zakonodavne vlasti imati kvalitetniju kontrolu kada je reč o zakonima koji se donose i usvajaju u republičkom parlamentu, odnosno kada je reč o njihovom sprovođenju i njihovoj primeni.
Ono što svakako nije dobro kada je reč o radu DRI, želim to još jednom da kažem, jeste da se izveštaj DRI najpre pojavio u javnosti, pa tek onda na sednici resornog odbora u republičkom parlamentu. Samim pojavljivanjem u javnosti, naše je mišljenje, stvorio se osnov za politizaciju. Pojavljivanje na sednici Odbora ne znači da je javnost isključena, ne znači da javnost ne bi mogla da sagleda činjenice, argumente, jer sednice Odbora nisu zatvorene za javnost. Sednice Odbora su javne. Kada organizujete konferenciju za novinare onda javnost ima priliku da čuje samo jednu stranu. Na sednici Odbora moglo se čuti, ubeđeni smo, više činjenica, više argumenata i moglo se čuti mišljenje više poslaničkih grupa, predstavnika poslaničkih grupa i, naravno, DRI.
Tačno je da u zakonu eksplicitno ne stoji da izveštaj treba da se pojavi najpre na sednici resornog odbora, ali bi se na taj način, ubeđeni smo, podigao kredibilitet i Državne revizorske institucije i republičkog parlamenta. Ne želimo da verujemo da je neko želeo da politizuje ovu priču. Na koji način je politizovana? Recimo, kada je reč o prekršajnim prijavama, konkretno, koje su usmerene ka Ministarstvu prosvete i obrazovanja, nakon te veoma važne konferencije za štampu u javnosti, na osnovu izveštaja koji smo mogli sagledati nakon održane konferencije nije se moglo sagledati, kada je reč o pokretanju prekršajnog postupka koji se odnosi na odgovorno lice Ministarstva, a odgovorno lice Ministarstva je ministar, nije se moglo sagledati da se ne radi o ugostiteljskim uslugama koje je koristio ministar, već Ministarstvo na celom nivou, ali dobro, ubeđeni smo da će praksa u narednom periodu biti nešto drugačija.
Naravno, treba ostaviti sudskim organima da bez pritiska obave svoj deo posla kada je reč o prekršajnim prijavama, isto onako kako je to odradila Državna revizorska institucija.
Podržavamo ovaj predlog, to želim još jednom na samom kraju da kažem. Nemamo amandmane, ali jesmo spremni na dijalog i učestvovaćemo u raspravi u pojedinostima, jer je reč o izuzetno važnom pitanju. Reč je o procesu koji je otvoren i mi od DRI očekujemo da pored kontrole, pored sastavljanja izveštaja, odigra i onu ulogu koja je predviđena samim zakonom, a to je da ima savetodavnu ulogu, da daje stručna mišljenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim još jednom da ponovim da će poslanički klub SPS - JS podržati u danu za glasanje Predlog zakona protiv zlostavljanja na radu, jer mi zapravo podržavajući ovaj zakonski predlog želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se zabrani bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, odnosno da se obezbedi i stvori jedan kompletan i celovit sistem zaštite od zlostavljanja.
Između ostalog, već je rečeno u uvodnom delu i u prvom delu današnjeg radnog dana da je Ustavom Republike Srbije, članom 60, utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada i potrebnu zaštitu na radu.
Takođe, tačno je da Zakon o radu obezbeđuje jedan vid zaštite zaposlenog i lica koje traži zaposlenje, ali je tačno i da sve učestalije pojave ovakvog ponašanja koje se može definisati kao zlostavljanje na radu i u vezi sa radom ukazuju da nam je potreban poseban zakon koji će urediti i regulisati ovo izuzetno važno pitanje.
Mislim da samo osam evropskih zemalja ima poseban zakon koji uređuje ovo izuzetno važno pitanje i dobro je da je ta potreba prepoznata i u Srbiji. Ono što je suštinski jako važno i na šta treba staviti poseban akcenat nakon usvajanja ovog zakonskog predloga jeste implementacija i sprovođenje ovog zakona, što je svakako teži deo.
U obrazloženju zakonskog predloga, između ostalog, izneti su vrlo precizno podaci udruženja koja se na jedan relevantan način na nivou Srbije bave ovim pitanjem. Ne želim da govorim o podacima, ali ono što još jednom želim da istaknem jeste osnovni razlog zbog kojeg danas dolazi do pojave ove negativnosti u Srbiji, a to je proces privatizacije, odnosno ovakav, ja bih ga tako definisao, loš Zakon o privatizaciji.
Kada su pojave najizraženije? To treba još jednom potpuno jasno i precizno reći – prilikom utvrđivanja viškova, da bi se radnici naterali da sami daju otkaz. Recimo, u preduzećima koja su privatizovana kupoprodajnim ugovorom jeste predviđeno da u periodu od dve ili tri godine nema otpuštanja radnika, ali alternativa ovakvoj odredbi ugovora vrlo često jeste, nažalost, to zlostavljanje na radu, kako bi se zaposleni naterali da daju otkaz.
Zato želim još jednom da kažem, kao predstavnik političke opcije, političke partije koja će uvek biti na strani radnika, da nam je zaista potreban ovaj zakon, potrebna nam je implementacija, sprovođenje ovog zakona što pre, ali ono što nam je takođe izuzetno potrebno jeste jedan ozbiljna kontrola svih privatizovanih preduzeća na teritoriji Republike Srbije. Ako se to ne učini, ovo, čini mi se, neće biti jedina negativna pojava u procesu privatizacije u Srbiji.
Ono što je izuzetno važno i što treba istaći kada je reč o ovom zakonskom predlogu jeste da će se zakon odnositi i primenjivati na sve poslodavce koji su definisani Zakonom o radu, a zaposlenim se smatra i lice koje je angažovano van radnog odnosa, u skladu sa zakonom, a to je već rečeno.
Dakle, suštinski cilj jeste da se svi sukobi rešavaju kod poslodavca posredovanjem uz pomoć medijatora, i to u roku od osam dana. U postupku posredovanja, što je takođe važno i što treba reći, mogu učestvovati i predstavnici sindikata. Poslodavac je obavezan da pokrene disciplinski spor. U suprotnom, slučaj se rešava na sudu u parničnom postupku koji ima karakter radnog spora.
Nadzor nad primenom samog zakona ima upravna inspekcija kada su u pitanju državni organi, teritorija autonomne pokrajine i lokalne samouprave, a inspekcija rada kada su svi ostali poslodavci u pitanju.
Što se tiče Predloga zakona o volontiranju, želim da kažem da Poslanička grupa SPS - JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog, jer smatramo da je dobro što se volontiranje uvodi konačno u pravni sistem.
Ovim zakonskim predlogom volontiranje je, još jednom želim da podsetim, definisano kao dobrovoljno pružanje usluge za opšte dobro, bez naknade. Ono što je važno, ovom definicijom pravi se razlika između volontiranja kao nečega što je dobrovoljno, bez naknade, od radnog angažovanja lica na osnovu ugovora o radu i rada izvan radnog odnosa. Naravno da podržavamo intenciju Ministarstva da se reši problem rada na crno, u smislu da poslodavci uglavnom radnike prijavljuju lažno kao volontere. S druge strane, smatramo da na određen način treba olakšati rad iskrenih i istinskih volonterskih organizacija.
Čini mi se da je ugovorna procedura pomalo komplikovana i da ne smemo dozvoliti da ona na određen način odbije ili obeshrabri potencijalne volontere, a novi potencijalni troškovi će biti dodatni problem i mislim da mogu na određen način, već sam rekao, otežati rad volonterskih organizacija. Procedura treba da podstakne, procedura treba da zaštiti, a nikako da obeshrabri.
Na samom kraju, poslanički klub SPS - JS u načelu podržava i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.